U srpskom jeziku česta pojava uporedjivanja ljudi sa životinjama. Ovo je jedan primer toga. Namagarčiti znači zajebati nekog do te mere da se kaje što je uopšte pričao sa tobom. Pored ovoga ljudi se uporedjuju sa još par životinja (džukela, majmun, konj...).

Pesmica koju deca uče da pevaju u osnovnoj školi na času muzičkog.

Ali ova pesma nije ni malo naivna. Naime, tu jedan izvesni gospodin u sred NOĆI pita neku naivnu devojku po imenu Kata da li hoće da ode s njim u neku POLJANU da beru CELER. A još će da upali i tri fenjera. Eh, šmekeru, šta će ti taj celer, a? Hteo je da pored ona tri fenjera pridrži još dva "fenjera" druge vrste. 'Ajde, molim te. Još joj tu govori nešto tipa "volim te" i "ti si moja duša".

Stvarno jeftin trik.

Rečenica koja sledi nakon podužeg kukanja o tome kako nas je neko finansijski izradio. Ona treba da pokaže kako si ti ipak jedan domaćin kome te pare, ta sića, ne znače ništa. A znače, još kako. Znače zato što si ipak u duši cicijetina na kub. Jeste da te boli duša što te neko zavrnuo, ali još te više boli džep što si ostao bez tih para, ma kolike one bile. Pokušavaš da uveriš sagovornika da se ne nerviraš zbog tih sitnih gubitaka i da širokogrudo opraštaš onome ko te preveslao, ali u sebi se grizeš, nerviraš i računaš šta si eventualno za te pare mogao da kupiš, pa makar to bila i jebena žvaka. Naravno, što je suma veća, to rečenica zvuči uverljivije. Nisu bre bitne pare, bitan je princip!

Poseban tip devojke. Obično su male niske,sa glavom koja ne stoji pravo već ukrivo pa se mogu nazivati i krivoglave. Duša im je čemer crna i uglavnom žive od ogovaranja i tračarenja,da bi se sebe uzdigle u full ribu-ako se one uopšte mogu nazvati ribama. Lako ih je prepoznati:našminkane do daske,umišljene,skraćene jedno 27 cm u odnosu na nas obične i osim što im glava ide ukrivo vrlo je često moguće da im i jedno oko šeta ! Nažalost sve je više zglavkarki !

Nazivi koje smišljaju ljudi sa morbidnim smislom za humor,a sve u nameri da bar malo orspolože porodicu preminulog.
Imena se javljaju se u vise varijanti i mozemo ih podeliti na sledeci nacin:
1. U vezi sa (večnim) spokojem- "Miran san", "Slatki snovi"
2. U vezi sa natprirodnim i mitskim bićima ili eventualno božanstvima svih religija i kultura- "Beli andjeo", "Haron", "Adonis", "Ra", "Šiva"
3. Takodje dobijaju imena i po večnim prebivalištima duša umrlih- "Raj", "Had"
4. Po prezimenu dotičnog pogrebnika-"Topalović",Živić"
5. Nemaju veze ni sa čim i dobila su imena po sistemu slučajnog uzorka- "Konkordija", "Kometa","Zvezdana prašina"

Endemska vrsta vezana za prostore gimnazija i umetničkih škola te raznih filozofsko filoloških fakulteta, mada ni tamo nije dominantna. Najčešće uspeva u gornjoj srednjoj klasi roditelja uspešnih intelektualaca ili uspešnih privatnika neuspelih intelektualaca. Ona se ne odeva tako da bi pokazala kolko je dobra pička, ona se odeva tako da bi pokazala koliko je opičena. Nju pare ne interesuju ko ove druge normalne ženske. Nju ne zanima šta voziš, ni kolko si sladak, ni da li se sve drugarice lože na tebe, ni da li si prebio nekoga u gradu za vikend. Ona voli frajere koji ne prave belaja i ne psuju Alaha. Ona sluša džez ili trip hop ili tako ta neka alternativna rock sranja od kojih sam ja davno digao ruke kad sam rekao zbogom pameti i bacio se na alkohol i narodnjake. Takvu ženu ne možeš da odabereš, ona odabira tebe.

Sleng za stare, iznošene gaće, koje se najčešće ne bacaju jer su udobne i mogu da se iskuvaju, pa se upotrebljavaju kao žrtveni jarac kod ženskog crvenog slova, da bi sačuvale one gaćice više za pokazivanje za svetlije dane. Najčešće su tipa bubrežara, ali nije obavezno. Isto može da se tretira i bilo koji iznošeni komad odeće, koji izgleda kao da je preživeo dva rata, ali, jebem li ga, i dalje je mek kao duša, udoban kao iznošena cipela, i prosto ti ne da da ga baciš.

Najljigavija od svih meteoroloških pojava, rosulja je vrsta padavina za koju do skoro nisam verovao da ima svoje posebno ime. Vodi se kao kiša, mada je toliko sitna da njene kapi često lete uvis i u stranu i na najlakšem povetracu, minutima tražeći najlakši put da se zalepe za lice i kosu pa je stoga ljudi često mešaju sa maglom. Magla, međutim nije, jer kapi rosulje, posle potucanja po donjim slojevima atmosfere ipak na kraju nađu svoj put do tla. Bedan izdanak teških kasnojesenjih oblaka od kog nema adekvatne odbrane. Sranje od kog nećeš ni pokisnuti, niti se prehladiti, često ni noge nećeš skvasiti, ali od koga ćeš imati osećaj kao da si se valjao po škotskom tresetištu.

Po babama i dedama, pašteta je glavni i odgovorni uzročnik fizičkih naprdeovanja kod dece.

Ženski lik iz istoimene španske serije. Powresitica milih zelenih očiju, beskrajnog pogleda izgubljenog negde na polovini žute mrlje. Ohhh, kako je život nepravedan i surov...

Preswatka kestenplava princeza koja se celu najavu valja po senu i detelini kao da ovi drugi nisu bitni, i uvek pokvari onaj trenutak kad je onaj konjušar do'vatio onu nadrkanu za dupe i prislonio je u za zid. Mada, nema ni veze, okej, ona je slepa i ipak ona treba da bude glavna. Jadnica.
Mooore, jadnica. A? Što bi moj profesor sociologije rek'o, sve su žene iste a ima i gorih.
Svi oni koji su je sažaljevali su gore esmeralde od njih. Kako je moguće da osoba, sa šatro hendikepom, ima dvojicu i plus da je nekad otrsi Melesio? Naprasno progleda i za nepuna dva meseca završava kurs za medicinske sestre? Ne, ne radi na šalteru i knjigoteci, ne, ona radi sa pacijentima. Ne, ne radi u obližnjoj ambulanti. Ne. VMA... Ćutimo?
Dalje... postaje direktor nacionalne kompanije vrednih milijarde pezosa. Napredovanje? Ne, za nju nije bilo prepreka. Ne. Jer, ona je bila jebeno jadna, izmučena i krhka živa duša, uboga, naivna...

Kad se oleši od alkohola i droge volela je da naruči onu njenu, Život mi je brat. Ali, ni tada niko nije sumnjao.

I posle nek mi neko kaže za nekog da je slepac. Triput ima da razislim.

Metodologija kojoj pribegavaju stranačke glavešine u Srbiji, usled manjka kvalitetnog i školovanog kadra za obavljanje odgovornih funkcija. Sprovodi se kada ponestane vlasnika pečenjara, grobara i bivših obijača trafika. Tada se gleda koliko ime, ili prezime određene osobe odgovara delatnosti preduzeća u koje će uvaliti guzicu. Kako radi razbijanja malera, tako i radi sprdnje s narodom.

Prvi je ovu praksu, ali na nekom bezazlenom nivou, sproveo direktor medijskog javnog servisa, tako što je iz zajebancije počeo da na mesta požara u Beogradu šalje Vladimira Palikuću da izveštava, ne sluteći da će za nekoliko godina to poprimiti ozbiljnije razmere, u znatno važnijim sferama.

Slična praksa zabeležena je još jedino u pornografskoj industriji, na koju se srpska politička scena po nekim saznanjima i ugleda. Međutim, tamo situacija ide obrnutim tokom, jer u svetu erotike, delatnost je ta, koja određuje umetničko ime glumaca. Ova sitna nepravilnost u metodologiji rada daje logično objašnjenje zbog čega je srpski narod konstantno jeban od strane države, a nije samo posmatrač.

Stanje koje je neiscrpni izvor inspiracije. Opisano je na milion nacina i nikada se niko nije usudio da ove opise kritikuje, jer svi razumeju ozbiljnost situacije. Propraceno je mnogobrojnim Jao jeeestee...lol i svesrdnim saosecanjem. To vise nije puka fizioloska potreba, mi smo je digli na visi metafizicki nivo, jer to je ta nit koja nas povezuje sa gomilom srodnih dusa, i ko zna kome se bas u istom trenutku isto tako mnogo kaki; u autobusu, u skoli, na njivi, ili na nekoj ravnici koja nije obdarena bar lepim zbunom koji place za djubrivom.

Milorad Mandic Manda

Svima si ispričao onu čuvenu priču sa ukrajinkom, 7 mića i trubačima u Braunu?
E jesi lud, ljubi te majka!
A nisi pričao da si ručkao na slamčicu i da si kenjao zube tri dana? To nisi pričao.
Kad su došla braća, mračne lobanje made in Sicilija. Žabarske crne šulje koje lepo idu uz niklovane tetke.
Pa naravno da nisi, kao što niko nije znao da si dužan i bogu i narodu, da ne pominjemo i samog vraga, čiji su izaslanici i došli po harač.
A činilo ti se da su duša, kamatica i kutnjaci dobar dil za soma jura?
Pametnica mamina.

Jako ozbiljan, principijelan, hladnog lica ali ustvari duša od čovjeka, ne priča puno ali sve što kaže je jako pametno i obično su to izreke koje su zvijezda vodilja kroz život glavne uloge. Naravno, kinez nije glavna uloga već bijelac bijel ko snijeg kojem su se natovarili svi mogući belaji ovog svijeta na leđa. Kinez mu je mentor/učitelj/odgajatelj koji osim što ga duhovno ispunjava uči jako zajebanim borilačkim vještinama pa poslije bijelac bez ikakvih problema uspije samo "šamarajući" nogama da totalno sjebe kolumbijski narkokartel, rusku mafiju, japanske jakuze ili bilo koga ko mu se zamjeri.

Ne govna kao izmet, već kao zajebani i nadasve kvarni igrači, sa iskustva koliko ti duša ište.

Mala grupa ljudi koja se suprostavlja ogromnoj većini koja ih ne uzima za ozbiljno i vidi ih kao lak plen za "pojesti". No, ta mala grupa je, kao što piše na početku defke, veoma iskusna i veoma "prljava" - ne libe se nijednog jedinog sredstva zarad pobede.

Izazovi ih, pozovi deset puta više ljudi i kreni na njih, ali znaj da su takvi mali odredi ludaka dovoljni da ti pruže jedinstveno iskustvo - punu snagu armagedona na tvojoj faci, stomaku, preponama i bubrezima.

Pešadijski oklopni transporter koji iz daljine liči na biciklu.

Može da prevozi jednog čoveka na sedištu, jednog na prtljažniku, dete u korpi na prednjem delu rama i manji džak kukuruza na delu rama izmedju vozača i korpe za dete. U slučaju sudara partizanke i džipa putnici u džipu mogu da budu srećni ako ih izvuku žive iz zgužvane olupine njihovog vozila.

Odbrambeni mehanizam kojim se zena zastiti od kenjanja u tudjoj kuci, pogotovo ako se radi o muskarcu, pogotovo ako je sa muskarcem u kakvoj vezi. Zenski zatvor je karakteristican za period upoznavanja, prve zajednicke dane provedene zajedno. Posle broja muskaraca sa kojim je bila, velika nuzda je drugi najveci tabu prosecne dame.

Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.

Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.

Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.

Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.

No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.

Ustaneš ujutru-napolju mrak, oblaci, kiša, i to ona sitna, najdosadnija... Da bar pljusne ljudski, za 10 minuta da pokisneš k'o pička pa posle toga da udari sunce i osuši te, ali ne! Sunca ne vidiš po 4 dana uopšte, kao da na Aljasci živiš. Napolju sve umire, drveće sablasno ogolelo, a nekako su i ljudi umrtvljeni, ni do čega im nije. Ako hoćeš da prošetaš-moraš poneti kišobran i slojevito se obući (by Nada Macura), jer pobogu-jesen je, temperatura može varirati od -5 do +30, sve je to očekivano. A uostalom-zašto bi igde i išao!? Vid' kako odvratno vreme. Zatvaraš se u svoja 4 zida i željno iščekuješ barem zimu, iako je ne voliš. I po' metra snega je lepše od ovog sivila. Jesen-dijagnoza i stanje duha, pa tek onda naziv godišnjeg doba.