Pitanje za uvek spremnog, onog koga ne možeš ni iznenaditi ni zaskočiti jer je uvek korak ispred tebe. Apel na njegovu sujetu kojim ga stavljaš u Lazarevu dilemu - da li da ti oda tajnu svoje propasti ili da prizna da je pred tobom nemoćan.
Makar toliko malo, makar u tom deliću u kojem ne ume da prepozna vlastitu slabost. Ali ipak nemoćan.

Ponegde i "nisi ti meni bilo ko". Rečenica koju čujete od roda rođenog u trenutku kada pokušava da vas zavrne.

Ono što prekostane od platne crkavice pa se na mesečnom nivou odvaja za potencijalno crkavanje nekog od komada bele tehnike na gajbi.

Mrndža li mrndža. Slava, rođendan… njemu nebitno, važno da se ručka, još bolje ako je na tuđ račun. Jednom rukom sa ovala hranu prebacuje na tanjir, a drugom sa tanjira pravo u usta. Uglavnom u isto vreme. Kažu ljudi, lakše ga oblačiti nego hraniti.

Bilo kako bilo, tanjir ispred njega ne sme da je prazan. Čisto da se ne uvredi domaćica, kojoj s vremena na vreme uputi kompliment u vidu glasnog podriga.

Malo, malo pa ljudi bacaju pogled na pod iza njega, saksiju filadendrona ili šta god drugo da se tamo nalazi. Sve im se čini, brzina kojom guta je nerealna, isto tako bi mogla hrana da završava i u saksiji. Ali ne, klopa u dodiru sa fluoroantimonskom kiselinom u njegovom želucu samo kaže “puf” i nestane, ko i crvena u rukama tinejdžera.

Tipična izelica, šta ćes. Malo od ćevapčića, malo salata, pa predjelo koje nije dozvolio da se skloni, pa pečenje… i jagnjeće i praseće… ruska salatica, naravno… pljeke, pa ponovo čorbica… i sve tako u krug. Sa bojnog polja se on ne povlači. Ponekad onako, punih usta, promumla u znak odobravanja ljudima za stolom ili mahne rukom, da se zna da se ne slaže sa nečijom kontatacijom… i naravno i dalje guta.

Ne mešajte ga sa hedonistom, sladokuscem… nije on od te vrste. I da karton papir namažete lož uljem, jednako halapljivo i brzo bi to nestalo u toj jami bez dna, kod drugih ljudi poznatijoj kao ždrelo.

A kolači? Pa gde bez trista sorta, ne brukaju se ove naše domaćice. A svaki će on da proba, da bi na kraju, onako prstiju umazanih od čokolade, pitao gde je torta.

Dan kada se obično setite

- da odete kod zubara jer vas boli zub
- da odete kod svog lekara jer vam treba opravdanje za fax/školu za sutra ujutro
- da kupite solidan poklon za rođendan koji je večeras a fali vam 100 din.
- da platite račune za struju jer vam u suprotnom isključuju sutra
- da platite račune za telefon jer vam u suprotnom isključuju sutra
- da vam je veš mašina crkla, a i da nije, vi imate brdo neopranih stvari koje ne mogu da se operu i osuše do sutra ujutro kada imate ispit, a kamoli do večeras kada je žurka
- da morate da dopunite kredit u jedinoj trafici koja radi, najmanje udaljenoj kilometar i po
- da vaši matorci tek sutra dobijaju neku kintu
- da vi tek sutra dobijate ratu studentskog kredita
- da ste se zajebali i obećali komšinici da ćete joj pomoći oko farbanja sutra ujutro, kada imate ispit
- da uplatite internet, kako bi sa mejla pokupili puškice za sutrašnji ispit koje je neko napravio
- da su vam prekjuče javili rođaci iz Kanade koje niste videli 5 godina da će svratiti u nedelju oko 9, kada vi idete na žurku...
- morate obavezno da kupite novi punjač (stari ste izgubili) za mobilni koji je ispražnjen, pa u toku kupovine provalite da vam fali 50 din, pa jedino što vam tad preostane je da žickate, tako da u očaju odlučite da malo ižickate tu oko te prodavnice neprimetno da vas niko ne vidi, i onda vas sretne bivša riba iz osnovne, koja vas nije videla 4 godine, napravi tužnu facu i iskulira vas
- da je bojler prazan i da se niste okupali, iako je do vašeg polaska na žurku ostalo pet minuta.

Kako onda da volite nedelju?

Takozvana ''rečca'' koju koristimo kako bi produžili i ohrabrili govor osobe s kojom izbegavamo dijalog o datoj temi

Toliko sam potresen time što mi govoriš da čak moje kokoške od šoka ne mogu jaja da nose! Pogodilo me je k'o kad je Tito umro, k'o kad je Mijatović prečku pogodio, k'o kad su mi lisice u kokošinjac upale i sve piliće podavile.

Dogovor kuću gradi. Ako se ima sa kim dogovoriti. Biti čovek, biti racionalan i doći do najboljeg mogućeg rešenja za obe strane .

Sa pravim pristupom mogu se dogovoriti Delija i Grobar da pevaju zajedno i biju Radovca. Istom tom Radovcu možeš pomoći preporukom Biomelema, revitabiona protiv opadanja kose. Možeš panduru ćušnuti neki dinar kada te uhvati da prolaziš kroz crveno, sa 2 promila, bez pojasa, farova i zadnjom desnom gumom ostalom na tehničkom.

Ako su obe strane spremne na kompromis sve je lako. Šalteruša će ti progledati kroz prste za zubni karton tvog kurajbera prilikom dizanja kredita za vraćanje dugova kad pukneš sve pare na St. Patrik. Na kraj ćeš lagano izaći sa ćaletom oko krečenja onih neidentifikovanih fleka po zidovima tvoje i komšijske kuće nakon njegovog i kevinog vikenda na selu. Ti ćeš sve platiti, a on će da te bije sekirom, ali bez oštrice. Pošteno. Bitno je samo da li neko želi da se dogovori, da li je čovek ili ne. Ukoliko jeste, i sa Hrvatom iz Zadra ćeš pevati Žareta i Gocija za sv. Iliju u Kašiću.

Sve se može kad se hoće. Samo je potrebno malo dobre volje i razumevanja obe strane. U slučaju kada je to jednosmerno, nema šanse da iz toga proizađe nešto. Makar to bilo i deljenje poslednje Orbit žvake. Samo možeš da se zajebeš. Pravi prijatelj, dobar, razuman čovek će ti uvek izaći u susret i svaki dogovor će biti lak. Bilo to oko poslednje ćaše rakije iz 88. Ili međe sa rodbinom.

Umreti. Rastaviti se sa životom. Slabije značenje je: umoriti se.

(lokalizam)

Osoba koja utiče na povećanje finansijskih sredstava od strane roditelja.

Poslednja odbrana.

Retoričko pitanje, kao reakcija na nečije nekulturno, ili nekonvencionalno ponašanje. Izraz je alternativa za takođe retoričko pitanje:“ Jesi li rastao u džungli?”
Izraz je varijacija floskule iz epizode Indeksovog Radio Pozorišta “Mali Oglasi” kada opisujući enormnu veličinu papagaja kojeg tobože prodaje Indeksovac (Mićko Ljubičić) kaže:” Gde je taj rast’o? “

Proizvod zapadnjačke kulture, sve se više koristi u istočnim zemljama kao i kod nas na Balkanu. Izraz lica koji nabaciš čim se nađeš sa one strane kućnog praga dok do izražaja dolazi najviše u razgovoru sa nekim. Morate biti ''dovoljno'' inteligentni da bi se služili njime. Cilj takvog izraza lica je da ne otkrije vaš trenutni osećaj, vašu sreću, nezadovoljstvo, strah, bilo kakvu nameru ili kod nekih i poremećen um. Koriste ga muškarci i žene podjednako a smatra se potrebnim u načinu današnjeg življenja.

U životu svakog muškarca (gej stop!) dođe trenutak kad upozna nju. Da, baš tu jednu posebnu, nju, koja će da mu izvrne život naglavačke i još će da mu se dopadne. Kao što su na divljem zapadu kauboji lasom hvatali divlje konje, tako i ona uhvati svog muškarca i dovede ga u red. Dobro, to zvuči strašno. Jako strašno. I tako je. Ali, samo kod onih manje srećnih.

Oni više srećni dobiju sve što su ikad od žene mogli da požele. Redovan seks, dobru hranu i neometano gledanje utakmica Lige Šampiona sa drugarima, nula ljubomore a ponekad i moguće besomučno opijanje s rajom u kafani (ali u jako rijetkim slučajevima). Sve je to divno i fantastično, ali brajko moj, nije to tako lako kao što izgleda.

Za nju, moraš svojski da se potrudiš.
- Da budeš kreativan kad situacija to nalaže.
- Da se sjetiš bar godišnjice i njenog rođendana.
- Da se sjetiš da spremiš poklone za godišnjicu i njen rođendan.
- Da je podsjetiš koliko ti znači s vremena na vrijeme.
- Da joj dodaš okastu dvanaesticu kad popravlja kola.
- Da sa njom uživaš u gledanju loših sitkoma. Ili bar da se praviš da uživaš.
- Da je zagrliš najčvršće što može da podnese svaki put kada se vidite.
- Da se u vezi na daljinu više trudiš.
- Najvažnije od svega, da budeš tu kad joj trebaš.

Jeste, zvuči jebeno, ali omogućava razne povlastice kasnije. Ko zna, neki od nas se možda već bude slatkim poljupcima ili čak blajvom sa njene strane. Možda dobiju i doručak u krevet. Ali sve prema zaslugama.

Uglavnom, jebeš, jedeš, uživaš. Kud ćeš bolje?

Jedino rešenje za neostvarive želje koje imamo.

Znak da je jedan od aktera konverzacije prilično nezainteresovan za istu ili tok kojim ona teče. Konstantnim zahvaljivanjem se trudi da "umrtvi borbu" i natjera svog protivnika da kaže riječi koje predstavljaju svojevrsni šah-mat u telefonskom razgovoru po onog koji ih izgovara - "Čujemo se."

Još davne 1946. godine u posleratnom periodu u nedostatku igračaka deca su se igrala mecima. Naravno i tada su se deca delila na one sa boljim i lošijim igračkama, tačnije arsenalom. I tako jednog dana u toku igre, jedan mali deran je rekao drugom : " Ti imaš manje metkova od mene, tvoj babo nije išo u rat !" Sav rasplakan i potučen dečak je ispričao priču svome ocu, na šta je on rekao samo : " Kupiće tebi babo top !"
__________________________________________________________________________

Danas tu frazu još koriste stariji ljudi, kada hoće da daju do znanja da ćeš imati nešto najbolje moguće.

Tako počinje rečenica onih koji se nađu da pametuju kad je izvesna količina novca potrošena reda radi. Jebi ga, desi se, uletim par somića na Lion, osetim dvojku, kad ono- šipak. I tad kad sam dovoljno iznerviran, uglavnom keva ili neki idiot koji nema pametnija posla počinje svoj monolog.

Kada stariji ljudi uđu u klimaks, pa žele da izgledaju mlađe i izgledom i ponašanjem ne shvatajući da tako sramote ne samo sebe već i najbliže.

Vrhunac nerviranja. Nema dalje. To je to.