Žurke koje se (na žalost) više ne rade samo u kstu, već svuda po gradu. Izbor muzike je apsolutno besmisleno ređanje hitova iz svih mogućih decenija dvadesetog veka, bez ikakve ideje o redosledu i flowu. Didžejevi su bledunjavi likovi sa naočarama i bradom koji odbijaju da puste bilo šta što nije apsolutno dosadilo i što svi na žurci nisu čuli bar milion puta. Nije im baš jasno šta se podrazumeva pod tom rečju 'miksanje' koju elektronski djevi toliko pominju.

momak koga su u nasoj zemlji smatrali relativno netalentovanim za basket je otisao u Grcku i napravio pravi dar mar na terenu!Nakon uspesnih sezona u Grckoj seli se u NBA gde postaje takodje jedan od najboljih igraca i veliki as Sacramento kings-a!Nakon nekoliko sezona dozivljava nesto tezu povredu ali nakon uspesnog oporavka vraca se polako u stari ritam.Veoma kritikovan zbog njegovih cestih "vrdanja" da igra za reprezentaciju sa kojom je osvojio nekoliko istorijskih medalja,Stojakovic je obrazlagao premorom i povredama ali posle debakla reprezentacije na evropskom prvenstvu u Beogradu i otkrivanja nekih cinjecina koje su dovele do slabih rezultata kosarkaske velesile cine se da je Pedja znao "u kom grmu lezi zec" i da je verovatno zeleo da izbegne da bude u posadi broda koji tone!Svakako jedan od najboljih i najuspesnijih igraca srpske kosarke!

Onaj najružniji iz društva, što ga nijedna ženska nije htela, pa je rešio da nauči da svira gitaru, ne bi li se, možda, osevapio i navatao štogod.

„Gitare sviraju frajeri, a ja kad naučim da sviram postaću frajer“, misli on i drnda dve Bajagine pesme do besvesti. Nakon par meseci uspeva da nauči štošta, a u društvu ga prihvataju i ukazuju mu veće poštovanje: on je zadovoljan sobom, samopouzdanje njegovo raste, drugari ga svuda vodaju kao mečku, glavna je zvezda po parkovima i izletima, ali i pored sve svoje muzike i svoje virtuoznosti on ne uspeva da dosegne glavni cilj svojeg glazbovanja - da privuče ženku.

„Sviraj nam onu tužnu“, kažu mu i krenu da se ljubakaju sa svojim curama. Sam je, umesto devojke drži gitaru u ruci, tužno se osvrće prema srećnim parovima, pogled mu prelazi preko njihovih obgrljenih tela, a on, umesto kroz devojačke vlasi, provlači svoje prste kroz metalne žice gitare. „Pogledaj ih! Briga ih je za mene i moju muziku. Oni me samo iskorišćavaju“ - malodušnom mu se javljaju ovakve misli. Poseže za flašom, pije. Alkohol lagano nedri njegova osećanja i pročišćava ih do rečima formulisanih ideja. „Neću više ovako! Dosta je bilo! Ili ću prestati da sviram, ili ću svirati samo zbog muzike i moje ljubavi prema njoj“.

U tom trenutku, mladi gitarista, doživljava katarzu i u duši mu se rađa prezir prema komercijalnoj muzici. Slabići u toj tački dignu ruke i pokidaju žice. Oni jaki i odabrani tiho nastavljaju da krckaju svoju navaku, znajući da put do majstorstva vodi preko bluz skale.

Muzicki pravac, nastao u americi u kome crnci obuceni kao klovnovi u pantalonama koje na njima vise kao da su se upravo usrali, majicama XXXXL, jaknama koje im se vuku po podu, patikama sa odvezanim pertlama, kajlama debljim od onih koji nose akteri filma "Vidimo se u citulji", zajebanim facama sa zlatnim zubima pevaju o tome kako je zajeban zivot u njihovom kraju i kako ce se svima najebati mame. Dok pricaju uz jedan te isti ritam o tome kako su ubili dilera koji ih je zajebao zato sto im je prodao los krek, usput mlataraju rukama kao da teraju prdez iza sebe. Zatim po novinama svi plasiraju price o tome kako su koga ubili i kako svima treba jebati kevu, kako u sebi imaju 30 rupa od metaka, ali da je to nista za jednog nigera i slicna sranja.

Stvaralaštvo osobenog karaktera, neprolaznog kvaliteta i neprekinute i neprekidive tradicije. Izuzetno rašireno i popularno u narodu. Sa njegovim prikupljanjem i od zaborava otimanjem otpočeo je Vuk, dok su danas najveći rizničari ovog blaga moderni Vukovi učenici, vukajlijaši.

Načela ovog pravca temelje se na filozofiji psovičnosti i senzibilitetu akutnog afektnog fetišizma. Registar korištenih stilskih sredstava je impozantan: dominiraju apostrofe, retorička pitanja, poređenja i hiperbole, ali nipošto ne treba zaboraviti i na virtuoznu upotrebu paradoksa i oksimorona. Epiteti su takođe vrlo efektno i lucidno izabrani. Ritam je u najvećem broju slučajeva izvanredno usklađen sa poentom, dok je harmoničan odnos forme i sadržine već odavno predmet i naučnih studija i laičkih rasprava.

Smatra se da su pojedinci koji negiraju njegov kvalitet i ograđuju se od učešća u njegovom stvaranju i daljem obogaćivanju, klasični otpadnici od narodnog duha i ideala.

Prošavši Serbiu uvideh, pored toga da je narod jedna beslovesna stoka i to da je na pare većma alav. Srce njiovo im zaigra samo banknotu videvši. Ko fol oće sve bez para i duša im je velika al kad zamiriše gladak bez bore presovani euro kez odma pojavi se a obavljanje rabote odma kvalitetnije je. U svim sferama: od muzike na proslavama, zidanja svinjca do švercovanja cigara preko bugarske granice 1893. godine.

Alfred Matthew "Weird Al" Yankovic, kralj parodije popularne muzike jos od '80ih. Iako se najvise bavi parodijom na muziku najvecih zvezda, snimio je i film "UHF" u kome ismeva televizijske korporacije i hit filmove tog vremena kao sto su "Rampo", "Conan The Librarian", "Ghandi 2" itd. Najvise problema je imao na parodiju Coolio-ve pesme "Gangsta's Paradise" - "Amish Paradise", za koju je Al tvrdio da je dobio saglasnost dok je Coolio konstantno negirao. Uprkos svemu, pesma je postala veliki hit.

Noša ili nokšir je noćno-dnevna posuda za obavljanje fizioloških potreba. Najčešće je koriste deca, a neretko i odrasle osobe.
Današnje noše su uglavnom napravljene od plastike (neke imaju ugrađen "alarm" u vidu muzike i sl. za dojavu kad klinci obave što su trebali obaviti), ređe od porcelana, a nekada su izrađivane od emajliranog metala.
Noša se koristila u najranijim periodima istorije, kako u običnog puka tako i na vlastelinskim i carskim dvorovima.

Veče nezaboravnog provoda, vesele muzike i rasipanja na kojem se okupljaju računovođe posle uspešno predatog završnog računa.

U pažljivo odabranom, vrlo jeftinom lokalu, gomila bledih ljudi, otečenih i podbulih od nespavanja, u tišini glođu pljeskavice i ćevape od soje, piju pivo i domaću rakiju i jedu sezonsku salatu. Glavna tema razgovora su stavke bilansa stanja, cena večere koju upravo inhaliraju i predstojeći vikend kojeg će prespavati.

Za razliku od filma Bal vampira, na ovom balu ne učestvuju krvopije nego žrtve.

Cuvena diskoteka u Grčkom letovalištu Paralia. Da nema ekskurzija iz Srbije verovatno se za ovu diskoteku ne bi nikad ni čulo. Po pričama učenika sa ekskurzije ova diskoteka je najbolja u univerzumu, bolja od Amnesie, Pache i sličnih. U suštini sasvim prosečan klub u kome debeli DJ pušta sve od Cece do trens muzike, toliko je Srba da i zaboravite da ste u Grčkoj. Obično se posle septembra i maturantskih ekskurzija poveća broj fanova Omilosa na fejsu kao i broj slika iz istog.

Genijalni gitarista i roker koji je zaduzio generacije,a mnogi zbog njegovog nacina sviranja tvrde da nije sa zemlje.Nazalost i u njegovom slucaju droga je presudila i umro je jako mlad sa 27 god.Ono sto je on ostvario sa 27,mnogi danasnji muzicari nece moci ni sa 127 godina,jer takav talenat se retko radja. Muzicari u to doba nisu ni izbliza bili toliko komercijalni,kao ovi slepci danas i verovatno je i to jedna od tajni kvaliteta njihove muzike,kao i stalne turneje i sviranje uzivo,bez matrica.

U nastavku uglavnom ide ime vlasnika. To vam je uglavnom rupa od kafane gde možete da svratite pred izlazak ili posle fajronta u kafićima i diskotekama gde izlazite. Imate nekoliko različitih stolova(jedan radni sa 3 fioke, dva kuhinjska, dva baštenska), nekoliko stalnih gostiju i piće po najnižim cenama(10% skuplje od onog u prodavnici). Od muzike možete čuti uglavnom onu koju slušaju kamiondžije u toku vožnje(stoperi znaju na šta mislim).

Ne znači samo olešiti u nekom sportu. Već nešto odlično odraditi, fenomenalno, bez greške, da svakoj devojci pođe suza niz butinu

Podrazumeva niz unapred pripremljenih pitanja, koje je sastavio specijalan tim psihologa i marketinških gurua, a koja imaju za cilj da nam približe dražesni karakter ovih nevinih devojaka i sruše sve stereotipe o misicama kao glupim osobama. Pitanja izmedju ostalog podrazumevaju poznavanje razvijenosti poljoprivrede udaljenih zemalja, manje poznatih izuma svima dobro poznatih naučnika, kompozicija klasične muzike... Misice takodje moraju posedovati filozoski pogled na pitanje o životu na drugim planetama i nezaobilaznim muško-ženskim odnosima.

Karanfil devojce ili Miss Karanfila je devojka koja dobije titulu najlepse devojke Vranja i sire okoline, na tamo veoma posecenoj i neiskorenjivoj (since 1963) manifestaciji "Dani karanfila".
Obicno bude i zive muzike (Zeljko Samardzic, OK bend i sl.), u ziriju je uvek i neka domaca zvezda (Tijana Dapcevic i sl.), pored lokalnih 'faca', a jedino sto valja je klopa, uvek dobro spremljena.

Ne znam za karanfilce devojce, ali miss sharma je ubedljivo zasluzila svoju titulu!

Pesma koju na nekoj proslavi (tipa svadba ili ili ispraćaj) zatraži neko od gostiju. Uglavnom je ta pesma toliko ili matora ili "nekomercijalna", da je ne znaju čak ni oni najokoreliji fanovi narodne muzike.

Najneverovatnije je to što je bend ili zna neku takvu pesmu ili pevač (koji mora biti najinformisaniji što se tiče pesama) objasni ostalima u bendu kako otprilike ide melodija koja prati tekst.

I svi srećni i p'jani (a bend sa nekoliko hiljada više počašćen).

Termini koji su bili deo reperskog slenga ali su u poslednjih 10ak godina postali široko prihvaćeni i u svakodnevnom slengu, bez obzira na to koji tip muzike preferira ekipa. Najveću zaslugu za masovno širenje imaju rep grupe Bad Copy, 43 zla, Prti Bee Gee i naročito Ajs Nigrutin (njegova prolupavanja su definitivno najomiljenija). Ovi termini su postali toliko uobičajeni da ih koriste (bar nehotično) i ljudi koji ne mogu da smisle domaći hip hop, kao i oni koji su za Ajsa i Skaj Viklera čuli tek u Velikom Bratu.

Balkanski frenk sinatra,ma i bolji od njega sto puta.Legenda Narodne muzike!Covek koji je otpevao nezaboravne hitove i uz cije su se pesme lomile case i ljudi su se udavali i razvodili.Postao je poznat sa svojim legendarnim hitom Necu Necu Dijamante.Uvek kada cujem tu pesmu poludim.Halid Beslic je skoro imao saobracajnu nesrecu,na srecu preziveo je.Sada je u dobrom stanju.Oporavice se i pravice nove pesme samo tako.Halide legendo!!

Nekada sastavni deo svake rock pesme, solo na gitari je zapravo ono zbog čega se ova vrsta muzike zapravo i proslavila najviše. Tokom '50-tih, '60-tih, '70-tih i '80-tih muzička rock scena nam je plasirala veliki broj pravih virtuoza na gitari (samo par najpoznatijih imena: Jimi Hendrix, Eric Clapton, Ritchie Blackmore, Carlos Santana...).

To je deo u pesmi u kome gitarista dolazi do najvećeg izražaja. Dobra mešavina kreativnosti i tehnike, to je ono što čini solažu dobrom. Ali, tehnika i kreativnost je samo jedan gradivni deo. Dužina solaže je onaj drugi, podjednako ključni, element bez koga solaža ne bi bila potpuna. Ima solaža koje traju relativno kratko, recimo 10-20 sekundi, ali ima i onih koje traju više minuta bez prekida. Čak postoji i dosta pesama koje su same po sebi jedna gitarska solaža.

Sve u svemu, kako se trenutno čini, posmatrajući evoluciju rock muzike i sve ove nove bendove koji se stalno pojavljuju, solaže na gitari su izgleda postale stvar prošlosti. Sada se više pažnje poklanja izgledu muzičara, vokalnim sposobnostima pevača i njegovim tekstovima, prave se kratke i jednostavne solaže (tipično za mainstream muziku)... Jednostavno, ranije su bendovi bili prepoznatljivi po svakom muzičaru ponaosob, a danas se prepoznaju najviše po pevaču.

Miljenik svake učiteljice, mala pametnica (u nekim krajevima poznata i kao pčelica Maja), uvek spremna da sa svoja dva visoko podignuta prstića (onaj ko za takve humanoide nije dotle znao bi lako pomislio da ustvari pokušavaju da učiteljicama isteraju oči), ide paklenim jurišom u borbu u kojoj će pokazati svu svoju veštinu i znanje.

Veoma često precene ili sebe ili situaciju (ili oba), pa se tako nađu u nebranom grožđu koje najednom postane živo blato koje ih lagano usisava, Taj lagani ritam pojačava agoniju i osećaj bespomoćnosti, dok se klonulost duha proširuje na celo telo. Svaki pokret je težak kao da se golim rukama podiže džak od deset kila, svaka reč je toliko sporo izgovorena, da bi se i Entovi smorili, svaki uzdah je tako naporan, da se jedino stvori želja za bacanjem kašike.