Nekada vlastito ime žene, koju si smeo pipkati golim rukama na livadi ili u senu, štali...a danas imenica ženskog roda, koju pre no što pipneš zamisliš želju, a ona te prži i ubija! Jedina zajednička "pojava", kada se nakačite na nju, u oba ova slučaja, jeste namrgođen čovek sa vilama ili lopatom koji vas od nje uspešno odvaja! Ko preživi, tek' onda sve ovo ispriča!!!

Sprava za izbacivanje nakupljenih frustracija i nervoze, koje smo preko tog džojstika i zaradili. U poslednjih dvadesetak godina, bacamo ga na pod, skačemo po njemu, udaramo rukama, stiskamo dugmiće iz sve snage, udaramo o sto, jer pacman nije skrenuo levo nego desno (pa stisnuo sam LEVO!), jer super Mario nije uspeo da preskoči provaliju a držali smo turbo, jer fudbaler nije dao pas u prazno kako treba..

Nešto što će i za sto hiljada godina(ako naravno budemo postojali kao narod) i dalje uzdizati Srbina iznad svih ostalih naroda i narodnosti, jer su, jelte, njegovi preci, dok su ostali varvarski narodi jeli rukama, obedovali zlatnim viljuškama na velelepnim srpskim dvorovima. Nije bitno to što su isti ti preci tj. njihovi potomci kasnije bili pokorovani skoro od svih evropskih naroda i sto je zemlja tih predaka vremenom toliko unazadovala, da od nje skoro nista nije ostalo. NE, to nije bitno, jer je nebeski srpski narod znao za viljuške dok su ostali(najcesce Švabe) jeli rukama, sto pokazuje koliko su oni ispod Srbina, ciji je beloglavi sup jeo zlatnom viljuškom. Nema veze to sto je taj isti Švaba kasnije napravio 80% automobila koji se voze u Srbiji. NE, viljuška je viljuška, jos zlatna. Ponos i dika. Nesto što ćemo im uvek nabijati na nos. Nešto što oni nikad neće moći da podnesu. Uvek će im u mislima biti ta zlatna viljuška, naročito dok se budu vozili najnovijim BMW-om ili letovali na Ibici. Nema drugi što Srbin imade.

Vjerujem da je Clara Schuman bila a i vjerovatno ostaće najrađe viđena žena iliti djevojka od kako znam za sebe. Kada bi se pojavila, na tv ili u novinama izmamila bi neprikosnoveni osmijeh, a da ne pričam tek o osjećaju i osmjehu kada je imamo u rukama. I vjerujem da se sa njom ne može porediti nijedna stvar u našim životima. Naša prva ljubav ♥

Gost na veseljima i slavama koji uvek seda u čelo stola. Na specifičan način hvata bočne ivice stola rukama, seda na stolicu, pa tek onda pokušava da privuče istu stolu kako bi naslonio stomak do ivice da mu hrana nekim slučajem ne ispadne. Pokret obično kao rezultat ima povlačenje stola prema stomaku jer stolica ne može da se privuče od težine fliperaša.

Lik koji je kao mali upao u kantu gela, pa sada pokušava da oživi te uspomene večito zalizujući frizuru furajući na jež ili nešto u stilu Melfoja. Glavno, kada mu provučeš prste kroz kosu (ne daj bože), za tvojim rukama ostaje taj urban, voštani sjaj nekog ''mačo'' mirisa pomešan sa zagušljivim dimom Axe dezodoransa.

Tehnika kojom otac kaišem dokrajči dijete koje je napravilo neki kuršlus.
Ovo je neka vrsta fatality-a iz Mortal Kombata, jer je dijete na samo prisustvo kaiša u očevim rukama sleđeno od straha, a plač istog kao da dodaje ono poznato "Finish Him". Izvodi se iz kuka, pa zbog toga i nosi sličan naziv kao zaštitni znak Čak Norisa.

Zakoračiti u grešku. Nekad smelo i nerazumno, a nekad nesigurno drhtavim rukama pipajući zemlju. Kad se na kraju sve sabere život i jesu te linije, blede greške koje se prave. Nažalost, nikad nećeš znati gde je linija sve dok je ne pređeš. Tada je šteta učinjena, a za utehu poslužiće iskustvo. I tako ćeš terati po svom sve do poslednje linije, a tad stvarno nema nazad.

Izraz obicno koriste zene na selu koje ubiju kokosku za rucak (drzeci je za telo, kokosku vrte do iznemoglosti, tako da se nesretna kokoska onesvesti, pa joj onda secnu glavu sekiricom na panju). Nakon tog nemilosrdnog cina, potope je u kljucanu vodu ("ošure je") i onda je očerupaju (pocupaju perje rukama).

Naravno, izraz je usvojen i u urbanim sredinama - vidi primer br.2

Grupa ljudi na kućnoj žurci, koji s vremena na vreme odu na terasu kako bi se na miru naduvali. Orkestar može biti manji ili veći, a u zavisnosti od muzičara, njihovih karaktera i kapaciteta, sačinjavaju ga trombon, saksofon i obične trube. Kao dirigent može da posluži baba koja izadje na susednu terasu i mlatara rukama, ali to samo može da pokvari harmoniju sviranja..

Suptilan način da vam drug saopšti da nije preterano vičan u fizikalisanju i da su mu lopata i držalje od čekića poznati koliko i sinoćna mušterija Ceci radilici sa Kaćke petlje. Maksimalno opterećenje njegovih prstiju bilo kad je zakinuo nokat dok je svirao početak Azrine „Kad fazani lete“. Koža na rukama mu je baršunasto meka i bela kao reklama sa Sekom Sabljić gde neki gilipteri guraju juga po nekoj vukojebini u čistim majicama.

Mnogo zajebanija varijanta nego držanje na kratkom lancu. Jebiga, ako ti je kratak lanac, bar znaš na čemu si. Nema mnogo mrdanja i to je to. Sedi di si, pomiri se sa sudbinom i ne laj mnogo.

Međutim, držanje na dugačkom lancu daje privid slobode. A kao što znamo, svaki privid je lažan. To je najočitije u muško-ženskim odnosima. Ako tvoj partner u rukama drži lanac, ma koliko isti bio dugačak, uvek je u situaciji da ga po potrebi zategne. I kad ti, osetivši dašak slobode, zalepetaš krilima da se vineš u neslućene visine, partner samo malo cimne lanac i ti ljosneš ko Ikar u Egejsko more.

Boja glasa. Hrapava boja glasa. Don Vito Korleone boja glasa.

Onaj koji se njime služi ne mlatara rukama dok priča. Dok šeta, ogrnut je kaputom, na glavi ima sivi šešir a u ruci mu je izrezbareni smeđkasti štap.

Govor mu traje veoma kratko, jasan je i ima cilj.

Ne smara.

Neretko naređuje, govori istinu i zna da ga slušaš.

Glas autoriteta.

Opis za izuzetno dobru i jaku rakiju.

Nakon 3 već stradavaju kosti nogu, pa lagano klecaju koljena - obavezno sjediti!
Nakon 5 popuštaju ruke, počinju ispadati predmeti, pa je upitno kako popiti više od 5.
Nakon 10 (za posebno vješte koji su uspjeli savladati tehniku ispijanja neposlušnim rukama) stradava kompletna skeletna konstrukcija i konzument se nalazi na podu i jedina mogućnost kretanja je ona poput zmije.

Čovek, komšija, koji se, kad god se gradi neki objekat, ili kada se bilo šta radi, pridružuje skupu majstora (Moba), da bi, sa rukama sigurno sakrivenim u svojim dzepovima, izlagao svoje neslaganje sa metodom rada majstora. Ruke se vade iz dzepova samo kada treba pripaliti cigaretu ili obrisati prašinu sa kaputa. Potom menadzer sa sa majstorima uživa u večeri, koju je zaslužio.

Može da bude saobraćajni policajac koji nekada nervira dok mlati rukama i pišti na sred Slavije, ali ovog puta nije žaca već sudija. Nerviraju nas često sudije u fudbalu, vaterpolu, košarci, pa i onaj na PES-u 12 koji svaki kontakt svira, hvala Bogu ispraviše to u 13. Duvaju tako sudije i iritiraju. Retko da nešto svirnu u našu korist, a i kad svirnu bolje da nisu.

Ličnost koja poseduje ogromnu moć i uticaj, neko u čijim je rukama sudbina širokih narodnih masa. Nalazi se na najvišim položajima u jakim firmama, zauzima važne funkcije u vladajućoj državnoj garnituri, a često se visoko kotira i u mafijaškoj hijerarhiji. Ukratko, glavonja. Kod nas je klima za takve organizme jako povoljna, ali moć da drmaju najčešće dobiju oni za koje to ni u snu ne bi očekivao.

Ovakav primerak se moze naci u svakoj osnovnoj (Ucitelj/ica),srednjoj,visoj,fakultetu,akademiji,univerzitetu...Oni su zamisljeni,misticni,uglavnom imaju po neki tik sa glavom,rukama,ocima...Dolaze na posao u najcudnijim kreacijama.Poznati su po mnogobrojnim ekscentricnim,ponekad uvredljivim ispadima ali to nikad niko od kolega nije pomenuo ili cak prijavio iako cela skola bruji o tome.Oni su deo kulturne bastine i bice u prosveti zauvek!

Hod na rukama i nogama(citaj:dlanovima i kolenima) ili ti kretanje na sve 4.
Koliko je to bilo nesto najnormalnije kad smo bili mali pre nego sto smo naucili da se odrzavamo na dve noge ,toliko je to nenormalno praktikovati kao odrastao covek ali desava se i da odrasli bauljaju,i to najcesce u teskom alkoholisanom stanju i u nemogucnosti da odrze ravnotezu na 2 pribegavaju pogonu na sve 4.

U ne tako davnoj prošlosti, a pogotovo u ruralnim krajevima naše zemlje, niski i nejaki ljudi su potcenjivani i omalovažavani. Oni nisu mogli brava jednom rukom obaliti, ceo dan kositi i doneti iz grada džak soli i brašna na rukama.
Ni vojska se nije otimala za njih, a kršne brđanke nisu fantazirale o potomstvu sa muškarcem za glavu i po nižim, i sa užim ramenima od njihovih bokova.