Prema rečima određenih fudbalera, tipa Pantela, to dođe publika.

Valjda zato što jednom timu od jedanaes' igrača treba podrška sa tribina, da bi mogli da nastave da se trude i kad je teško, tipa gube 3-0, kao Liverpul što je gubio od Milana u finalu Lige Šampiona '05. E, tad je publika bila dvanaesti igrač, i na njenim krilima, Džerard i društvo su uspeli da uvale Rosonerima tri gola za par minuta, uz nevericu istih. Zato tih par hiljada (ili stotina, ako je u pitanju srpski fudbal) indijanaca, može da znači kad je kritična situacija. Itekako.

1. Veoma loša reklamna kampanja
2. Specifičan vid isticanja vrlina nadređenog u bilo kojoj hijerarhiji. Neomiljen među širom populacijom koja po pravilu nije dovoljno vešta da se njime uspešno bavi.
3. Homoseksualno vabljenje mužjaka.

Matorac, koji je spreman da pređe ceo grad ne bi li kupio jeftinije artikle.

Nekada su postojale navijacke grupe koje su pratile FK Vojvodinu jos davno to su Tulips,1:0,Tigers i druge.Te grupe su se spojile i nastala je F89.FIRMA 1989 je jedna od najorganizovanijih navijackih grupa u Srbiji.Firmasi su poznati po njihovim koreografijama u Evropi i drugim konitentima.Prva najorganizovana.Navijacka grupa koja prati Fk Vojvodinu osnovana je 1989 a ime je dobija po Inter City Firm navijacima West Ham United,RED FIRM 1989.Odradjivali su i jos odradjuju mnoga gostovanja a i domace tekme.Firma 1989 i sada pod grupa RED FIRM 1989 odradili su sledeca gostovanja izvan zemlje: Spanija,Izrael,Malta,Arzebejdzan itd.Takodje se zna da su navijaci Vojvodine u losim odnosima sa Taurunum Boysima 1987 navijacima Fk Zemun.Tukli su se u Novom Sadu gde su koriscene stolice iz jednog kafica,metalne sipke i ostalo hladno oruzije.Navijaca naseg kluba nase FK Vojvodine ima i izvan Vojvodine:Bor,Beograd,Loznica.Dosta je bilo navijanja za Titove blizance Crvenu Zvezdu i Partizan.

Ići peške na dugu relaciju.

je .... nesto, u pokusaju, smesteno juzno od Srbije, mnogo manje od Srbije i u svakom slucaju zavisno od Srbije. Ako se ostavimo kamenjara, pardon njene teritorije, ostaje nam nekih pola miliona ove stanovnika ove... sta je vec, od kojih se trecina izjasnjava kao Srbi, trecina kao Siptari, Muslimani etc. a poslednja trecina prelece po potrebi (sutra kad ne budu imali sta jesti, bice veci Srbi od Njegosa). Stanovnici Crne Gore - bez obzira na to kako se deklarišu - poznati su kao vrlo nadmeni, bahati, bezobrazni, uglavnom nezahvalni, u sve pore Beograda infiltrirani i redovno nadobudni (ja pa ja pa ja). Ovaj planinski mentalitet koji prosečnog stanovnika Crne Gore oznacava kao Crnogorčinu izrazen je u velikoj meri zbog jos vecih nadmorskih visina sa kojih Crnogorcine silaze (min+1500 mnv) i zbog toga je prosecna Crnogorcina uglavnom omrazena, te se Crnogorcine uglavnom drze jedni drugih.
Inace, kompletna Crna Gora mogla bi da se stane u Novi Beograd i Zemun (mesta kojima Crnogorcine nekako prirodno teze).

aka kidnapovanje koje uz trazenje otkupnine biva najcesce progutano krivicnim delom otmice. Dogadjalo se redovno u Zemunu mada je kod njih cesto bivalo progutano krivicnim delom ubistva.

Novi val srpskoga repa predvode velika imena poput Raste, Cvije, Elitnih Odreda, Dragona, Nigrutina etc. Pored njih postoje i oni manje poznati reperi, koji snimaju (ili ne..) isto tako kvalitetnu muziku, samo ne uspevaju da se probiju na trziste i domacu scenu. Oni su retki u ovoj zemlji koji govore istinu drugima u lice putem svojih pesama: novi beograd je postao geto, kao i zvezdara, kumodraz, dorcol, zemun i tako dalje, policija je korumpirana mafija (ma sve su to kerovi! kerovi! kerovi!)... Ali okrecu se i baladama, pevaju o neostvarenoj ljubavi, pisu pesme voljenim devojkama, tuguju za protracenim godinama i slomljenim srcima... Da rezimiramo - to su sve deca koja, u sustini, nemaju pojma o cemu pricaju. Pokusavaju da postanu muskarci (neuspesno) putem muzike (da li je to muzika), ubacuju sve vise elektronskih efekata umesto dobre, stare matrice (vecina pesama pocinje nekim sajber-turcizmom), a kada, majko moja, krenu u pisanje balada, to zvuci kao da hardkor emo recituje svoju pesmu... Svaki kraj ima jednog ili vise kretena koji pevaju o tome kako ce da polome pi*ku svakome ko udje na njihovu teritoriju i tako dalje.

Altina. Najvece naselje u Zemunu(iako pravi Zemunci ne priznaju ništa za Zemun osim splavova na Dunavu i kafana na Gardošu), izniklo u roku od 10 godina zahvaljujuci plemenitom nam Šekiju, koji je bud zasto prodavao opštinsku zemlju, koja ni po kojim kriterijumima nije uslovna za život ljudi (ostale živuljke se super snalaze). Na Altini ljudi su gradili kuće gde i kako su hteli, tako da se nemojte iznenaditi ako vidite banderu na sred ulice. Naseljem prolazi autobus broj 81, ciji vozači vešto izbegavaju rupe i bare a kao nagradu svojoj veštini katkad svrate u pečenjaru dok putnici mirno čekaju. U ovom naselju veličina kuće je u obrnutoj srazmeri sa brojem razreda koje su vlasnici polozili. Ljudi sa Altine imaju neobičnu naviku da hodaju po sred ulice, iako u nekim delovima naselja postoji ČAK i trotoar, i vrlo se naljute ako ih (čak i nežno) opomenete sirenom. Iako ovde mahom žive raseljenici sa prostora bivše Juge, najpopularniji kafić se zove Džet Set.

Autohtona podrasa Dodža koja se uglavnom može naći na teritoriji zapadnog Zemuna, tačnije na teritoriji naselja Nova Galenika.

Za razliku od običnih goniča automobila kojih ima svuda po svetu, Galeničkog goniča odlikuje veoma dobra uhranjenost i može se desiti u mraku da ga pomešate sa osrednjim teletom. Pored te očigledne fizičke razlike, smatra se da je inteligentniji od svojih rođaka širom sveta, jer dok oni trče po dvesta-trista metara za automobilom i laju, rizikujući da završe pod točkovima, Galenički gonič koristi taktiku sačekuše, tačnije legne u blizini automobila, čeka vozača da uđe u auto, upali ga i krene, kako bi zabrundao nekoliko puta na njega i makar jednom šapom udario u vrata prouzrokujući svaki put malo ulubljenje na vratima vozila.

Često deluju u čoporima, koristeći male kerove kao rani sistem upozorenja da se vozač približava autu, a uglavnom su miroljubivi prema šetačima, mada ih većina ljudi koji su van automobila zaobilazi u širokom luku, osim onih koji ih hrane.

Biljka koja nije indijska konoplja i nema bas neke veze sa biljkom koke. Raste tamo gdje betona nema, a to je uglavnom izvan grada.
Od njega se pravi kukuruzno brašno a od kukuruznog brašna se ne pravi hljeb koji svakodnevno jedeš nego proja i kačamak, ako si nekad čuo za to? Kad je sezona a ti klinac, to se krade u akcijama u kojima se ne koriste utoke. Kad prodje ta sezona, na red dolazi akcija krunjenja i prekrupljivanja istog. Krunjenje je skidanje zrna kukuruza sa TEKUNA, opasne sprave kojom možes da obršeš dupe kad kenjaš u toaletu kroz čiju se rupu u podu vide govna. Prekrupljivanje je tehnika grubog sitnjenja zrna koje si predhodno okrunio, i ne dobija se brašno nego prekrupa, stvar kojom se hrane domaće životinje, ne stafordi, rotovi i pitovi, nego svinje, ovce i druge mnogo hladnokrvnije i čišće životinje čije meso je za nijansu boljeg ukusa od govneta tvog kera koje si uokvirio pored slike Kristijana Golubovića. Dodavanjem još nekih sastojaka u prekrupu dobija se koncentrat, stvar kojom si uvrijedio debelu klinku iz kraja, kad si joj reko da joj mama to sprema za doručak. Brašno se melje u vodenici.

Izuti nekoga iz đonova, ali onako ljucki, da ne bude baš sam svoj jedno vreme.
Pokloniti mu najmanje nedelju dana besplatan pansion u urgentnom sa makar jednom polomljenom koskom, a po mogućnosti polomiti mu još koju, čisto da ga malo duže popravljaju tamo.

Kulturni fenomen Beograda.

Postati glavni baja u nekom hudu.

Sigurna kuća za Čačane, Užičane, Hercegovce, Bosance, Crnogorce, Kosovare i ostale koji sticanjem diplome na ovom faksu postaju diplomirani rodženi Beogradžani. Već na faks dolaze besnim kolima, a sticanjem titule dipl. rodž. Beogradž. stiču pravo na lizing ili kredit za još moćnija. Obično pominju puno braće u svakoj rečenici (jer je za njih Zemun najvažniji deo Beograda), nikad ne pešače (iako slove za najzdravije studente u BG i žive u Košutnjaku u internatu koji se renovira jednom nedeljno), jebu fensi ribe (sa mestom asistenta na ovom faxu, zagarantovana vam je prođa kod:
voditeljki Studija B
spikerki Naxi Radija
ćerkai vlasnika malih privreda
managerki
P.R.-ovki
businessmanki
i ostalih fancy riba)
Oficijelno vozilo asistenata Focus RS ili << C4, profana JEEP, a studenata BMW ili Audi ( u nižoj klasi Golf najnovije generacije).
Telefon obavezno najmoderniji.
Ništa ne uče, čak ni iz METODIKE ODBOJKKE i TEORIJE I PRAKSE PLIVANJA. Raspoznaju se po rečenici NAPIO SAM SE KAO KONJ ....
Kada se u njihovom društvu pomene AristoTEL, pitaju vas kakav je to telefon, koliko piksela i kolika memorija....
Ali i oni treba da žive... U selu Beogradu. I da imaju dooooobru platu....

Danas: Devojke koje izlaze noću do ranih jutarnjih sati (ne znam sad jel osam ujutro, rano ili kasno jutro).
Nekada: Veštice koje su celo selo plašile u noći punog meseca svojom vikom kada bi kuvale vradžbine u kazanu na sred ulice.

Poklič nakon 5 noćnih smena, izgubljenosti u vremenu i prostoru, radovanje narednim slobodnim danima kojih ima dva.
Dva dana, kao dve godine.

Tinejdžeri svaki deo grada nazivaju selom osim onog u kome oni žive...

Mesto gde kanalizacija jednog grada postaje reka, more...

Sukob za prevlast na tržistu semena kukuruza.