Magnetna privlačnost

MrTestis 2015-05-06 10:28:52 +0000

Kad vam je jedna te ista osoba s jedne strane neverovatno privlačna, dok je istovremeno sa druge strane totalno odbojna.

- Jao, sine, što sam mog'o sinoć da se opečem sa jednom malom, sva sreća nisam bio pijan!
- Šta bi?!
- E, ide ona ispred mene, pogledan je od pozadi, brateeee! Sve zaobljeno, guza onako trćasta, baš kako volim! A utegla neke helanke, pa tangice i sagne se ona, postadoše helanke providne!
- I?
- Auuu, odma' mi se digne, khm, igla na kompasu pravo prema njoj i ja ti lepo krenem, priđem sa mojom standardnom žvakom. Okrene se ona i puć! Sisa nema, dve bubuljice umesto toga, mnogo više istih na faci, i to skrndelj faca! Jebote, odma' mi spadne, khm, raspoloženje. Da ne poveruješ da je sa zadnje strane vrh riba, a sa prednje grob!
- A, jebote, šta je tu frka mog'o si je i samo otpozadi!
- Uf, istina! Misli, konju, misli!
..............................
- Jao, da ti se pohvalim, sestro slatka, imam dečka!
- Nađe ga najzad, a?
- Joj, i ja se već zabrinula za sebe... Simpa mali, Mićan.
- ONAJ Mićan?! Što ga zovu Davež?
- Što, šta mu fali?
- Za početak, pola metra visine. Dežmekast, debeljuškast, ružan, mator... A ima i viška; ženu i dvoje dece!!! Šta li na njemu vide, crna crnice?!
- Pa, vidi, tu je magnetna privlačnost u pitanju. Jeste sa te strane ružan, ali sa druge... Magnetno privlačan!
- Aha, pretpostavljam i sa koje... Beše ga zovu Elmer Davež jer je milioner, poseduje palatu i jahtu, bembaru, tri firme...
- Ih, kad tako kažeš, baš ružno zvuči, ispada drugačije nego što jeste. Mislim, znam kako izgleda, ali to je nešto drugo...

16 : 8

Blajvaševići (Blajvašević i Blajvaševićka)

Fender Stratocaster 2013-10-20 17:09:02 +0000

Неки много емотивни људи, јеб'о их онај панонски говнар да их јебе. Они пате. Много пате. И њих једино разуме Ђорђе Балашевић. Његове песме и цитати су за њих лек, у свакој његовој речи траже смисао живота, блаже своје патње, траже наду, траже прави пут до нечијег срца.
___________________________________________________________________________
Блајвашевић је у основи, добра, пажљива и предусретљива особа. Неки га сматрају за смарача, неки за сјајног ортака. Али он пати јер не јебе. Или зато што не изгледа добро, или зато што нема пара тј. слабо зарађује, или зато што нема посао иако има завршен факултет, или је сиромашни и несхваћени студент или тинејџер. Он чак може и да изгледа добро, да има и који динар у џепу, али му увек фали оно нешто због чега не јебе и неће јебати. Бар не у скорије време. Без обзира што не бира, њега чак и Маја - нимфоманка гледа као рођеног брата. Али он је непоправљиви оптимиста који има кец из рукава. Цитира Балашевића. Да, јер он је та проста душа словенска која верује да ће нека коначно пасти на његов балашевићевски шарм.
___________________________________________________________________________
Блајвашевићка пати, али пошто постоји више типова Блајвашевићки, самим тим је и више разлога њихових патњи.

1) Она пати зато што су је јебали, зато што је јебу и зато што ће је и даље јебати, а она никако да наиђе на правог који ће разумети њену причу (зашто је она (била) курва иако онa за себе каже да је поносна грешница поред толико лажних светица), а и ако га нађе, тај никако да схвати да је она права особа за њега.

2) Она пати зато што је нису јебали, зато што је не јебу и зато што је неће јебати јер је или бацачица кугле, или је генерално скрндељ, а која мисли да је посебна и пати што неки тамо лик не види њену посебност. Иако очајна, не жели да буде радодајка, већ упорно чека правог.

3) Ова пати невезано од тога какав је живот водила раније. За њу је прошлост (бурна или мирна) иза, битне су јој садашњост и будућност. То је правилу лепушкаста (амбициозна) интелектуалка, студенткиња или тинејџерка, која је која се гади спонзоруша и разноразних swatkitza-macxkitza, али истовремено мрзи клошаре и губитнике (Блајвашевиће). Она са презиром гледа на све друге Блајвашевиће јер она заиста воли Балашевића и разуме његов лик и дело (нешто к'о ови Миланове секте). И она пати јер не може да нађе правог или тај неки прави не увиђа њену посебност. Мада и кад има дечка кога воли, она пати јер жели свима да покаже како из ње избија сета коју најбоље дочаравају рани мразеви и јесењи пејзажи равнице из Балашевићевих песама.

Свака Блајвашевићка уствари не жели неког Блајвашевића већ је за њу прави неки тамо Бора Веселиновић (о њему другом приликом, он дође блажа верзија Блајвашевића) који је по дифолту неки курац-палац у крају и који се разуме у све и свашта, а кога сматрају правим иако га стално неке лутке са насловних страна праве волом. Она схвата да је Бора у њу уствари заљубљен и да је не игнорише него да једноставно проверава њено стрпљење. Али забога, она ЗНА да њих двоје могу једно без другог данима, недељама, месецима, јер јаки су то карактери. А и она зна да ће је он разумети јер је и сам емотиван иако између јурцања неких луткица, тугу све чешће лечи са неким тамо курвама које јој нису ни до колена. И тако док га чека, она стално цитира стихове и наводне изјаве Балашевића јер она у свакој речи, ма у сваком слогу види наду да ће њен суђени сваког часа полети њој у загрљај.

Постоји и још један посебан тип Блајвашевићки - Blajwasxewicxka. Може се рећи да је ово једна од предфаза горепоменутих Блајвашевићки. Она је савршенство без мане - она јесте лутка са насловне стране. Њој треба лова и има је. Има дечка пуног к'о брод и који јој испуњава сваку жељу. Али и она пати. Често тако после две-три ћушке њеног драгог, у сузама се сећа свих нежних речи неког тамо Блајвашевића или Боре Веселиновића и пати што њен драги није бар мало такав. Или што ови нису бар мало (богати) као њен дечко. Свеједно, она пати. А онда у паузи између два сликања у ВЦ-у за Фејс, прогугла и нађе неки наводни Балашевићев цитат, помало двосмислен, окачи га на Фејс и за час добије на десетине лајкова и опет је срећна. До следеће ћушке.
___________________________________________________________________________
Блајвашевићева секта (Прави Блајвашевићи) је верзија Миланове секте. Чине је сви они којима цитирање Ђорђа Балашевића и слушање његових песама представља најузвишенији ублик културног уздизања и са презиром гледају на све оне који не разумеју његов лик и дело.

Блајвашевић: "Матори, ено је Невена! Брате, она је сан снова!"
Ортак: "Дај, бре, да ли си ти нормалан? Па ти ни ону дебелу Блајвашевићку што гања оног веселог Бору ниси могао да смуваш, а хоћеш овакву рибу. Па је л' знаш да јој је Коле Земунац што вози "шестицу" бивши дечко? Скупа је то риба, матори, не бламирај се."
Блајвашевић: "Ма шта ти знаш? Ја се с њом дописјуем на Фејсу, њој су сад битне емоције, а не паре. А и обожава Балашевића. Сад ћеш видети."
Ортак (у себи): "Е, мој Блајвашевићу, будало једна!"

Блајвашевић (прилази девојци): "Невена! Па добро, где си ти, баш сам хтео ових дана да те зовем?
Невена: "А? Је л' се ми знамо?"
Блајвашевић: "Хахаха! Ја Вас канда знам са Штранда! Хахахаха! Па зар ме не препознајеш, стално се дописујемо!"
Невена: "Ах, да! (у себи: "Ијој, то је онај смарач. Ух, само ми је још он фалио! Прави је Блајвашевић!")
Блајвашевић: "Па како си? Видим по оним статусима да си нешто сморена, расположење ти је у молу. Тако и мене један Д-мол развали, неки би то просто тугом назвали. Хахахаха!
Невена: "Шта?"
Блајвашевић: "Ма дај, насмеши се мало. Што би Балашевић рекао, дај повода да осмех опет наврати у град.
Невена: "Не разумем."
Блајвашевић: "О, дај окрени тај рингишпил у мојој глави. То не може нико само ти.
Невена: "Шта није у реду с тобом?"
Блајвашевић: "Опрости, ја сам само мало луд и заљубљен. Шта ћеш, моја проста душа словенска је таква."
Невена: "Извини, али морам да ти кажем. Добар си ти дечко, али помирила сам се јуче са Колетом. Сироти мој меда јуче је на фудбалу повредио леђа, па ме је звао да га вечерас мало измасирам. Хихихи! Ћао, Блајвашевићу! Хихихи!"
Блајвашевић (погнуте главе): "Шта сам урадио? Каква тужна хумореска! Градио испод песка дубок бездан без дна..."
___________________________________________________________________________

Блајвашевићка: Хеј, Анита, можеш ли да спојиш са они твојим рођаком, Бором.
Анита: "Па не знам, знаш да се он мува са оном Невеном."
Блајвашевићка: "Ма пусти ти то. Он је паметан дечко, видеће да она нема ништа осим те шминке и гардеробе. Чак и не изгледа ништа специјално. Он је емотивац, само да се добро упознамо. Штета, некако смо се стално мимоилазили, познајемо се дуго. Али због њега сам сазнала које је доба најлепше. Најлепше је кад је он ту, близу мене. Шта ме гледаш? То ја мало прафразирам Балашевића."
Анита: "Шта, бре?"
Блајвашевићка: "Што би Ђорђе рекао: "Ма не, нисмо били ми љубавници. Само смо се понекад мало гледали, кад нас други нису гледали. И то је све..." Шта ти је, што ме тако гледаш?"
Анита (у себи): "Катастрофа у најави! Ова луда, онај Бора још луђи! Ух, с ким се ја дружим!"

(мало касније):
Анита: "Боро, како ти се чини моја другарица. Мислим да имаш шансе код ње. Јесте помало чудна, али је јако емотивна девојка и некако је несхваћена."
Бора: "Анита, зајеби, бре! Емотивна? Несхваћена? Познајем ја њу јако дуго. Док сам ја гурао шесту годину годину у Београду, грчећи се у једној шупи са још тројицом ортака јер нисмо могли да упаднемо у дом, јурио да продужим апсолвентски, да лакше завршим факс, она се ухватила са оном Теодором и уживала у животу. Док смо се ми мрзли у оној шупи у Алтини, она се после два месеца, откако је дошла у Београд, преселила код неког буџе са Бежаније, а он је њу и Теодору сваког дана довозио на факс. Изређао се цео Земун и Нови Београд на њој, испите је углавном полагала лежећи са дигнутим ногама, сад је емотивна и несхваћена. Сад кад су је сви шутнули, сад изиграва лепу протину кћи и лепу сироптицу коју је оставио нека Васа Ладачки због неке миражџике. Од толике емотивности постала је девојка и по! Нека јој неко да кашику и виљушку уместо лопате кад једе. Терај се с том Блајвашевићком, нека иде сад да га блајва напаљеним клинцима, можда онакава сад скине некоме мрак. Него имам ја једног Блајвашевића за њу. Таман су једно за друго. Таман могу да цитирају панонског говнара између два сношаја."
Анита (у себи): "Е, Боро! Колико видим, неш јебати скоро!"
___________________________________________________________________________

17:45
Newena Blajwasxewicxka:
"...i neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino cemu se molim..."

18:00
Newena Blajwasxewicxka:
"...i neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino cemu se molim..."
50 people like it
___________________________________________________________________________

25 : 19

Konstatacija o vremenskim prilikama

Random Hero 2011-11-22 15:43:25 +0000

Tvoja karta za izlaz iz neprijatne tišine kada na ulici, u liftu, sex šopu, pošti ili čekaonici kod urologa naletiš na:
a) penzionera iz ulaza koji izbegava antibiotike ali forsira beli "lukac feat. radža" kao narodni lek;
b) čaletovog prijatelja;
v) ribu koja je iskoristila tvoj trenutak slabosti (alkohol-patos stanje) i očekuje tvoj poziv dve godine;
g) osobu za koju nemaš pojma odakle se znate ali je ona jako srećna što te je srela.

Penzioner iz ulaza
mesto susreta: Pošta Republike Srbije

- Zdravo sine!
- Zdravo deda.
- Pa kako si sinko, ide li čkola, kako tvoji, imaš li neko žensko da te greje, a?
- Evo nije loše.
"Ma koji moj 'oće ovaj fosil, šta njega boli kako su moji! Ej, bre, još naš'o da podjebava što ne arčim ništa!"
(tišina i penzos te gleda tužnog izraza lica kao da je Tito vaskrso pa ponovo umro)
- Zahladnelo deda, onako opasno, da se ne obrija čovek.
- Jeste sinko, evo počele da me bole koske, a ja imam znaš i disfunkcionalno rame, artitis i još ovo vreme kao da 'oće da me dokusuri, ali ja se borim: svaki dan jednu rakijicu i češalj luka udarim, kafu ne pijem pritisak mi je loš, razumeš.
- Izdrži stari, evo kažu sad će toplije, ajd' sve najbolje idem ja ovaj red je predugačak.
- U zdravlje sinko, da si mi živ i zdrav i da nadješ neku finu da te greje!!
"More, marš u pizdu materinu!"

Ćaletov prijatelj
mesto susreta: ulica

- O'ho'ho gde si, bre, mali?!
- Zdravo! (neizbežni kez)
- U, vidi koliko si naras'o ko da si kvasac! Ljubi te čika Zoki! Kako si? Jebeš li nešto? Šta radi onaj tvoj ćale u bulju mu ga zaboravim?!
- Evo nije loše, trudim se. Ćale eno ga kući gleda skupštinu.
(nastupa tišina, čovek te gleda sa nevericom i ne veruje da je tvoj ćale napravio mutavog debila)
- Malo me zeza ovo vreme, opasno zahladnelo, nigde ne izlazim, mnogo bre hladno i još najavljuju hladnije možda sa mestimičnim pojavama snežnog pokrivača.
- U jeste sinko, mada nije toliko, bilo je i hladnije, pitaj ćaleta on će da ti ispriča kako je bilo tek hladno na ratištu, cigaretu ne mož' covek da zavije.
- Čika Zoki, idem ja, žurim, ova proziva na predavanjima.
- Ajde sine, i pozdravi ćaleta i kaži mu da se javi da mu ne filujem guzicu!

Skrndelj kog želiš da izbrišeš iz sećanja
mesto susreta : Sex šop

- Ej, ćaoo! Hi'hi'hi!
- E, zdravo.
- Pa gde si ti, nema te da se javiš, kako si? Kako ljubav? Šta ima kod tebe? Odkud ti ovde, šta ti treba, možda mogu (želim!) da ti pomognem ...hi'hi'hi!
- Evo uzimam neki poklon drugarici onako neku foru ili slično. Ti šta radiš ovde, nišaniš nekog gumenka, a?
( usled poklapanja nastaje tišina, gledaš okolo, ubedario si čak i radnika šopa, proradi ti emotivna strana moraš da bekneš nešto ali nikako da se izviniš)
- Uff, bre, koja vrućina, kažu biće još toplije, udariće i do 42 stepeni celzijusovih.
- Ej, pa daaa! (nastavlja da krešti) Previše je vruće, opasno se znojim, ali ja obožavam prirodne mirise tela ti bar znaš našta mislim, hi'hi'hi!.... (prekidaš je)
- E, aj vidimo se, žurim, moram da nadjem nešto zanimljivo.
- Ćao, javi se nekad, znaš ono na kaficu i to... Hi'hi'hi!

Neindetifikovana osoba
mesto susreta : čekaonica ispred vrata urologa studentske poliklinike

- Gde si, tebro, ša ra'iš? Kako si mi ti?
- A? E, evo... nije loše. Ti?
- Evo, tebra, pio neke preparate za teretanu pa mi vojvoda bojkotuje ofanzivu.
( nastupa tišina on očekuje tvoje jadanje, jebe ti se da mu kažeš)
- Nego, brate, polude ovo vreme, čas kiša čas toplo, pritisak ide do nekoliko miliona milibara.
- E znači tebro, vreme haos, sve je tačno to što kažeš, ono neizvesno kao zakon ulice.
- ... E, idem ja mislim da su me prozvali.
- Budi mi dobar, tebra, znači budi u fulu, poštuje te brat!

17 : 4

Rekli o sajtu

U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti

Mokoš · 11. Maj 2011.

Korisni linkovi

Često postavljana pitanja Uslovi korišćenja Politika privatnosti Kontakt