- Brate, ovako više ne ide. Mi se tu svađamo te ovaj ze onog, onaj je za ovog, a sve sam lopov do lopova. Ajmo mi da osnujemo stranku.
- Ma da bre evo Đole je onako markantan i samo da prestane da vari, ošiša se i vidi bre kakav bi to bio premijer. Svkako bolji od Cvetkovića.
- Ma idi bre pet puta bolji. Sale može da bude ministar zdravstva.
- Što on zdravstva?
- Pa završio je višu medicinsku, nekako mi prirodno.
- Ma on je za veterinara završio, al' u pravu si, bolji bi bio od onog što je zaradio milione na ptičijem gripu sto puta. Barem je pošten.
- Eh da je samo za ptičiji grip pelješio, mnogo je voleo Tomica da krade gde stigne. A ko će ministar za sport i omladinu da bude?
- Šone Gatuzo. Dugo se bavio fudbalom i jeste pravi onaj kasapin bez mozga, al' takav nama i treba. Ko se razume u sport ako ne on.
- Dobro i to je rešeno. A finansije?
- Marinko. Jebiga, drži dve kladionice, zna taj sa parama. Ima da dovede ekonomiju u red za minut, ali treba mu neki savetnik. Ipak je to na malo većem nivou.
- Malo me samo brinu njegove veze sa podzemljem, znaš kladža i tako to.
- Ma nema tu šta. Ima policija da radi svoj posao. Podzemlje ćemo očisiti za pola sata. Ionako svi znaju ko krade, ko valja, ko puca, samo se foliraju da ne znaju.
- Pa koga ćemo za MUP onda?
- Ih, pa to ne dolazi u pitanje, Šomi Drukara. Toliko je sarađivao sa policijom da se već razume potpuno u njihov način rada, a taman ga i svi kriminalci jure zbog nameštanja tako da će ih sada u poziciji vlasti još revnosnije čisiti.
- Pa nama ostade još samo ekologija i spoljni poslovi.
- Za ekologiju ostavljamo Olivera Dulića, mi se u to uopšte ne razumemo i nemamo koga.
- Pa gde ćemo njega Boktemazo, on se toliko nakrao, a nije očistio ni ispred svoje kuće. Imam ja kandidata. Evo Avatar radi godinama u gradskoj čistoći, nije lopov, može on to bolje od Olivera sigurno.
- Jašta bre, pa kud njega zaboravi, eto ti ćeš zbog ovoga da mi budeš savetnik, vidim dobro ti ide.
- Fala brate, a šta ćemo za spoljne poslove.
- Peca Buržuj svakako. Putovao preko, zna engleski, pa i Vuk Drašković je bio isto, a prič'o je engleski k'o Tarzan. Nemoj mi reći da je ovaj mali nesposobni Ljutko, kako se zvaše, Jeremić bolji od Pece.
- Ma 'de je bolji. Dečko nema pojma, ubi nas u očima stranaca. Peca je za njega intelektualac. Makar je položio na učenje jednu petinu ispita na višoj poslovnoj što se za ovoga ne može reći.
- Zaboravismo vojsku bre. Ponos Srbije.
- Ma to će moj ćale. On se u sve oko toga razume, a kada je on tamo bio služilo se godinu dana. I tako je imao više dodira sa vojskom od Šutanovca.
- Još samo da smislimo ime stranke, skupimo deset hiljada potpisa i krećemo.
- Ma to je bre pičkin dim. Ako su uspeli ovi iz Dveri deset hiljada, mi ćemo dvadeset. Pa samo ovde u kraju živi pet hiljada ljudi, a svi će nam potpisati.

Johnny Kurajber: Jel čuješ ti Buksno ove dole? Oće stranku da osnuju lololololo
Buksnetina: Jebeš mi sve ako ne bi bili bolji od ovih sada. Aj zakolji džoks pa ga šini dole, smrz'o sam se na ovoj terasi.
Johnny Kurajber: A mogli bi i mi da osnujemo stranku. iscimamo par ljudi sa Vukajlije.
Buksnetina: Vidiš, nije ti to loša ideja. Bili bi i mi bolji od ovih na vlasti. Evo Kaizen bi mogao da bude premijer......

-Tata, razmišljao sam da upišem muzičku školu.
-Šta? Da urličeš i zavijaš ko one uštrojene Bečlije?!
-Ne, mislio sam da sviram violončelo.
-Violončelo? Ma sviraćeš ti kurcu mom! Ajd tambura još nekako, pa mož’ i da se opariš u kafani, ali to?! Jok! Bolje idi u baštu i skupljaj šljive!
-Zašto da ih skupljam kad je pola istrulilo, smrdi?
-Za kom, nesrećo!
-Šta ti je kom?
-Joooj, ti nisi moj sin bre! Au, preseca me u plućima sad..
-Aha. Još ja mislio da me poštar zove sine iz zajebancije.
-Šta?! Spasa poštar? Pu majku mu bezobraznu! Daj glicerin, brže!

-Kevo, daj para.
-Pa sine, juče sam ti dala, šta radiš ti s tolikim novcem?
-Plaćam kurve i drogu! Šta te briga bre! I ne ulazi mi u sobu slučajno, jer će biti problema. Da slučajno nisi otvarala fioku!
-Ti nisi moj sin, nisi...
-Naravno da nisam! Ja sam bre dete ulice! Hud! E, da, jesi uspela da opereš onu fleku sa trenerke od.... jogurta?

ja sam pera peric
volim:
sunce, harry pottera, knjige, fiziku, umetnost, ekologiju, zivotinje, da gajim biljke, moju mamu, kul stripove, medjunarodna takmicenja mladih violinista, planine obogacene svezim vazduhom i pune biljne vegetacije, kolace moje omiljene bake, popodnevne cajanke, rotkvice, zimske vragolije na snegu, tango krem i da napomenem ja svoj prst guram iskljucivo u moj tango, dodatnu nastavu iz biologije, lepo izrazavanje, obilaske muzeja i galerija, da provoim vreme sa mojom mljadjom sekom, naucnofantasticne filmove, majonez, da zalizem kosu i stavim razdeljak na sredinu, skolske lektire, oglede iz fizike i hemije,da zivim zivot punim plucima...
ne volim:
licemerje, bezobraznike od kojih ne mogu pazljivo da pazim na casu, zagadjenje okoline, da dobijem ocenu manju od 5+, nastavnike koji ne drze dodatne nastave, rupe u ozonskom omotacu, buku i galamu, generacije mladih ljudi koje se ne trude da se obrazuju, kad ne prodjem na republicko takmicenje, ubijanje i mucenje zivotinja zarad modnih detalja, ruzne reci, emisije poput velikog brata koje su bezazlene, drogu, da me neko ismeva zbog mog fizickog izgleda jer sam ja u sustini jedna povucena usamljena dusa iako to teska srca priznajem, ubijanje buba pa i one su ziva bica, devojcice koje dolaze u skolu neprimereno obucene, opijanje i alkohol jer on steti nasem organizmu, duvan...

- Šta se dešava sa Kizinim sinom? Jel on ima neku falinku?
- Nema, osim što je narkoman.
- Kako bre, njega Kiza držao pod staklenim zvonom ceo život?
- Moje neko skromno mišljenje je da se on sa tim ispalio ko protivgradna raketa al neka pokazaće vreme... Vodio ga prvo na fudbal, pa košarku, pa stoni tenis, pa plivanje, čuda muda i kurac. Sve u prazno, još dok je bio na fudbalu trener mu je prodavao drogu umesto da ga uči da igra, ne vredi kad ti Bog udari S (čitaj slepac) na leđa nema pomoći...
- Reče mi moj mali neki dan da se i u dupe kolje, zato ga uzbegavaju deca?!
- Sad može da radi šta hoće, da iznenadi ne može...

-Mare: Gledaj ovog lika, svaki put kad udjem u kladionicu on je za slot aparatom ne skida se sa njega.
Dare: To ti je Svaba, znas kako je on igrao fudbal znaci najjaci u kraju je bio, trebao da potpise za Minhen 1860. Al voleo da kocka i pije i napije se na nekom kampu i otpuste ga ovi i sad nema hleda da jede

-Mare: Gledaj ovog matorog al kida, ima preko 35 a roka trice ko Brajant.
Dare: Ti ne znas njega, on ti je igrao ovde za nas klub i trebao u Partizan da predje, igrao je i za mladu repku sasvim solidno.
Mare: Ne znam ga, sta je bilo ?
Dare: Ma voleo da pusi i navuko se i na drogu i ovi ga iz Partizana odvedu na pregled i kad su mu videli pluca, oterali ga.

-Računi,telefon,komunalije,kredit1,kredit2,kredit za letnji odmor2010,kredit škola Ana,kredit škola Milan,kredit kuća,4 kazne za ne pravilno parkiranje u 'blue zone',komšija ukro rezervni točak,otrovan pas koji košta soma eura,Milan potrošio pare za školovanje na kurve i drogu,Ana trudna,žena se jebe sa komšijom Maksom,tašta vozila yuga bez ulja,baka zaboravila isključiti plin,deka se usro u gaće,kuća ide na doboš,yugo ide na doboš,krov prokišnjava,prazan frižider,prazan zamrzivač,prazan novčanik,trudna švalerka,nema posla,kradu nas političari,jebu nas zbog Kosova,jebu nas što smo Srbi,jebu nas ko zna zašto......ima li još nešto!?

-.....Gospodine,izvinjavam se,definicija Vam je očajna.

- Kao što znate mi smo mlada ali perspektivna firma koja se bavi transportom. Da li možete za početak da nam kažete, zašto mislite da ste baš vi za ovaj posao?
- Zato što godinama uspešno švercujem ljude preko Bubanj potoka.
- Molim?
- Jeste. Ljudi dobiju posao i ne mogu da dođu u grad jer na prelazu vrebaju aktivisti koji se zalažu za vraćanje u prirodu. Imaju izdresirano čulo mirisa kao svinje koje traže tartufe a kad ih nanjuše onda petunijama i biltenima za razvoj seoskog turizma gađaju kamion.
- Pa kako ih švercujete?
- Kao Gas drogu, samo što ih ne potapam u one kofice nego u sanduk sa budacima jer su ovi na to alergični.
- Krećete u ponedeljak.

Oktoberfest Vukajlija 2018

- Milane jel vidiš onu dvojicu ispred naše kuće?
- Vidim Dragice, vidim, al' šta da radim?
- Pa reci im da idu. Što su seli tu baš?
- Samo tu ima klupa. Ma verovatno čekaju nekoga iz ulice.
- Nešto mi je ovaj levi sumnjiv. Mislim da sam ga viđala ovih dana u ulici.
- Misliš da nam šmeka kuću da je obije?
- Ili kuću ili auto. Nešto od ta dva.
- Ma neće u sred bela dana sigurno.
- Pa naravno, čekaju da odemo negde. Zovi sestru i reci joj da ne dolazimo na večeru. Moramo da čuvamo kuću.
- Hoću. Da zovem i policiju da ih proveri?
- Zovi Milane, zovi možda su i drogirani.
.
.
.
- Dobro veče momci.
- Dobro veče!
- Lične karte.
- Izvolite.
- Opa ti si iz Zemuna, a ti iz Blokova. Šta ćete vi ovde?
- Čekamo druga, živi u onoj kući preko puta.
- Druga čekate a? Dobro, dobro. Jel privođen neko od vas, osuđivan?
- Ne.
- Nemoj da vas proverim i svašta da mi izađe.
- Nismo privođeni. Evo nam ga drugar stiže.
- Ej ćao ljudi. Jel neki problem?
- Ne, samo proveravamo tvoje drugove. A ti, jesi privođen?
- Nisam.
- Nisi a? Dooobro. Evo vam lične karte i sklonite se odavde.
- Dobro.
.
.
.
- Brate više ne dolazim ovde da te čekam ispred kuće. Čim smo ušli u ulicu majke počele da zovu decu da im priđu. Svi me izbezumljeno gledaju, samo vidim zavese kako se u kućama pomeraju, a jedan deda mi prišao da me pita šta ću ja tu. Kada sam rekao da čekam tebe on onako stao sumnjičavo da me gleda. Došlo mi dandaru da mu zalepim.
- A jebiga, budale ljudi. Da vidiš prošli put kada me je Sale Čupavac čekao ispred kuće, napunili joj glavu svakakvim sranjima i vodili me na test za drogu.
- Koji debili. Ajmo na tekmu.
.
.
.
- Milane otišli su.
- Jel ih oterala policija?
- Jeste. Došla dva policajca i otreala ih. Čekali su Smiljkinog sina.
- Zorana malog. On mi čudno deluje. Kao da se drogira.
- Ja sam sigurna da se drogira. Jednom ga čekao neki ispred kuće, sav iscepan, duga kosa neka budibogsnama. Odmah sam Smiljki rekla da ga vodi na test. Taj mu sigurno prodaje drogu.
- Jel ga odvela?
- Jeste, ali ništa kao nema.
- Ma laže Smiljka, sigurno je sramota.
- Laže, laže, nego šta. A i policija ništa ne radi po tom pitanju. Samo ih oteraju, a oni se uvek vrate. Možda ih je doveo da vide kuda u kuću da nam uđu.
- Ne brini. Imam prijatelja u policiji. Idem odmah da ga zovem.

- Gospodine, zašto se vi vozite u novom Audiju, a vaš komšija vadi motorno ulje iz kontejnera da bi spremio ručak?
- Jebiga, život me naterao.. Nisam imao para za nešto jače.

- Alo bre konju jedan idotski, kretenčino! Imaš šesnaest godina, a dvadeset krivičnih prijava.. Sine, pa šta te je nateralo da obiješ poštu, kupiš drogu, slupaš komšijin auto, a za Vericu i ostale devojke da ne pričam..
- Jebiga, ćale.. Život me naterao.. Oš dim? :pruža mu džok:
- Daj.. A jel imate nešto jače? Da mi rastopi mozak da ne razmišljam o tebi..

- Stefane, ja znam da si ti imao dedu alkoholičara, ali nikako mi ne ulazi u glavu da ti u šestom razredu cepaš četiri Tuborga..
- Izvini kevo, al šta ću.. Život me naterao.. Teška matematika, fizika mi ošla u kurac, hemija popravni, geos me jebe nastavnica..
- Bogami, ti ni srpski lepo ne znaš..

Maci: Znam da sam bolesnik, ali onaj Boško Dimenzija je manijak na kub.
Ono u životu nisam vidia.
Žele: Kakav može bit kad mu je nadimak Dimenzija?
Bivši narkoman, zamijenia drogu sa alkoholom.
Šta je sad napravia?
Maci: Znači, lik je zalampa nemilice.
Sranja je izvea milijun.
Još niko nema pojma di je.
Žele: Pa dobro sašio se standarno, popio koji šamar od ženske, neki laf ga je resetira na tvorničke postavke...
Maci: Ma sve je to ok, ali lik je zalampa lampu.
Izvadia tukidida, nadskače lampu i zabia u onu rupu, ma znaš ono što pasi imaju oko vrata da se ne izgrizu.
Lik izvadia žarulju i svrši unutra.
Ja ga pitam šta radiš, on mi odgovori da voli svršit ženskoj u usta.

- Gospodine, vi ste predsednik kućnog saveta, postoji li rešenje da se stane na put vandalima koji ispisuju grafite po zgradi i unutar nje?

- Ma nije to moje vreme, sve bi ja to na Goli otok il' na radnu akciju pa se ne bi taj više za grafit u'vatio! Ma to sve sa Zapada došlo, gledao sam pre neki dan na televiziji one kljunare, plivaju po onim rekama u Austrougarskoj! Kako je to bolesna životinja, pa to samo čovek na Zapadu može da smisli kao i ove sekte i ostale najgore stvari što nam šalju. A vidi ga ovaj kakav je, pustio kosu k'o Indijanac neki, a oca sam mu znao i dedu sam mu znao, mnogo dobri ljudi bili! A on nam okrenuo leđa i seo na ladan beton da može da puši drogu na miru, jeb'o li ga rok onaj njegov!

- Saša dođi ovamo u sobu odmah.
- Evo me ćale, reci.
- Šta ti meni reci? Šta je bre ovo na stolu.
- Paaaa cigare ćale.
- Cigare a? Pušiš?
- Ma ne ćale, to od drugara, ne sme da nosi kući od njegovih pa krije kod mene.
- Od drugara. Pa na šta ti ja ličim? Na budalu možda?
- Me ne ćale Kebe mi nisu moje.
- E vidim ja da ćeš ti kao onaj Zoricin Marko. Tako je on počeo. Prvo cigare, pa se kune u majku i laže, pa je ponavlj’o razred, pa je počeo da loče pivo, pa žestoko, pa da duva travu, pa onaj ekstazi, pa onda da šmrče neku drogu, pa otišao u zatvor jer je krao i ko zna šta sve radio, pa tamo počeo da se bode i jesi video na šta liči.
- Ne razumem ćale i ti pušiš. Jesi ti narkoman?
- E nemoj da mi pametuješ da ti ne bi zalepio jedan aplauz. Mr’š u sobu some jedan.
- Lepo si ovo rešio sa sve upaljenom cigarom u ruci. E za koga sam se ja udala. Kud će negativniji primer od tebe.
- Ma jebite se oboje odo' u kafanu.
- Tako nek' te čuje i to.

-Izvini molim te. Ti znaš da mu ja ne bih dala da me jebe u dupe dobrovoljno. Skot mi ubacio drogu u alkohol i iskoristio me! A onaj drugi, što je izgledalo kao da sam mu pušila, je ustvari pokušavao da mi izbaci nesažvakano parče slanine iz dušnika. Nadam se da razumeš da ja samo tebe volim. Želim da se pomirimo.
-Količina transfera koju odaješ svojom pojavom obrnuto je srazmerna koeficijentu tvoje inteligencije. Molim te, obogati svoju glavu sa tri grama olova, i liši ovu našu već prenaseljenu planetu. Učini dobro za čovečanstvo.
-Ali...
-Bez dalje diskusije. Količina već utrošenog kiseonika za objašnjavanje nekih stvari ameboidnom obliku života je prevelika. Za ovo što sam do sad ispričao, čovek u Pančevu bi disao kao na Lovćenu.
-Ja tebe..:plač:
-Ljavaj bre. Emocionalno rastrojstvo je tek početak. Zemljotresić će te dokrajčiti, pušikuračo!

Prenos finala lige sampiona, svi zevaju u tv.

Komentator: - U postavi Barse je i Erik Abidal koji se volsebno vratio u tim, posle mucne operacije jetre pre samo nekoliko meseci,evo ga danas igra na vrhunskom nivou. Veliki je to borac!!!!

Mi (u glas): - Svaka mu cast brate, kakav car, jaaa neee veeeruuujem!!!!

Nekoliko meseci ranije negde u bolnici u Zapadnoj Evropi. Operacioni sto, a na njemu Erik Abidal, doktor se sprema za operaciju a u ruci drzi novu ne raspakovanu platinastu Z912 BMW jetru, otpornu na alkohol, drogu, udarce i sve promene u telu i van njega.

Prenos finala lige sampiona.

Komentator: - I evo sada Abidal dize pobednicki pehar,pobedio je sve nedace, veliki je to borac!!!

Mi: - Svaka mu cast!!!

Abidal (u sebi) : - Daj da zagrizem ovaj pehar ako slomim zube cu da roknem platinaste, boli me kurac!!!

Ovaj dečko je odgovoran, iz dobre porodice i budući je doktor/advokat/arhitekta. Jedini problem u vezi s njim je to što je neviđeno dosadan, međutim, to mama i ceni. On ne puši, ne pije, pa to i vama "brani" dok ga vaša mama s ljubavlju gleda. Posle dređenog vremena, počne da prekoreva vaše drugarice i odruka vas mami kako sa njima izlazite u klubove gde mladi konzumiraju drogu. Nastane svađa a vi subote provodite sa njim gledajući diskaveri.
Posle dve tri nedelje, on postaje deo nameštaja, stalno je u vašem stanu. Prati vas na fakultet, bira vam garderobu za isti i čeka vas da se vratite kući. Vaša majka to ceni jer je on "pristojan dečko koji se brine o vama". Pomaže vašoj mami oko kućnih poslova i oni zajedno piju popodnevnu kafu. Posle dve nedelje shvatite da vam je inbox prazan i da ste zaboravili kako se komunicira sa odraslim ljudima. Ubrzo posle toga raskidate, a mama vas grdi. Jer, on je pristojan dečko.

Kaže jedna prilika: JA SAM RODJENA DA VOLIM JA SAM SRCE PUNE LJUBAVI OKEAN PUN ŽIVOTA, JA SAM NEOTVORENA KNJIGA.
Ti si bre ženo kurac na biciklu.

Inače nemože više karaktera da stane u defku,ima još dosta o ovome da se kaže.

"Jel si čuo možda za 30 seconds to mars? Imaju onu dobru stvar The Kill!"
"Ma beži bre čoveče! Ti tvoji pederi!"
"Nisu uopšte pederi! Jeste da se Jared jedno vreme farbao, ali nije uopšte peder! Jel si ti uopšte čuo za njih?"
"Nisam! Ne slušam LGBT muziku!"

"Jel si čuo možda za Smitse? Vrh bend!"
"Ala si dosadan više sa tim tvojim drogirašima!"
"Odakle ti da su drogiraši! Ne pominju nigde ikakvu drogu! A i pre ćeš da vidiš Koštunicu na gej paradi, nego Morrissey-a sa špricom!"
"Ma beži bre to sve narkomani! Neću to da slušam!"

"Jaoj kako je dobar Rise Against! Jel su čuo možda nešto od njih?"
"Ne! Ne slušam te tvoje fašiste!"
"Molim! Oni fašisti? A tvoj Baja Mali Knindža je baš human sa onim njegovim pesmama Alija i ostalo!"
"Nego!"

- Ne, ćale, ne kevo, nećemo se venčati u crkvi.
- Šta!? – g-din infarkt je već skočio budućem tastu za vrat – Kako to, Cico? Zar smo te tako vaspitali? Pa brak pred Bogom je jedini pravi brak! Kuku, ćero, to te je ovaj bezbožnik nagovorio!
- A jel? Vidi ti to... Možda je baš zbog toga toliko skup crkveni razvod, zbog kvaliteta zajednice koji "obećava". Možda baš zbog toga što je jedini pravi, imaš mogućnost da se dva puta venčavaš u istoj, pod devizom "Pogreši čo'ek", dok već treći put ne primaju reklamacije. Možda je baš pravi, jer mi pruža komfor mirnog sna, ako mi se muž bude češće zabadao po kafanama, jer, pobogu, venčani smo u crkvi i to je jedini i najjači razlog zbog čega on neće trsiti druge sojke. A ja budala, sve do ovog trenutka, verovala da je brak nešto sveto između nas dvoje, i očekivala apsolutno istu ozbiljnost i pre tog ozvaničenja. Kad ono, bitna je forma...
- Šta pričaš to dete? – molećiv pogled ka lusteru, da se uveri da Bog nije ništa čuo - Kuku, ovaj njen dripac ju je i na drogu navuk'o...

- Eno je, vid', pogle'... Ijujuju... Neki mladić ju je doveo... Ajme, kakva kola ima. Pa ti, nesrećo, nikad nećeš imati takva! Iju, otvara joj kapiju... i pušta ga u kuću. Pogle' ti ovo! Moram zvati Stanu! Ovo mora da zna!
- Ma, 'ajde bolan, šta si navalila? Nadgledaš jadnu ženu, ništa ti skrivila nije! Ugledaj se na nju malo, ona ne tračari okolo. (gleda) A i to joj je mlađi brat, upoznao sam ga prošle nedelje, nekih desetak godina razlike među njima. Eto, vidiš kakva si, sad bi raširila priču da voli piletinu. Pusti ženu na miru! Ni ona tebe ne ogovara!
- Tu je meni nešto sumnjivo! Mutna su tu meni posla! Ne veruj ženi koju ne zanimaju tuđi životi! Ta nešto opasno krije!
- Luda ženska glavo, mani se ćorava posla, bolje mi zakrpi čarape!
- Samo ti brani fufu! Videćeš kad jednom otkriju drogu u njenoj kući. Ili leš neki u podrumu. Ima specijalne jedinice iz Amerike da dođu i intervenišu!

Milisav: Bre Milorade vide li ti šta Žika napravi gore kod njega, pa to nije kuća to je palata...
Milorad: Priča se da je Žika pre godinu dana, kod Joce kovača iskopo jedan ćup, al' ne dade Joci ni groša, zato ga sad bije maler, eno već treća krava mu se srušila, deca mu se opijaju i puše onu drogu, a sve 4 žene mu uzele po malo i pobegle

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Mare: E Žeks brate, ja ne znam šta ćemo više, nema posla, nema para, ni žena bre više nema.... daj bre neki predlog šta da radimo...
Žeks: Ne znam brate, nisam pametan, znam samo da sam tolko očajan da ako se ovako nastavi ima da iskopam celo dvorište i uzduž i popreko i da se nadam da je čukundeda stvarno zakopo taj ćup negde
Mare: A šta ako nije?!
Žeks: Ništa onda prelazim kod komšija Jove da kopam!!