Ustaneš iz pećine, ćale ti kenja što ceo dan spavaš, do sada si mogao da nađeš svoju pećinu.Skokneš do ortaka, on je buržuj, ćale mu predsednik u stranci "Točak", al' ima dobru švecu, na koju ti se diže već duže vreme.Tera te da idete u neke cave, da neđete neku pičoku. Idete ulicom i srećete Mileta pajdomana, onaj što vazdan glavom u kamen udara. Sad vam valja naći jake močuge, da udariš po glavi neku rasnu divljakušu.Spazili ste neke lepotice, ne znate šta ćete.Odjednom ti pada na pamet suluda ideja.Daćete im fermentirano voće, jerbo cavulje tako postaju malo opuštenije.Posle par voćki, počeli ste da se žvalavite. Vidi čuda, i ortak navat'o nešto. U jednom trenutku nailaze dva ogromna tarzana. Brzo ste skontali da su to bile njihove devojke.Dobili ste malo preko pičke, al' šta da se radi, takav je život. Već pada mrak, vreme je otići svojoj pećini da te ne bi rastrgla neka životinja.Legao si, sklapaš oči, i nestrpljivo čekaš jutro, za neku novu avanturu.

Nedepilirane noge, maca, sve što će vas odvratiti od toga da ne pokleknete u naletu strasti. Devojke je koriste kada ne žele da ispadnu ''lake'', čisto da imaju u glavi da se ne skidaju ni pod tačkom razno.

Svi smo mi zazirali od mraka dok smo bili mali i neiskusni. Nismo voleli da soba bude skroz u mraku pa smo uvek imali neki mali izvor svetlosti, čisto da vidimo ako nam se nešto strano približava pa da se na vreme pokrijemo jorganom preko glave. Uff, koliko sam samo noći prozreo budan čekajući da se pojavi neki gremlin ili, ne daj bože, tuđin. No, preživeo sam kako bih upotpunio svoju sudbinu i napisao ovu definiciju. Verujem da su veliku zaslugu za to imali mojih 7 jastuka koji su mi verno služili do poslednjeg dana, štiteći moju glavu od raznoraznih zala. A da nije bilo jorgana da obezbedi protekciju ostatku mog tela, ne znam šta bi bilo. Još kada se setim kako sam se samo znojio noću zabranjujući svakom svom mišiću da se pomeri 10 minuta nakon što čujem i najmanji šum u prostranom i jezivom hodniku... Eh, ta stara kućerina. Možda su veliki uticaj na to imali horor filmovi koje sam sa potpunom pažnjom gledao i posle 12 (što je za moje tadašnje godine bilo nezamislivo). Nije bio problem odgledati film, problem je bio otići do kreveta nakon što se film završi (a to je podrazumevalo prolaženje kroz hodnik koji je u svakom momentu straha izledao taaaaako dugačak). Verovatno svi znate i onaj osećaj kada idete sami noću, ulica mračna i tiha, a vi imate osećaj da neko ide iza vas pa se konstantno okrećete na svakih par metara. A tek senke na prozorima što su bile zajebane... Kad se setim koliko se samo tripova krilo u tom mraku, svašta sam ja tu video. Sve u svemu, posledice pretrpljenog straha u detinjstvu ponekad i sada osetim, kada noću u stanu nešto iznenada lupi, ili zašušti, ili zaškripi... Samo dohvatim svoja 3 jastučeta, navučem jorgan i okrenem se ka zidu osluškujući svaki šum sve se dok ne zaspim.

Uobičajeno među mladićima, hvale se jedni drugima i lupaju recke ko je uspeo da kresne raspuštenicu, onda se nađe jedan pametan, koji ni ne zna šta to znači, ali ipak zeli da se pohvali ortacima da je i on, kao i oni kresnuo raspuštenicu.

Izraz koji Ciko Felipe Kaetano Lopez Martinez Gonzales upucuje svom vjernom saborcu i sudrugu Zagoru-Te-Neju.Ovo se desava u presudnim trenutcima kada Zagora i Cika opkoli cijelo selo Indijanaca sa kojim Zagor bas i nije u jaranskom odnosu,tj kada im zele skinuti skalp a Ciko sumnja u Zagorove sposobnosti.Takodjer Ciko ovaj izraz koristi kada pojede za trojicu kao neku vrstu pohvale kuvaru uz dodatak"ala sam se najeo".Takodjer ukoliko na drumu kada pjesace,izadje medvjed,ris,razbojnik ili neka druga vrsta nitkova,Ciko kaze karamba i karambita da bi ispoljio svoj strah i motivisao Zagora da proklete nitkove nauci pameti.Nije poznato da li Ciko izraz koristi kada su on i Zagor nasamo (to doduse nikada nije potvrdjeno,to su samo babine price kao oni homoseksualci i sl.)a nije poznato ni da li ga koristi u odnosu sa zenama.Ono sto ostaje nejasno je zasto mu treba i ono karambita jer sam izraz karamba je vise nego dovoljan.Strip eksperti pokusavaju dokazati da on karamba koristi za Zagora (jer Zagor najcesce cuti kad se bije) a karambita za sebe ( i opet su tu insinuacije ka njihovoj seksualnoj sklonosti).Uglavnom karamba i karambita ostaje simbol velikog strip majstora Cika...

Uzvik koji se obicno javlja kada skinete neki torrent sa nekog privatnog trekera i kada pokusate da ga otpakujete winrar pocne da vam prijavljuje greske i da vas obavestava da je arhiva sjebana.
Nista ne moze toliko da frustrira kao film koji hocete da pogledate ,a ne mozete da ga otpakujete jer je arhiva sjebana.Problem nije tako strasan ako na sajtu postoji rar fix arhiva,tj deo arhive koji je sjeban i koji mozete da zamenite prostim copy-pasteom,ali to nije uvek slucaj....

Čovekova pijanost je obrnuto proporcionalna udaljenosti mesta na kojem urinira.

Podmladak Aljoše Vučkovića, samo nema brkove. Jebiga, ipak je on trsio Viki Popadić iz Boljeg života, tako da nema greške. Ako ti se ona ne sviđa, divi samo ovu na novoj reklami za ono od čega se diže palamar, ne znam kako se zove, al' znam reklamu. Opaaa!
Stari šarmeri bi rekli da si mladi lisac. Zamračena kuhinja, crno vino u do pola ispijenoj čaši, fensi ljubičasta kecelja, raskopčana košulja i tanak nož kojim čistiš oradu ili neku drugu morsku ribu sa nadrkanim imenom dok u pozadini piči Željko Vasić. Ma, svako žensko odma' vlaži na samu pomisao o ovome (osim ako nije neka metalika, pa vlaži samo na mrak i sveće, onda jebiga). Opaki šarmer spreman da sačeka svoju draganu (ne Mirković) na romantičnoj večeri za dvoje uz sveće, 'talijansko vino i opet, Željka Vasića.
Naravno, ovo prolazi samo ako nisi lud da pržiš babušku koju si napecao na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, onda jedino možeš da odvučeš u krevet lokalnu konobaricu koja je upravo predala pazar u kafani "Krajina".

Када је у питању рок музика, највиши стадијум слушања се достиже, на пример, слушањем Пинк Флојда, Дорса, и те екипе. Сви могу да слушају Бон Џови, Гансе, па и Металику, само прави рокери слушају Пинк Флојд и Дорсе.
Иста прича је и када је у питању домаћа народна музика, а највиши стадијум слушања је - Кемал Маловчић.
Већина може да слуша народњаке и да у томе ужива, али само најзагриженији фолкери воле Кемала. Наиме, потребне су исцрпне анализе и бројна слушања, како бисмо овог бившег хоџу, врло специфичног гласа, схватили и/или заволели.
Пре свега, доћи ћемо до закључка да нико није у стању да пева и песме типа "Тек тек" и песме типа "Рекла си ми да не волиш зиму", а та при том обе сорте звуче врхунски.
Друго, и најважније, је немогућност имитирања Кемала Маловчића. Колико год упечатљивих боја гласова (Синан Сакић) или вокалних распона (Љуба Аличић) било на овим просторима, увек ће се наћи неко ко може у потпуности да их скине. Али Кемалов, рекло би се "обичан" баритон - не може нико, управо зато што је обичан.
Обичан али посебан, у томе је магија.

Bogataška vila sa 101 prostorijom i previše vrata, gore od lavirinta. U jednom trenutku kreneš da izađeš i završiš u drugoj prostoriji.

Frizura jednog intelektualca u pokušaju. Tegle, dugačak kaput sa dugmićima veličine zvučne membrane, lakirane cipele i kosa uljem, voskom, ili gelom debelo zalizana u jednu stranu. Kod ovakve osobe glava na suncu sija kao Novogodišnja rasveta, a u klubu privlači devojke ablendovanjem, i brzim smenjivanjem kratkih i dugih svetala. Mogu komotno da se okreću u luci na rasvetniku, i tako spreče brodolom.

Poslednja stvar koju svaki Kazanova želi da čuje od svoje devojke/partnerke. Često se potraga za G tačkom, a za neke i klitorisom, završi baš ovom rečenicom.

Vraćajući se iz trgovine majka nam obavezno mora nešto kupiti. Uglavnom su to neke krpice,od kojih nam se uglavnom najviše svidja obicna kesa.

Setas glavnom ulicom prepunom izloga sa drustvom za soping i u jednom od njih ugledas cipele san snova,a sta mrak,ma da padnes na dupe.Uleces u prodavnicu i sa vrata se dernjas iz mozga:

-Ijaooo sto su lepe,a joj kako su slatke,ma bas sam ovakve trazila,ma moram da ih kupim.-prodavacici-Dajte mi broj 38.

Prodavacica 1.odlazi mucenica da trazi 38 dok joj ne mrci svest....,a ti nastavljas ushiceno:

-Jao,Boze kako su super,izvin'te,a koja im je cena?Pitas drugu sto je za kasom.
-350 eura.
-!?!(sledi gutanje knedle i molitva joj samo da ne nadje broj)

Dolazi prodavacica 1.i ko za baksuz donosi tvoj broj.Sledi isprobavanje i......

-Hmmmmm,da.......pa nisu bas udobne kao sto izgledaju.......joj bas mi nesto....kao da mi zapinje noga ....a i ne slaze mi se uz onu haljinu jel da Sanja....Neeeee,ipak nije to,to.

Brzinom svetlosti skidas cipele i jos brze napustas prodavnicu.

-E,bas cu da joj dam 350e za ono smece,ma videla sam iste takve kod kineza za 10e.

I dalje traje setnja glavnom ulicom i u jednom izlogu HALJINA.........AJOOoooj,STO JE SLATKAAAAAA.............

"Na život i na zdravlje" na jugu zbog brzog izgovora malo modifikovano. Odavno nisam čuo ali se nekada koristilo u situacijama kada se nešto, što se predugo očekuje, konačno ostvari.

Svi smo upoznati sa pričama naših roditelja da je nekada bilo bolje, i da smo mi generacija koja sve hoće odmah i hoće sad. Najčešće se sa njima ne slažemo ali za ovo im moramo skinuti kapu.

U zlatno doba C-marketa mogao si bez ikakvih problema da kupiš kafu u zrnu, i samelješ je u visokim mlinovima za kafu koji su bili strateški pozicionirani iza kasirki.
S tim što kad kupiš 200 grama kafe u zrnu, kupio si baš to a ne kao danas kupuješ mešavinu kafe, brašna, i ko zna čega još u onoj kesici pa kad je skuvaš ne znaš da li da popiješ nešto za gorušicu ili da zoveš popa da te pripremi za Svetog Petra.

Kafa u zrnu je bila sjajna jer si mogao u prodavnici da je otvoriš na licu mesta i proveriš ima li neindentifikovanih objekata u kesici pa zameniš na licu mesta ako nešto nije u redu. Prospeš celu sadržinu u mlin i velikim industrijskim prekidačem samelješ u istu kesicu tako da cela prodavnica zamiriše i da ti namigne krajičkom oka cura sa sašivenom suknjicom što je povlačilo onu staru "Komšinice, dođi na kaficu, hehe".

Kažu da još ponegde postoji kafa u zrnu i ti stari socijalni mlinovi za kafu u zabačenim delovima naše zemlje, ali to više nije to. Danas nam je sve servirano u hipermegasuper marketma i sve je AKCIJA!

Jebo im pas mater.

Da bi se analizirao narodnjački hit , treba preduzeti opsežne pripremne mjere. Ne jesti i ne piti ništa 24h prije analize , zatim biti u strogom karantinu čitavo ovo vrijeme. Razlog je što trebamo veliku koncentraciju te povlačenje i najbanalnijih informacija iz opšte kulture iz dubine mozga na površinu. Nakon odrađenih priprema , zaključak je slijedeći :
- Zašto su ti kose pobelele druže? ( zašto ne koristiš farbu za kosu?)
- I tebe sam sit kafano ! (pun mi je qrac da jedini plaćam račune cijeloj ekipi)
- Lična karta (taman sam izvadio nova dokumenta)
- Upalite za mnom sveće (nema struje a treba ići u wc)
- Hej zoro (konačno završila treća smjena)
- Putuj putuj srećo moja (ne rade kočnice)
- Bunda od nerca (sada jedite vazduh al'nek je ona sretna)
- Plava ciganko(ne gledati puno naučnu fantastiku)
- Smejem se a plače mi se (moram pregledati Kursadžije)
- Zidovi (moram ozidati šupu)
- Ona je ljepša od noći (ne koristiti naočale za mrak)
- Tako mlada (koristiti kremu NIVEA)
- Manastir (nisam više član SPS-a)
- Hej sudbino (obavezno posjetiti Kleopatru)
- U snu ljubim medna usta (treba biti zaljubljen u Megan Fox)
- Kuda idu ostavljene devojke (psihijatru ili ostaju same)
itd.itd.itd.

Surova istina koju moramo da saopštimo nekom ko nas smara da ga slikamo više puta dok ne ispadne najmanje ružno.

Grupni seks podrazumeva više od dva učesnika. Leto karakteriše preplanulost kože, a određeni delovi tela ostaju beli. Upravo ti delovi znaju da naprave problem kog grupno seksa. Jer učesnik grupnog seksa, muškarac u tom zanosu i strahu može da ne prepozna čija je zadnjica u pitanju, jer u mračnoj sobi samo se bele zadnjice vide.

Rupa na ogradi u vojnoj bazi, kroz koju srećni stražar dobija zalutali blajv.