Razlog propasti ovog naroda, jer ljudi postaju pasivni, niko se više ne bori za svoja prava na život. Ćuti, dobro je... Još uvek si živ!
A: Napali nas huligani iz čista mira.
B: Ćuti, dobro je... Moglo je i gore proći.A: Jebote, murija me startuje zbog brze vožnje i naplati za pojas, a pored proleti neki besni auto, njemu ne smeju ništa...
B: Ćuti, dobro je... Platio si manje.A: Slomio sam nos, a oni mi zakazali pregled za 2 nedelje.
B: Ćuti, dobro je... Makar će te primiti!
Jebena igra, koja zahtjeva strašno opušten mozak, bilo to u smislu da je tip toliki bolikurac u svakom momentu na putu ka podzemlju, ili u ovom drugom, opasnijem smislu, čiji je glavni predstavnik sekund koji ti odvlači misli, dok se u busu, iza tebe nalazi tvoja keva, profesorica kod koje ganjaš uslov ili djevojka sa kojom se muvaš. Kod svake ćeš izmamiti osmijeh, samo što im reakcije imaju sličnosti k'o minus i plus, k'o Amer i Rus, u mom svijetu ti si korov, ja hibiskus.
Kurac moj, daću uslov, jest da me obara peti put, obećao mi je da neću položiti, snaći ću se! Da stoko, govoriš to sebi već mjesecima za ler kod par lokalnih dilera. Postaće jaki. Ubiće te. Šta radi moja kuća u plamenu? Gori, zapalili je zbog duga za pis vutre.
Vrati se kretenu, ne bacaj se u depresiju za budućnost.
Dodir. Koncentracija, dodiruje te neko. Prolazi pored te...A!? Šta je ovo, jebote!? Zavidjeli bi mi svi u pozorištu. Dušo, rodi mi ćerku! Sve ću dati za tebe!
Sunce ti jebem, odlutaš svaki sekund. Nataša je iza tebe. Muvaš je mjesecima, a ovu ribu nećeš nikad više vidjeti. Možda je Nataša solidaran tip? Dobro dupe, daj još jednom da to pogledam. Ličim sebi na babu koja izviruje prva kad je saobraćajka 600 km od njene kuće, dok putujemo ka jugu.
Čestica koja sigurno obećava dobar plod u poljoprivredi, ali i u ljubavi. Ukoliko se pravilno usadi prinos neće izostati.
-Blago onom Miliji, bog mu je sve dao. Bogat je samo tako, a ima i lepu ženu.
-E ista ga je i ostavila. Otišla za drugog.
-Kako to?
-E moj brale džaba dobro seme kad je loše oranje. Slabo je to Milija obrađivao.
Pogrešna taktika, pogotovo ako ne čuješ ni šta razmišljaš, svi igraju a ti oćeš nešto "na finjaka".
-Ćao mala, slatka si! Kako se zoveš?
-Šta kažeš!?
-Kako se zoveš?
-Dobro, sviđa mi se. A tebi?
-Ja sam Dejan. Drago mi je. Hoćeš da izađemo napolje, buka je ovde?
-Evo, došla sa drugaricama i SA DEČKOM jedne od njih.
-Imaš dečka?
-DA. Dugo su već zajedno.
-E jebi ga.
Izjava zbog koje, svaki put kad je cujem, dozivim plimu pozitrivnih emocija prema sebi!
Prva pomisao nakon sto cujes Rusku Jakic: koji retard!
Sledeca pomisao sa kojom se zanimas duze vremena: kako sam ja: NORMALNA/LEPA/MENTALNO ZDRAVA/SKROMNA/MLADA/PAMETNA...
Emisija na Beogradskom Studiju B koju vodi, u muškom svetu opšteprihvaćena seks-bomba sa imenom koje malo teže ulazi u uvo jebačima-izbiračima, Ljubinka Dobrosavljev.
Zbog nje i hordi fanova koji bi joj rado isprskali facu, pored svih onih jutarnjih programa na B92 i RTS-u jedino ovaj zaslužuje da se naziva "Dizanje".
Svako drugo auto na našim putevima, za 100 kilometara vožnje kamen u bubregu će biti ko rukom odnešen.
...ono što dobijete pro bono, kada dođete na šalter, bilo informacija ili uplaćivanja, od dotične gđe ili gđice koja radi tu...
Odgovor starijeg kosovskog albanca za dnevnik RTS tokom bombardovanja, na pitanje kako žive sa srbima.
Zločinačko udruženje koje radi na upropašćavanju dobre dece iz poštenih kuća i svoje razorno delovanje pripisuje Lošem društvu. Samo se sa dobim društvom zatvaraju kafane, dočekuje jutro i prave one gluposti koje se kasnije prepričavaju unucima kad im roditelji nisu u blizini.
Nisam upao u loše društvo, da loše, ne bih se sa njima družio.
Ako želite da budete kul i zanimljivi objavite ovo na statusu kada nije jutro(što kasnije-to bolje)...čak iako je veče...što kasnije to ste više kul.Inače služi da se pozdraviš sa ljudima koje vidiš ujutru i poželiš im dobro...tog jutra...ili dana....ali to ne izgleda taaaaako kul kao prvo pomenuto.
Uobicajeni pozdrav. U svako doba!
Čovjeku, opsesivnom receptoru pokretnih slika koje sjaje na 54 i kusur dijagonalna centimetra, servira se poimanje života koje se svodi na dvije krajnosti - dobro i zlo. Dvije strane ljudskog karaktera, dvije strane postojanja, svrhe. Dvije boje na šahovskoj tabli, svaka sa svojim pijunima. Loše TV serije, filmovi, loši glumci...S jedne strane zlikovci i ološ, sa druge strane zemaljski anđeli čija je jedina greška to što nisu s druge strane zida koji dijeli dva svijeta- ovozemaljski, težak i mukotrpan, i nebeski, blažen. Sve se svodi na zakone latinoameričkih serija - vječita borba dobra i zla. Ne postoji sredina...
Budi Džoker ali da znaš da ću ja biti Betmen. Dobar kao voz koji dolazi na vrijeme. Sve na svom. Ne postoji siva. Ili si dobar, ili si zao. Gledaš i stavljaš se u kožu onoga ko svojom hrabrošću i čednošću donosi svjetlo i razbija tamu haustora ljudskog uma. Lakše ti je tako. Ko može da prihvati da je crn, ili ne daj Bože, siv. Znate, siva znači slabost.
U zlu je moć. U dobru je svjetlost, čista savjest, mir. Na čovjeku je samo da izabere...
E, pa u životu nije tako. Sve ti je sivkasto, jesenje. I proljeće je nekako jesen. Čovjek koji živi na postolju svog ega, uvijek se trudi da balansira između krajnosti. U suštini čovjek je veća kukavice od one ptice koja se javlja u proljeće i doonosi nemir u srce Prirode. Boji se da bude previše loš, pa ponekad, ako je baš zastranio u bezdan tame, samarićanski pruži ruku onome kome je to potrebno. Ne zbog njega, već zbog sebe. Trebaju mu ti trenuci dobrote, da bi zadovoljio svoju, na trenutak probuđenu savjest. Dobri nikad ne mogu odoljeti ovozemaljskom grijehu i postaju zarobljeni u kavezu sopstvenog, raspamećenog uma. Ako ništa, uvijek se mogu pokajati. To je, u suštini, najlakše...
Ne postoji samo dobar i samo loš pojedinac. Niti postupak. Niti išta. U svakom dobru postoji dio zla i obrnuto. Ne postoji sudija koji će nam reći šta je dobro. Čovjek je previše subjektivan i samoljubljiv da bi sam sebi sudio.
A mi stojimo, nadamo se najboljem. Vjerujemo da smo dobri, samo nas život šiba i sputava da to pokažemo. Zlo koje ispoljimo je u stvari samo odbljesak pračovječanskog grijeha. Gledamo TV filmove, poistovjećujemo se sa dobrim, pravim stvarima, bježimo od tame koja se krije u drugoj polovini hipotalamusa sopstvenog mozga. I oni koji joj se prepuste, ne prepuste se do kraja.
U stvari, svuda po nama razliva se siva...
Izraz kojim opisujemo finog momka, koji se ne snalazi najbolje u krevetu.
On možda sprema doktorsku disertaciju: “Model aktivnog adaptivnog upravljanja procesom spajanja delova u montaži primenom redundantnih robota”, on govori četiri jezika, igra tenis tri puta nedeljno, ne pije, ne puši, voli decu i biće dobar otac, ima otvoren štedni račun u Komercijalnoj banci, i vikendicu na Tatarskom brdu, ali kad legne na tebe, imaš osećaj kao da ti Dejan Cukić u rozim kupaćim gaćama čita poeziju Duška Trifunovića.
- Ja tebi mogu reći da ti nisi najzdravija, draga moja. Onakvog dečka si ostavila? Pa pola grada za njim uzdiše, kad prođe onako uglađen i otmen. Ej, ženo, kod njega bi te kao na dvoru služili, deca bi ti se na Sorboni školovala, a ti bi imala i ptičijeg mleka.
- Možda sam površna, ali ne može kukuruz da nikne, sve i da je dobro seme, ako je loše oranje.
Ono što žena kaže mužu dok mu se približava sa stoljnjakom punim mrva posle ručka...
Prva laž koju izgovorimo svakog dana.
Razlog više za ličnu pobedu.
Izraz koji se koristi u situacijama kada pokusavamo da utesimo nekog, a i sami smo svesni da je situacija gotovo bezizlazna
Prava mera svega što nam je potrebno za život.
Velika odstupanja od životne ravnoteže donose probleme :
od viška ume da zaboli glava, od manjka krče creva.
