Termin koji u srpskom jeziku ima ubedljivo najviše sinonima.

izreka koja je najverovatnije rođenjem ugrađena u DNK prosečne ziljače u Srbiji.

Zasniva se na primitivnom načelu da je uspeh skrenuti pažnju na sebe, pošto poto, bilo kojim sredstvima. Pozitivna reakcija okoline a takođe i negativna su jednake i u mentalnom sklpu ove kučkaste jedinke se svodi skoro na isto, tačnije, negativna reakcija sa sobom nosi bonus jer tada si veća kučka, veća pička, itd...

Ako te pljuju, uspeh to je

Ako te salete u mraku pa siluju i ubiju od tinaba, dobro je.

Ako prave o tebi debilne hejt stranice na fejsu, SUPERRR!!

Najbolja mama na svetu, nikada ne psuje, uvek ima vremena za svoju decu koja se nikada ne svadjaju s njom i ma koliko sranje da naprave bice kaznjeni ali nikad ponizavani. Nece biti nikada ljuta na njih ali kaznu ce odsluziti posteno i do kraja. Kada joj deca postave neko glupo (decje) pitanje maksimalno ce se posvetiti da im da nabolji moguci odgovor a nikad skrenuti sa teme ili reci ne znam jer ce se to katastrofalno odraziti na njihov razvoj. Uvek vodi racuna da legnu na vreme i da ne gledaju TV previse jer su to najveci grehovi koje je americko dete u stanju da pocini. Za slatkise ima posebnu politiku i daje ih u kolicinama preporucenih od srane pedijatra.
E sad, kako su Amerikanci nacija sa procentualno najvecim brojem narkomana i ubica to niko ne zna.

Blagoslov od Boga koji te sprečava da ne pošandrcaš, flipneš, skreneš, dobiješ besplatnu košulju i kako se još sve to kaže. Ima ih raznih, od onih pravih za ljude koji imaju luksuz da imaju prostor veći od prosečnog stana od 60 kvadrata, do onih imaginarnih po nekim tamo Japanima, gde ljudi i u kući sede jedni drugima na glavi. Nije ni čudo što je tamo u trendu meditacija.
Neko ode da čuva ovce, neko postane uticajan tviteraš, a neko se umoduje. Sve zarad opšteg dobra.
Zato pustite ljude da malo budu sami, makar u glavi, ako već nemaju hobi. Ne želite da uđu u trajni Nikolas Kejdž mod.

Jezgrovit opis prosečnog deteta na lokalnom brdu za sankanje.
Njihov defekt se ogleda u tome što ne znaju da se sklone sa puta drugima koji se spuštaju. Na stazi se često zadrže i preko desetak minuta, da razmene utiske o bakuganima, gormitima... Uzalud je vikati im da se sklone, jer na to očito ne reaguju, a ne pada im na pamet da sami pogledaju da li se neko možda spušta.
Neko bi rekao da ta deca nisu retardirana, već da su bezobrazna, ali bi čak i bezobrazno dete shvatilo da je i njemu samom u interesu da se skloni sa staze. Naime, ima i onih koji se neće namerno pasti sa gajbara, ili skrenuti ka žbunju (ili još gore, drvetu), da bi njih izbegli, već će ih iskoristiti da kompenzuju svoj pad.

To je onaj pogled koji moze da oseti svaki vozac automobila,kada u vreme spica i guzve stane pored punog autobusa.Tada je ,prosto,moguce osetiti poglede ljudi koji su imali srece da stanu do prozora i njihovu mrznju zbog toga sto si u prililici da se udobno vozis,zapalis cigaru i slusas muziku,dok se oni guzvaju kao stoka.

Elem, iskusni vukajlijaš neće svoju mukom i znojem smišljanu definiciju objaviti tek tako.
Izabraće pravi trenutak, i to obično u doba dana kada najviše ljudi dolazi na sajt(obično popodne, ali tako da nije previše rano niti previše kasno, jer će u suprotnom biti izgurana stampedom drugih definicija), radi najvećeg efekta za dobijanje glasova... Tako daje definiciji dovoljno vremena da bude viđena i štiklirana (+)...
Ali iskusni vukajlijaš se ne zadržava samo na tome... On će opet u pravom trenutku, kada se definicija više ne nalazi na dohvat ruke, a opet je navala ljudi, postaviti neku sliku tako da opet može skrenuti pažnju na svoju definiciju, ako ju je neko kojim slučajem propustio...
A mali trik sa slikom može da se uradi još par puta, a da ne izgleda čudno, i još da kojim slučajem postoji adekvatan video klip, ihaha...
:D
Sve u cilju maksimalne promocije, a i efekti su zadovoljavajući...
Marketing je ključan! :D
Uživajte.

Po fizičkom izgledu, Giligicko Šušumigić se ne razlikuje od Bucka Obraščića. Mali je i buckast, al’ taman toliko da bude giligickast i da izaziva prstiće da ga štipkaju i tačinju (ne seksualno), o giligickanju da i ne govorimo. U suprotnom, nije ništa više od balončeta životinjskog, tj. ljudskog lika.
Kojoj god vrsti da pripada, Gicko-Giligicko je izrod. Muško-ženskog je pola, ali aseksualan i naivan, i stoga prava mikica. Krupnih okica, a bogme i ušesa. Pogled mu je blag, ali uporan, i neće ga skrenuti taman da mu šušumigasta egzistencija zavisi od toga.
Nekako, nije mu mesto na ovom svetu. Ne zato što bi prvi stradao u poplavama, uraganima i obračunima uličnih bandi, jer zasigurno bi, već zato što ljudi ne umeju s njim. Ljudi, takvi kakvi su, kada bi uvideli da je Šušumigica jedna pufna koja samo treba da se giligicne pa da se i giligickaroš i giligicnuti osete dobro, odmah bi to zloupotrebili, pa po cenu da ne osete pomenute draži. Iz inata ga ne bi giligickali, nego čupali i grizli. A Gicko-Giligicko nije za čupanje. On je samo jedna ružica koja bi da se gicka-giligicka. A i ne mora. Ali bi bilo lepo.

Način na koji se skraćuje razgovor kada vam neko kome je informatika bliska koliko pravopis ajzerbejdžanskog, postavi pitanje "šta je" ili "šta znači" praćeno bilo čime u vezi kompjutera ili informatike.
Takođe i nivo lingvističke majstorije koji se dostiže nakon nekoliko stotina nivoa pokušaja objašnjavanja načina funkcije ovog neverovatno kompleksnog aparata i njegovog softvera.
Majstor na ovom nivou prepoznaće odmah kojoj osobi ne treba ništa objašnjavati već samo odgovoriti gore definisanim izrazom. Te osobe su najčešće ljudi stariji od 45 godina i neretko žene.
Iz nekog razloga, niko ko spada u kategoriju informatički nepismenih neće na to skrenuti pažnju onome kome postavlja pitanje, nego će ga pustiti da satima objašnjava pre nego što kulminira rečenicom: "Ne razumem"; kada upitani, brišući kapi znoja sa čela posle višesatnog predavanja, shvata svoju zabludu.
Nakon ove inicijacije, dostiže se nivo Nešto u vezi kompjutera i greška se više ne ponavlja.

Uobičajena kategorija ljudi svih uzrasta, koji su navikli da "zajebavaju" ljude oko sebe i to najčešće one kojima je stalo do njih. Naime, plašeći se da će izgubiti pažnju koju obično dobijaju čak i više nego što je zaslužuju, u stanju su ili da prete samoubistvom ili da sami sebe ugrožavaju na razne načine. Imamo nekoliko slučajeva:
1. Penzionere, koji često glume da su bolesniji nego što jesu da bi njihovi ukućani više vremena provodili sa njima. Ukoliko se osete zapostavljeno, radije će da umru nego da sami vode računa o sebi. Ovde mislim isključivo na penzionere, koji žive sa svojom decom i dobijaju svu potrebnu negu, koja prema njihovom mišljenju nikada nije dovoljna.
2. Bolesno posesivne ljude (pol nebitan), koji pokušavaju da osobu sa kojom su u nestabilnoj vezi zadrže pored sebe pretnjama da će izvršiti samoubistvo.
3. Tinejdžere, koji misle da će na takav način biti zanimljivi i skrenuti pažnju na sebe. Emosi su najbolji primer toga.

Највероватније долази из музичког (или музикантског) света и тиче се "пуцања" контрабаса или жица на контрабасу (познатог и под скраћеним именом бас). Човек коме нису све овце на броју. Односи се најчешће на одређени тренутак пуцања човека, али се пукотина (тј. прснуће илити прсотина) може протегнути на недефинисано и непредвидиво дуго временско раздобље. Пук`о. Прс`о. Рсо. Отиш`о у курац. Прс`о к`о лајсна. Прс`о с мозгом. Изгубио се тј. губи се. Нису му све козе на броју. Ударен мокром чарапом. Није сасвим свој. Није сасвим одлепио, откачио, скренуо, пошандрцао, сишао с ума, пошашавио, поблесавио али је на добром путу да постане ћакнут, звекнут, шалабр, ударен, луд, махнит и сл. У блажим облицима каже се да је побркао лончиће (шерпе и поклопчиће).

Jako zanimljiva pojava nastala omasovljavanjem korisnika interneta i sve širom primenom all in one mobilnih telefona (kamera i ostale stvari bez kojih smo savršeno srećno živeli).
E sad malo o drocama.
U vreme kada je sve teže stupiti u iole normalnu komunikaciju zarad ostvarivanja raznih korelacija s ljudima, treba skrenuti pažnju "nečim" a jednostavno nije svaka šuša rođena s tim "nečim" što štrči i čini je atraktivnom pojavom (uočljivom jedinokm). Gorepomenuta šljamčina može bogu i programerima da zahvali na fotošopu koji od jedva prosečnih atributa pravi prosečne atribute koje one ponosno razmenjuju sa drugim cyber-paćenicima uglavnom suprotnog pola.
Opšte karakteristike šljamuša su jedva prosečan izgled i intelekt, odsustvo osećaja za lepo i samokritike, kompleks niže vrednosti zbog nedostatka normalne komunikacije sa ocem ili totalnog odsustva istog, želja da se dopadne svima (konfliktna karakteristika jer nema čime da se dopadne) koju "ostvaruju" nuđenjem sebe svakom ko naleti, flertovanje im je vrhunac komunikacija sa osobama suprotnog pola. Promiskuitetno ponašanje im nije strano ali ne uspevaju da se proslave ni kvantitativno jer jednostavno nisu dovoljno atraktivne koliko god se upinjale da budu.

Pojava koja se javlja pri podvlačenju teksta u nekoj knjizi, odvajanju zadataka linijom (koja bi trebalo da bude prava) i slično. Uglavnom podvlačimo kad učimo nešto, a ovo posebno tada iritira. Dakle, olovka prije nego što vi povučete liniju, sama odluči hoće li otići onako kako vi hoćete (tj. pravo) li će u jednoj određenoj tački skrenuti na dole, što vi shvatate u trenutku kada ste već napravili liniju preko teksta u redu ispod. Osim što je estetski ružno, neke će možda iritirati, pa će pokušati da stvar poprave povlačanjem nove - prave linije. Ali, džaba - olovka će opet otići na svoju stranu, po istoj onoj liniji po kojoj je ranije otišla. Poslije par pokušaja, možda i uspijete da povučete pravu liniju, ali tada sve to već neće ličiti ni na šta. Ukoliko ste sve ovo radili grafitnom olovkom, logičan potez je posezanje za gumicom. Ako je, pak, sve urađeno hemiskom olovkom, pomoći nema, što može rezultirati demotivacijom i bataljivanjem učenja.

U ne tako davno vreme, kada doći do pornografskog materijala nije bilo lako i pristupačno kao danas, a pogotovo ako si klinac osnovac / srednjoškolac koji živi u domaćinstvu sa jednim ili ni jednim videorekorderom, (koji je ionako najčešće bio u dnevnoj sobi, gde nikada ne postoji dovoljno intime na dovoljno dugo vreme), pomoć i inspiracija pri onanisanju je morala da se stvara u sopstvenoj glavi. Bez beskrajnih internet-kategorija i pod-kategorija punih slika i video-klipova i lako pretraživih DVD-a iz lokalnog video kluba, ovo je bilo neophodno da biste se potpuno mentalno ogradili od krajnje ne-inspirativnog okruženja kućnog WC-a ili svoje mračne i tihe spavaće sobe. Sa jedne strane, važno je bilo imati bujnu maštu i razvijene moždane vijuge, ali ste i dalje morali da imate podatke u memoriji, što više i što bolje sačuvane - to bolje. Zato je bilo bitno skrenuti pažnju prijatelju na bilo koju jebozovnu tetu koju biste videli na ulici ili na TV-u, kako bi i on mogao da je "memoriše" u svoju bazu podataka, za kasniju upotrebu i šarolike fantazijske kombinacije sa samim sobom, nekom drugom memorisanom ili kako bi ga već um naveo.
Još jedan dokaz da nova tehnološka dostignuća često olakšaju život, ali ponekad ubiju kreativnost.

Izraz koji ljudi retko kad shvataju bukvalno.

Pitanje koje ti postavljaju ljudi koji daju glupa objašnjenja.

Možeš levo, možeš desno, a možeš i u vražiju mater. Kada se malo osvrnem, ma bolje da se ne osvrćem. Negde u prvom, drugom razredu, mislio sam da sve to drugačije funkcioniše. Valjda sam verovao, da ako se za nešto daješ ili za nekog, onda to svakako zaslužuješ. Tada sam imao pet, šest godina i bio sam prilično glup klinac. Pomalo me brine što nekih petnaest godina kasnije nisam ništa pametniji.
Ponekad pišem, prvi komšija mi kaže da je to dobra stvar. Ponudio sam mu jednom da se on vozi na mojim pesmama, a ja u njegovom audiju, gle čuda, nije pristao. Često mi govore i da sam lud. Jebeš ga, ne poričem, to mi je nekako najeftinije. Da, valjda bih trebao reći nešto i o raskrsnicama.
Zapravo nije problem da li skrenuti levo ili desno, nikada nije problem na samom raskršću. Problem je u tome, što se uvek nešto desi pre same raskrsnice. Dok ideš pravo i dok ideš ka nečemu, stvarno se znaju desiti neke od dobrih stvari, naravno vremenom se gube. Onda dođeš i imaš šansu da uradiš nešto, ali neki vrag u tebi se buni. To je valjda sve. Nisam rekao gotovo ništa. Opet dobro je.

Pešaci koji se kreću kolovozom ne jebavajući slobodan trotoar. Obično su u grupi, raspoređeni tako da zauzimaju prostor maksimalno i kreću se brzinom puža šlogiranog u jednu stranu tela. Kao da su najzaslužniji građani i kao takvima im je sve dozvoljeno. Često nose kapuljače sa onim čupavim kineskim fol krznom pa vas ne vide čak i kad bi hteli. Mahom mlađe generacije, ali nije pravilo.
Pomoći nema. Možete probati i da razumno porazgovarate sa njima i skrenuti im pažnju, možete se i svađati i psovati, čak i pretiti, ali nema efekta. Dosta njih čak i završi pod točkovima, ali uporna je to i žilava sorta. Ne odustaju.
Postoji metoda koja pruža neku satisfakciju. Ukoliko im prilazite s leđa, maksimalno usporiti i prikrasti im se neopaženo što je više moguće. Na najmanjoj mogućoj udaljenosti (idealno bi bilo 1m) po potrebi zaustaviti, a zatim, držeći kvačilo pritisnuto do kraja, naglo nagaziti istovremeno gas i pritisnuti sirenu. Zvuk zverskog urlanja motora i sirene u neposrednoj blizini će im sigurno privući pažnju, nesvesni da auto u stvari stoji. Iznenadićete se spoznajom koliko ima talenata za sprint, skok u vis/dalj i druge discipline ili koliko njih ume da pravi face k'o Džim Keri i Mister Bin istovremeno. A vozaču samo ostaje da se zadovoljno kezi.

Vozio je auto i uhvatilo ga je crveno svjetlo na semaforu.Desnom rukom brzinom svjetlosti vadi cigaru prinosi ustima i pali je,dok lijevom otvara prozor i stoti put u toku dana popravlja retrovizor.Njegove oci su uprte u jebeno crveno svjetlo na semaforu,auto je u prvoj i samo ceka znak da pokaze svoju makinu kako prede.Makina je iz 1989 godine ali jako je dobro ocuvana.Ma medju najbolja dva,tri auta u kvartu-on garantuje.On sad kad bi htio tj.kad bi bio raspolozen on bi sad smio da se takmici sa svim i svakim i garantuje da je njegovo auto najbolje.Ma nema sta mu nije mijenjao ma sve je novo na njemu nista fabricko nije.Karoserija je malo izjedena i ofucala se ali ko na to gleda????Misli on tako ociju uprtih u semafor cekajuci zuto svjetlo da krene vise jer ga crveno pravo nervira,nije mu jasno koji ce kurac crveno svjetlo uopste ko ga izmisli i njega i semafor.Jedino sto mu moze skrenuti paznju je riba koja prelazi pjesacki prelaz a on gleda i misli kako je zivot mogao biti lijep.Cim krajickom oka uvidi da crvenom istice kraj,u nanosekundi paljenja zutog svjetla noga je na gasu,cetvrta nakon 5 metara i on ode ostavljajuci prasnjav trag za sobom...

Postupak koji se retko koristi u optimalnoj meri.
Krajnost 1 (slika 1,2):
Mnogi koji teže simbiozi sa prirodom brecaju se uklanjanja bilo kakvih šumastih površina sa tela pa tako i obrva. Vrlo često dolazi do sjedinjavanja istih i formiranja jedne veike obrve, nadstrešnice, koja štiti oči od sunca i kiše. Ponosni vlasnici dlakavog zaklona nerado se odriču ove višestruke beneficije i transformišu nadstrešnicu u bodljikavi štit na pomen reči 'pinceta'.
Krajnjost 2 (slika 3,4):
Perfekcionističke težnje drugug dela populacije dovode do prekomernog čupanja obrva. Oblik obrva se dovodi do savršenstva: luk obrve mora idealno pratiti oblik oka, početak obrve mora biti u odredjenoj ravni sa korenom nosa, a kraj pod zadovoljavajućim uglom u odnosu na početak - nikako ispod ravni oka a ni iznad korena nosa, pritom treba voditi računa da leva i desna obrva ostanu identične. Nakon iscrpnih premeravanja i matematičkih radnji nastupa poduhvat izrade željenih lepotica koje će našem licu podariti novu dozu šarma. Ipak, nesavršenstvo ljudske ruke i tehnologije primorava na učestalo ponavljanje postupka što rezultira potpunim iščezavanjem obrva. U tom slučaju primenjuje se alternativna metoda iscrtavanja obrva - nešto što definitino privlači pažnju, posebno ako pri govoru praktikujete da mrdate ovim delom tela i značajno podižete jednu obrvu. Fejk obrve će vrištati na vašoj pojavi, primetiće ih svako ali retki su oni koji će vam skrenuti pažnju da treba da razmotrite dodvanje šiški vašoj frizuri ili nošenje naočara sa debelim okvirom. To su pravi prijatelji.