isto kao i kolima potrebna je i ljudima, svi je radimo(jednom u 3/nedelju/10-dana) iako nismo sigurni šta je to tačno...da, da to je definitivno generalka. Sastoji se iz detaljnog kupanja/tuširanja i još po nekih stvari koje ne stignemo ili jednostavno ne radimo svaki put kad se kupamo...tu su brijanje brade, pazuha, nogu(kod žena i onih malo ženstvenijih muškaraca), kod muškaraca brijanje pubičnog dela, a kod žena "bikini zone"...cedjenje bubuljica, mazanje kojekakvih krema i losiona, detaljno pranje kose sa sve balzamom, itd. itb. radi se pre nekog važnog dogadjaja(ako ga nema, izmislimo ga) da bi ostavili dobar utisak, obavezno se planira dan-dva unapred i obezbedjuje slobodan vremenski prostor od par sati u kupatilu...
1.što si tako zarast'o, puštaš bradu?
2.ma jok, čekam generalku...(interna)(posle treninga)1.uff...jedva čekam da se istuširam
2.ma ja sam već zreo za generalku...
Kada vam se nešto iz filma koji gledate na Tv-u u gluvo doba noći užasno svidi, a niste gledali od početka, pa ne znate kako se film zove. Naravno, svi glumci su vam potpuno nepoznati, a čak je i jezik čudan, pa niste sigurni ni kako se pišu imena glavnih likova. Teletekst vam ne radi, zato što imate glupi Total TV, a zato što je Total TV glup, nemate ni informacije o emisiji. Film se upravo završava, predobar kraj, a vi grabite telefon, da zapišete bilo šta što će pomoći da kasnije nađete to što vas interesuje. 3 sekunde nakon što se ekran zacrni - idu reklame.
Drugar, ortak, kompanjon.
Sa njim si prošao i sito i rešeto, pravio zijane po vašarima, kao srednjoškolac zarađivao džeparac berbom šljiva ili pak irgetovanjem po najvećem suncu. On je uvijek tu, spreman da odvoji vrijeme za svog prijatelja, ne libi se pomagati ti kad god ti zatreba. Zajedno ste krmili curama, barili ih i u napucanom Golfu Dvojki vozili kroz grad. Sa njim ste popušili i batine u katanaću jer ste dirali zabranjeno voće.
Kompa je onaj za koga uvijek možemo biti sigurni da može na nas računati.
- Ej, kompa, šta se radi? Idemo li u Dom mladih večeras? Ima "Veče medicinara", kontam da će biti dobre hevine.
- Evo nolajferišem na netu... Kol'ko je ulaz?
- Ne znam, nisam gledao.
- Slab sam s parama, kraj je vikenda, znaš kako je kod nas studenata. Imam 4 marke u džepu, ostavio sam petaka za busa da imam, valja i kući otići.
- Nisam ni ja bolji, evo... 4,30 KM okruglo, lolo. Otići ćemo tamo pa vidjeti. Ako bude ulaz do 4 KM, ulazimo. Ako ništa, kupit ćemo vopsa za ovo para, pa kad se nalijemo, onda zovemo Jasnu, čujem da joj je neka Purgerka došla. Možda uspijemo da ih grunemo.
- Taj rad!
Ova fraza je definitvno džoker za mnoge od nas. To je ono kad više nemamo kud, kad inspiracija zakaže, kad druge laži i izmišljotine više ne pomažu..... Koristimo je gotovo po pravilu kad hoćemo nešto da spetljamo, a ni sami nismo sigurni kako. Primera u svakodnevnom životu je bezbroj. Evo ga jedan. Na poslu ste, a imate intervju za drugi posao u 13:00. Razmišljate, jbt šta sada da nakenjam šefu, pa da me pusti. Prošle nedelje ste bili bolesni, sve ispite ste davno položili, tetki lek da odnesem, već upotrebljeno više puta, glavobolja, stomak, proliv, menstruacija, ma sve već odavno ispucano... Onda potežete za jedinim što je vam preostalo.
Vi: Šefe moram da izađem, brzo se varćam?
Šef: Aha, a zašto ideš ?
Vi: Ma imam neka posla u gradu.
Šef: Hmm, ok, al budi brz.
Vi: Ok, super. (onda u sebi: ufff, fala bogu da me nije zapitkivao kakva posla, pojma nemam šta bih mu odgovorio...)
Pomalo riskantan potez sa kojim možemo u društvu steći veliku popularnost, ali takođe doživeti i brojne neprijatnosti. Poznato je da se ljudi smeju različitim stvarima i ono što je nekome smešno, ne mora da bude i nekome drugom. Ipak, da bi ispričani vic u društvu bio uspešan, treba se pridržavati nekih pravila.
1. Ne treba ih uopšte pričati u nedostatku inspiracije ma koliko god da su smešni.
2. Ekstremnije tipove viceva poput "crnjaka" ili "perveznjaka" nikako ne praktikovati pred starijim i nepoznatim ljudima čiji smisao za humor nam nije dovoljno poznat.
3. Pričati ih isključivo onda kada smo dobro raspoloženi i sasvim sigurni da ćemo sa njima nasmejati sve prisutne i da se niko neće osetiti prozvano ili uvređeno.
Čudesno biče koje se može pronači danju i noču kako šeta ulicama pančeva. Mnogi pokušaju zaustaviti takvo biče ali svi dobiju isti odgovor. Gorox je kriv! Mnogi se začude i zaprepaste kad čuju takve rieči. Izvori još nisu saznali kojeg je pola to biče. Pretpostavljamo da je neutralno zbog krivo odradjenje kastracije ali nismo 100% sigurni. Ukoliko sretnete takvo biče pitajte par pitanja pa se javite na mail istraživačimračnogpančeva@gmail.com ako date nekakve nove informacije možda dobijete hleb i čašu vode. Fala unapred, zapamtite biče nema otrov ali je vrlo gadne naravi ! Možda če vam se učiniti da je poletela ali to je samo avion.
Džesba vidiš onog tamo
Jest ko je to
Pa da to je mislim bucka
Stari nisam čuo za to kae je to
To ti nekaj čudno mislim da je to GOROX
Stari jel haluciniraš
Ma ne gorox je takav stari
Ma nije stari to ti se čini kuiš
Dobro stari fakat sam se zeznil to nije GOROX
več je bucka sori fakat.
E pa to stari baš si brija
Kada ljudi žele da izgledaju pametno, a to nisu, oni neprimereno i učestalo koriste previše komplikovane reči koje pompezno zvuče i koje su naučili napamet iako nisu baš u potpunosti sigurni šta one znače.
Isto tako će ljudi koji žele da drugi misle da su oni bogati, u kafiću naručivati preskupe koktele, dok ljudi koji su stvarno bogati neće imati potrebu da to dokazuju pa će naručiti mineralnu vodu.
Za pametne i stručne ljude ovo je samo signal da imaju posla sa šarlatanom koji, poput usplahirenog petla, širi perje da bi izgledao veći. Samo šarlatan ima potrebu da dokazuje nešto što bi trebalo da bude očigledno.
Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, posle definisanja srećnog niza shvatićete da ste produkt i učesnik neverovatnog lanca srećnih dogadjaja.
Za početak, jasno vam je da ste vi nečiji potomak i da su (sada već ti neki) vaši roditelji opet nečiji potomci. Nižući tako potomke i njihove roditelje možete stići veoma daleko u prošlost, čak do vremena kada se sam život na zemlji začeo, a to je boga mi jako mnogo vremena – negde oko 4 milijarde godina.
U to vreme, nije postojalo skoro ništa od onogoa što danas znamo da postoji. Zemlja nije imala planine, reke, šume i sve ostalo što volimo i čemu se divimo. Najviše je ličila na glatki Mars sa ponekom barom koja više podseća na veštičji lonac iz crtanih filmova nego na normalno jezero ili more. E, od tog trenutka pa nadalje za vas počinje niz srećnih dogadjaja ili tačnije prava lavina srećnih dogadjaja koji će posle 4 milijardi godina kao rezulat čitave jednačine proizvesti nikog drugog nego vas.
Da je neka karika srećnog niza u bilo kom tretutku (a bilo je mnogo trnutaka u periodu od 4 milijarde godina) pukla, vas sada ne bi bilo. Možda u tom slučaju ne bi bilo ni nas, to ne znamo, ali vas sigurno ne. Sreća je što je svaki, ama baš svaki, vaš predak bio dovoljno seksi da prca nešto ili da bude prcan, da bude dovoljno zdrav da doživi vreme za prcanje i da ga je prcanje sa suprotnim polom dovoljno privlačilo. Sreća je i što je svaki vaš predak bio dovoljno brz, snažan, okretan i inteligentan da izbegne da ga neka veća zverka, zgnječi, povredi ili smaže za neki od obroka ili užinu pre nego što je prcao i produžio srećni niz u kome ste vi za sada zadnja karika. Sreća je i što nijednog vašeg pretka nije udario grom, ugušio vulkan ili samlela stenčuga pre nego što je (sad već pogadjate) prcao. Sreća je i što nijedan vaš predak nije podlego nijednoj smrtonosnoj bolesti niti stradao u bezbroj kanibalističkih ratova što ih čovek vodiše u poslednjih 50.000 godina pre nego što je prcao i dodao kariku u srećnom lancu u kome vi sijate kao poslednji dragulj.
Naravno, sve ovo ne znači da nijednog vašeg pretka nisu rastrgli dinosaurusi, lavovi ili krokodili. Možda je neki od njih završio na nečijem koplju ili prosvirane glave u ratovima, ali budite sigurni - to se desilo tek pošto je PRCAO i dodao makar jednu kariku srećnom nizu.
I tako, karika po karika u srećnom lancu dugom 4 milijarde godina stigosmo do vas, trud se isplatio. Možda. Ali ne zaboravite da srećni niz treba nastaviti. Treba dodati sledeću kariku u lancu sreće. Zato, LJUDI! prcajte se što pre i koliko god možete! Nešto što može da prekine vaš srećni niz uvek vreba.
Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, da li se sada makar malo bolje osecate?
Zamka za novajlije na netu. Gde god da vidite da piše "Klikni ovde", bilo da vam nude milione dolara, putovanje na Mars, ili nekretninu u New York-u, nikako ne klikćite, pošto je sve što možete dobiti neka virusčina, trojanac, ili crv. Ponekad i "na kilo".
Ako na nekom sajtu piše da ste milioniti posetilac, znajte da niste! (i na tarabi je pisalo svašta, pa... )
"Poštovani, downloadovanje ovog programa je potpuno besplatno, samo molim vas, unesite broj vaše VISA kartice da budemo sigurni da imate 18 godina"
Evo, sad ću o'ma.. baš sam kren'o
Razlog zbog koga mnogi varaju u braku ili u dužoj vezi . Ma koliko jedna osoba bila privlačna , mora nekad i da se promeni da se sve isproba .
Ako vidite i najlepšu ženu na svetu , budite sigurni da ima i muškarac kome je do sad verovatno dosadilo da je kreše !
Čarli Šin
To su oni ljudi što rade u pekarama.Svako je ovo bar jednom doživeo.
Radi se o slučaju kad uđete u pekaru i vidite svi rafovi oni puni peciva, sve lepo, na nivou.Samo fale bale na ustima.Najgore sledi u trenutku kada se odlučite za pecivo koje ne gotivite mnogo baš ali vam je bolje da njega uzmete jer izgleda iz nekih razloga mnogo lepši nego omiljeni.Ali ni nu ludilu ne pomišljate da ste se zajebali naručivši ''lepši'' proizvod.Nakon toga svaki put kad naručujete slutite da će vas zajebati ali ne možete biti sigurni...I zajebu vas.
Daju vam na kraju neki primerak koji je najružniji u pekari !
To srećem u pekari koja od skoro sebe predstavlja kao ''Skroz Dobra Pekara''
Ulazim u pekaru...
- Ja : (U al je fin) Dajte mi kroasan sa kačkavaljem...
- Ova što radi tamo : Odma....(uzima onaj koji ne mogu da vidim od rafa ili cene, onaj koji nema ni približno onoliko kačkavalja i nije veliki kao reprezentativni primer) i stavlja u kesu...Želite li još nešto ?
- Ja : (...) ...Ništa više... (mamu ti jebem ja..)
Pravi muškarac. Ne prihvata ne kao odgovor.
Neretko namršteno posmatra zensku populaciju sa naslovnih strana i bilborda dok reklamira donji veš.
Ne učestvuje u grupnim igrama, jer je isuviše zajeban za tako nešto.
Njegova brada od dva dana pleni, a ne kupa se svakodnevno jer je to isuviše gej.
Retko kad progovori, a kada to uradi vrlo često opsuje.
Kada se bije, udara u glavu k'o šampanjac.
Nema ribu, jer ne jebe duge veze. I to je za njega isuviše gej.
Ne gotivi mejnstrim, te se oslanja na filmove rumunske produkcije i muziku koja nema više od sto posetilaca na jutjubu.
Kada ga vidite, sigurni ste da je u nekom filmu glumio Van Damovog neprijatelja ili nekog tipa koji je roknuo ćaleta Panišeru.
Zajeban je. Rasan.
Nadahnut reklamom koju je prethodno video, ulazi u kafić i seda sam za šank. Naručuje pivo, jer sve ostalo je gej.
-Izvali lika što solira za šankom.
-Aha. Prava je rdja.
1) Televizija (čitaj B92) javlja da legendarni izvođač/grupa prvi put (posle 30 godina ili uopšte) nastupa u Areni. Gledalac je čuo za dotičnog/dotične, zna 5-7 njihovih hitova i ubeđen je da će se ludo provesti: prećutaće pesme koje ne zna, a "poludeti" za vreme bisa/kraja koncerta...
2) Kupovina karata na Bilet servisu ("Dajte mi dve one najjeftinije od 3000... Šta, rasprodate? Kad pre?... Koje imate?... SAMO OD 5000?... Dobro, ništa, dajte dve"...)
3) Odlazak na koncert. U prevozu je gužva, bilo da se ide kolima, bilo autobusom. Ako se ide kolima, u nedostatku parkinga, zastaje se kod buvljaka, ide pešice do petlje, preskače gelender i ulazi u gužvu...
4) Malo pre početka koncerta, gomila klinaca ulazi bez karte (platili obezbeđenju pivo). Koncert kasni.
5) Početak koncerta. Masa je poludela, kreće zaglušujuća buka i neki zvuci koje smrtnik ne raspoznaje, a masa ludački peva.
6) Sredina koncerta: neke balade, solaže, malo se stišala buka, a smrtnik shvata da su mu bubne opne gotovo pa pukle i da ljude oko sebe jedva čuje. Tada shvata da ima i sličnih smrtnika koji ništa nisu skontali i koji se kaju što su pukli 5000 za koncert, gde ništa ne znaju.
7) Kraj koncerta. Smrtnik prepoznaje ukupno 1-2 slavne pesme.
8) Napuštanje dvorane. Uši se polako adaptiraju na normalan zvuk. Ukoliko je došao autobusom, smrtnik shvata da mu je poslednji dnevni prevoz pobegao, pa da mora da lovi taksi (sa najskupljom tarifom), ili noćni, koji je krcat, a i vraća se naokolo. Ukoliko je došao kolima, smrtnik shvata da su i njemu i drugima, koji su parkirali kod buvljaka, dotična odneli "pauci". Red je da i "Parking servis" ućari nešto od koncerta.
9) Jutro posle. Na B92, u novinama i po komentarima posetilaca na forumu, smrtnik shvata da je koncert bio sjajan, da je slušao sve same legendarne pesme i hitove, ali da je on zatucan, pa ništa nije prepoznao. Komentari ljudi sličnih njemu bivaju prozivani, a oni koji otvoreno tvrde kako se kaju što su pukli silnu lovu za repertoar koji nisu prepoznali, bivaju poslati na koncerte Cece, Brene, Seke,...
Naravoučenije: NE IDITE na koncerte grupa/izvođača za koje 100% niste sigurni da makar znate nazive svih albuma, i sa svakog od dotičnih da pevušite makar po 2-3 pesme.
Fenomen koji nastaje kada iz frizidera izvadite flasu hladnog piva i stavite na sto.
U dva oka sa flasom.Samo vi i ona.Vi ste sigurni da cete je popiti ona se nada da blefirate ali eventualno gubi igru strpljenja i od straha pocinje da se znoji!
To je ona situacija kada se dopisujete preko chata ili sličnog programa sa nekom osobom koja vam se recimo svidja, i sad, bla bla, tuc muc, vi nailazite na onu temu oko koje ste na prvom mestu i želeli da pričate, haba-haba tematike. Sve polako, idemo okolo, okolišanje na maksimumu, ali dodje momenat kada nešto morate da priznate direktno, a niste sigurni kako će to da se završi, da li će odgovor biti možda - pa joj, i ja bih.. Ili pak - Your contact went offline. Tada, u sekundi posle ispisivanja direktne istine, vi automatski promenite tab na pretraživaču i od nekog blaam i treme uzmete da čitate online Kurir, jer ne smete da se zadržite na stranici gde vam je sagovornica.
M: Baš je bilo kul sad kad smo se šetali, kontam mogli bi opet uskoro, hm?
Ž: Pa ne znam, i meni je bilo fan, možda bi i mogli.. A je l' ima to nešto da mi ne govoriš možda..?
M: Pa, možda ima.. Ne znam, možda, ali ono.. Hm..
Ž: A je l' se ja to tebi svidjam možda, kad želiš opet sa mnom napolje..?
M: (posle 15-ak sekundi razmišljanja i vrpoljenja) Da..
MENJANJE STRANE ISTE SEKUNDE - rast cene goriva je opet zaprepastio gradjane Kenije..
Posle pola minuta Ž odgovara: Pa i ti meni..
ALELUJA, zovem je napolje odma, jebeš sutra, akcija odma!
Izraz na licu djevojke koja je upravo izgubila opkladu od muskarca (narocitio ako je opklada tipa "gubitnik radi sta god pobjednik kaze")
Obicno im se u tom trenutku motaju cetiri misli po glavi:
1. Zasto mi je ovo trebalo??
2. Sta li ce sad perverznjak smisliti?
3. Neka preverzija
4. Ma nee, nije on toliki idiot?!
Naravno ukoliko ona dobije opkladu, posljedice su katastrofalne. Ako vam i ne smisli nista, onda ce vam to nabijati na nos sljedecih 5 godina. Prema tome, nemojte se nikada kladiti ukoliko niste bar 80% sigurni da ste upravu ili da ste superiorniji (ako je neka igra u pitanju). I pokusajte da ne budete idioti, kada im dajete zadatak, ne vrijedi sjebati prijateljstvo ili vezu radi takvih gluposti.
Pitanje koje stvara mnoge polemike još od onih prvih filozofa pa i do dana današnjeg. Svoje utočište i najveću svrhu pronašlo je u porukama, kako sms, tako i porukama na internetu. Koriste je ljudi koji bivaju kontaktirani od strane nekoga za koga nisu sigurni ko je, ili uopšte nemaju predstavu ko je.
Odgovor na to pitanje je u 95% slučajeva ime i prezime, ili nadimak, ili i jedno drugo, uz dodatak, ovo mi je novi br, ili promenio/la sam nick. U 5% je neka zaebancija tipa vodu nositi, ili: Ko sam ja? Ti misliš da sam ja, ko god da sam kadar da odgonetnem tu istorijsku filozofsku zagnetku?
Bilo kako bilo, ko si ti je ušlo u rečnik današnjih sms pisaca kao glavni adut spreman za odbranu od nepoznatog broja.
Milica: E Ana, cimao me neki broj, aj vidi da nemaš možda ti.. 064*******
Ana: Nemam. Evo reššeenjaa ( Radovan III)! Pošalji mu " Ko si ti?"
To je onaj tip čoveka koji nikada nema jasnu sliku o tome šta želi u životu. Jadni preslikači koji, sigurni jedino u svoju nesigurnost, svoje mišljenje uvek vide kao pogrešno, i ostavljaju ga po strani kao takvo. Sitni paraziti koji se hrane razmišljanjem domaćina uz koje se redovno flasterišu i na osnovu kojeg kreiraju sebe u vremenu i prostoru.
To je onaj tip čoveka koji bi obukao haljinu od mesa Lejdi Dragane za maturu, samo ako bi mu neko rekao da je to tako cool. Danas bi se odrekao čvaraka i slanine kao nezdrave hrane i priključio se udruženjima za očuvanje planete i prava pedera, a već sutra kao skins sa govedinom u ruci mlatio Maria na flafičastoj paradi.
- Je li, keve ti, jel ono mali Zdravko?
- Onaj na stolu u belom?
- :klimoglav: Mhm?
- Jeste.
- Pa šta mu se desilo, pobogu? Do skoro je nosio samo crno, k'o da mu pola familije poginulo, a vidi ga sad, šljašti jebote.
- Jebi ga, tako je to kad čovek nema svoje ja, nego mu drugi kroje pamet. Znaš da se do pre par meseci družio sa Acom Metalikom? E pa, Aca je otišao na fax u Niš, a mali Zdravko je počeo da se druži sa Srdjom Jevtikom. Sad svršava kad mu neko pomene Šemsu. Tuga brate.
Situacija iz skolskih klupa kad profesor postavi neko pitanje,kad svi sute,a vama se cini da znate,ali niste sigurni da li je to sto mislite zaista tacno.Iako mislite da ste u pravu plasite se da cete lupiti nevidjenu glupost koja ce ce vas obeleziti za celi zivot pa se zato suzdrzavate da odlucno i ponosito podignete dva prsta u vazduh.Iz tog razloga stidljivo podizete dva prsta najvise negdje do visine usiju,pa pipkate i cackate po usima k'o po arheoloskom nalazistu dok se u vama vodi neizvesna borba i radja vecita dilema:podici ili ne podici pitanje je sad.Obicno se zavrsava tako sto to i profesor primeti pa vas upita i prekine borbu koja se u vama vodi ili se neki streber seti odgovora i preduhitri vas pa razresi sve dileme.
Profesor:Kako se zvao otac Karla Velikog?
Nastaje sutnja,niko ne zna,a radi se o prilicno laganom pitanju.
Profesor:Hajde deco,ko zna?Nije moguce da ovo ne znate,ovo je bas lako.
Ja(u sebi):Jooj,da li je to onaj Pipin Mali ili je on bio posle.Ma jeste on,mora biti...ma nije,nije.Ako kazem,a ne bude tako ne gine mi da me prozovu Pipin do kraja zivota.
Onda stidljivo podignem prste do usesa koja su pocrvenela od uzbudjenja pa pocnem da ih pipkam i cackam,pa se vrpoljim u stolici k'o da su mi jastoga u gace gurnuli.U tom trenutku i profesor je to primetio.
Profesor:Ivanovicu,da li si ti podigao prste?Da li znas?
Ja:Ma ne profesore,to me nesto svrbi iza uva,mora da je bubuljica pa proveravam da je istisnem.
U tom trenutku celi razred se kida od smeha,a ja hocu u zemlju da propadnem,cak se i profesor smije.
Ja(u sebi):Nije moguce da si to upravo rekao majmune diletantski,sad ce te prozvati bubuljica ili aknica,a mogao si biti Pipin.Ej bre Pipin!
Profesor:Inace,odgovor je Pipin Mali.
Ja:Konju jedan koja si ti smizla,obicna kukavica i nista vise.
Za stepen nekreativnosti i besmislenosti ovoga što bi trebalo da predstavlja naziv za reklamu još nije smišljeno ime.
Nagadjam da je u ta davna vremena kada je nastala ova cepanka od kovanice nekome palo na, nazovi ga, pamet da gledaocima treba malo predaha od napetosti vestern filmova ili zavodljivosti Ričarda Bartona. Neko je tada zaključio da gledaocima u predahu, i dok im se puls i krvni pritisak polako normalizuju a mozak polako počinje da pati za kiseonikom, nije loše uvaliti (u sasvim komercijalnom duhu) i koju reklamu. Ne mogu drugačije da objasnim ovu stupidariju od naziva za najobičniju i napornu reklamu. Reklame se danas sve redje nazivaju “komercijalni predah” i hvala bogu na tome, ali nisu prestale da budu podjednako iritantne. Ako niste sigurni u ovo evo jednog mog malog iskustva od proletos. Mesto zbivanja Kanada, Ontario.
Baš kad su exDžon Lok i doktor Džek bili u koštacu pojavi se žena koja riba WC šolju. (Inače u Lostu su nagli prelazi iz jednog u drugi svet normalna pojava).
Šta je sad?, ... koji ku*ac, šta bi?
Da’l je Flash Forwards da’l je Flash Sideways
Nit’ je Flash Forwards nit’ je Flash Sideways,
nit’ je Džonova draga nit’ je Džekova sobar’ca
već reklama za sredstvo za čišcenje WC šolje.
E do ku*ca, baš sada.
To nije bila jedina reklama već ceo blok. Trajao je toliko dugo da sam otišao do prvog megamarketa kupio reklamirano sredstvo za čišćenje WC šolje, oribao svoju WC šolju i na vreme se vratio da spokojno odgledam dugo očekivano finale Losta. Konačno kraj.
Menjam kanal i istog trenutka iz ekrana iskače spiker sa reklamom za mast “H” protiv hemoroida. Mleo je kao da gori pola Kanade. Otprilike je iš lo ovako:
“Ej, ti! Imaš hemoroide, a? Onda kupi mast “H”! Naredjujem ti! Upamti taj naziv, svaki debil može da ga upamti! Možeš i ti! Mast H! A i ako nemaš hemoride dabogda ih dobio i kupio mast “H”. Kako ga god okreneš, imao ili nemao hemoride moraš kupiti mast “H”. Mala dramska pauze, pa drugi glas (ženski) smireno i onako majčinski dodaje: “Od sada i sa ukusom jagode”.
