Na žalost, danas je došlo takvo vreme da gospodinom moramo zvati i osobe koje našu sudbinu drže u rukama, a realno ne zavređuju ni da ih nazovemo mnogo gorim imenima.
1-Vlasnik preduzeća u kome neko radi.
2-Šef u tom istom preduzeću.
3-Političari, ali ne samo naši.
4-Kidnaper koji je oteo vaše dete i traži otkup.
5-Bitanga koja je u vas uperila pištolj.

Stavke 1, 2 i 3 imaju ipak poneki izuzetak, ali teško.

Kad podigneš punu šerpu ili džezvu koja je vrela i puna vrele tečnosti sa šporeta, a za koju si u početku mislio da i nije toliko vrela i počneš da je nosiš ka odreženoj destinaciji (kuhinjski sto) - da li da je ispustiš iz ruku i tako izbjegneš opekotine po prstima (ali rizikuješ da se sav isproljevaš vrelom tečnošću) ili da je nekako doneseš do stola i pritome zaradiš gadne plikove po rukama.

Životna veština koja olakšava opstanak slabim ljudima. Veština je gnusna samo ako se primenjuje u svesnom stanju.

Na nesreću, mnogi koji je dugotrajno praktikuju prebacuju realnost na svoj kolosek tumačenja gde su oni moralni i intelektualni gorostasi:

"Ma ne može on mene, znam ja bolje od njega. Iha, pa taj nije znao nos da obriše dok sam ja...!

Konci života takvih ljudi su u nemilosrdnim rukama.

Moze da ima 2 znacenja. Prva je kad sedis na ruci pola sata,cekajuci da utrne,i onda pocnes da ga slajfas imajuci osecaj da to nije tvoja ruka... Drugo,ono zajebanije je,kada zaspis sa glavom na rukama,i tako lezis ne pomican 9 h. I ujutru,kad jaja treba da se pocesu,treba da zoves nekog da ti izmasira ruku da bi ponovo proradila.

Sve je u vašem domu uobičajno, dan ko dan se ne razlikuje od predhodnih, pomalo ogladneli otvarate frižider, kad tamo fino sitno naseckano meze, i vi fala bogu idući linijom manjeg otpora krenete da drpate rukama ( što bi se sada cimali kad ima već spremljeno) kad od jednom slučajno uleće keva koja se dere:
"TO SMO ZA GOSTE OSTAVILI, imaš ti to sve u frižideru pa uzmi pa napravi sam".

Trenuci dok se sve zna,dok je skripta ili knjiga u rukama,i dok pogled letimično leti po papiru. Zna se početak definicije i nikada se ne ponavlja do kraja u glavi ili na glas,jer je čovek sto posto uveren da je zna do kraja,nakon par stranica, definicije se ne ponavljaju nego se njihovo znanje potvrđuje klimanjem glave i recima: "Znam ja to."

Devojka koja je, valjda, dosla na faks da se uda bogato i da zivi zivot svetske dame i sve da jede srebrnim priborom iz dijamntskih tanjira piletinu sa sirom u umaku od pomorandze, no, posto i za ovo popularno zanimanje treba imati malo klikera, a nije, u medjuvremenu, naucila da kuva, dolazi u studentsku menzu da napuni svoj ravni stomacic, a usput vredja ljudima hranu i inteligenciju.

Mlaćenje rukama tokom razgovora, slično onome na časovima muzičkog. Izuzetno iritantna navika. Nikad nisam mogao da skapiram ljude koji imaju potrebu da ti mlate šakama pred nosom dok ti nešto pričaju. Kao da će tim mlataranjem da ti objasne ono što nisu mogli rečima.

Istina, više puta sam i sebe uhvatio da "hvatam muve" dok pričam ali sam se uvek trudio da odmah presečem to da mi ne bi ušlo u naviku. Jebiga, ne bih voleo da sutra dan, kad omatorim, budem neki deda koji maše prstom po vazduhu, priča kako je nekad bilo bolje, kako omladina ništa ne radi i kako država treba duradi nešto.

Verovatno taj moj animozitet prema besmislenom mlaćenju po vazduhu vuče koren od detinjstva. Odgledao sam dve epizode "Na terapiji" sa Mikijem Manojlovićem i sad mogu da se frljam sa psihijatrijskim terminima ko da sam studirao hehehe... Da se vratim na temu. Kad sam bio klinac u školi sam najviše mrzeo časove muzičkog. Ni matematike, ni fizike već jebenog muzičkog.

Tačno imam sliku u glavi kako profa ulazi i sa vrata nam kaže: "Danas taktiramo, strana ta i ta, počnite..." A on neki zalizani nalickan ciganin. Mame im ga garave oni izgleda samo znaju da duvaju u trubu, rastežu meove i da ispruže ruku da traže.Jurio me ludak sve dok se nisam nekako nakanio da mu izmlataram neku pesmu, i to me pizda držala pola sata dok se nije smorio. Sad skoro sam čuo da su ga skinuli sa grede. Niko nije bio iznenađen. Umetnik čovek...

Jebeš mi sve, znam da ima dvočetvrtinski, tročetvrtinski i četvoročetvrtinski takt, a da me pitaš šta je takt pojma nemam, a i boli me kurac pravo da ti kažem.

Za razliku od šaketanja koje samo po sebi predstavlja grubu i nasilnu radnju, šakarenje je daleko suptilnije i nežnije. Nekada davno ovaj izraz je korišćen za lovljenje ribe u mutnoj vodi golim rukama, dok se danas koristi za predstavljanje nečije pasije da u tami disko kluba opipa nečije atribute, a pritom ostane neprimećen. Ako osoba pored vas nakon vašeg šakarenja popije vama namenjeno šaketanje, zadovoljstvo je neuporedivo veće.

Flegmatični pripadnici nekog okultnog udruženja, tipa NVO "Sačuvajmo lezbo kišne gliste od zaborava". Oni ne vole da u 3 ujutru, pod dejstvom opijata, unesu čistu mast i holesterol u svoj napaćeni organizam. Jok. Slivanje pavlake niz vrat, brisanje urnebesa rukavom sa oka njima ne predstavlja užitak. Ne.

Čudak je previše blaga reč, a mentalno obolela užegla čmarina, ipak preteran opis ovih bića. Šta su oni? Imaju li mišljenje? Muda? Pizdu? Čitavo novo poglavlje filozifije može se zasnovati na ovim bledim senkama gejpeder hipsteraja, i njihovom bivstvovanju. Da li oni uopšte postoje? O, da, itekako ih ima. To su oni što u kafani naruče sok od jabuke. Oni koji kad je derbi, uživaju u čarima Magazin auta ili tako neke visokoobrazovne emisije. Slušaju sestre Kovač. Nije isključeno i da ga šilje na njih. Lože se na herbarijume.

Ne psuju. Ćute. Ne jebu se. Prepuštaju se prirodnom procesu razmnožavanja. Iako bi možda bolje bilo, da se prepuste neprirodnom procesu skakanja sa mosta na vrat, sa vezanim rukama, jelte. Luk je stvorem da bi bio u pljeskavici.

Dušmani.

Uglavnom starije gospodje iz komšiluka, koje šetaju kad je lepo vreme i promatraju okolinu da ne bi slučajno ugledale " plen " tj osobu/osobe koje rade nešto pa da bi kasnije mogle da tračaju po selu. Uglavnom hodaju sa rukama iza ledja, okretaju se kad neko prodje i gledaju ti direkt u facu dok ne prodješ, kreću se brzinom puža . Jako rasprostranjena vrsta .

1.Ovaj izraz se koristi,uglavnom,da bi nekome dokazali da ne lažemo(po mogućstvu sa ispruženim svim prstima na rukama,jer smo tako,Bože moj,uverljiviji).

2.Druga upotreba ovog izraza se koristi(sa akcentom na A) kako bi pokazali da se slažemo sa sagovornikom-u pravu si,e baš tako,na to sam i ja mislio/la,uze mi reč iz usta,e stvarno...itd.

Zakleti brđanin. Gromada. Stenčuga.

Osoba koja ugađa samo sebi - ali na račun drugih.
Izuzetno je manipulativna, ima odlično oko da odabere žrtvu i vanserijske metode.

Koristi sve tehnike : treptanje okicama, mjaukanje, puštanje suza, prenemaganje, laže "iza taka", drži sve konce u svojim rukama.

Njene žrtve su svi koji su pogodni bez obzira na uzrast, pol, stepen srodstva ili poznanstva : muž/dečko, sopstvene dete/roditelj, poznanik, saradnik, kolega, komšija...

Dupeugodnica lako sklapa poznanstva i nema prijatelje.

Pomeri se. Ali ne obično "pomeri se da prođem" ili "pomeri se da te ne zgazi voz" nego se odnosi samo na onaj momenat kada sedite na klupi i vi nemate dovoljno mesta a drugar/drugarica do vas treba da se pomeri samo par centimetara. Radnja se odradjuje naslanjanjem dlanova(sa rukama uz telo) na podlogu i cimanjem zadnjice u slobodni prostor.

Krivi spoj. Nubović sa mašinom smrti u rukama. Neznalica koja sebe izlaže opasnosti. Stavlja glavu krokodilu u usta, ulazi u kavez sa lavovima, daje poslednje pare na Paderborn i, naposletku, okreće izmućkan šampanjac sebi u facu dok pokušava da otvori isti. Izraz nastao prilikom nemilog događaja na Mastersu u Rimu.

Zemunci su nebeski narod koji je dosao iz svemira pre vise od 5 miliona godina i svojim brodom sleteo direktno na Gardos cije ostatke mozete videti ako sklonite ciglu ili 2 sa kule Sibinjanin Janka (samo pssss)
Kada su prvi Zemunci izasli na tlo Gardosa sa njihovih air (zvezdanih ili ti vazdusnih)patika su otpale prve amebe koje su zbog cestih kisa se slile u Dunav i tako je nastao sav ostali biljni i zivotinjski svet.
Ako neko ima problem sa ovom definicijom ili mi da palac dole neka mi ostavi tel i adresu.... imam i dokaze....a dokazi su mi u rukama inace leva mi je kao munja a desne se i sam bojim....

Film koji je snimljen za 20.000 maraka?!
Pa dobro...onda je solidno i ispao. Još je bila žurba da se završi za godišnjicu boja, 1989, pa i ne čudi koliko se grešaka provuklo u montaži. (ili se nije provuklo, nego su rekli "jebi ga")
A greške su stvarno urnebesne, od traga mlaznjaka na nebu, preko olupine traktora u šumi, satova "casio" na rukama boraca, pa do simpatičnog brke koji gine po nekoliko puta "na obe strane"
Iskreno se nadam da će se snimiti "rimejk" ovog film pod nazivom "1389"

Alatka za kopanje, odnosno razbijanje kamena. Gdje ašov ne može, tu kramp stupa na scenu. U današnje vrijeme mnogo zapostavljena alatka jer je sve manje radnika, a sve više gospode, a gospoda je alergična na žuljeve na rukama, a ne vole ni da se znoje. Dok je vladao drugi režim, onaj prije ovog prošlog, kramp je bio jedan od omiljenih alata.
Ljudi iz svih republika su išli na radne akcije i radili, a kramp je bio prava alatka da dokažete da ste pravi muškarac i da vas zgodne drugarice primijete. Mnogo je brakova sklopljeno poslije radnih akcija i još više djece začeto, upravo zahvaljujući krampu. Kad djevojka vidi momka kako krampa i znojem okupan drobi silni kamen za bratstvo i jedinstvo, da bi omogućio da se tu napravi put ili pruga, odmah mu nosi vodu i rezerviše ga, ili da kažem bukmarkuje, za ono što u današnje vrijeme zovu afterparti ili žurka poslije posla. Tako je to bilo nekad, prihvatiš se krampa i kad te žene vide, otimaju se za tebe, pola posla je već odrađeno. Kako se izmijenjaše vlasti, tako se izmijeniše i kriterijumi kod žena, pa je tako smanjeno i korišćenje krampa. Radna etika se zamijeni lopovskom i najebaše svi koji krampaju. A dok se krampalo u velikim količinama, svima je bilo bolje, i narodu i državi. I nije bilo problema sa nejebicom, a samim tim i padom nataliteta, a i ljudi su bili nekako srećniji. Nekad si krampom sticao prijatelje, a sad je za to dovoljan i jedan klik mišem.

Ljuto u pičku materinu.
Uglavnom se pikantnim može nazvati neka kombinacija začina koju možete naći samo u šumama Papue Nove Gvineje, jer je to sad in.
Da se ne lažemo u pravim rukama nešto što označava pikantno može biti ukusno, u slučaju novopečenih domaćica svako jelo koje je "pikantno" označava da ga je do te mere usrala pa izmišlja ovaj naziv da bi imala razlog da ga ne surdukne u đubre.