Fetish svih ostalih kasica prasica.

Oznaka za čistoću i ispunjavanje strogih standarda bakteriološkog, hemijskog i fizičkog kvaliteta.

Izraz koji se koristi prilikom dočaranja nekoj osobi o finansijskoj situaciji zaposlenima u skupštini ili drugim državnim ustanovama.

Radnja koji obavljaju nabedjeni majstori,budzenje pomocu stapa i kanapa.Izraz je dobio ime po legendarnom liku iz stripa "Alan Ford",Grunfu.

Čest uzrok lapsus tastaturisa.

Mizantropija ide na level 100. Ili na level Volge iz devestosedme za nas u kojima teče krv ruskih propalih emigranata, odnosno nas sišlih s Besne Kobile.
Tu je dreka, ukćanje, povici, brektanje, nivo ljudomrštva raste a uvek se nađe i neko da savetima doprinese istom: gle sad, odakle se stvori i ovo čičište iz gornje ulice? Svako zna, svako upućuje, svako vidi ono što drugi ne mogu, svi ostali su idioti, kilavi, slabi, glupi, maloumni, usporeni. Gledaš sa strane, vidiš majmune oko vatre kako se deru, domine mučno naslagane evolucije obaraju se za tili čas jedna za drugom, pa se onda aristokratski osetiš iznad toga ko Stevo Žigon u ulozi Princa Pavla. I svi ti pogledi zajapureni, iskeženi, to posrtanje pod teretom, jedan vuče ovamo, drugi tamo, ne, ne, ne, zaista ne mogu ja to, s umornoprezrivim osmehom jednom rukom nonšalantno odmahuješ, a drugom blago prelaziš preko čela da ukloniš nevidljivu migrenu koja se kao maglina skuplja oko glave... Gde je moj čaj, kolutići s vrhova Urala, i Politika iz dvaestreće?

Prva rečenica prosečnog srpskog roditelja kada se vrati sa posla u 15h a ujedno i poslednja pre nego što legne u krevet i ustane oko 22h da bi se presvukao u pidžamu.

Prozor u svet našeg detinjstva. Služio je u najrazličitije svrhe pored one osnovne. Baba bi celu zimu kratila vreme heklajući milje da stavi na njega, onaj kojim je ćale posle često brisao prašinu sa ekrana koju primeti kad ustane da promeni program. Čak i tada ga je voleo, nije mu bilo teško da se diže iz fotelje. Keva je na njemu držala dokumenta, ukosnice i minđuše, a meni je njegov stomak pozadi služio kao štek za duplake sličice Nindža kornjača i da mi ih mladji brat ne utopi u tapkanju. Nije mi smetao večiti oblak prašine kog bih se nagutala dok sam pokušavala da sličice izvučem koje bi se nekom magijom zvanom elektricitet zalepile za mehanizam unutra.
Najbolji drug na kome uvek crtani počinje u 19:15, čudo bez koga ni onaj dođoš video ne bi radio, a o Terminatoru da ne pričam.
Sve dok neko tamo nije rešio da je vreme da se reši stomaka i da ga zameni njegov tanji,uber-fantastičniji i moderniji brat.

Pitanje koje se postavlja nekome ko je kilav, mrzovoljan, lenj. Moze da se odrazi na dve situacije.

Nokaut u najavi. Samo mu nedostaje završni udarac.

To su zapravo likovi koji nikad ni ne igraju igre vec samo filozofiraju (uostalom i kad bi igrali kad su non stop na forumu) ali zato sve "znaju" i samo cekaju nekog da ostavi neki komentar u kom hvali odredjenu igru da bi mu odma "dokazali" kako je u zabludi, ocas posla ce reci kako se recimo u nekoj igri koja simulira voznju recimo Ferrari F430 il Aston Martin DBR9 ne ponasa bas dobro, kako mu zvuk nije bas autentican i kako ne lezi dobro na stazi za razliku od stvarnosti, oni to sve znaju iako u zivotu nisu seli u skuplja kola od 3,4 hiljade Evra i voze se uglavnom GSP-om.
Zatim oni vrlo dobro znaju da u recimo HAWX-u Suhoj 27 il Mig29 se ne ponasaju tako u borbi i nemaju takve manevarske sposobnosti iako ne da nisu nikad leteli pomenutim avionima vec sumnjam i JAT-om da su se vozili ikad.
Naravno sto se tice platformi na kojoj se odredjene igre igraju PC/PS3/XBox360 naravno da igre izgledaju najbolje na onom sto oni imaju.

Nju obično traži osoba koja je toliko u stanju da zanoveta, da joj nešto neodgovara ili fali, da se svim popela na vrh ku.... Uvek je nečim nezadovoljna, sve joj smeta i nikada ništa nije dovoljno dobro. U principu, non-stop zvoca bez razloga.

Nije za kriv kurac.
Stvar lišena svih pogodosti svog vremena, pa tako zakržljala potencira svoje organsko poreklo zanemarujući svoju zaostalost.
Glavni argument organskih stvari, dok pokušavaju da te ubede da su mnogo dobre, je da su hranjene čistim organskim govnima, a ne naprimer Lincerovim n/p/k tri petnestice. Ponose se stvarima koje bi normalni sakrivali u zakopani bunar.

Hodati jako smotano, tako da izgleda kao da će nam se kolena svakog trenutka rastaviti. Stopala se kao po pravilu na svakom drugom koraku dodirnu sa unutrašnje strane. Nije čudno ni ako glava klanja a ruke lete oko tela kao korpe od ringišpila. Sve u svemu sa strane posmatrača izgleda kao da nosimo betonske čizme.

Fraza kojom infantilni fenser, vrlo moderno odeven, po povratku sa koncerta Nikole Rokvica na nekom splavu, da bi se pohvalio pred drustvom, u prolazu casti nekog andergraund nihilistu sa ajron-mejden majom i dugom kosom, koji prezire sve sto sljashti u mraku. Neretko se takva vrsta etikecije zavrsava ishodom koji fenser nikako nije mogao da predvidi: nihilista uzima fensera za vrat, grubo i bolno ga polaze na zemlju, istrazuje isprva njegov nos svojom pesnicom, zatim bradu, onda se pridize i nastavlja istrazivanje fenserove guzice sa koje sija armanijev orao svojim dotrajalim starkama koje se konacno raspadaju od entuzijazma kojim nihilista odise. Po iscrpljenju svoje ljutine nihilista konacno prekida svoj izliv negativnih emocija, gnevno se okrece ka grupici sljastecih fensera, ali na njihovim licima ne nalazi ni traga od izraza eventualne osvete pocastvovanog im prijatelja. Oni pogledima jedino aminuju i mehanicki klimaju glavama. Nihilista odlazi bez nekog vidljivog ponosa u stavu, a istrazeni fenser se pridize na svoje klimave nozice, otire prasinu sa sebe, i place sto mu je istrazivac pustio corbu iz nosa i ostavio otisak starki na armani lonama. Prijatelji mu pruzaju reci utehe...

Takla ga je jutarnja svežina sa otvorenog prozora i on je otvorio oči. Pored kreveta su ga čekale uredno složene papuče, a za šporetom precizno izmeren decilitar vode. Aptekarskom vagicom meri sedam grama kafe, seda na terasu i uživa u pogledu na lokalno groblje. Dok je izlazeći okretao ključ, dva puta kao i uvek, na leđima je osetio nečiji pogled. Pas lutalica ga je gledao nekako sažaljivo. Zaobišao je psa u širokom luku i nastavio prašnjavom ulicom u pravcu kioska. Novine uzima ne progovarajući i ostavlja tačno onoliko asepsolom sterilisanog novca, kolika im je i cena. Koračajući ka groblju, razmišlja o vremenu. Javili su kišu. Ubrzao je korak i vrlo brzo se našao na nedavno ofarbanoj klupici, pored mermerne ploče sa njegovom brižljivo odabranom fotografijom. Ime i datum rođenja su uklesani, a kamenorezcu je plaćeno da ukleše i datum njegovog upokojenja. Brižljivo brišući prašinu sa mermera, primetio je crne oblake i krenuo polako ka kući. U trenutku dok je otključavao vrata, ispod olovnih oblaka je sevnulo. Navukao je papuče, pa seo u fotelju kraj terasnih vrata, blago se osmehujući. Povremeno osvetljen munjama, uživao je gledajući umrlice na poslednjim stranama, ogromnih, crnih novina.

Zadnja nedelja srednje škole

Ne tako omiljeni preformans ali kranje nužan geg zakivanja matorog ljubimca vam. Iako je bežični prenos izumljen još onomad, ima i dalje onih koji smatraju da je zaključavanje kola na daljinu oblik poltergeista (ma šta god to značilo) pa su tarzanski odlučili da se odupru trendu beta mužjakizma i ostanu dosledni svojim precima koji su zakivali vrata jako kurcom u pičku da je ona uobičajna '''oćeš čekić'' izlišna, često čak i smešna.

Elem(hehe), tačka ide ovako:
Lik robusne ''radnička klasa al dobro je'm, zato sam ovol'ki'' građe levim majgerijem otvara suvozačeva vrata, dizađe damče, naravno, zatim kratkim trzajem ''iz kuka'' oslobađa i sebe iz dveri neovozemaljskih. Zadihane i prilično izmorene al u istu ruku odlučne pojave gorostas se probija kroz otvor koji vlasnici srećnijih verzija automobila nazivaju ''vrata''.
Srećan, izašao je, i dama je tu, sve kul. Ipak ne! On zna da nije gotovo, tek počinje! Spušta levu obrvu Klint Istvud zon, namešta kajš, uvlači stomak, izbacuje grudi, kolena blago povija, triceps održava tenziju, zamah i ... BUM!

Okolna publika ustaje, stresa prašinu sa svojih uzdrhtelih kolena i u neverici se vraća u tminu sopstvenih žalosnih života očarani nedavnim volšebnim performansom.

Kada si u potrazi za kvalitetnim letnjim osveženjem, svaki gospodin sa druge strane tezge će te nedvosmisleno ubeđivati u činjenicu da se nalaziš na pravom mestu, i da je njegova lubenica baš ta koju tvoja duša ište.

Zamlaćen, utepotina, zgubidan ali ne obična već ultimativna zamlata i to u svakom pogledu.