U SAD krajem 19tog veka rodio se Ron Hubbard.Kao svaki kreten sa tog podnevlja pristupio je mornarici u kojoj od dosade počinje da piše romane naučne fantastike.Jednog dana pada čoveku na pamet da napiše religiju.Bio bi samo jedan u nizu da se ona ne sastoji od sledeće priče: lord Zeenu je bio svemirska propalica,nakon što bi uništio planetu zarobio bi poslednjeg prpadnika rase sa te planete.Kada je uništio praktično sve planete Zeenu je sleteo na zemlju, koju su naseljavali tada još čovekoliki majmuni, sa brojnim zamrznutim zadnjim pripadnicima rasa.Zeenu ih baca u vulkane Havaja ali njihove duše počeše da se dižu u nebesa,ali Zeenu je i to predvideo.Stvorio je veliku napravu za hvatanje duša u kojim bi im puštao sate i sate materjala koji ispira um.Kada bi pustio duše iz naprave one bi lutale dok ne bi našle ljudsko telo u koje mogu da se nasele.Kada nasele telo organizam obuhvataju strah, konfuzija i psihički problemi u opšte.
Da bi pristupio ovoj crkveno-svemirskoj zajednici treba ti 100USD.Kada platš članarinu vode te u sobu u kojoj se nalazi E-metar.To je sprava koja ispira mozak tako što se rukama drži za nešto slično elektrodama i govori se o prošlim dogadjajima u životu i dok govoriš kroz tebe prolaze neke vibracije koje uništavaju centralni nervni sistem,navodno meri E-level meru snage duše u tebi.Takodje Hubbard-ov izum.

Sve navedene vrste mogu se pronaći u svakoj srednjoj školi, fakultetima i bilo kom drugom mestu na kom se okuplja mahom mladja raja

Štekara : Pljuge nema toliko često ali kada ih ima ni po koju cenu ih nece podeliti sa bilo kim ,pa makar mu život zavisio od toga. Uglavnom puše srednje skupe cigarete jer im nije problem da s vremena na vreme izdvoje neku paru za iste.

Grebator : Čovek koji nikada ,ali baš nikada nema pljuge. U stanju je da se svaki dan uvlači ljudima u bulju samo da bi dobio toliko željeni nikotinski štapić. Ova ,,sorta" nema omiljene pljuge ,dobro mu je sve što može da izvuče od ljudi oko sebe.

Rekreativac : Cigarete ne kupuje često ,ali se i ne grebe za iste. vodi se principom ,,kad se truješ truj se kvalitetno" pa stoga su marlboro,davidoff i ostale skupe pljuge one koje isključivo konzumira.

Džentlmen : Pljuge ima uvek ,uglavnom one do 180 kinti ,ne daje ih nikome sem pičkama koje ga lepo zamole. Zakleti protivnik grebatora!

Klošar : ,,Duša" od čoveka ,skoro uvek ima pljuge i spreman je da ih da svakom i u svako doba ,ali kada mu zatrebaju iste ,obično glatko ispuši kurac (metaforički rečeno) od svih ostalih vrsta. Karakteristicne pljuge su : Drina , 57-mica i ostale manje popularne pljuge

sa ovom vrstom pojave nema ko se nije sreo .Neko prosledi pa mu je mirna dusa,neko ne prosledi pa se jede danima da li je trebao ili nije neko pak obrise i cuti ali nas stalno proganjaju ta glupa kineske pisma!
ima vise vrsta:
Posalji ovu poruku na 3 miliona brojeva i desice ti se nesto zaista lepo,u suprotnom umreces u najgorim mukama i biti nesretan citav zivot.

Ova poruka je osvestana,nemoj slucajno da je brises,stize cak iz GLAURODNJOMINSKA ,nju su naime rumunske prostitutke prenosile u cmaru i eto vidi gde je ona cak zavrsila,donece ti srecu a i tvojim prijateljima ako im posaljes <najmanje 50> hvala

Ova poruka ima carobne moci ,prosledi je svim svojim prijateljima,ali nemoj nekoga da si zaboravio! U tom slucaju se nista ne vazi
A sad zamisli zelju.
Ne tu zelju perverznjaku!
E pa sad ti je propalo
vise srece sledeci put

Moje ime je Basmati Kasssarr ,ja sam pre nekog vremena dobio jedno ovakvo pismo zguzvao ga i bacio.Posle toga je moj zivot krenuo nizbrdo,mojoj cerki je izrasla sisa na celu ,sina su mi ubili analnom egzekucijom,i kucu mi je poplavilo more govana.
Zato ne ignorisi ovu poruku ona je istina. ALI STVARNO

I postavlja se pitanje dokle ce ova pojava trajati u modernom drustvu ,i da li ce se i dalje siriti brzinom svetlosti,i prazniti ovo malo dzepova ovom sludjenom narodu?

Braća bluz, prohujalo bez ičega, dva drugara, dobra, stara, pristojni nejebači, neprimetni zatvarači za tegle, tri za dinar, prišaptavači, utišivači, štipaljke izgrebane izbledele šerpa plave boje bez jednog kraka mada feder se drži, još navoj života oće, živa duša još da štipne za vetrovitih dana, vugneš tim zapinjačem vrata još zime šesetpete dole, dole, tiše, tiše, u podrumu dečki spavaju kao sivi hrčki koje niko ne vidi osim oka žutog, maslačkovog, samoće, gumeni dio na vrhu pritiskača postojan, ćutljiv, ddr njemačka a radi li poso, radi, il ne radi, svejedno, niko to ne ceni.

Tandem sredine ili neprepoznatog kvaliteta, ko će to znati,
nikada nećemo znati vredelo li je nešto u zoranu i goranu i milanu koji je dolazio četvrtkom na hrastovom stablu da donese večernje novosti da stavi pod dupe gledajući večiti duel Sušica - Arsenal i da gricne životuljak umotan u smotuljak još jednog dana svetiljke već gore.

Zdravi jesu i dobri i sve al ne vrijedi deco moja takva smo zemlja uništiše ovaj narod svako se sad vata za korijander, đumbir, kurkumu sa onim frizurama ćubastim pederskim i bradurinama a ti peršune nosi karirane košulje preširoke i ti celere farmerke koje nisu plitke: rod devedestreća, rumuni donosili u vršac, a prolazi život i bele rade, cvetaju lepi čoveci i zumbuli al u tu baštu nema cvet koji se Gvozden zove.

Uvek si tu. Uvek si jaka. Uvek si glavna. Svaki put kada drugarica ima neki problem sa dečkom, svaki put kada je njegovo ponašanje po tebi netolerantno, tu si da galamiš. Da govoriš kako ne sme to da mu dozvoljava. Da ga ostavi, zaboravi. Ako plače zbog njega to ti je smešno, patetično..
Onda se samo jednog dana pojavi ON. Okrene ti svet i razmišljanje.. Prevede te žednu preko vode. Voza te sve dok sama ne shvatiš kako si namagarčena. Pričaš drugaricama šta ti se dešava, a one te samo gledaju. Smeškaju se. Govore ti:"Jel' vidiš sada? Ajde što ga ne ostaviš, što mu to dozvoljavaš" Na kraju uhvatiš samu sebe kako sediš i plačeš u sobi. Od zaljubljenosti, od tuge, od besa. Ponos te boli. Patetična si sama sebi.

Ovo je kao ono "s konja na magarca", samo sa još jednim nivoom pada. Jedna od poslednjih faza rušenja snova mladog ženskog filologa iz urbane sredine.

Prema urbanoj legendi, veoma atraktivna Beograđanka koja je, usled nedostatka veze, volje, novca, pameti ili čega već, zaglavila u zabiti u nekom midnorth vojvođanskom ili harcore šumadijskom selu u blizini Ibarske magistrale. U takvim okolnostima dolazi do bliskih susreta dva različita sveta, običaja i normi.

Mlada žena pokušava pokazati značajnu dozu entuzijazma, no ubrzo otkriva da je sve to za nju samo borba sa vetrenjačama. Svaki pokušaj nalaženja zajedničkog jezika dovodi do situacije apsurda u kojima se najviše uočavaju razlike.

Škola se uglavnom zove po nekom lokalnom komunističkom baji ili lokalnoj hajdučkoj legendi, tipa Petra Dobrnjca i ostale kurate eskadrile. Jedini miris blizak onom urbanom je dim iz auspuha đuture dvadeset godina starog traktora, koji dimi koliko i deset prosečnih benzinaca. Direktor škole je u dva mandata bio domar, te je kao osoba sa iskustvom postavljen na direktorsko mesto promenom vladajuće strukture.

A škola k'o škola, jebeš ga, čučavci k'o duša, sapuna ima pred raspust i tako to. A deca, nisu ni ona loša, pravi mali štiglići. Odvede ih jednom godišnje profesorka muzičkog na "Madam baterflaj" u Narodno pozorište i njima se jebe, odu kod "Tome" na sendviče i kolače, useru se od slatko što se ono kaže.

A profesorka Beograđanka putuje svako jutro mečki na rupu.

Osećaj bola kod pacijenata prilikom dolaska u ambulantu.

sve što progutaš izaći će sa druge strane :)

Neverovatno profitabilan posao!
Postoje duduci za kompjutere, i ne retko postoje ljudi koji im za instaliraju windows sa antivirusom uzmu 2000-3000 hiljade dinara.
Zamisli sedis sat vremena i klikas na "NEXT" i uleti ti 2000 din.
Nije lose i da imas nekog iz drustva ko ce da te izreklamira kao hakera kod doticnog duduka.

Jebi ga, kad ljudi nemaju osecaja koliko si ti zaista uradio, pa je moguce i da ce da te napuse ako ne uradis ono sto zele:

Čuvena fraza iz filma "Ko to tamo peva" koja je ušla toliko duboko u našu svakodnevnu konverzaciju da je sad sasvim normalno da kada nam nešto ne odgovara, kada nije po Jusu, po Iso 9000 standardima, ili jednostavno kada nas mrzi nađemo sebi lepo opravdanje u baš ovoj frazi.

Devojka iz snova (ziv primerak jos uvek nije pronadjen), ovakva devojka mora u sebi sadrzati sve one osobine koje mi trazimo, naravno mora biti lepa (u suprotnom slede veliki troskovi na sve one papirne kese da ne pominjem trud busenja rupa za disanje ), mora biti dobro gradjena (dobru dusu ne mozes onako srdacno da prislonis na facu i....pa.......sam znas ;) )ipak, i ta dobra dusa je potrebna ukoliko zelis vezu (ne treba ti kurvetina koja ce sutra da te zajebe).Pustanje zvake ne treba da zahteva petocasovno drkanje sa forama koje bi Rihannu oborile s nogu, mora da razume tvoju zelju za distancom i da shvati da "Volim te" nece cuti nakon 10 dana (pijani ispadi se ne racunaju, tada volis i ortaka koj ti je do malopre povrcao po patikama tako da u tu pricu ona onako sva skockana lagano upada), mora ti ostati verna dok ce tebi oprastati ispade (nakon sto ti je pijani ortak povracao po patikama vece je moralo nekako da se povadi).NAJVAZNIJE, ona mora da zeli samo TEBE! Kakav god da si ti si njen savrsen muskarac i boljeg nema!
Teoreticari zavere sumnjaju da se retki primerci (slucajno izvajani na klinikama za plasticnu hirugiju) cuvaju pod kljucem ne bi li sprecili nagli pad nataliteta (nakon desetke, tvoju tesko da bi tak'o). Nama ostaje samo da se nadamo da ce se desteke razmnoziti i ispuzati iz tih podruma i doneti raj na zemlju........

Razlog za odlazak na sahranu čoveku sa druge strane sela.

Stara narodna mudrost, prenošena sa oca na sina generacijama.
Govori o tome da je recept sreće prijateljstvo sa dobrim ljudima, a sex sa lošim ženama. Naravno, dok ne upoznaš onu pravu, jednu jedinu, s kojom možeš imati i jedno i drugo.

Izraz koji najavljuje da ćete u roku od narednih pet sekundi početi sa žestokom pljuvačinom na račun neke osobe.

Specifična vrsta lica koje ni po čemu ne govori da li je u pitanju osoba muškog ili ženskog pola. Nekako vam je ni tamo ni vamo, a ukoliko nosilac dotične face ima kratku kosu, ne nosi šminku, nakit i oblači se u široku odeću(u slučaju devojke) ili ima minđuše, sjaj za usne, modernu frizuricu i trendy usku odeću (u slučaju dečka), ova se misterija dodatno otežava.

Klasična izdaja od strane glodara ruke koja ih je hranila, na čiji su brod ušetali kao slepci, a sada, kad isti tone jer su ga išibale strahotne oluje i prebili talasi, gnusni siktavi stvorovi hrle ka drugom.
No, kapetane, nemoj da te to brine. Neka ti je oko uprto u pučinu i nek ti se srce ne smežuri od straha k'o u preplašene ptice pred njenom veličinom. Životna plovidba je surova, paluba često klizava, puna burad ubrzo splasne svoje zalihe. Jedan je tvoj brod, ali ako ga nemilosrdni Posejdon načne, moraš preći na tuđ i postati slepi putnik, no ostati dostojanstven do kraja jer nisi rođen kao pacov već kao kapetan. Nikada nemoj dozvoliti da brodolom uništi čoveka u tebi i pretvori te u mizernu živuljku koja podlo grickajući tanji užad te je nemoguće vezati čvor. I kada poslednji, razume se, budeš polazio sa svoga broda, kormilo isčupaj i ponesi sa sobom, a ne žali za sidrom i jedrima, dovoljno je pamtiti ih.
Nek ti je dobar vetar verni pratilac a mirna voda najveći prijatelj, brodovi ionako nisu baš najbitniji. Ono najvažnije jeste doći do luke večnosti, ako treba plutajući, plivajući, rveći se s talasima koji dave i uranjaju, koji tuku i pune usta i oči solju, ali preći ceo put kao čovek i nestati s penom što zatire postojanje.
A pacova je uvek bilo i biće ih.
Neka te pučina ne utopi pre vremena, a kad do toga dođe - videćeš njuške svojih izdajica obešene o bezdan i tvoja će duša oslobođena prhnuti put galebovih krila.

Jedna od najboljih pesama Riblje čorbe, nalazi se na albumu Istina. Nastala 1985.godine u doba kad je Bora još uvek bio iskreni, cinični, opori ulični buntovnik i nemilosrdno kritikovao svet oko sebe, gađajući direktno u oči. Naslov je preuzet od istoimenog romana Tomasa Vulfa, koji se bavi godinama američke krize. Pesma slušaoce jednostavno ispunjava jezom, žmarcima i tegobom i traži akciju, još u doba jednopartijskog sistema, kada je Bora bio „državni neprijatelj“.Pesma je dugo trajala, čak je bila i u „muzičkom toboganu“Minje Subote u jednom ekstra izvođenju uz pomoć orkestra Joce Adamova, kad su do izrašaja došli duvači što je pesmi dalo novu dimenziju. Potreba za tom pesmom je jaka i danas, ali se ona sve manje čuje, da li zbog Bore, koji je jedno vreme bio i“državni prijatelj“ ili zbog onih kojima ta pesma u ovom trenutku može da smeta, jer zove na zavođenje reda.

To je u stvari sponzoruša in the makeing. Pošto prema njoj majka priroda nije bila baš najdarežljivija (liči na obrijanu mutiranu kozu koja se propela na dve noge, ima lice kao konj koji pokušava da dohvati jabuku kroz žičanu ogradu itd, itd...) ona je u potrazi za nekim ko će joj obezbediti novac za estetske operacije koje život (na visokoj nozi) znače.
ALI, pošto fizičke atribute za kvalifikacije u prvi eliminacioni krug do najtežeg tajkuna još uvek nema, ona će krenuti po neselektivnom sistemu daj šta daš ka prvom batici koji će joj omogućiti kupovinu PRVOG ORIGINALNOG PARFEMA koji je faza bez povratka.
Nemojte pogrešno da je shvatite, ili potcenite.
Ona nije naročito pametna, ali za stvari koje je zanimaju je pravi maher.
Ona će znati kako da se dodvori i umili izabraniku svog poriva.
Uže specijalnosti su joj zabadanje noža u leđa kvazi-drugaricama/konkurenciji, mazan govor, erotično zabacivanje kose, prekrštanje nogu i bezočno laganje.
Iz nje izvire iskonska, neutaživa glad.
Ova sasvim prosečna devojka je rešila da se popne uz lestvicu sponzorstva sa onakvom odlučnošću kakvu retko koji čovek poseduje, i najverovatnije će uspeti u tome.
Pretpostavljam da samo ona sama zna koliko je prilikom tog procesa njena duša propatila, i koliko je morala nisko da spusti lestvicu svog ponosa i izbriša liniju između sebe i najobičnije životinje. (Bez uvrede životinjama, jer ona sver radi po sopstvenom izboru.)

Penzionerska akcija je kada dekice i bakice jurcaju kroz supermarket sa kolicima kupeći sve proizvode na koji su na akciji.

Penzionerska reakcija je kada se pomenute dekice i bakice kasnije cenkaju sa kasirkama za one iste proizvode na akciji koje su pokupili.

Pi ar šarena laža, izmišljotina manje uvjerljiva od Šeherezadinih bajki. Ruralni šarm je navodni kvalitet manjih gradova koji nisu izgubili kontakt sa svojim seoskim zaleđem, pa konsekventno nisu izgubili ni "dušu". Navodno je to ogroman turistički potencijal, jer sretni turista može provesti vikend u urbanoj sredini istovremeno se osjećajući kao da šetka livadama i proplancima prateći stope pradjedova, nebitno da li svojih ili nečijih drugih. Seoski turizam usred grada! Jes, kurac!