Još jedan glasoviti citat iz antologije fora&izvala koje je legenda srpskog glumišta, Ser Zoran Radmilović, za svog života iznedrio u verovatno najpoznatijem pozorišnom komadu koji je publika na ovim prostorima ikada čula i videla (osim skupštinskih prenosa, naravno) - Radovanu Trećem.

Iako pripadajući relativno sporednom delu u fabuli radnje i ovako dozlaboga pretumbane predstave tj. prilikom kada nesrećni Jelenče biva zarobljen i brutalno ispitivan od strane Radovana i Stanislava, fraza iz naslova našla je nekako svoje ušće u savremeni srpski žargon i to se jedino dâ objasniti onim zaraznim ★RADOVAN III★ faktorom, prekul intonacije koja je, na primer, od rečenice "Stanislave, preterano sereš!" svojevremeno pravila kolektivni diuretik za ceo jedan napaćeni narod, narod željan smeha u svom otužnom zavičaju...

To su obično relativno pismene i zagorele "babe", koje su svesne svoje sve veće fizičke neprivlačnosti muškarcima, odlučile da kroz pisanje i objavljivanje feminističkih sranja od romana skrenu pažnju na sebe i tako leče sopstvene komplekse. Ovakva kategorija mediokriteta danas sve bolje prolazi u javnosti i što je najgore, dodatno srozava već inače srozanu kulturu našeg naroda na globalnom nivou. Gotovo su neizbežne gošće u "talk-show" emisijama, gde imaju zaduženje da vode glavnu reč i svojim "intelektom" se nadgrađuju u odnosu na ostale goste. Pošto se ti preostali gosti uglavnom svode na manekene, pevače, zabavljače, glumce, političare i ređe sportiste, koji nisu u stanju da im intelektualno pariraju, one na taj način najlakše stiču simpatije kod publike i postaju smatrane za bitne likove u domaćoj književnosti i kulturi uopšte.

Nesumnjivo najbolji izbor.
Sigurnost ili provod, odlučite sami.

Parče platna koje kombinovano sa alkoholom, drvenim stolovima i stolicama, iskasapljenim papkarima (opciono) i izvođačem narodne muzike (opciono) predstavlja moćan portal prema drugim dimenzijama koje mogu veoma da se razlikuju od naše.

Ove kapije među svetovima mogu da se postavljaju manje više bilo kada i bilo gde, ali se najbolji efekat dobija kada se instaliraju na brisani travnati prostor određenog datuma koji je dugogodišnjim istraživanjem određen za praktično svako veće naseljeno mesto u Srbiji.

Po pravilu, efekat se dalje poboljšava sa povećanjem njihovog broja jer svaka funkcioniše na sebi svojstven način.

Korišćenje šatre je relativno komplikovano i zahteva dosta truda i iskustva, zbog čega ne može svako da učestvuje u njenom radu, a i oni hrabri trudbenici koji se mogu videti kako uživaju u njoj su morali da prođu dug i trnovit put da bi stigli dotle...

Trebinjsko naselje koje se nalazi upodnožju brda Strač. Tamo Sunce ne izlazi nikako u toku dana i vjerovatno je to razlog zašto niko iz tog naselja nije uspio u životu (najveći uspjeh ostvario je momak koji je pobjedio u Bogojavljenskoj trci). Gučina se ubraja u urbana naselja ali 98.3% ljudi iz Gučine ima koeficient inteligencije ispod 95 i ponašaju se jako prosto, kao da su sa sela. Iako je Trebinje mali grad sa svega 30 000 stanovnika i u kome je sve relativno blizu, Gučina je daleko čak 40 minuta hoda do centra grada. Gučinari (stanovnici Gučine) su ismijavani od strane ostalih građana. Trebinjci pojam "Ode u Gučinu ” koriste kako bi rekli da neko ili nešto ode u neku zabit, da ne kažem vukojebinu.

Rasipanje para šakom i kapom po brazdama života, nešto po čemu se prepoznaju ljudi koji su brzo i lako stekli relativno velike količine novca.
Kako si sejao - tako ćeš i žnjeti, pa se sejači para nadaju da će svoje silose napuniti sećanjima na nezaboravne noći u kafani, uspomenama na lake klinke koje se pale na njihove 10 godina stare nemačke automobile i nepresušne izvore šampanjca, najvećom kolekcijom original CD-ova u znanom svetu, krpicama koje su poslednji krik mode i, ako je baš rodna godina - izlečenim kompleksom sirotinje.
Istina, ponekad žetvu unište naizgled nepredvidive nepogode, pa ti od svih stvari i ljudi na koje si sejao pare ostane samo hladna ulica i još hladnije rame odjednom bivših prijatelja.

1. Mora da bude relativno dobra, jer bez kvaliteta ipak nema pobede.
2. Da stoji dugo na pregledu. Pisati odma' posle ponoći.
3. Biti na četu i srdačno se drugarisati sa najmanje šestoro kojima ćeš u jednom trenutku da kažeš: Dugari, da bacim još jednu pa idem na spavanje! Po inerciji glasaju za tebe i dobijaš najbitnijih 5:0.
4. Kad oko 4 ode sa pregleda, kačiti slike i video klipove. Birati nešto što se svima svidja, neutralno po članove. Ako škripi, posle gledanja arhive, ponoviti kićenje definicije oko 22 h.
5. U toku dana napisati par takših da ako neko gleda sve tvoje može da da i neki plus i neki minus, i stekne utisak da je pošteno odmerio.
6.Ako nema primera a neko vas je inspirisao, obavezno to napisati.

DŽIRLO
Paleta proizvoda koji su se osamdesetih, putem telefona mogli naručiti i dobiti na kućnu adresu poredstvom bosanske firme čiji je osnivač Bata Džirlo. Zbog svoje beskorisnosti i lošeg kvaliteta (hit-proizvod: Stomak-eliminator, sprava za vježbanje), vrlo brzo su u žargon ušli kao nešto najgroznije što čovek na tržištu može naći. Ipak, u uslovima solidnog standarda, male ponude novotarija i potrošačkog mentaliteta ljudi iz tadašnje SFRJ, Džirlo proizvodi su, uz pomoć mota "za Džirlo ljude, Džirlo proizvodi", našli svoje mesto na tržištu, tako da se vlasnik relativno brzo obogatio. Ostao je upamćen i slogan za devojke koje su promovisale proizvode: "biti Džirlo djevojka, to je dobro plaćen posao!", što su zlonamerni često povezivali sa prostitucijom.

Sredinom devedesetih naše show biznis tržište nije u potpunosti prepoznalo potencijal bugarske ženske lepote. Poluuspešni pokušaj gostovanja pevačice Reni završio se još poluuspešnijim duetom sa Erom Ojdanićem. Nešto slično je pokušala i Marta Savić sa Azizom. Neopsporno je medjutim da su ovo dvoje estradnih umetnika poput pravih vizionara neshvaćenih u svoje vreme predvideli da će bugarska turbo scena doživeti skori bum. Danas u bugarskoj ima pored Aziza i nebrojeno mnogo mladih, lepih i "talentovanih" umetnica koje u relativno skupim spotovima za tamošnje uslove i skoro neodevene (brus i gaćice glavni odevni predmeti) tabaju stazu ka evropskoj uniji. Ta vrsta muzike je ozbiljna privredna grana sa spotovima kao najbitnijim delom "projekata". Te i takve spotove Ksenija Pajčin i Modelsice sa sve Jelenom Mrkšić nikada neće dostići (o Sandri Prodanović Africi da ni ne pričamo). Ne morate voleti ovu vrstu muzike ali Brena je Brena al dvaput je dvaput.

Spust među spustovima. Tuš hladne vode. Konstantacija poslije koje su sve druge isuvišne i bez ikakvog značanijeg efekta. Ovaj odgovor obično dobijamo kada sa relativno jebozovnom curom razgovaramo, a ona nastoji da nas konstantno odbije od sebe, usled hiljadu mogućih razloga, a pogotovo ako si muško, ako znaš na šta mislim. Cijeli vaš dijalog će vjerovatno voditi do konstantacije tvoje kako te ona ne voli, iliti, štaviše, mrzi, pošto neće da ti da , dok ona, na to, elegantno odgovara sa gore navedenom rečenicom toliko hladnoj u srži da me srce boli dok ovu definiciju pišem sa mojim srebrnim penkalom iz šezdeset-bogznakoje godine. Inače, paralelna je, i u prevodu znači -> Možeš pričat, i pričat, al' pičke ne dam!

Jedna od najmudrijih stvari koju sam čuo od starijih.

Govori o tome da se otvore četvore oči i dobro obrati pažnja pri biranju bračnog partnera, jer je danas izuzetno teško naći partnerku o kakvoj maštaš.

https://youtu.be/FSYAcgyMsic

U suštini, fraza insistira na lokal-patriotizmu pri biranju dragane, jer mora da se zna iz kakve je porodice, čija je, kakva je istorija naslednih bolesti u porodici, da li su imali ludaka ili samoubica.

Kad je devojka iz lokala, to se sve zna ili se relativno lako sazna. Problem nastaje kad nađeš neku devojku sa strane, te bliža porodica nije upoznata sa kompletnim porodičnim stablom do askurđela, te automatski dobija najgore karakteristike i predviđaju da će te raskućiti u rekordnom roku.

Novi medicinski izraz kojim se definise maligna pojava nastala na prostorima balkana pocetkom '90 godina.Prema pracenju naucnika svrstana je u malignu neoplazmaticnu tvorevinu koja razara "tkivo drustva" nastajuci iz hronicnog zapaljenja na mestu mozdanog akusticno-receptornog podrucja zvanog "Sindrom LepeBreneISlatkogGreha" (ak. LBISG).Primarne intoksikacije koje je malignitet infiltrirao u tkivo mozdanog kortexa relativno krhkog balkanskog mentalno socijalnog prosecnog stanovnika manifestovao se kao primarna maligna neoplazma zvana "Socionom ZAMom".Zasad je nazaost samo dostupna dijagnostika doticnog oboljenja mozga iz razloga sto se hiruske intervencije nisu pokazale kao efikasne, neki naucnici predlazu kauzalnu terapiju neki govore o tome kako je zracenjem moguce odstraniti prvobitne znake maligniteta ali sva ispitivanja su jos u toku i nadamo se skorom pronalazenju odgovarajuce terapije. u sluzbi gradjana MZU Laza Lazarevic...

Prevozno sredstvo konstruisano za maltretiranje putnika, koje je u GSP-u strateski postavljeno na linije sa najvecim brojem putnika i relativno malim brojem autobusa (recimo 96 i slicne). Iako ne premasuju dimenzije osrednjeg kombija i imaju svega tridesetak sedista, u njih stane po 100+ ljudi za vreme spica. Snalazi se ko kako moze, jedan drugome na glavu, na nogu, a ako uspes da nadjes nekog nesrecnika kome ces sesti na kicmu, ti si srecan covek, osecas se k'o bubreg u loju! Najbolje se provedu oni visi od 180 cm , koji su prinudjeni da se voze pognute glave pod uglom od 90 stepeni u odnosu na telo, kao ne daj Boze na sahrani.
Inace ovi autobusu su karakteristcni i po plavoj boji i natpisu COBRA iznad zadnjeg prozora.

Pretpostavimo da nekoga ne znate ili ga znate tek iz viđenja, ali vam nije antipatičan/na. E onda se oko nečega malo pokačite, vi tjerate svoje, a on (ona) svoje. Nakon svađe brzo izgladite odnose i još se sami sebi smijete što se bezveze prepirali. Tako se emotivna atmosfera zagrije, a u fazi pomirenja se jave i pozitivne emocije i humor. To može biti klica nekog novog prijateljstva, a ponekad i nečeg više.

NAPOMENA: Važno je da svađa bude relativno bezazlena, te da se sastoji od prostog sučeljavanja mišljenja ili istjerivanja maka na konac zbog neke ne previše bitne stvari. Jer ako dođe do ozbiljne svađe i ako je neko u svemu tome zaista bezobrazan, teško da će iz te svađe išta pozitivno da se izrodi.

Mač sa dve oštrice. Kakva knjiga? Kakav film? Neka hororčina? Neka tragedija bljutavo epskih razmera? Neka knjižurina od hiljadu strana gde glavni junak na petsto i nešto piše kako ne zna šta će sa sobom, a na sledećih četristo kako ništa ne preduzima povodom toga?
Je li, bre, zašto ja moram da živim kao u nekoj knjizi, samo da bi ti i još neki analizirajući iz fotelje rekli da sam ja stvarno živela? E, pa neće ga majci.

Šta ako ja hoću da živim kao u nekoj knjizi, koju niko ne bi čitao, sem kad ne padne u bedak jer je crk'o frižider, pa se pivo ugrejalo, a i propao sladoled.
Znači, nešto normalno, relativno dosadno i pre svega pušteno na miru kao ta knjiga.

Pozicionirajući se tu negde između viceva o prdenju i sâmog prdenja kao mirisno-auditivne pojave (neretko i obrnutim redosledom), verovatno najnelordskiji pokušaj duhovitosti još otkako se početkom 20.veka nekom zadriglom Bavarcu u polupraznoj lokalnoj pivnici oteo glasan dežpr, a on to prokomentarisao rečima "Das war ich nicht!" (Nisam ja!; prim.prev.). S tim u vezi stoji i relativno opravdana sumnja da se naslovna subkategorija "kratke šaljive forme" iliti vica (ako se on takvim uopšte i SME nazvati), jedino i može dopasti jebenim Bavarcima...iza kojih u nevelikom rastojanju sledi ostatak jebenih Nemaca - inače, ubedljivo najneduhovitije rase u našoj, dok za susedne galaksije nisam baš tako siguran - kao i nezanemarljivo obiman klaster primeraka sa nekom od dijagnoza koje garantuju ekspeditivan prijem&negu na F-odeljenju najbliže ludnice. Uglavnom - toliko transferogena pojava, da je u poređenju sa njom čak i ona najočajnija od fora koje baca rendom neuspeli glumački pobačaj iz "Boris Bizetić" šoua (uključujući i njega, razume se) metastazira u remek-delo humora, crni pojas, 9.dan. Najmanje.

Korisnike odjebati najstrašnije.

Serija koja se relativno skoro pojavila kod nas u Srbiji,i postala pakleno popularna,a inače postoji možda nekih 4-5 godina. Nedavno,sve klinke su se naložile na oholog Čaka Bass-a koji 'obara sa nogu,mmmm' i na Nejta Arčibalda,tipičnog maminog i tatinog sinčića. Fora je u tome što je serija,napominjem,za vrlo kratko vreme stekla veeliku popularnost kod nas ovde, i gotovo sve devojke su opsednute njom, a većina njih se poistovećuje sa Bler Valdrof, razmaženom klinkicom koja je prebogata, i koja je 'kraljica svega' i koja je istovremeno sa dvojicom najboljih drugova u emotivnoj vezi. Serija kao serija, nije loša. Postoje i drugi likovi koji su na neki način interesantni. Ali, većinu nervira ta tolika opterećenost njima i ponašanje kao Bler Valdrof.

momak koga su u nasoj zemlji smatrali relativno netalentovanim za basket je otisao u Grcku i napravio pravi dar mar na terenu!Nakon uspesnih sezona u Grckoj seli se u NBA gde postaje takodje jedan od najboljih igraca i veliki as Sacramento kings-a!Nakon nekoliko sezona dozivljava nesto tezu povredu ali nakon uspesnog oporavka vraca se polako u stari ritam.Veoma kritikovan zbog njegovih cestih "vrdanja" da igra za reprezentaciju sa kojom je osvojio nekoliko istorijskih medalja,Stojakovic je obrazlagao premorom i povredama ali posle debakla reprezentacije na evropskom prvenstvu u Beogradu i otkrivanja nekih cinjecina koje su dovele do slabih rezultata kosarkaske velesile cine se da je Pedja znao "u kom grmu lezi zec" i da je verovatno zeleo da izbegne da bude u posadi broda koji tone!Svakako jedan od najboljih i najuspesnijih igraca srpske kosarke!

Čest, nekako neželjen moto ljudi. Svi se trude, ili se bar prave da se trude da nešto nauče, pričaju tamo svakakve fore kako su ojačali od patnji koje im je težak život u drugoj deceniji života naneo i kako mogu da se uposle kao gurui relativno poznatim ličnostima, a kad ono-trt. Čovek nije čovek ako ne bi ponovio istu grešku bar još jednom, čisto da se uveri da stvarno ne treba muvati devojku lika koga zovu Božo Testera. A šta ako kliknem na ovo dugme ''klikni ovde za samouništenje Zemlje'' levom rukom, umesto desne? To nije glupost, to je radoznalost, a neke čike kažu da je to glavna čovekova osobina koja ga čini čovekom. Možda je bila glupost? Ili oba? E, sad nemam pojma!!!11

Retorička balega iz kategorije Okrivi tehniku, koju je verovatno svako od nas barem 11586 puta servirao drugoj strani kao objašnjenje sleš opravdanje za sopstveno kašnjenje, nepojavljivanje u dogovorenom/naznačenom terminu i, uopšte, bilo koji vid vremenskog ispaljivanja iste u onim relativno ranojutarnjim časovima, u srpskom narodu tako omraženim te popularno etiketiranim #sabajle. Floskuletina naivno-optimistične spoljašnjosti, koja umnogome računa na izvestan deficit ili, čak, totalitarno odsustvo moždanih ćelija u ciljanog subjekta, koji, pak, ukoliko i sâm nije autistični australopitekus, TO svakako misli za ovog prvog. Konačno - besramnim bezobrazlukom garnirana fraza koja najviše primene (i uspomena, kacmo već kod toga) evocira iz prepodnevnih školskih smena, vikend-treninga kod Galeta u FK Bežanija (Lavovi, lavovi, najjači smo najjači!) i ispita iz Istorije Pijanizma kod onog ljigavog pedera, jeb'o te SANU u usta te jeb'o, pičko matora! 1, 2, 3, 4, 5, 6...ok sam, ok sam...