Praznilk u slavu Satane. To je dan kad ljudi sa ortacima i ortakinjama odlaze u šumu, gde založe lomaču, kolju zubima pernatu živinu i piju joj krv, neprekidno izgovarajući satanističke mantre i pičeći u krug oko vatre. Kada ritual poodmakne, onda se lepo svi poskidaju goli, potrpaju na gomilu i orgijaju do zore. Tom prilikom im se iz plamena javljaju opskurni entiteti koji im podaruju volšebničke moći u vidu svetloplave ektoplazme.
Naravno da su svima glavne asocijacije vezane za prvi maj priroda, pivo i roštilj, ali ajde ti to objasni ovim zbunjenim kvazireligioznim teoretičarima zavere.
Preterano vlažan poljubac u usta.
- E jebem ti život, sutra idem na slavu u Donju Čangrljavu kod kevine rodbine.
- I šta ti je tu problem? Ideš na slavu, čoveče!
- Problem su mi kevine tetke i ujne. Sve imaju tečan francuski, a kad se pozdravljaš nema teorije da podmetneš obraz. Nije mi do jela posle pozdravljanja.
Koncentrat promiskuiteta. Beverly Hills na srpski način – Brenda Dilana, Dilan Keli, Keli Brendona, Brendon Brendu, Dejvid Stiva... i tako u nedogled, sve dok se maksimalno ne izmiksuju telesne tečnosti na nivou male naseobine. To je praktično ista količina radodavanja kao i u metropoli, samo podeljena na manje kvadratnih kilometara i glavića stanovnika, što zna da deluje zbunjujuće za došljaka, koji je recimo iz te metropole došao kod babe na vikend ili slavu. Sve dok dotični ne uvidi prednost novog lica među već viđenim seoskim življem.
- 'De s', Ljubinka, lepotinjo!? Što si mi se smračila k'o da ti zlatica uzjebala sav krompir? A mala? Tužne oči i tesno jeleče, u 'lebac mu, ko da ne iskoristi situaciju - :zavodljiv namig "the best of Gruža":
- Eve me, Milorade, nemoj da mi staješ na muku. Sad sam bila s' Rala i završili smo zanavek, dabogda mu se seme zatrlo i sva stoka pocrkala, kurvar neopevani!
- Aaaa, znači došlo i do tebe da je sinoć orgijao sa neke tri belosvetske u onu našu diskoteku... Ccc - :ispljun šlajma u travu: – Znaš ti da je Rale oduvek lako padao na te stranjske pičke. Šta li ste se sve uhvatile za njega, ta ne može celo selo na jedan ašov, makar bio i od zlata. Nego, sad kad si slobodna – :baca oči u jeleče: - mogli bi mi malo da se družimo, da ne gubimo vreme...
- Iju, Milorade! Šta ti pada na pamet, pa nisam ja takva...
- Uopšte mi nije palo na pamet da jesi - :iskez oko ušiju: - Ljubinka, budi pametna, iskoristi sad kad možeš, kurcu vreme ide.
- Ma, Milorade, nemoj pogrešno da me s'vatiš, ali selo priča da u vas Sretenovića ašovi baš i nisu tvrdoga kova.
- Ooo, Ljubinkaaaa, kad te budem nateg'o preko obraza sve ću lokne da te ispravim. Ne kudi konja kod jahala nisi! I tvoju su njivu prekopali svi dilberi od Lekine prodavnice na kraju sela do autobuske stanice za Kraljevo na autoputu, pa ja i dalje hoću da skočim u taj tvoj bunar želja.
Stvar koja nas je kao decu mogla obradovati do neba, vrednije o bilo koje igracke je to da nas na pruzi doceka spusten branik a u susret dolazi teretni voz, i tu nastupa nadmudrivanje sa bratom/sestrom o tome da li je bilo 41 ili 42 vagona, i da li se lokomotiva racuna ili ne.
cale naravno jebe sve po spisku, jer vec kasnimo na slavu kod ujaka.
To je ono kada pivo stavljaš u frižider da se ugreje. Jedini put kada si zahvalan babi na vunenim čarapama. Odjedared ti ni onaj šećerasti čaj nije više tako ogavan. u Stanju si da popušiš sam sebi, samo da bi se malo zgrejao. Smederevac slaviš kao krsnu slavu. Jedina lepa stvar je što je tolko ladno da ne možeš ni da se upuvaš, pa kupanje nije obavezno.
Panajia je ustvari zito koje se sluzi iskljucivo u slavu pokojnika,na parastosu,medjutim,nas narod je ovaj izraz iz ogromnog neznanja poceo da koristi i za ono zito koje se sluzi na slavama,sto dovoljno govori o novokomponovanosti nasih danasnjih "vernika".Inace sto se zivog jezika tice,Panajia se sirom cele Srbije koristi u sklopu raznoraznih psovki od kojih je verovatno najrasprostranjenije seksualno opstenje sa istom,sto opet dovoljno govori o novokomponovanosti nasih danasnjih "vernika".
-Jebem'iti panajiu!
Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.
Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.
Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.
Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.
Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.
Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.
Ali zlo ne spava…
- Johnny Kurajber: Buksno, ajde uzmi koji vops, pa da se zabodemo kod mene i gledamo TV duel Tadića i NIkolića.
- Buksnetina: Ajde, evo me za petnajs minuta.
.
.
.- Boris Tadić Mi danas živimo u zemlji koja je u svetu sinonim za demokratiju i poštenje. Ulažemo veliki novac u sve bitne sfere društva. Školstvo, zdravstvo, socijalna pomoć, velike strane investicije. Sve smo to mi doneli. Zato je danas Srbija zemlja koja se smatra liderom regiona i zemlja koja je okarakterisana kao zemlja najubrzanijeg razvoja u jugoistočnoj Evropi.
- Tomislav Nikolić: To možete da pričate nekom drugom. Nekome ko ne živi u ovoj zemlji. Građani jasno vide kuda nas vodi vaša politika. Mi ćemo sve da pohapsimo, uložimo osamstopedeset miliona u poljoprivredu, milijardu u industriju i razvoj malih i srednjih preduzeća, a naša zemlja se neće klanjati nikome u svetu.
- Boris Tadić E pa mi ćemo da uložimo duplo više, sada kada smo kandidat za prijem u Evropsku Uniju, a usput ne damo Kosovo, pripojićemo Republiku Srpsku Srbiji i nastavićemo trend povratka mladih ljudi koji su otišli devedesetih iz naše zemlje nazad, pošto smo već vratili oko četrdesetpet posto, a inače da naglasim, postali smo i svetski lider u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno podigli smo i MOST za osam godina.
- Tomislav Nikolić: Vi vratili ljude? Pa Srbija je danas zemlja sa najstarijim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih, koje ćemo mi onim malim i srednjim preduzećima zaposliti, kao i dovođenjem Ruskog kapitala u zemlju jer naša stranka ima isključivu tapiju na saradnju sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. A što se tiče Kosova, mi ćemo da insistiramo na rezoluciji 1244, koju ste skroz zaboravili i vratićemo našu vojsku i policiju dole, naravno uz saglasnost Evropske Unije kojoj svi težimo i koja bi nas raširenih ruku dočekala kada bi mi došli na vlast.
.
.
.- Buksnetina: Au brate. Gde ova dvojica žive? Voleo bih u toj zemlji i ja da živim, majke mi.
- Johnny Kurajber: Ma idi bre, kada ih slušaš Švica je kurac za nas. Nego da menjam ja kanal?
- Buksnetina: Ma da bre. Ne mogu da ih slušam više kako seru. I crtać je realniji. Nego sve mi je privlačnija ona tvoja ideja da osnujemo stranku. Ako ovi budu na vlasti i ovi sa njima u talu u opoziciji još deset godina živećemo u šatorima.
- Johnny Kurajber: Može. Vreme je za promene. Prvo i osnovno, kako ćemo je nazvati?
- Buksnetina: Nemam pojma. Ajde da otvorimo temu na forumu pa izaberemo najbolji predlog.
- Johnny Kurajber: Odlična ideja.
nas obicaj da se za sahranu sprema k'o za slavu polako uzima maha u humanitarnim svrhama,naime,dolazak na sahranu vise ne znaci doci da bi se odala pocast preminulom vec da bi se najelo i napilo...na sahranu ce doci i oni koji su se prijateljstva setili tek onda kad su culi da je u subotu u 3 sata sahrana(sa sve menijom od pecenja prsute,do ladnog pivca i rakijice)
.....necete verovati al ovo je istinit primer iz moje okoline....
plakanje pored sannduka,,,svi tuzni,dolazi covek(daveci se prsutom i pivom,jedva izusti)
-JAO KAKVA TRAGEDIJA,TAKO MLAD COVEK...CCC,STVARNO,MARKO JE BIO IZUZETAN COVEK,PRAVI PRIJATELJ
-zena pokojnog-ALI GOSPODINE,moj pokojni suprug se zvao DARKO
provaljen covek u sebi..(E JEBO ME ONAJ PESKIR NA KRSTACI POMESAH D I M)
Narodna mudrost iz vremena posle drugog svetskog rata. Nova vlast je donela nova pravila: voli se Tito i partija, 'oćeš ili nećeš, svejedno je. Ali vera i tradicija ne može tako lako da se zaboravi. Tako smo imali članove partije koji tajno idu u crkvu i dobre srpske domaćine koji slave slavu, ali na zidu drže i Titovu sliku. Za svaki slučaj. Nikad se ne zna.
Kada je Tito izašao iz mode ispalo je da su svi bili članovi partije prisilno a da su u stvari svo vreme bili iskreni vernici koji su redovno išli u crkvu.
Kad neko plati danak neiskustvu i uzme da pere sudove dok ima nekog u blizini, pa se to pročuje, i svi hoće da iskoriste priliku da podmetnu svoje prljave sudove, pa ljudi počnu da donose tanjire, čaše, ispijaju vrelu kafu samo da ne bi morali da peru šoljice posle, čak se ponekad neko seti i masnog, upeklog pleha u kom se pekla prasetina onomad za slavu.
Odete na slavu. Krene redom, meze, corba, sarma , pecenje, kolaci i za sve to vreme rakija pa spricer pa pivo i taman kad krenu dublje i bitnije teme, politicka mimoilazenja i zelja za ponavljanjem celog ciklusa zdranja iznova a domacica donese kafu . . . Znate da je svemu kraj i da je vreme da tu utanjenu otuznu tecnost bacite za vrat i pocnete da lazete kako vam se zuri, spava i tako to.
Domacin vas kao zadrzava iz kurtoazije da jos ostanete a vi satro bas morate da krenete.
Sikterusa je dakle domacinski fajront.
Složena motorička veština koja se izvodi samo u slučajevima opšteg narodnog veselja. Dakle, na svadbama, slavama, ispraćajima u vojsku i naravno, na sahranama. Sastoji se u izviđanju poprišta slavlja , infiltraciji na isto i naravno, obilatoj konzumaciji ića i pića. Poziv naravno nije potreban jer si sa mladine strane/se na slavu ne zove/si išao u osnovnu sa nesretnikom/si naravno znao čoveka i da je živ, on bi to mogao i potvrditi.
"Ne znam šta se dešava sa ovim narodom. Niti se ko ženi, niti umire. U vojsku nikome ne pada na pamet da ide, a i počinjem sumnjati da su svi oni zapravo komunjare. Ej, niko slave ne slavi?!? Pa kuda ide ovaj svet? Nigde da se bace noge pod sto."
Misao svakoga kada ode na svadbu, slavu, osamnaesti, slavlje, i kada se iznese meze a jede ti se u p.m. U sebi razmišljaš da l' da uzmeš ili ne, ali uglavnom ne uzimaš jer nećeš prvi. A kada neko(ne ti) konačno uzme prvi, svi počinju da ćapaju za njim, onda je sve lakše i prijatnije se osećaš, naravno ceo oval je prazan posle 15 minuta.
Za razliku od običnog (nazovi) izroda u nekoj porodici, luda predstavlja dežurnog uveseljivača vascele familije. Bilo da je u pitanju neka komična situacija ili je u pitanju epopeja o najvećoj blamaži veka, dežurni komedijaš je tu da prikupi svu... hm... "slavu" tih pričanija koje će se prenositi s kolena na koleno.
Jednog dana, na nekoj svadbi ili nekoj drugoj svetkovini, uvek će se nekako doći do "onog" rođaka što je uvek na nekoj, da ne čuje zlo, sa'rani umeo da odvali neku uber-nebulozu, koju je čulo tri četvrtine davno upokojenih (o ožalošćenima u povorci da ne govorimo), iako dotični govori toliko tiho, da ti uši krvare. Naravno, niko mu to nije uzimao za zlo, ali su ga svi, nekako izbegavali. Plašili se, valjda, da se ne zaraze, šta li već.
Čaprljati ili čačkati nešto bilo prstima, kašikom, viljuškom, krampom, ašovom, svejedno čime, doduše ne na tako predviđeni, ili pak, društveno prihvatljiviji način. Recimo to ovako: bilmez s 2000m nadmorske visine sigurno neće kod prvog komšije na slavu da jede jagnjetinu 'normalno', nego će da burička po tanjiru i da prevrće svaku parčetinu mesišta dok ne nađe loj, pošto mu je očigledno to gušt. Nabijem mu moj.
- Srce, khm, kapiram ja te mažnje-pažnje i to, ali prekini da buričkaš po njoj prstima ko da tražiš krastavac u tegli jebote i spakuj mi ga već jednom.
Nezaobilazni faktor u ideoloskom sistemu srpskog konzervativizma. On je plemenit, rodoljubiv, slavi slavu i voli decu. Personifikacija casti i postenja. Koliko ovo ima veze sa realnoscu govori nam svakodnevna sudska praksa. Naime, nas domacin je redovni ucesnik parnicnog, a veoma cesto i krivicnog postupka jer ne preza da zbog medje raznese lovackom puskom ili iskasapi sekirom i rodjenog brata. U glavnom se radi o gastarbajteru koji je cistio klozete po Svajcarskoj i Nemackoj. Ima kucu na 3 sprata, na kapiji lavove a u stali Mercedes.
... Jovana, Đorđa, Trifuna, Nikole, sve u zavisnosti koju slavu slavite.
Blagosiljanje nivoa 100. Upotrebljava se u znak zahvalnosti za uslugu toliko veliku da bi momentalno skinuli ikonu sveca zaštitnika sa zida i na njeno mjesto postavili sliku svog dobročinitelja na kojoj nazdravlja kriglom, dok slobodnom rukom drpa konobaricu za sisu.
Bacili bi u bunar tradiciju koju su vaši preci sačuvali od Turaka, ustaša i politkoma partije da pokažete koliko cijenite onoga ko vam je valjao u životu.
U stvari, ne bi, to se samo tako kaže.
- Neka mali dođe kod mene sutra u 9, biće primljen za stalno. Plata će mu biti milju i po, imaće ličnog šofera i sekretaricu sa dupetom od dva ara.
- Kume, fala ti đe čuo i ne čuo! I trećeg sina si mi zaposlio. I sve to bez pare i dinara zauzvrat. Slaviću te mjesto svetog Jovana!
- Nije džabe, kumašine. Sve je to kuma platila i preplatila, ako me razumješ.
- A???
- Opušteno, sve u duhu tradicije.
Poznat jos kao "Misur" i "Miskan" je cuveni navijac partizana i urbana legenda Beograda.Cesto se skida go na utakmicama i uglavnom prebiva kod stadiona JNA.
Ali covek je stekao svetsku slavu kada je Metallica gostovala u Srbiji.Intervijuisao ga je CNN a on je izjavio :svome dobrom drugaru Metaliki da odrzi dobar koncert,da ne zabusava i da bude puno ljudi na stadionu Partizan.Posle je poceo da skandira METALIKA OLE OLE OLE...Video je prikazan na CNN kanalu i usao je kao jedan od najgledanihij klipova na youtubu
S njim si najbolji,s njim si dobar,uvek joj se i uvek te se neko takav obraduje i zaskace u guzvi,on ce ti srediti sve kad treba-just whistle,za tebe je on/ona uvek tu......Jedna od reci kojom zelite preuvelicati odnos s nekim vrlo bitnim ,koji bi vam doneo instant slavu u vasem drustvu i odusevljenje istog,a prava istina je da sa vasim "prst u bulju prijateljem" ste "zdravo za zdravo" u ocesi me prolazu.
-Milena: -Jaaaaao kad bih mogla da dovučem na party DJ Bukefala i MC Konkorda oni su vrh...
-Marko: -Ma ja cu ti sredim ja sam s njima na prst u bulju,keve mi Nevenke.
To je ono kad deca svaku čokoladu, koju dobiju za rodjendan, za slavu i u drugim sličnim prilikama, otvore i time onemoguće svoje roditelje u opakoj nameri da iste poklone nekoj tamo drugoj deci. Isto tako, pod ovaj pojam se mogu podvesti i akcije tipa : "Pojesti čokolade što pre" ili "Sakriti čokolade, pa reći da su pojedene", koje imaju za cilj da iste ne postanu posluženje rodbini, komšijama...koji dođu u goste.
