... jesu l' dunje procvale il' još sevdah opijaaaa...
-Rajka gasi taj radio, kreće nam Loto.
-Jaooooj, vid' ti, Momire ove voditeljke... kako je samo lepo čeljade, prosto se sama voli...
-Ćut' tu i zovi decu, da vidimo ko će šta da ima..
-Marko, sine, 'ajd reci, blago taji, šta si igrao od brojeva...
-Evo, ja imam 13, 25, 27, 29, 30, 35, 39..
-Pa, 'leb ti jebem, da li je moguće da ti imaš samo velike brojeve na listiću? Za koj' će ti to kurac?
-Pa, tata, strina je, na primer, rođena 29. Zato sam ja stavio...
-Jaoooo, kuku majko, pa 'de nađe rođendan najvećeg baksuza da staviš na listić? Ženo, jes' ti sigurna da je ovo moje? Kad se samo setim da sam te molio da ne rodiš ćerku, dođe mi sam sebi jezik da otfikarim... Tebe, ženo, neću ni da pitam koje si brojeve igrala, ovo je jedina prilika kad ti ne pričaš...
...nekoliko minuta kasnije...
-Pu, krv vam jebem, pa zar je moguće da nas troje nema ni jednu mršavu trojku? Aaa, neće to moći tako. Ćerko ti se sutra udaješ, onog giliptera neću ni da računam, njega ću ja da oteram na Vojnu akademiju...
...........

-'de si, Laki? Nema te, bre nikako...
-E, od sad ćemo se manje i gledati... pazi što sam sastavio singl.. od sutra idem na Majorku, ovaj tiket ti je jedan od onih koji te menjaju za sva vremena.
-Čekaj, burazeru. Odakle ti ovolike pare da staviš?
-Uzeo od Brace Koske soma jura na zajam... pazi, dok mu ne vratim sve pare, svakog prvog mu dajem po sto evra. A ja ću mu posle ovoga vratiti sve, samo da ovi uvaljaju večeras pet ili više komada...
-Matori, ja pre mislim da će njega od sada zvati Braca Lakijeva Koska... on će tvojom butinom da na'rani onu svoju aždaju od kera...
-Ma, samo ti prati akciju..
... jutro kasnije...
-Ooo, dobro jutro teta Ljiljo, 'de mi je Laki?
-Eee, srećo, Laza ode jutros rano kod tetke u Bosnu, kaže 'oće tamo da nastavi studije..
-Aham, znači nisu ovi ništa uradili...
-Molim?
-Ništa, ništa... rekoh samo videćemo se...
.........

-Pu, seme ti jebem, znao sam da će da baci crno... juuuu, krv ti jebem 'lebovu!
...zvrrr,zvrrr...
-Mama, stigla ti poruka..
- "Majo, ovih dana ćemo jesti malo više kuvano, nije nam legao prvi deo plate, biće nekih akontacija, sad nam rekli na zboru. Volim vas najviše, poljubi mi decu. Ostajem noćas i u trećoj."
-Kad će tata kući?
-Njemu je bolje da ne dolazi, trebala sam ja da gledam za koga se udajem, a ne ovako...
-Šta?
-Ništa srećo... rekoh, radi tata ceo dan i ostaće u trećoj.
-Aaa, važi... 'ajd, laku noć.

0-3 god. ovog razdoblja nemamo sposobnost da se setimo tako da kao da ga nismo ni preživeli. U ovom razdoblju čovekov cilj je da napreduje. Ovo je razdoblje da bi se nekad tvoji najbliži setili kakav si anđeo bio i koliko si se promenio od tad.

3-6 god. dečak/devojčica uživa u životu bez obaveza, al uprkos tome samo želi da poraste.

6-15 god. (nekad duže) ličnost se obrazuje kroz vrtić (mada to je zaista zajebancija) i osnovnjaka. Naravno tu idu samo da bi nekada nešto radili i imali kintu za život, a po njihovim nezrelim nadama i mnogo više, mada oni u početku ni ne znaju zaštu su tu. Svaki dan je skoro isti. Ustaj-> škola-> gde oš->konjoši->ustaj. Postoje predasi da bi se "mlađahni ždrebci" odmorili pred nastavak trke.

15-19/18 god. (nekad duže) jebiga, kako ko. Srednjak. Slična priča samo su ovde snovi uglavnom iskristalisani, pubertetlije su već isplanirale celu trku i furaju napred ka cilju.

19-...! god. Studenski život (za neke) je uglavnom RAJ. Menjaš noć za dan, uživaš u svom rasulu, shvataš šta je smisao života. I tako naravno dok ne stignu ti đavolji ispiti. Ko ga jebe, završiš-super, nezavršiš-ko te jebe neuporna. Tu si već potpuno svoja ličnost (bar bi trebalo).

...-... god. u početku nema posla (taj početak nekad traje i do 2 dekade). Tebi dobro, al ne more tako doveka. Na kraju većina nalazi posao koji je zadnja etapa, koja je ujedno i najduža. Svodi se da bukvalno radiš kao konjina. Svaki je dan isti samo ga datum čini posebnim. U početku to je ok, kasnije postaje debelo, okorelo, smrdljivo, jedva podnošljivo sranje. Svaka stvar ma koliko voleo, postaje dosadna, glupava... tako do penzije (ako doživiš).

oko 60- smrt. Trka je završena, svetla na hipodromu se gase, ljudi više ne obraćaju pažnju na matorog konjoša. Nisi pobedio, nisi izgubio, samo si jedan od onih koji su stigli na cilj. Ovo je bio smisao tvog života, ovo da doživiš, ali ti nisi zadovoljan. Budiš se rano ujtru jer ti srčka/probava/kurac/palac neda da spavaš. Nekad se pošteno izrigaš zbog samo jednog pitanja: zašto nisam više uživao? Potpuno je slobodan, ali bi radije hteo opet da ima 5 godina, da kad ga nešto boli padne majci u zagrljalj, da se opet igra sa prijateljima, da se opet nasmeje tati kad dođe sa posla, da opet ide u školu, da jebe.
Na kraju stiže onaj trenutak svesti pred smrt kad prolazi ceo rezime kroz glavu i kad on odlučuje da li će da se okiti lovorom, da li će da uzme venac zadovoljnog života, da li je ipak Pobednik.

Primer 1(nervozan dan):
Muz izlazi u sred zime iz wc-a u majici na kratke rukave.
Zena- Dragi jel si ti normalan uzmi majicu prehladices se LEDENO JE !!!!!
Muz- Pusti me bre zeno vidis da me muci ovaj TVOJ rucak od juce.
Zena- To ti je dragi jer samo gutas hranu i nista ne zvaces.
Muz- Budes li mi pomenula jos jednom to zvakanje obecamav ti bice svasta, a sad mi dodaj tu rolnu toalet papira i pusti me vise.

Primer 2(srecan dan):
Kada zena posle 4 sata sredjivanja i sminkanja za posao izadje iz wc-a i onako sva skockana i nasminkana ne zakaci slucajno vrata ili joj se sminka ne razmaze.
(u suprotnom i to je veoma nervozan dan)

Primer 3(veoma ljutit dan):
Covek je u wc-u i brije se kada krene da zvoni telefon u kuci.
Covek- O sunce ti poljubim ko god da si, sta me sad zoves?!?! Da li si ti normalan!!!! Pa jel znas da se ovako rano ne zove na telefon debilu jedan poremeceni!!!
Telefon- Zvr, zvr, zvr...
Covek- Pa gde zovnis bre, gde si???? OOOOOO kad ne mozes da nadjes telefon ima da ubijem nekoga danas. Ko bre u ovoj kuci krije telefon!
(Napokon telefon staje da zovni).
Covek- O hvalim ti se boze, sad da nastavim brijanje
(U medjuvremenu pena sa brade je zavrsila po celoj kuci od neprestalnog trcanja i trazenja telefona. Covek je ponovo u wc-u i opet krece da se brije).
Telefon- Zvr, zvr, zvr....
Covek- U mamu ti tvoju upornu pa bre jel znas.....

Primer 4(mamuran dan):
Kada covek ustane ujutru i veoma pospan ode u wc da obavi malu nuzdu ali posto nema snage ni oci da otvori umesto wc-solju on pogodi zid oko nje, kadu sa leve strane, korpu za ves sa desne.....

Primer 4(optimistican dan):
Tinejdzer udje u wc i sprema se za grad 2 sata i napokon izlazi sav skockan i namirisan.
Sin- Majka idem u grad.
Majka- 2 sata i da se vratis kuci.
Sin- Daj majka veceras je posebno vece pusti me duze da ostanem.
Majka- 2 sata i to je to.
Sin- Cale daj reci nesto, ocu da pratim devojku ako je veceras nadjem, a ja se tome nadam, kuci.
Cale- Daj joj pare za taksi i dodji kuci za 2 sata, tako rade dzentlmeni.
Sin- E pa niste mi dali toliko para, ipak cu ostati ja duze.

Primer 5(NAJGORI OD SVIH DANA):
2 prijatelja gledaju utakmicu i u toku je 88. minut a oni se cak ni za vreme polu vremena nisu pomerili sa svojih stolica.
Prijatelj 1: Au jos 2 minuta.
Prijatelj 2: Jos malo, jos malo.
Prijatelj 1: Ma bre covece jos 2 minuta a meni se ide u wc, sta da radim?
Prijatelj 2: Idi, vidis da je 0:0 i da nema sanse sad na kraju da daju gol, bolje to nego da se upisas ovde.
Prijatelj 1: Ali osecam da ce sad nesto dobro da bude. A opet mi se mnogo ide u wc. Ma odoh u wc
(Dok je on u wc-u i otkopcava slic iz sobe se cuje)
Prijatelj 2: JAOOOOOOOOOOOOOOOOO KAKAV GOL !!!!!!!! DODJI BRZO DA VIDIS !!!!!!!!! AUUUUUUUU MAJSTORIJA !!!!!!!!!!
Prijatelj 1(utrcavajuci u sobu): Pu jebem ti i wc i pisanje i sve ti jebem kad propustim gol. E kakva sam ti ja nesreca, ne mogu da verujem.
Prijatelj 2: E steta sto si ga propustio, ovako nesto nece skorije da se ponovi.
Prijatelj 1: E pa ako nece onda odoh sad na miru da se ispisam.
(Opet u wc-u i opet otkupcava slic a iz sobe se opet cuje).
Prijatelj 2: OOOOOOOOOOOOOOOLE PA OVO JE NEVEROVATNO 2 GOLA U 2 MINUTA !!!!!!!! JA BOLJU UTAKMICU ODAVNO NISAM GLEDAO !!!!!!!
Prijatelj 1(ponovo utrcavajuci u sobu): O jebem ti sudbinu da ti jebem, pa jel si sad nasao da dajes golove govno pokvareno.

Primer 6(Veoma opusten dan):
Kada covek ode u wc, opusti se i izbaci sve iz sebe, a posle ga pitaju "zasto se toliko dugo tusiras???".
(To su ta za muskarce veoma znacajna "duga tusiranja").

Popodne. Subota. Društvo zove u provod.Jebi ga. Imam kaznu. Sve jedno, uz njihovo moljenje da izađem i da se napijam sa njima do neke granice(ili bez granica),pristajem!
Plan ide ovako. Da se iskradem kroz prozor, izađem ne primećeno, a tako se i vratim!
21h je,matorci misle da sam otišla da spavam još u 20h zbog sutrašnjeg testa.I proveravali su me par puta.Dal' spavam.Pravila sam se. Oni su krenuli u krevet, rano ležu.
Kroz prozor dnevne sobe sam izašla. A i prozor spavaće sobe baš mora da gleda na dvorište i kapiju. Uz malo sreće proći ću neopaženo. Iiii.. uspela sam. Jes,Jes,Jes,Jes.. Ispred su me već svi čekali i pitali se što mi je trebalo toliko dugo da izadjem iz kuće. Neću da im objašnjavam. Duga priča. Provod-super. Malo sam popila. Dovoljno da mi bude lepo. E sad najteži deo. Vratiti se kući tj. u svoju sobu, krevet i ujutro izbeći susret sa roditeljima. Osetiće alkohol. Moliće mi da dunem, e tad sam zejebala stvar!
Ulazim u dnevnu,zatvaram prozor, lagano da se ne čuje snažan zvuk drveta u drvo. Kao klin o klin. Onda skidam štikle da se ne čuje tup i jak kleptaj o laminat. Polako i lelujavim pokretima dolazim do vrata hodnika. Uf, videla sam wc. Moram do njega. Upišaću se. Laganim pokretom ruke palim svetlo wc-a,spuštam dasku smireno iako mi drhte ruke od hladnoće. A napolju uopšte nije hladno. Dobro malo. Aaaah. Olakšanje. Ne osećam se ovako baš svaki put kad obavim nuždu. Mora da je zbog toga što sam 'a little drunk' (malo pijana) ..
Tiho otvaram orman i sakrivam cipele. Ako ih keva vidi,odma' će provaliti. A laminat skripi,sranje. Baš nadje da škripi kad mi to najmanje treba…
Oblačim pidzamu i skidam šminku,ni ne vidim dobro u mraku, iako je već svanulo. Valjda ce se sve skinuti.
Tmuran će biti dan, a i neverujem da ću ga ugledati. Verovatno ću ga prespavati. Ležem,pokrivam se i čujem korake. A neeee.. "Daj bože da je ćale,daj bože da je ćale...-Vrištim u sebi i molim boga. Ne, posle ovog što sam uradila, mora da je keva. I jeste,brzo zatvaram oči, crvene i nabrekle od dima u diskoteci, i pravim se da spavam. Usporavajući disanje i čineći ga glasnijim, da izgleda kao da sam u dubokom snu. Keva otvara vrata i ulazi u sobu. Gledajuci u mene, da li spavam. Meni se diže adrenalin ko pritisak mojoj babi kad nije popila lekove.
Ona zapaža otvoren prozor na kip i zatvara ga misleći da spavam. Meni se otvaraju oči. Ona me vidi.
Glumim pospavanost. Mislim da me je provalila. “Pa sunce,sto ne spavas,imaš još 1 i po sat dok ti se budilnik ne alarmira?” “Jao mama,košmar…grozno se osećam..” “Ma ne brini,to je samo san. Nego,što imas sminku na licu?” E fak, već počinje da sumnja, a dobro mi je išlo. “Ma mora da je ostala od juče.”
Moglo je da bude I gore. Da me je uhvatila dok sam ulazila sa sve stiklama u rukama I komplet šminkom na licu kroz prozor u dnevnoj sobi. Imala sam srece više od Srećka u onom glupom filmu (izvinjavam se, možda je nekom film do jaja, al’ po meni sucks!) Keva je izašla a nije ni posumljala. Jednom da mi nešto uspe u životu.

(Izvinjavam se zbog nekih pravopisnih grešaka. Ako ih ima, a ima ih sigurno. Treba sve ovo sam napisati, imajte to na umu, nemojte biti toliko negativni!)

Budim se. Lagano otvaram oci. Jutro predivno, ptice cvrkuću, sunce sija. Lagano se protegnem, stanem na noge, a onda osjetim tup bol u predjelu desne pete i čitavog lijevog stopala. Pogled na dole, kad ono lego kockice koje su moji maloljetni rodjaci iskopali iz nekog sandučeta u kući. Sa blagim šepanjem dolazim do kupatila, i okliznem se na vodu koju je veš mašina pustila u toku noći. Dobro ugruvam tintaru, ustanem i prilazim lavabou. Obavim većinu jutarnjih radnji. Vratim se u sobu, nađem neke krpe, uvučem se u njih. Sat pokazuje 6.15. Koji ću moj tako rano, upitam se. Ulazim u kujnu, vidim, tamo sat pokazuje 10.30. Mašala, okasni se na predavanja. Na brzaka krenem, odem do stanice, i čekam bus. Prolaze autobusi, a nijedan koji meni treba. Stade jedan, iz njega izlazi lik i kači papir da bus koji meni treba danas ne saobraća. Elem, sačekam nekakav bus koji staje na 20 min od faxa, i to je najbliže moguće. Na satu 13.30. Stižem na fax, čujem bio nekakav testić, lak ko papir na kom je napisan. Bonus od 10 poena. Aj jeiga, kažem, život ide dalje. Još samo 2 sata predavanja. Profa nešto ljut, ja rek'o, aj se smirim, da me ne izbaci. Međutim, zivka me kolega iz drugog reda iza mene, kao, nešto bi da me pita. Okrenem glavu, prozborim nešto, profa me vidi, i naravno, sa slašću izbaci. 'Bem ti usran dan, velim u sebi. Izađem ispred amfiteatra. Telefon zvoni, mala zove, kaže ne može večeras, dolaze joj gosti. Aj nema veze, kažem joj, vidjećemo se valjda nekad. Pogledam napolje, a ono se naoblačilo, i kiša prokapava. Taman da izađem, a ono udari pljusak. Lijepo, od ovog ne može gore, pomislih. Na satu 16.00. Pod pljuskom krećem prema onoj stanici od 20 minuta. Stižem tamo, naravno sve puno pod onim limom iznad klupe. Skontam da sam trebao da uplatim obroke. Naravno da je sad kasno, kojmoj, kad oni rade do 2. Nema veze. Bus konačno stiže, ja ulazim, i krećem. Vozim se tako, kad na trećoj stanici, vozač kaže, ajmo napolje, motor se pregrijao itd. Opet kisnem. Na satu 17.00. Da idem u menzu na večeru, ne ide mi se.Sačekaću drugi bus. Vraćam se u zgradu, vidim poštu, stigli računi. Krenem u lift, pritisnem 7, i ide lift, prvi, drugi, treci sprat, kad stade između četvrtog i petog. Super. U to na satu 18.34. Ja skinem sat i lupim ga o pod lifta što sam jače mogao. Isti se raspadne. Pritisnem ALARM, kad za oko po' sata stiže ekipa, izlazim iz lifta. Taman da uđem u stan, kad me sretoše stranački odvratadovrataši, te i s njima kao da prozborim. Odjebem ih, uđem u stan, pogledam u frižider. Prazan, niti piva, niti hrane. Pogledam na sat, vrijeme za večeru, 19.30. A zajebi, odo gledam TV. Upalim TV, on radi dobro nekih pola sata, odjednom počne da zuji, zuji, zuji i eksplodira. Pukla katoda, mamu joj njenu. Sati 20.30. Zovem nekog pajtosa, velim, ajmo u grad, a on se ko pikica nećka. Ja mu kažem, buraz, 'oćeš nećeš, nećeš, goni se. Odem u obližnji kafić, naručim Staropramen, kad poče i konobar. Te ne mogu da ti dam pivo, te daj isprave, te ovo, te ono, i odjebem ga, sa dodatkom da u tu kafanu više ne svraćam. Nazad u stan, koji moj, odo' da spavam. Legnem u krevet, opet se blago protegnem i udarim o zid. Sa tupom glavoboljom, zaspem, u nadi da od ovog gore ne može.

Jednog divnog dana Peričinog detinjstva, u njegovom dvorištu, pojavilo se malo šareno mjaukavo mače. Perica se oduševio, batalio klikere i otrčao da donese mleko malenoj slatkoj maci. Drhtalo je gladano i uplašeno, i odmah nakon klope počelo je da se umiljava Perici, da prede i da se mazi.
Perica je na jedvite jade izboksovao dozvolu od majke da ga zadrži tu u dvorištu...Nije vredelo to što je govorila "ko zna iz kog je kontejnera došlo" i slične stvari.
Ništa nije moglo da poremeti Peričinu sreću kada ga je i sutradan našao na istom mestu: u kutiji, na starim gaćama koje je stavio da bude meko dok spava. Dao mu je ime Cile, sigurno je muško.
I tako su se oni igrali i igrali, Perica je učio ponešto o odgovornosti i brizi o drugom biću, sve ređe izlazio da se druzi sa drugom decom. Vreme je prolazilo i sve je bilo divno do jednog dana kada je Cile nestao!
Bezuspešno ga je Perica dozivao po celom dvorištu, celu ulicu je pročešljao. Niko nije bio tužniji od njega sutradan kada je ponovo zatekao prazno dvorište... Prvo je poricao, govorio kako će se vratiti, onda je protestvovao i iznova očajavao. Ne karaju je morao da se pomiri sa sudbinom.
Ponovo je počeo da izlazi na ulicu i igra se sa drugom decom. Nedavna bol se polako ali sigurno gubila iz njegove svesti.
A onda, jednog dana, Debela Juca se pojavila sa nečim u rukama...
Debela Juca: Vidite moju macu!!!
Deca: jaaaaao, kako se zoooveee?!
DJ: Meri!
Perica (raspamećen): Eeeej, pa to je moja mačka! I nije to nikakva Meri, to je CILE! Cile, dodji!!!
DJ: Nije Cile! Ovo je žensko!
P: Muško je!
DJ: E, nije, tetka mi je rekla, ona cuva 3 mačke i ona ZNA!
P: Nema ona pojma! Pa neka ti onda da jednu! Vrati mi mog Cileta, svinjo jedna debela! Ukrala si ga od mene!
DJ: Ti ćes da mi kažes, klempavi?!
.....i onda usledi niz pretnji `moj tata je jači od tvog`, izbije tuča, neko od starijih je morao da se umeša i pošalje decu kućama....
Užas, razmisljao je Perica uplakan što zbog poraza, što zbog batina koje je dobio od roditelja... Sve, sve, ali kako se Cile privijao uz Debelu Jucu! Nije ni došao da ga pozdravi! I....zar je stvarno žensko!?!?!
I tada, po prvi put u životu malog Perice, rodiće se mešavina osećanja koju tada neće umeti da imenuje, ali već za desetak godina, život će mu čačnuti staru ranu, emotivno rano osakaćen Perica ce konačno naći pravu reč: KURVA!!!

* * *

Perica, 15 godina kasnije. Sa devojkom sedi u sobi, gledaju film, ona odlazi do wc-a. Pogledom brzo preleti preko troseda i stola. Aha, evo ga! Uzima njen mobilni i u tri koraka već joj je u porukama. Lista: Cica, mama, Jubaw (to je on), Vesna, Jubaw, Jubaw, bandoglavi (dobro, to joj brat), Jubaw, Sale (!!!!!!!) .... Čuo se vodokotlić, već pere ruke. On otvara poruku. Čita: Važi, vidimo se onda u 8! (*$#&YT%#!!@ !!!! KO JE OVAJ?! ) Ona se hvata za bravu. Mobilni je već na mestu. Prilazi mu sa smeškom i vraca se čipsu koji je kljucala još pre nego što je napravila piš pauzu. (Perica: Pogledaj je kako se samo ponaša kao da se nista ne dešava!) Pita ga šta je propopustila od filma.... Ništa posebno (kako može sa mnom normalno da razgovara?! ) Nego, šta ćemo da radimo posle? Ona: Posle? Zar nisi rekao da ideš da gledaš fudbal s ekipom? On: Paaa, mislio sam da odemo da prošetamo malo... Ona, zbunjena: ok, ali treba da se nađem sa jednim kolegom, znaš onog Saleta, buckasti jedan, treba da uzmem od njega neku skriptu. Ćes sa mnom? Perica: ma jok... Ona: Što, zlato, ajde, on je smarač, ima da me davi, pliz! (Pazi što je iskusna!) Neka. Neću da vam smetam!!!

- Ivica je bio fino vaspitani mladić iz dobrostojeće porodice, koji je rano primetio da je drugačiji od ostalih vršnjaka : drkao je pred ogledalom, a svrbelo ga je jedno drugo mesto. Takodje, prezirao je ukus piva koje bi derani prokrijumčarili, a nerviranje zbog devojčica nije bila njegova stvar - nije ga zanimalo. Bio je lepo odgojen, obrazovan, mrzeo je uštogljenost njegovog porodičnog ambijenta a voleo da sedi u krilu drvosečama i kovačima koji bi poslom svraćali. No, to nije bilo to. Želeo je nešto drugo, nešto više, nešto divlje..Pubertet je počeo da čini svoje.

No, nošenje haljina (krišom) nije bila jedina zajednička crta njega i devojčica. Ložio se, kao i svako dobro čeljade u tim godinama, na male barabe i propalice. Na buntovnike. Na frajere. Jednom rečju, na Čmaricu, koji je još ranijih dana izrazio želju da ga spenkuje po guzovima, ne krvnički kao učitelj, već strasno kao latinski ljubavnik. Ljubav se rodila kada ga je Ivica u školi na fizičkom, video kako urinira iz svog petožilnog kabla, što mu natera sinu na usta.

Čmarica je bio dete koje su deca ostalih majaka i sama izbegavala, shvatajući značenje termina loše društvo. Opališe se on i Ivica krišom, u slami, i rešišoše da pobegnu daleko, od sela i seljaka, konzervatizma, zaostalosti..Rešili su da potraže novi, za njih ugodniji i bolji svet. Rešili su da odu u holivud!

Pošto za holivud nisu imali sredstava a ni godina, a porno industrija je tek bila u povoju i nije bila zainteresovana za njihovu priču (a i ko bi tu skaradu uopšte gledao), otisnuli su se preko stepe do reke, preko reke do obale pa u šumu, gde je madam Drizel držala bordel za putnike namernike i one koji su tamo usput svraćali. Činilo se divno, no - Drizela, koja se ložila samo na žene i kuglu od naslona na svom spavaćem krevetu, gadila se muškaraca i svega u vezi sa njima. Pošto su joj trebale sluge, reši da ovu dvojicu ostavi i vidi šta joj je sa njima činiti.

Jadni, shvativši da nemaju kud jer su bez novca a nazad ne mogu, Ivica i Čmarica pretrpeše goleme i mnoge torture na svom duhu i telu : na stranu što su morali da ribaju, kuvaju, peru, vuku vodu i cepaju drva, bili su terani i na sledeće kobi:

- morali su da drže ogledala golim prostitutkama dok se ove šminkaju,
- da ih stišću za sise,
- da gledaju za njih protivprirodan blud kada bi opštile sa šumarima i kamiondžijama (pardon kočijašima) i, što je prevršilo meru :
- morali su, obučeni u kožu da ih pred publikom bičuju.

Uteha su im bili jedino zagrljaji u gluvoj noći kada bi poobavljali sve poslove i nada da će jednom biti bolje.

No jedne noći, matora kurvetina Drizela se trgnu u snu, i obesna, požele manikir. Otide do Ivičine i Čmaričine sobe, odškrinu vrata i gle! Zateče ih u divljoj orgiji gde se mlate bičem za predstave! Oduze im ovo hladno oružje seksualnih bitaka i izdeveta obojicu po turu. Ivica,u suzama, shvati da za njih tu sreće nema. Željan osvete, pobeže nazad kući i prodade seljanima priču kako ih je šumska veštica otela i mučila. Ovu su na javnom mestu živu spalili, sa svim njenoim radnicama (koje da dodam, nisu imale beneficirano), i tako se usraše u život svih onih koji su u bordel navraćali na partijade.

Priča ima srećan kraj : Ivica i Čmarica su nekoliko godina živeli srećno, ne u holivudu ali ipak u Milanu, gde su uzeli italijanska imena i osnovali šik modnu kompaniju pod nazivom Dolce&Gabbana. Danas su u zavadi, no s vremena na vreme organizuju zajedničko trpanje, jer niko ne puni ko Čmarica, a niko ne viče hajde kučko ko Ivica (kaže priča).

O ovome bih mogao još mnoooogo toga da ispričam, kada bih naravno smeo..Kaža o Ivici i Čmarici nije završena.

Znam, to je isto kao Guča!

E, vidiš nije! Seoska slava u tvom selu nipošto nije kao Guča! Prvi razlog zato što je u tvom selu! Čak i ako je u selu pored, nikada neće moći biti kao Guča, jer koliko voliš da odeš u svoje selo, isto toliko voliš da odeš u susedno i da im gledaš žene! Pa šta ti Bog onda da!

Kad smo prešli preko toga, idemo dalje.
Euforija se oseća sigurno nedelju dana unapred. Osećaj pojačavaju prvi cigani i Srba iz Iriga sa čuvanim autobusom Alexandar, koji stoji tačno na centru sela i uvek prvi dodje.. Negde sam čuo da mu je tatu ubio voz na pružnom prelazu, ali nikad potvrđeno. Rampa se nije spustila valjda, ili se još nije digla. Ali to sad nije bitno. Odeš sa komšijom na partiju stonog fudbala, i misliš da je tvoje selo Vegas jebote! Ali stvarno to misliš, ne proseravaš se! A kako dani prolaze, sve je punije. Tezge se montiraju, svaka šira ulica i park u selu postaju parking, ali ne parking kako ga svi zamišljaju, nego kao da je neko prodrmao zemlju i ostavio auta tako kako su se zatekla. To su uglavnom lade specijalke, stari stojadini, po neki golf i slično. Ujutru rano pred njima vidiš starog cigana kako jede sendvič od po vekne leba, i 300g Nedeljković salame i dijamant majonezom. Onako skroz do ušiju masan. Šatori su u montaži, ali oni čekaju predslavu i slavu. A to čekaš i ti, da se odma razumemo. Omladina, ona najmlađa čeka nešto drugo. Autiće na udaranje, sa komentarom "bravo bravo bravo, naaaaagradna vožnjaaaa, auto broj seeeeedam" ! Nemate vi pojma koja je to sreća! Pa kad sam kao dete dobijao nagradne vožnje, srce mi bilo ko planina! A kad patkicu skinem! Ej ljudi, patkica na ringišpilu! A gurao me Sima, stariji brat od tetke, utovarao od sedme godine, kvartalno podeljeno, detelinu, pa kukuruze, pa drva a na zimu čistio 5 dvorišta snega. Mogao me gurnuti do drugog sela da je teo, al to tad nije bilo bitno! Odlutaše sećanja. Elem, gde smo stali? Kod šatora! Za predslavu peva Vesna Vukelić Vendi. Jebi ga, ne možeš da biraš, makar ćeš joj gledati pod suknju ako uspeš. Radije bi voleo da vidiš, ako si Sremac, neku tamburašku bandu, uglavnom Diku ili Zlaju iz sela, a ako te je muka naterala da dodješ stotinama kilometara daleko od svog pravog sela, onda bi makar taj dan voleo da čuješ zvuke (Manjače, Vitoroga, Like, Banije, Korduna). Ali nekako se svi nađete na toj Vesni Vukelić Vendi, a i posle celodnevnog ispijanja piva ili nečeg sličnog, retko soka, manje bude i to bitno. Bitno je da je sve puno.

Šator ko šator, sklepan od onih jadnih rešetkastih komada, sa ispreplitanim kablovima za struju i instrumente,koja se uglavnom krade sa obližnje bandere, gde jedno celo pre podne slušaš "jedan jedan jedan tes tes tes.... jedan dva jedan dva", kao da se štimuje orkestar bečkih dečaka u najmanju ruku. Ali ni to ti ne smeta, slava se približava.

Došao je dan predslave. Ako pada u petak, može se reći da je to meka i medina seoskog turizma! Još će biti punije, doći će i žena sa strane, a svi znamo zašto su došle. Šećerna vuna, kobasice, prasad i jaganjci na ražnju, pljeskavice kod Lisa, svilene bombone i drugo, samo su deo ugostiteljskog asortimana. Da ne pominjem da svako i malo gadljiv neće moći da pojede ništa od ovog, jer cigan Steva recimo, dok nabija prase na ražanj, u isto vreme, peče pljeskavice, cepa drva na obližnjem improvizovanom panju, vraća kusur i onako znojav od tolike vatra na 35 stepeni briše čelo keceljom o koju naravno briše i ruke. Čak sam čuo jednu anegdotu, koju ne mogu da potvrdim, naime u selu Vojka je jedan drug od mog druga (već i suviše sumnjivo, ali ajde) došao kod cige da kupi pljeskavicu, tj kod ciganke, i na pitanje šta ćeš od priloga on je rekao majonez, ona mu je to uredno stavila plastičnom kašikom, i kada je rekao senf, dotična je bez po blama olizala kašiku i istom zagrabila senf iz činije.

No nije ni bitno, dojam je bitan, dočarati detalje.

A na dan slave? To je već umetnost, ako bude sreće i istorija. od ranog jutra svi pomenuti mirisi pomešani, atmosfera se oseća u vazduhu, muzika se svuda sprema i donosi alkohol u velikim količinama. Zvao si sve drugare iz drugih sela i gradova koje imaš! Za seosku slavu se po pravilu sa svojima ne družiš u toku dana. Može pivo-dva dok skokneš u selo po hleb, ali to je to. Sa njima se uveče nalaziš, naročito ako se spremaju batine nekom gostujućem igraču. A da budemo iskreni, uvek se spremaju. I to je nekad bio deo asortimana što slava nudi, seljačko pesničenje zbog gledanja tuđih žena i to je sve. Ali sada je to nešto sasvim drugo. Tako da moram priznati, i zbog promene oružja ratovanja a i zbog godina, ne praktikujem ovaj deo više. I da vam budem iskren, nekad mi tako bude žao. Nekad mi dođe da se sa nekim pobijem, što mi je devojku samo pogledao. Osudite me, ali tako je! Kažem, nemam više onih kuražnih 19-20 godina, da skačem ko mlad poskok, ali poželim se nekad. Pa da idem na česmu pred manastir krvavog nosa. A ona ide sa mnom, onako uplašena, a ti heroj. Ih!! To je bio život!

Opet su me emocije podsetile i vratile unazad!

Uz sve pomenuto, znate i sami da ide sedenje pod šatorom do jutra, slušanje pomenute Vesne Vendi, u najbolju ruku Mileta Gelića Bosanca i revidiranje memorija sledećih nekoliko nedelja svima prisutnim a i neprisutnim. I svi, koliko god se folirali vole da dođu kod mene na slavu, da jedu da uživaju, ali samo oni koji počnu da se žale na sve, gube pravo na članstvo iduće godine! Znam i ja da nije savršeno, ali si pozvan od srca! U stvari, meni jeste savršeno!

A jutro posle slave? Kao ratno polje posle bitke, samo što nema krvi. Pola već popakovani i otišli, pola se u žurbi pakuje, i pričaju sa ostatkom kako zarada nije kao prošle godine, iako je tada bila kiša, i kako je stanje u državi loše. Ali doći će i sledeće, to je njihov život. Ne žele ništa drugo osim da prodaju plastične puške i pištolje i tombolu za 100din. I to je pošteno! Svuda smeća, praznih limenki od piva, po koja nedovršena pljskavica po jendecima okolo, a njih ubrzo razvuku seoske lutalice.

I to je to, od sutradan sve po starom, ustaljenom životu, čeka se prva seoska slava u komšiluku, na koju isto toliko voliš da odeš, i jedva čekaš. Tako, živimo od slave do slave, i uživamo, i ne foliramo se da uživamo! A to što smo malo sirovi i teški, takvi smo, ako hoćeš da dođeš, dođi brate i ne pitaj puno, a ako nećeš? Pa ni ja ne idem po nekim fensi objektima sa rakijom od maline i ostalog Berry voća, kako ih Amerikanci zovu, jer mi nije mesto. Ne idem negde jer je u modi!

Pa dođi dogodine na Vidovdan, ako stigneš naravno! Još ako je subota? (a nije, ove je bila!)