Posmatranje svadbe "preko plota", prilagođeno XXI veku.

A kako je sve počelo? Naime, doseti se jednom debeli Gazda Paja, da 'mesto obora sklepa daščaru nalik na ambar. Dovede debelu Cicu, dobro poznatu konobaricu iz kafane sa autobuske. Baba Stamena, najbolja kuvarica za svadbe i sa'rane, kazan iza šatora zamenila je kuhinjom u ambaru, inače postojbinom bar tri vrste bubašvaba. Redom se tu nakupi sve sam kadar do kadra, čak i čuveni Mile podrumdžija poznat po svom talentu obrade svinja, jagnjadi, teladi i razne pernate živine. Pripoveda se već dve decenije da kad Mile naseče prase, sve ti milo k'o samo plećkicu da jedeš.

Što se posluženja tiče, princip je ostao isti. Pocrnelo predjelo, masna supa, Stamenina sarma koja izvlači celu stvar i brojne životinje od najsitnijih pa do najvećih koje se teatralno okreću ispred, ove otmene lokacije, čisto da se dočara koliko je gazdinstvo porodica koje udaju ili žene svoje potomke. Žuti i crni sok i dalje je krasio stolove.

Uspandrcaše se mlade širom sela. Što su gore od sisate kurve Živane, pa da ne mogu i one da uživaju u blagodetima ovog divnog restorana. Blato je zamenjeno itisonom, iznad glave su imale dekoraciju od krep papira, doduše u bojama srpske zastave sa tekstom "Srećan odlazak Kuretu u armiju", ali ko mari, bitno je da nema više prokišnjavanja kroz rupe u šatoru izazvane mecima, pa se svadba mogla prirediti i u sred novembra, jer je snajka u poodmakloj trudnoći.

Sve to beše lepo upakovano i nakićeno, kao mladenačka torta margarinuša, za simboličnu šaku maraka. Mlada srećna, gošće još više jer ne moraju da menjaju flekice nakon svakog odigranog kola. Jedina pogođena grupa bili su čuveni posmatrači prekoplotaši, ukras i neizbežni deo svake velike srpske domaćinske svadbe. Imali su tako brojne pogodnosti dok im Paja nije poremetio vikend izlazak. Mogao si ravnopravno da učestvuješ u svadbi bez da daš poklon. Domaćin bi uvek rekao Miletu da iznese jedan oval preko plota, gajba piva bi ubrzo pristigla, a neretko bi se i u kolo uhvatili kada se rastegne čak do ulice.

Na žalost mnogih meštana, pojaviše se pokvareni ugostitelji i uništiše ovu špijunsku idilu. Ali spas se pojavi u sokoćalu. Stigla je zamena, kojom će bakute širom Srbije biti zbrinute za nedeljnu dozu abrova. Jeste da nema Mileta da doda koji oval, ali svakako više nema ni zuba da se to žvaće. Prednost je bila ta što uvek može da se odgleda repriza, ukoliko se propusti da li je svekar u mladosti poprckavao priju i zbog čega se tast ne slaže sa tim brakom kao i enigma kako je mlada trudna šest meseci ako je mladoženja iz zatvora izašao pre tri.

Lik koji svojoj WC šolji pruža 24-časovnu zaštitu od upornih nasrtaja svih kućnih prijatelja i posetilaca koji bi da je napune rezultatom svog minulog rada.

Mala zemlja seljaka na brdovitom Balkanu, bujne istorije ispisane krvlju naših predaka. Našla se na raskršću sveta, zbog čega se na njenim teritorija često vodio rat koji je uzrok njenog kaskanja za ostatkom Evrope. No, bez obzira na to, krase je ljudi koji sebe nazivaju „Nebeskim narodom“ i koji znaju kako se slavi i proslavlja. U svetu poznata po svojim brendovima:

Sarma. Savršen spoj mlevenog mesa i kiselog kupusa. Nirvana za sva čula. Nezaobilazno jelo na svim slavama i porodičnim, nedeljnim ručkovima u zimskim mesecima kada je potrebna jača hrana. Naizgled priprema je veoma jednostavna, ali potrebno je mnogo vežbe da se sarma uvije i takva ostane tokom kuvanja. Ta umetnost tradicionalno se prenosi sa majke na ćerku, a devojka koja ovlada tom veštinom, spremna je za udaju.

Rakija. Što je za Ruse votka, Čehe i Nemce pivo, Engleze čaj, to je za Srbina rakija. Najbolja je od šljive i loze, ali bilo koje voće se može koristiti za njeno spravljenje. Nakon „pečenja“ rakije, ostavlja se u drvenim buradima da odleži, a njen kvalitet raste sa njenom starošću, suprotno ženi u tridesetim godinama. Konzumira se pred obrok za bolji apetit, a neizostavni je deo zdravice i slavlja. Žene ga koriste kao lek i dezinfikaciono sredstvo, ali samo kada nema muškarca da vidi to svetogrđe.

Burek. Jebač među pitama. Savršen način da se počne naporan radni dan. Nema većeg užitka od toplog bureka, koji se jede prstima uz obaveznu čašu ’ladnog jogurta. Prvo vas omađija mirisom, a zatim svakim zalogajem daje odećaj zadovoljstva. Toliko je mastan da osećate kako vam se holesterol lepi po zidovima krvinh sudova dok ga jedete. Ali ko ga jednom proba, uvek mu se vraća, pa čak nutricionisti i fitnes treneri, ali krišom, da mi, debeli, to ne znamo. Odličan za „povratak u život“ posle lude noći i žestoke pijanke.

Inat. Karakterna osobina koja Srbina ume da košta glave. Inadžija među inadžijama. Radije će govno pojesti, nego imalo popustiti. „Rekao sam svoje, pa će tako i biti“. Prenosi se sa kolena na koleno, zbog čega izbijaju gadne svađe između najbližih, zbog čega često godinama, pa i do kraja života, ne progovore.

Jugo. Tačnije YUGO. Zastavina mašina iz Kragujevca koja predstavlja simbol srpske snage i izdržljivosti. Isti onaj Jugić koji je „išao na vazduh“, kad je tokom sankcija bila nestašica benzina; isti Jugo kome motor prokuva nekoliko puta kad se išlo na more; onaj Jugo koji su komšije gurale do prve nizbrdice... Ma prošao sito i rešeto, ali nikad izdao. Uglavnom prvi, a često i poslednji automobil koji Srbin sebi uspe da prijušti.

Ajvar. Bakina magija iz tegle. Nutella na srpski način. U jesen ulicom se širi opojan miris pečenih paprika, koje se potom melju i kuvaju zajedno sa paradajzom, da bi završile kao zimnica. Znači, i zdravo i ukusno – pa to nigde nema! Preukusan kao namaz ili dodatak nekom jelu, neizostavni je deo kuhinje svih srpskih porodica.

Sve je u životu prolazno, moj druže, i ljubavi i tuge i svi srećni dani. Ali ostaje nešto u nama što nikada ne prolazi. Ostaju roditeljske batine za odgoj, pa makar i ono "žig-žig, nemoj dirat!".

Ako bi pitali nas koji smo to doživjeli na svojoj koži, nas koje su roditelji tukli, ali u određenim granicama, što bi se reklo, udare nam po koju roditeljsku, mislim da bi svi rekli isto. Trebali su još više da udaraju!

Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).

Evo o čemu se zapravo radi.

Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...

Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...

Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...

Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)

Proces raspoređivanja gostiju na svadbama uzimajući u obzir njihove međusobne koegzistencijalne mogućnosti, afinitete, animozitete, religiju, običaje, političko opredjeljenje, bračni status, apetit, tolerantnost na alkohol, muzičke sklonosti, oružani list, poštovanje iskazano prema domaćinu na prethodnim svadbama, kreditno zaduženje i činjenicu da li se radi o gostima sa mladine ili mladoženjine strane.

1. Ustani bar dva sata pre polaska. Žurba i stres ti nisu potrebni.
2. Doručkuj. Ručak može da bude dosta kasno, nema razloga da rizikuješ.
3. Popij kafu. Dok ispeglaš stvari i spremiš se, kafa će odraditi svoje. Iskenjaj se. Zvuči glupo, ali bolje to nego da te pritera u svatovima.
4. Ponesi vlažne maramice. Ne pričaj nikome, reći će da si gej. Objasniću kasnije zašto su bitne. Ponesi žvake, po mogućstvu orbit eukaliptus. Spremi par novčanica od sto i dvesta dinara, i (minimum) jednu crvenu. Važno je, čućeš kasnije zašto. Nemoj poklon da zaboraviš.
5. Ne idi svojim kolima, sputavaće te u smislu alkohola. Ako imaš pare, idi taksijem, ako nemaš, prišljamči se nekome.
6. Ako imaš devojku, izbegni da je vodiš sa sobom, ukoliko je moguće.
7. Kad stigneš tamo, ako se ide po mladu, kupi u prodavnici limenku ili dve piva. Naročito ako je leto.
8. Kad bude venčanje u crkvi, ako možeš, napravi se lud i ostani napolju. Nije lepo da ulaziš sa pivom u crkvu, a i smorićeš se.
9. Ušao si u salu, dao poklon. Dao si i sto/dvesta/trista dinara za kićenje. Ručak počinje. Ako ti nude kafu, uzmi je obavezno. Sa šećerom, ako možeš, ako ne možeš, ne mora. Šećer je, inače, bitan. Pij uz to vodu/kiselu/sok, jer tečnost je još bitnija. Traži i rakiju uz kafu. Ovo je jako važno, objasniću kasnije zbog čega.
10. Predjelo. Uzmi malo, prijaće ti. Ali ne preteruj, čuvaj se za pečenje! Ako si ispoštovao stavku br.2, ovo ne bi trebalo da ti predstavlja problem.
11. Izbor pića. Izaberi jedno i ne menjaj! Iako si već pio pivo, ono nije naročit izbor i izbegni ga ako možeš. Najbolja opcija je rakija. Ali samo ako je dobra. U koraku br.9 probao si rakiju, tako da već znaš kakva je. Ako je dobra, nastavi sa njom. Ako nije, ili ako ne znaš da proceniš, uzmi vinjak, on je standardizovan. Ako ima viski, nemoj njega, nestaće posle sat vremena. I nemoj da se kurčiš, gasi žestinu vodom, trebaće ti želudac i dogodine. A ako baš ne voliš žestinu, možeš da pređeš na špricer.
12. Supa. Ako nisi pio pivo u kolima i ispred crkve, obavezno pojedi tanjir supe, naročito ako je vrućina. Inače, ne moraš.
13. Sarma. Naravno da je voliš. I naravno da ćeš da uzmeš. Ali opet, ne preteruj, ostavi mesta za prase. Jedan, eventualno dva komada. I obavezno ren uz to. Lakše ćeš mast da razbiješ.
14. Pečenje. Pored ljubavi i večne sreće, sama suština svadbe. Ako si ispoštovao dosadašnje korake i piješ rakiju, šokiraćeš se koliko si u stanju da pojedeš. I popiješ. Pečenje je vrhunski lubrikant. Ako si planirao nešto da startuješ, pogledaj s vremena na vreme okolo i ako vidiš nešto zanimljivo, raspitaj se diskretno. Sada su već neke ribe ustale da igraju. Neku od tih možeš kasnije da startuješ, one što sede otpiši, od toga nema ništa.
15. Sad jako važna stvar. Ustani da igraš. To je dobro zbog pražnjenja masti i alkohola. A i zabavno je u pičku materinu! Ako ne možeš da igraš i pevaš uz narodnjake, vrati se do stola i popij još dve-tri na brzinu. Ako i dalje ne podnosiš narodnjake, ništa ne brini. Odrašćeš. Ako nešto hoćeš da napadaš, sada je vreme. Kasnije nisi više sposoban za to, a kamere snimaju! Pre nego što kreneš u eventualnu akciju, iskoristi žvake i vlažne maramice. Devojke ne traže od tebe da budeš Milan Stanković, ali ne moraš baš biti ni Miša Tumbas. Kad ti donesu slike, uzmi ih, plati i časti devojku bar 50 dinara i nasmeši se da te zapamti. Napićeš se i zaboravićeš slike na stolu, a ona će ih onda dati mladoženjinoj ili mladinoj kevi da ti ih sačuvaju. Bar jednu hiljadarku si pripremio. Daćeš je muzici za pesmu i neće ti biti žao. Uživaj, to je najbolji deo svadbe. Igraj, pevaj, ako hoćeš muvaj nešto, a pečenjem i alkoholom se dopunjuj po želji. Sačuvaj hiljadarku za taksi ako navataš nešto, ali i ako nemaš ili potrošiš, ne brini, pozajmićeš. Za posao i pičku svako će ti dati.
16. Torta. Obavezno! Uz dosta tečnosti. Voda i šećer su ti najbolji prijatelji, bićeš im zahvalan kad se probudiš sa minimalnim mamurlukom. I eto... to ti je to. Iz mog i iz iskustva starijih i pametnijih od mene. Ako budeš poštovao ova uputstva, svadbe će ti iz torture prerasti u najbolju moguću zajebanciju u životu.

Popustiti pred okolnostima,zaboraviti svoje principe. Uraditi nešto protiv čega si se borio celog života. Reći ne idealima.

''Savijanje'' ponekad prođe nagrađeno, ali najčešće ispadne veliki zajeb.

Nisam vidio nešto mnogo tekstova posvećenih slavama, krmokolju, rakijskom kotlu I drugim našim svetkovinama, pa sam odlučio da vam pišem. Elem, radi se o tome da je moja porodica počela ove godine da slavi slavu , nakon prekida od nekih 50-ak godina. Nismo slavili dok je deda bio živ, jer je on bio zakleti komunista. Da ironija bude veća, pošto smo mi skorojevići, poslije rata, kad je pravoslavlje ušlo u modu, dedi su došla čak tri popa da pjevaju na sahrani. I sad se sjećam kako su se zgledali među sobom, sve se bojali da će Vojin ustati iz groba, pa ih okupiti k’o ondak kad su dolazili svetiti vodicu. A sad, rješili smo I mi da počnemo slaviti.
Pošto mati nije vična kuhinji, sve smo nabavili iz pekare, uostalom 21. je vijek, ko će se pržiti oko šporeta. Ne znamo mi ni obreda, ali doći će pop pa pokazati, a ima I stari prika on to isto zna. Poč’o narod dolaziti , sve to izgleda dobro još uvijek…
Posjelo se malo, popila se ona dočekuša, stig'o I pop, čekamo 7 sati pa da počnemo.
Došlo I tih 7 časova. Veli pop, prvo slavu da očitam, ja ,pa onda ti mali, tj. ja, očitaj Vjerovanje I Očenaš, onda rakija I pajajnje.
-“Jel’ jasan protokol ?”
“Jeste”- odgovorišmo složno.
Odjednom neko upita popa čim maže kosu kad mu je tako sjajna , ovaj odgovori:”Ničim”
A moj mlađi brat, poluglasno :”Kurcem te spičim”. Počeli se mi keseriti, veli pop “Angeli s tobom, dijete…”
-“Jeb’mu ned’lju pope, dijete je, neće više.”- veli ćaća. Nastavišmo mi…
Veli pop:”’Aj mali okadi.”
A ja nikud pristao nisam, ne znam ni kako se kadi , a mati već gura paljak sa pepelom I tamjanom u ruku. Počo ja vintati paljkom, k’o konj u gumnu, veli prika: “U lijevu ruku dijete, desnom se krstiš jeb’la te ned’lja, nepismena, pa kad se prekrstiš, oko svijeće tri puta, pa onda nas okadi.” Sve ja to nekako uradim, al’ kad sam trebao druge kaditi, tu se opet zajebem. Uzmem onaj jebeni paljak pa od jednog do drugog nosim I desnom rukom nanosim dim na njih da se kade. Umrli mi ljudi od smijeha, vele : ”Nemoj se džaba truditi, sami ćemo mi naćerati dim na nas, pa se okaditi.”
Očita pop slavu, šta će, čoek zna, sve zapjeva, k'o Vitni Hjuston Kevinu Kostneru u Tjelohranitelju. Došao red na mene, Očenaš sam nekako I smlatio, al’ ono Vjerovanje me pošteno sjebalo, taman kad sam došao do onog dijela đe se Isus ovaplotio od Marije Djeve, počnem se smijati k’o da mi je 5 godina, I zapnem. Šta’ š kad nema refrena k’o u slavi “Vo slavu I čest” pa nemaš đe odmoriti. Odape mi pop I ja nastavim I dovršim. Krenule I rakije, kod nas idu tri repice, proseravanje, ali ne znam što… Mada, kažu, ima sela gdje broj zdravica uveliko prevazilazi broj gostiju, jer se nazdravlja I snajki što je kru umjesila, kravi koja je otelila vočića, I tako čega se ko sjeti, pa pola gostiju I ne dočeka sarmu a već ih iznesu…
U međuvremenu, stari se našo pajati, pa kad ga je glas poč’o izdavati, ubacio u sporohodnu , nikad kraja. Pa onda rezanje slavskog kolača u pravom hrišćanskom duhu, tu ćaća nazdravi rječima :”Što u desnici ruci – Dušmanu povuci.”
E, tu je pop već popizdio, vidim krvave mu skočile, jedva je doček’o da se obred završi pa da ide. Stignem ga na vratima da se izvinem, velim:“ Jebi mu sunce pope, izvini, prva nam je slava, pa ne znamo joj ništa, praštaj.“
Veli on:“ Znam da niste do sad slavili, imate tri zagrijancije, a poslije nema zajebavanja.“
Dalje na slavi sve se zna, supa, sarma, red rakije, red mesa, red pive, sve uz potresanje basom...“

Praznici su najlepse vreme u godini, kada vlada ljubav medju ljudima i cak i stranci jedni drugima postaju rod. Praznike ljudi provode sa svojim najmilijima, zahvalni na onome sto imaju, u slozi, miru i sreci...
Kad bismo se lagali.

Zapravo vreme praznika u sebi krije mnoge neocekivane zamke, jer kada je cela porodica na okupu sanse su vece nego ikad da dodje do kurcslusa. Preko godine tako i tako, nekom posao, nekom fakultet oduzima vreme pa se i ne vidjamo cesto. Medjutim, kada dodje neki praznik, protiv svoje volje smo prikovani jedni za druge, ubedjeni da to tako treba i da je u tome smisao praznika.

Osobe koje neopisivo obožavaju da pričaju telefonom, i u tu svrhu, iz nekih neobičnih razloga(verovatno zato što ćutiš i slušaš ih) zivkaju tebe. Oni nikada nemaju šta da rade, stalno im je dosadno, i stalno imaju nešto novo da ti ispričaju. Drže te na vezi sat, dva, dok oni kafenišu u sitna crevca, a ti proklinješ fiksne telefone(ali bar će njima da stigne račun). Obožavaju da zovu dok dremaš, jedeš ili se spremaš da učiš. Kao da su u pasulj gledali!

Pocetak : otac,keva,sin,cerka,baba,deda,stric i strina ocekuju pocetak tekme.Za tu priliku keva je spremila bogatu trpezu-prasetina,jagnjetina,sarma,a cale kupio 4 gajbe piva -zlu ne trebalo,mozda i produzetci budu,ko zna... Igraju po recima strica '' srpska mladost,Dudini junaci,sinovi majke Srbije'' protiv onih ''Slovenackih pedera,picki i izdajnika'' ... Boze pravde pocinje...Deda sa unukom,koji je nasao neke stare tempere i izbojio lice u bojama nase trobojke, ustaje i pocinje da peva himnu..Videvsi Macvana i Velickovica sa 3 prsta na grudima svi kao po definiciji to isto rade...Ovaj spontani ritual se zavrsava,a u porodici pomesane emocije...Baba i strina placu,naislo im nesto kako kazu,porodica nikad sloznija,emocije proradile i te fore.Ccerka place jer ne moze da gleda ''Farmu'' na pinku , a stric se smeje na sav glas prognozirajuci pobedu od 30 razlike za nas,pri tom se prisecajuci se kako je bio na vojnoj sluzbi u Mariboru i stalno tukao ''one Slovenacke pickice'' .. Deda jos ne moze da prezali sto ne igramo sa Hrvatima..Kaze-da mi je da dozivim da jos jednom pobedimo ''ustase'' ( al' trojkom u zadnjoj sekundi,nikako drugacije ) pa odma' da umrem ako treba ... Jebi ga.sta je tu je - sto kaze cale ''Hrvati,Slovenci - ista su to govna''..Isto sranje samo drugo pakovanje dodaje keva iz kuhinje...Tekma pocinje...

I poluvreme : ocajna igra nasih...Tuga i neverica..Sad vise nisu ni junaci ni sinovi Srbije nego retardi koji ne mogu kos da pogode...Stric se priseca Saleta Djordjevica,Paspalja, Bodiroge sa setom...Kaze : ''eh da nam je sad jedan Danilovic da zakuca preko ovog Lorbeka,da mu se najebe milosne majke..Al nema ..Ova deca nemaju muda bre..'' Muski ukucani se nerviraju...Babu i strinu apsolutno boli kurac za sve sta se desava na tekmi,pocele su da tracare o Mici komsinici i njenom novom svaleru i za njih je ovaj mec zavrsen,potpuno su u svom svetu...Deda i dalje ne moze da prezali sto ne igramo sa Hrvatima u polufinalu,i moli unuka da mu opet pusti ''trojku Djordjevica iz Barselone '97.da mu srce bude puno...Otac jedini veruje u preokret i ubedjen je da Srbija dobija..U poluveremenu su ukucani imali prilike da slusaju o svalerskim poduhvatima strica iz Kranja,Gorice,Velenja i Ljubljane...I dalje ne moze da veruje kako taj ''kukavicki narod koji nikad basket nije znao da igra'' vodi protiv ''nebeske nacije''..

II POLUVREME : potpuni preokret...Nasi vode.. Svi se zahvaljuju Bogorodici Trojerucici,krste se i mole da sve bude u redu i da pobedimo...Pivo ide ko nenormalno...Otac daje sinu 5 000 dinara novcanicu ,koju ovaj u zivotu nije video, da ode do prodavnice po jos piva,al uz pretnju DA ako uzme ono Lasko sto je doneo prosli put da ce mu usi izvuci...Blizi se kraj tekme...Sarenca vise niko i ne slusa,stric uglavnom komentarise...Teodosic preuzima odgovornost,a on sa uzasnom dozom starha i neverice u glasu pita''Sta je umislio ovaj mali bradati,da je Djordjevic,a?''.. Posle nekoliko sekundi,trojka za izjednacenje...tooooooooooo,zabi ga opeet mali...Rokaj Teodosicuuuu,srpska junacinooo...Bravo Milose ljubi te brat...Teodosicuuu legendoooo... „Sada treba da odigraš polako, da ne forsiraš!... ČEKAJ, STANI!!!... Taaako… Taaako…Odlicno..Vi ste ponos Srbije...Majka vec masta,zamislja svoju cerku kako govori Teodosicu sudbonosno DA u sabornoj crkvi..Ali da Novica Velickovic bude kum, Ana Ivanovic kuma,a stari svat Duda Ivkovic...“Pljuste epiteti,hiperbole,metafore,slovenske antiteze na sve strane... Nasi odjednom postaju idoli narodnih masa,miljenici nacije... U produzetku Srbija dolazi do pobede...Opste veselje,haos u kuci...Otac sav misteriozan izlazi i dolazi posle par minutasa sa pistoljem u ruci...osmeh od uva do uva,ljubi se sa bratom 3 puta..odlazi do prozora i ispaljuje 3 hica u vazduh uz kriiik : ''ovooo je Srbija breeee'' ..Svi srecni,osim dede koji iako zadovoljan pobedom bi ipak vise voleo da smo dobili Hrvate,a u finalu po mogucstvu Turke...

Radost je potrajala nekih 10tak minuta...U tom trenutku poceo je BINGO nA RTS-u...Svi vade svoje listice,niko nista ne dobija...Opet tuga i neverica u porodici..Al' dobro,sta je tu je...Ceka se sutra finale sa Spanijom...Bice jos radosti...

Testovi opšte kulture, izdržljivosti, snage, snalažljivosti, pokornosti i glavni test: test kulinarstva. Crni dani za svaku snaju. Dobra ili loša svekrva ona to radi za dobro snaje. Loša svekrva se vodi pretnjom "bolje bi ti bilo, da ja ne bih reagovala".

Komplikovan naziv ovo Makslio. Treba prevrtati jezik da se izogovri. Lakše sam naučio da kažem onu brzalicu "Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom!", nego ovo. Tri dana mi je trebalo. Meksiko.... ovaj Maskilo..... Ovaj Maksilofacijalna. E da, to!

Poseban skup ljudi, i žena... koji čine jedno od dva, kako mi je deda rek'o (valjda ne laže), najkvalitetnija odeljenja u zemunskoj bolnici, a kaže i u gradu da su najbolji u tome. U Maskisklaklgkloo.... E JEBIGA NE ZNAM! Tom nekom sranju, razumeli ste već!

Izgubiš kontrolnu nad kolima, skreneš u kontejner, i sjebeš glavu malo. Da dođeš k sebi, odeš do Pinokija, na jednu toplu s' Nutelom i plazmom i pravac kod njih. Šta ti je to, da prepišaš! Da vide da l' si zbog sudara poremećen u glavu ili nisi? Čisto reda radi.

Uđeš, odma' na prizemlju desno, vataš krivinu i tu si. Živ još uvek, zdrav delimično. Kažeš tamo onim pičkama od sestara šta ti je bilo, dok im gledaš u sise i dupe i onda čekaš. To je povoljnija okolnost. A lošija je ako si baš došao u smenu kad su sestre koje rade babuskare od šesetšpet pa ti još onako, em ti nervozan, em one nervozne, sole pamet. E sad to čekanje je interesantno. Ima caka jedna koja jebe mnogo. 1 DOKTOR! Jedan jedini koji radi i u ambulanti i gore operiše na četvrtom. Ako ga ne zatekneš dole, nema ti povratka kući ceo dan! Nek se nose u tri lepe! Naše cenjeno zdravstvo! Moraš zbog lošeg automehaničara, da blejiš sa ljudima koji poseduju najrazličitije viruse, boleštine, AIDS, liče na sve samo ne na ljude, i još to pola dana.
Baksuz si jebiga, šta da ti kažem!

Načelnik - Prava ljudina! Isti Dino Merlin. Vidi se da je obrazovan čo'ek. Istorijom barata k'o Mikelađelo iz Nindža Kornjača sa nunčakama. Priča sa onim sestrama (pičkama, ne babuskarama) o Napoleonu i Borodinskoj bici, dok one u sebi misle: "Zajebi Napoleona matori, oću tvoju kitu da pušim!" Vidi im se u očima to, šta ćeš. Opaaaa stig'o si na red, aj upadaj....

Uš'o si u ambulantu i tu opet imaš dve solucije k'o i na šalteru. Ovaj put ne dve sestre, nego dva doktora. Sad pošto sam već napisao da radi jedan, to je malo čudno za objasniti, i trebala bi mi knjiga čitava a ne defka, ukratko.... koji te usere! Šanse su 50-50. Doktor ili Primarijus. Zvezda ili Partizan. Pasulj ili Sarma.
Doktor - Trajče. Od nekog jednookog stvora u čekaonici si čuo da taj firca k'o lud. Drži sve konce u rukama. Prevod - nisi im'o sreće.
Primarijus - Povoljka, Poljovka... jebemliga kako, komplikovano ko Maskiolio....... AAAAAAHHH U KURAC! Kao što mu i sama titula kaže, voli da prima.... Pacijente.
Taj ti radi 200 na sat. Brzina svetlosti. Ne stigne ni da stavi Andrićke koje nosi, završio te je. Tri puta. Ako se zajebe, povratka nema, družićeš se s' Svetim Petrom. Prevod - opet nisi imao sreće.

Završio si. Jesi kurac! Izaš'o si iz ambulante i rekli ti da dođeš za 2 dana na kontrolu i misliš da će to biti to. JEBAĆE TE ONI JOŠ MESEC I PO DANA MOJ PRIJATELJU DOK KONAČNO I NJIMA NE DOSADIŠ, PA ĆE TEK ONDA PUSTITI! Odeš u bolnički toalet, da izdrkaš na one sestre, obrišeš kurac ako ima toalet papira, ako ne ništa, vratiš ga u gaće, izađeš iz bolnice, opet u Pinokio, ovaj put uzmeš sa Nutelom, plazmom i višnjom, hasaš je i jednom onako po srBski opsuješ: JEBEM TI MAKSILOFACIJALNU!

(film po američkoj licenci, za srpsko tržište)

Padne tako nekom niko-i-ništa tipu da postane pisac. Dosadio mu ćelavi, brkati, grozni šef da mu svako jutro drži pridike. Daje spektakularan otkaz, nabija šefu u usta papir, frajerski odlazi među onim paravanima, iritatnoj koleginici udara cajper. Onda ode na neki tavan-mansardu-kuću u Sabanti, ponese staru pisaću mašinu jer nije fora da piše na kompjuteru, kuva kafe, razbaruši kosu, sav je u zanosu, opet kuva kafe, unajmi ženu koja će da mu čisti brlog i kuva podvarke i to je to. Al onda nastupi blokada, jer šta koj kurac on da piše kad je realno glup, smarala ga Ana Karenjina u srednjoj. On se onda nervira, gužva papire, kuva kafe, kanta je prepuna papira, opija se, ide u Kazino božemeprosti, zaljubljuje se u devojku koja mu pomaže, kuva kafe, ne zna šta će sa sobom. Odjednom se seti da napiše sve to što mu se desilo, prianja na rad, sav je u ekstazi, kuva kafe, dođe do kraja al ne lezi vraže! Ova krava otvara prozor da vidi bolje zvezdu padalicu ili ipak da se najebe majke deci što bacaju petarde ispod, napravi se promaja i odnese sve, ali sve listove sa stola u reku Lepenicu koja se odjednom pojavila ispod prozora. Vuče od reke(!) jebiga. Pisac trči, devojka takođe, kupaju se u Lepenici do članaka, kupe listove, kuvaju kafe, i odbacuju usput komad po komad odeće, došli već do Maršića, taman da se poljube al on udara glavom o kontejner koji su ubacila u reku(!) opet ona nestašna dečica s petardama mamu im jebem. I ode sve u Batočinu. On se onda budi u bolnici i kaže: možda sam roman izgubio al sam ljubav steko, ona kaže: i sve što si steko potrošiće neko, tu se ljube u smrdljivoj sobi punoj staraca, starkelje pare oči, upada sestra Antonija koja zgranuta stavlja ruku na grudi i kaže ijuuu! I tu je kraj i kreće neka njanjava muzika a dr Lovčević i dalje ne zna gde su njegove klompe i koje je boje sljezina:

...događaj sa sendvič efektom i to onim kad dobiješ kiflu od pre tri dana, jedva osetljivu salamu i list zelene salate.

Nezaboravno iskustvo kakvo samo retki mogu da priušte sebi.
Toliko nezaboravno da samo sećanje na taj osećaj posle brijanja tupim brijačem nas tera da stavimo novi brijač u korpu kada vidimo izložene u trgovini iako znamo da smo došli da kupimo origano za picu.
Radnja prouzrokovana zaboravnošću a ponekad i stipsarenjem koja može da vam usere ceo dan a ponekad i dva.

Najvarljiviji osećaj koji može uhvatiti čoveka, koji se iz svog provincijskog mesta uputio u Beograd ili- što je još češće-u dijasporu, radi uhlebljenja.

Bila je to neka sumorna zima, ajde recimo devedes` i neke, kada zbog nedostatka benzina nije moglo iz rodnog Prčilovca ni lokalnim busom da se ide do najbližeg grada, pa se zaputilo pešice. Posle toga, iz voza u voz, iz busa u bus, bacanje poslednje marke koju si pozajmio od druga na izlaznu taksu i mito za mađarske lopuže... Dva dana kasnije, stiglo se nekako do "Beča u Njemačku". Tamo je neki nerođeni stric od nesuđenog zeta uspeo da ubedi gazdu da te primi da kopaš kanale...

No, to je bilo pre šurnaest godina. Ti si sada svoj čovek, zarađuješ više od srpskog akademika i uželeo si se rodne grude. Zahvaljujući društvenim mrežama, čuješ se sa svojom familijom svakog dana, sa nećakom koji se nije ni rodio kada si ti zapalio preko grane svaki dan igraš "Texas Hold`em Poker". Ni društvo iz škole te nije zaboravilo. Tvoja nekadašnja ljubav se još nije udala i flertuje sa tobom preko Fejsa. Ko zna, možda vas vreme i prostor nisu toliko udaljili...

Okej, razmišljaš čak i da se vratiš, ili makar da pomogneš svojima. Ali najpre da ih jednom kako treba obiđeš.

Vreme je prošlo, ružne stvari su izbledele, idilična slika zavičaja je ostala...