Izuzetno redak lik koji poseduje sledeće karakteristike:

Patetisati na najvišem dokazanom nivou.

Srati i proseravati se onako kako može samo osoba koja svakih 28 (do 35) dana preživljava promjene raspoloženja od minus do plus beskonačnog uzrokovane menstrualnim ciklusom i stanjem hormona, a propraćene tolikim dramatizovanjem, da bi Šekspir, kad bi ga čuo, prepisao nepostojeću kuću svakoj pripadnici ljepšeg pola, samo da je ugasi na 2 dragocjena minuta.

Dakle, ponašati se kao klasično žensko. Bar kao 99% njih, onaj 1% su one koje nisu u mogućnosti da se izraze na tipičan način (hvala bogu).
Iznova i iznova preispitivati svaku donesenu odluku, od jednom izrečene gluposti praviti bauka, varirati u raspoloženju od Srede Adams do Vesne Trivalić na spidu. I, na kraju, za sve to kriviti hormone, jer "JE TO NEMOGUĆE KONTROLISATI".

Elem, usljed modernizovanja ljubavi prema istom polu i naglog porasta jedinki sa takvim sklonostima, ovakvo stanje se često da primjetiti i kod pripadnika muškog pola, s tim da se muško menstrualisanje mnogo lakše kontroliše. Nešto u vezi sa pendrecima..

Jedina pomoć u "kvizu" "Žikine pitalice".

Sveto trojstvo I najbolji triatlon ikada. Stvari koječ ovek radi I koje ga usrećuju, tim redosledom po boljini.

pišanje je jedna jako dosadno I naporna osobina kod homoerektusa, al' se mora obavljati.
Mada pišanje ponekad može biti zabavno, pišanje u snegu I tagiranje svog imena, crtanje penisa ili sličnih stvari. Pišanje posle gajbe piva izaziva neverovatnu količinu sreće, dok on izlučuje neverovatnu količinu urina, u njemu se stvara nepojmivo blaženstvo I zato je pišanje na trećem mestu.

Kenjaje. Ne znam za druge, al' ja najviše volim da serem skroz go. Zatekao sam sebe par puta na stolici, za kompom I nagoveštajima u stomaku da bih mogao da kenjam. Naravno nisam se obazirao na to, I nastavio sam svoje kliktanje mišem. U jednom trenutku stomak je rekao mozgu da moram podhitno da serem, sadodmah, odmahsad. Brzo ustajanje sa stolice, skidanje majice u pokretu, ulaženje u toalet, skidanje pantalona, sedanje na WC šolju, I momentalno kenjaje. U tom trenutku sam se osećao kao najveći car na svom belom tronu. Sve moje brige su nestale sa tim govnetom (kao da sam israo svoje brige hehe). Čovek na WC solji dobije inspiraciju da napiše knjigu, da izume vremeplov ili slično. Tako je I meni došla inspiracija za ovu defku. Kenjaje je jedna jako lepa I super stvar, zato je na drugom mestu ove liste.

Svršavanje. Više jebanje nego drkanje. Ali I drkanje je dobro kad vas mrzi da jebete pripadnicu suprotnog pola. Šalim se, kad nemate da jebete pripadnicu suprotnog pola.
Drkanje može biti brzo, I bez pornića. Takvi ljudi uglavnom drkaju uz pomoć svoje mašte, i mogu da izdrkaju na likušu sa šampona Shauma iz Shvarckopfa, Grandove Zvezde, ili reklamu za brus na Top-Shopu. (drkaš na top-shop – NEMOGUĆE!)
A može I biti sporo drkanje. Traženje idealnog pornića pola sata, uz ugašeno svetlo I sveće, maramice ili toalet papir spremljene na stolu, I u pozadini Beri Vajt. Kod Svrsašanje je sve jasno zašto je na prvoj listi, jer čovek orgazmira.

Laganini potezom sjebati nekom labilnom teatralcu godine i godine ''truda i rada''. A opet sa druge strane biti i valjan, jer jelte pomažeš mazohisti ili činiš medvedu medveđu uslugu.

-1)
U kvizu "Muzički tobogan" u kome su se takmičile škole iz Srbije, bambiji su bili način ocenjivanja, odnosno ko vremenski nešto brže ili bolje odradi on dobije više poena iliti "bambija".

2)
Ali, sam izraz "tri bambija za tebe" se vrlo često koristi kada osoba pored vas, u vašem društvu počne da priča neke svoje doživljaje, neke "avanture", da objašnjava neko žestoko zezanje u kom je bio pre par večeri ili da jednostavno filozofira o svemu i svačemu. Tim izrazom ga lepo spustite ili mu bar nakratko zatvorite usta. Mada, dešava se da ga takva reakcija samo podstakne da krene sa odbranom svega što je dotle izrekao, tako da se govorancija nastavlja sve dok mu jednom finom kočijaškom izrekom ne zatvorite usta.

3)
Isto tako, sam izraz se može koristiti kao zezanje u razgovoru sa dobrim ortaciuma, kada neko od njih zezne nešto što u suštini i nije teško zeznuti, kada napravi grešku koja neće ostaviti neke velike posledice, ali će ga stalno terati na razmišljanje (barem neko vreme), pa mu se na ovaj način daje neka vrsta čudne podrške.
Kontradiktorno, zar ne? I, čak i malkice konfuzno.

Pitanje upućeno osobi koja svojim ponašanjem izaziva neizdrživ bol u predelu zadnjice.

Nešto nerealno. Uglavnom su to snovi o pravljenju nekog biznisa, o tome kako će neko postati popularni glumac, muzičar, bogataš. Svi ti snovi se ruše u sekundi, mada ima i ljudi koji ostaju s tim ciljem i naravno, zabrljaju i useru motku.

Objašnjava i sa onog sveta. Čovek je bogotac i kao pokojni!

Ne baš veliki papir, bolje reći parče papira na kojem stoje neke bitne stvari koje će na samom početku da razočaraju članove porodice koji budu čuli da nisu pomenuti u njemu, a na kraju će ih neizmerno usrećiti.
Glavna stvar koja stoji u testamentu je broj žiro računa na koji treba da se uplaćuju rate za otplatu kredita na koji kamata skače kao Jelena Išinbajeva.
Ovi što su nešto dobili ako budu imali sreće imaju da vraćaju samo jedan kredit, a ako se tvorac testamenta trudio da im više obezbedi za vreme života, odnosno ako ih je više voleo moraće da vraćaju nekoliko.

Ako nemate centralno grejanje i izolaciju spoljnih zidova kuće ili stana onda je zimsko jutro za vas prava idila... Još ako imate toplo vuneno ćebe, kvarcnu grejalicu i malo kafe, onda ljudi u toplim stanovima mogu samo da vam zavide!

Sofk folk verzija onog "Mejdeni su Mejdeni". Tačka na raspravu o istoriji i definiciji novokomponovane folk muzike kao takve. Aksiom u svetu poznavaoca turbofolk muzičkog žanra, oko koga se kad-tad svi slože.

Samo ličnost Ace Lukasa je takva da se vidi uticaj zlatnog talasa britanskih hardrok izvođača, kako na njemu kao pojavi, tako i u njegovim tekstovima i ponašanju. Duga neuredna crna kosa, istinski emotivni tekstovi i taslačanje mlađanih obožavateljki nakon dve crte koksa. Samim tim, Aca Lukas predstavlja balkansku verziju Lemi Kilmistera.

Često u razgovoru sa starijim ljudima čujemo za Rodeziju, Gornju Voltu, Dahomej, Bijafru, Katangu, Sijam itd...To je posledica činjenice da su se Zimbabve, Togo, NR Kongo, Tajland tako zvali kada su oni išli u školu. I ne samo to što su neke udaljene i egzotične zemlje promenile svoja imena nego što ova populacija ima problema sa imenom sopstvene zemlje te je oni i dan danas neretko zovu Jugoslavija, a od drugih izdvojili bi Čehoslovačku, Abisiniju i Cejlon.

Popodnevna dremka nakon savršenog obroka i pića koji su legli tačno tako da si se najeo, a ni ostao gladan 1%, ni preterao za 1%. Ono savršenstvo.

Peta godina : Sa dedidonog kasetaša šiba Tarmi Rićmi... Ćale pevuši... Tebe boli kurac, igraš se u pesku...
Devet godina: Ekskurzija... Pun autobus klinaca koji slušaju Dr. Igija... Slušaš I ti, kud svi Turci tu I mali Mujo.
Trinaest godina: Ona Sanja je baš slatka, nekako se čudno osećaš kad prođe pored tebe, ali ona nosi neke crne majice sa kosturima, drugari kažu da je metalika. Čuo si kako neki stariji momci spominju tu metaliku I kažu kako je do jaja. Odlučio si da I ti slušaš metaliku I tražiš od keve da ti na buvljaku kupi majicu kao što ima Sanja. Keva ti kupuje Nuke trenerku... Mrziš kevu... Mažnjavaš pare od Dede I kupuješ metalsku majicu. Sad si I ti metalika.
Petnaest godina: Brzo si definisao muzički ukus I sad imaš gomilu CD-ova. Sa ortacima praviš bend. Ti si pevač, jebote! Sanja je upisala istu srednju kao I ti. Jednom je sa drugaricama došla na probu. Drkaš na Sanju svaki dan...
Sedamnaest godina: Komšija Mića, domar u školi, sredio ti svirku za dan škole! Bila je I Sanja I posle svirke ste se smuvali. Ti si car! Imao si svirku I smuvao si ribu! Svaki put kad je proba vari se granje. Pravi si metalac...
Devetnaest godina: Sviraš poonekad vikendom, ali nema kinte. Ma ko ga jebe, ti gradiš karijeru. Na maturskom si kresnuo Sanju. Pišeš joj pesme. Sanja ne voli to što duvaš. Kažeš da vise nećeš. Lažeš... Nećeš na faks, bićeš muzičar. Sanja upisuje faks.
Dvadeset godina: Sad te I plaćaju da sviraš, kažu biće od vas nešto. Često posećuješ Sanju I ona tebe... Volite se.. Batalio si travu... Dop je bolji...
Dvadeset I dve godine: Stondiro si u Sanjinom studentskom stanu... Otkačila te ... Kaže da si jebeni džanki... Snimio si album I posvetio ga njoj... Ali nju to vise ne interesuje...
Dvadeset I pet godina: Album je prošao ko kurac... Niko ne sluša metal...A nema vise ni Sanje, nemaš pojma šta je sa njom. Batalićeš muziku ...
Dvadeset I šest godina: Čuo si da se Sanja udala... Pun šleper riba si pojebo, al ti nekako prazno oko srca. Učlanićeš se u neku stranku I promeniti svoj život. Zbogom Metaliko!!!

Crnogorska Pravoslavna Crkva je verska zajednica koja obitava na teritoriji Republike Crne Gore i u Crnogorskoj Dijaspori. Veoma važan faktor u stvaranju Crnogorske nacije, njen stub i kamen temeljac.

Prema tvrdnjama Crnogorskih istoričara u Crnoj Gori postoji samo jedna pravoslavna crkva koja je godinama, vekovima pa čak i milenijumima postojala i branila duh Crnogorske nacije. Smatra se da su njeni prvi vernici bili Eva Vasojević i njen muž Adam, alijas Vojin Vasojević. Njena Autokefalnost biva ukinuta još u kamenom dobu, ali Car Konstantin Milanskim Ediktom iz 313. godine, osim što proglašava Hrišćanstvo kao ravnopravnu religiju, obnavlja Autokefalnost Crnogorske Pravoslavne Crkve što nailazi na ushićenje i oduševljenje mnogih njenih vernika.

Čak i za vreme Cara Dušana i Velike Srbije postoji Crnogorska Pravoslavna Crkva a za vreme Otomanske vladavine biva ukinuta nekoliko puta zbog pomaganja i potpirivanja ustanaka protiv Turske vlasti, a potom Hatišerifom Sulejmana Veličanstvenog iz 1834. godine Crnogorskoj Pravoslavnoj Crkvi ponovo biva obnovljena autokefalnost.

Međutim, glavna prekretnica nastaje kada joj te kobne 1918 godine Srpska Pravoslavna Crkva nemilosrdno ukida autokefalnost i zabranjuje njeno delovanje, a svako ko se protivio tome završavao je na neslavan način ili dobijao batinanje od okrutnih Srpskih žandarma i milicije. Zatim sledi gotovo čitav vek progona i stradanja vernika Crnogorske Pravoslavne Crkve, negiranja njenog postojanja, oduzimanja njene imovine, a sve to naravno, u cilju ostvarenja Veliko-Srpskih nacionalnih interesa. Sve pomenute činjenice su valjano iznete i dokazane u knjigama mnogih ideologa savremenog Crnogorskog nacionalizma poput Jevrema Brkovića i Novaka Adžića.

Posle jednog junačkog i slavnog poduhvata kakav je obnavljanje Svete Crnogorske Pravoslavane Crkve 1992. godine pod patronatom Crnogorskih nacionalista, Liberala i članova SDP-a na čelu sa Rankom Krivokapićem, slede zahtevi, žalbe pa čak i pretnje da se sva imovina, crkve i manastiri na teritoriji Republike Crne Gore koji su u vlasništvu Srpske Pravoslavne Crkve, vrate Crnogorskoj Pravoslavnoj Crkvi. Ako se to ne učini, članovi i simpatizeri ove neregistrovane, nelegitimne i kanonski nepriznate verske zajednice na čijeg je poglavara i duhovnog vođu dva puta bačena kletva od Vaseljenske Partrijaršije, prete izbijanjem velikog građanskog rata.

Neobično iritantna kategorija muzičara-pevača-kompozitora koja je praktično preko noći prosto preplavila izvođačku scenu na ovim prostorima i pobila sve mitove o talentu koji, navodno, poseduju narodi sa istih. Transferogena i pomalo na kurac iduća pojava bez koje jednostavno ne može proći ni najminimalnije šaltanje kanala na radiju ili TV-u, ma koliko bili vešti ili brzi.

Kako i kada je sve počelo – niko tačno ne zna. Lopta se prebacuje iz hrvatskog u srpsko dvorište k’o u partiji stonog tenisa i ne verujem da će u skorije vreme neko iz tog meča izaći kao poraženi. Ipak, dozvolićete mi da kao slobodan autor i u ime svih nas apostrofiram BRAĆU HRVATE kao ( većinske ) krivce za pojavu govana iz naslova (ionako se oni prilično razumeju u pomenutu materiju; prim.prev ) što, doduše, nimalo ne menja na stvari da smo svi mi zajedno zatrpani neobično enormnom količinom istih i to iz dana u dan. Govnima, ne Hrvatima.

Elem, neki istorijski osvrt na čitavu priču bi bio da ako se nekada znalo ko šta radi i, što je daleko važnije, KAKO radi – kompozitor komponuje, muzičar svira, pevač peva itd. - danas je čitav taj sistem pretpeo zaokret od 567 jebenih stepeni i više se ne zna ni ko pije, ni ko plaća a pogotovo ko povraća po WC-u nasumičnog ugostiteljskog objekta. Kompozitori su počeli da posećuju kojekakve komisije i izdaju diskove sa antologijama sopstvenih i obavezno starijih radova, muzičari su stali da glume neko ludilo i traže svoja prava ( kao “i oni su ljudi” fazon ) a pevači žešće istripovali da su kapaciteti pa svojski zapeli da budu kompozitori i muzičari što se, priznaćete, totalno kosi sa evolucijom koju je Darvin za njih namenio.

Naoružani peskom/šljunkom u glasu i s četiri nestabilna akorda na gitari, gospoda donedavni vokalni umetnici stadoše tako da zadivljuju široke narodne mase - malo je reći - terapeutskim melodijama iz sopstvenih glava, uspavankama za debile, baladama za krokodile i drugim metastazičnim oblicima muzike, ako se ista tako i može nazvati. Kako to i inače biva - “gde je jedna budala, tu odmah mora biti i druga” – te su se novonastalim trovačima sluha pridružili i podjednako nadareni tekstopisci, čije se rime nikako ne smeju puštati novorođenčadi, dvaput pogađajte zašto.

Bilo kako bilo, pitao sam svog dilera da l’ mogu da mu dođem kintu sledećeg meseca i car je rek’o da nema frke. Eh, da su svi tako humana kategorija...

Čitanje definicija na Vukajliji, sortiranih po popularnosti, ali ne počev od najpopularnije, već od najnepopularnije. Zna da bude zanimljivije od čitanja najpopularnijih definicija, jer se može naići na takve genijalnosti, da jednostavno mora da ti bude smešno.

Po narodnom verovanju Južne Srbije, izraz koji označava raspuštenu bandu, bagru, koja tamani sve što nađe pred sobom, ne hajući ni za šta. Izraz verovatno vodi poreklo od ljudi koji su vodili volove, što uz opis izraza više govori o njima nego izraz sam o sebi.

Savršen za punjenje džepa Bila Gejtsa, IBM-a, HP-a, Marka Zuckerberga i inih. Odličan za razvoj nauke, fizičke simulacije, prognozu vremena, vojne projekte, analizu berze. Izuzetno koristan u skoro svakoj ozbiljnoj firmi. Sjajan za kreativce koji ga koriste za pravljenje raznih animacija, modela, programa, foto manipulacija i slično.

I POTPUNO RAZARAJUĆI ZA SVAKOG OBIČNOG KORISNIKA!!!
Svaki aspekt kućne upotrebe računara je užasan! Slike koje u njemu pohranjuješ skoro nikad ne izrađuješ, pa odu u kurac kad padne sistem. Na muziku koju sa njega puštaš ne možeš se skoncentrisati, jer u međuvremenu nešto surfuješ na internetu. Pri tome ni ne znaš šta sve imaš od jedno 50GB muzike na hardu. Količina podataka na njemu je toliko velika da samim tim svaka pojedinačna informacija gubi svoju čar i vrijednost.
Internet na koji izlaziš da bi provjerio neku informaciju te uvlači u sebe i krade ti vrijeme i krade ti život. Umjesto "provjeravanja informacije" završiš blejeći na fejsbuku, vukajliji, majspejsu, vikipediji, nekoj pornjavi, sve u zavisnosti od sklonosti. Sati prolaze kao sekunde, mišići mlohave, salo se nagomilava, ego se razara, riječnik se kvari, sposobnosti neverbalne komunikacije se gube, dioptrija raste, kontakt sa realnošću nestaje. I to te sve uljuljkava i sve ti je lepo i opušteno, a pametni ljudi u međuvremenu kupe kajmak gde stignu.

Sprava od koje čovjek ne može da pobjegne. Zvečka i cucla koju su nam uvalili moćni da se mi s njom igramo dok oni rade svoj posao.
Od kako je fejsbuk postao ovoliko sveprisutan ako nisi na njemu ispada da ne postojiš. I tu se izdrkavaš sa milion glupih rikvestova i virtuelnim poklonima koje ti ŠALJU LJUDI KOJI NI NE ZNAJU DA SU TI IH POSLALI!!! Zašto? Pa zato što automatski označe 50 ljudi kojima nešto šalju, a posle ih nije briga da li si to primio i još manje da li si odgovorio. Takođe primaju milion raznih gluposti pa ih svima forvarduju, bez ikakvog vlastitog upliva. Kao chain mail.

Svaka čast ljudima koji ukrote ovu zver i izvuku iz nje maksimalnu korist bez imalo štete i bez gubitka života. Njima neka kompjutera!
Svima ostalima bi bilo bolje da upotrebe čekić, razbiju zver i ponovo postanu ljudi.