Sredovečna tetka među šerpama, ne još propala da je krpe kalajdžije i cigani mada to se ne radi više odakle izvukoh sad to, a opet ne ni mlada delimano pička nafurana sređena među šerpama na koju se diže svaki lonac.
Ne mora baš da se pere posle svake upotrebe onako, masna, mutna ali draga daje poseban šmek kokicama zamašćenim, posoliti dosta, neki stavljaju i vegetu, ja sam protiv.
Ehhh a nekad se u njoj kuvale sarme samo za slavu pa se onako šepurila podgrejavajući i mameći vode na usta, a danas se u njoj koka omladina kukuruzna sirotinjska ali ona se pomirila, bitno je da radi i dalje, da se šljaka, da učini deci neki put, samo ne penzija memljiva u donjem delu sudopere među paučinom ili ne daj bože u šupi nekoj, garaži, ostavi, neće ona, ko Žarka, neće još u penziju, nek se i koka i masni bolje to nego da prazno odjekuje mrzeći se sa tvrdo zaklopljenim poklopcem.
Ima i onaj kućni aparat i ok je to samo što kokice imaju onda ukus ko stiropor posoljeni inače je ok, pa ok vam je ovde, ok, baš ste lepo sredili, el se puši ovde, ne? pa ne volimo baš, a ok, ok to je ok, evo gasim, nisam ni upalio, evo me na terasi već.
Perpetuum mobile predmet koji sluzi da bi, jednom poklonjen, kruzio neprestano, neopterecen vremenskim ogranicenjima, istim krugom rodbine, prijatelja, poznanika- omogucavajuci darodavcima da ponosno, i bez ikakvih izlaganja troskovima, odu na tu-slavu, rodjendan, veceru, godisnjicu itd. Sadrzaj takvog poklona je isti i neupitan,moze biti bilo sta:od bele tehnike, slika, ali najcesci je flasa s alkoholnim sadrzajem. Jedini problem predstavlja ukrasni papir, odnosno kesa u kojem je predmet pristigao-da li ga menjati ili ne? Eventualni, dodatni problem moze predstavljati mogucnost da je isti popijen od strane maloletnog ili tek punoletnog ukucanina pri situaciji-prazna mi bila gajba ili Isao sam i sam na neku zurku.
- U jebote kumovima sutra godisnjica.
- Sta da im nosimo, ni dinara u kuci nemamo!
- Ma sta sta, onaj viski sto su nam doneli Zika i Milka na rodjendan.
- U jes, dobro si.
(sutradan...)
- E a jesi ti sigurna da smo od Zike i Milke mi ovo dobili, da bas nismo od kumova?
- Otkud ti to?
- Ma sumnjiv mi ovaj ukrasni papir, pise nesto "najboljem kumu..."
- Uzmi onaj od tvoje mame sto smo dobili za decji rodjendan pa prepakuj.
- E dobro si. Nema da skontaju da je njihov kad bude s onim mecama i zekama na njemu...
........
- Sutra kumovima godisnjica.
- Hajd ponecemo im onaj viski sto smo dobili pre par meseci od Zike i Milke...
(sutradan)
- Sine, hodi da te tata nesto pita...Gde je onaj viski, jebacu ti mamu maminu, bio je ovde a sad ga nema!
- Ovaaj...Ma ne znam ja o cemu ti pricas, cale! Odneli ste ga babi i dedi ja mislim....
Nemoguc poklon djece u americkim filmovima, pa cak i kod onih mnoooogo bogatih. Skoro svako dijete zeli da za rodjendan, krizmu, barmicvu ili neku drugu slavu dobije ponia, ali to je uglavnom znanstvena fantastika, tako da roditelji uvijek reagiraju na izrazenu zelju sa onim :woooooh: (slicno ko kad crnac izvali mocugu pred neku zeljnu) i kazu da to ne moze (msm na ponia). Znamo i sami da tamo djeca mogu dobit sta god pozele, mocno biciklo, skejt, rolere, auta, kamione, hummere, ajkule i drakule... ali nikada, bas nikada toliko zeljenog kopitara.
A mi dobijemo pleteni dzemper od babe sa sve sarom iz doba jure i pravimo se da smo zadovoljni -.- mamu im razmazenu...
Americki cale: Hej, ges vot vi gat ju for joj brdej :-)))
Americko derle: hmmmmmm aj dont nou, vot kud it bi
AC: Samting ju vontid a looooong tajm ago
AD: uuuuuuuuuuuhm (ono glupo americko) oooo aj nou, ic a poooooooniiiii jeeeeeeee :-))))
AC: (Misleci u sebi: evo ti kurac sto ces ponia dobit) noooooooo, ic a brend nju kadilak eldoradoooo
AD: gad demit (cartman style) aj dont vont a fakin kar, aj vont a pooooooooniiiiiiiii (odlazi uplakan)
AC: vat kajnd of lengvidz iz det? kam bek jang men, rajt nau end apoldzajz
AD: aj houp jur gona brn in hel ju fakin eshol (zalupi vrata u facu)
AC:douz kids (i odmahuje rukom)
Mrčo koji obavlja prljave poslove.
Mujo iz vica čiji je zadatak da nahrani pse i ne dira ništa.
Igrač sa jednodimenzionalnim talentom - dobar je šuter, al' ima spore noge i ne zna da kreira, ili, nema tehniku, nema šut, al' kida u odbrani. Pauniću, sjedi dole! Upravo ta ograničenja odrediće njegov put. Ubaciće ga da napravi faul i ekspresno vratiti na klupu.
Može on da bude srčan, može biti čak i ljubimac navijača, ali onog momenta kad se svjetla pozornice pogase i padne zavjesa na njegovu karijeru, zaboraviće ga kao da nije ni postojao. Slavu će uvijek da prigrabi neko drugi.
Igrač zadatka se neko vrijeme uživi u svoju ulogu, ali vrlo brzo počinje da sanja o mjestu nosioca igre. Predložiće treneru ili saigraču promjenu svoje uloge, ali sve što će da dobije biće podrugljiv smjeh.
Nikad nećeš odrasti mali veseljače...
- Udaješ se??? Kako to, odjednom...
- Eto tako. Došlo mi.
- Udaj se za mene!
- Ma, daj...
- Što, šta mi fali? Mlad, lijep, zdrav, volim te k'o boga, u krevetu nenadmašan, znaš i sama koliko si mi samo puta svraćala!
- Živiš na selu i voziš jugu, a nisi Batistuta. Najbolje da ostane kako jeste, a ja ću te zvati da mi povremeno utrčiš sa klupe. Ako ti ne odgovara uloga koju sam ti namjenila, ima kome odgovara.
- E, dođi sad 'vamo da ti utrčim ružno!
Popularnost je mac sa dve ostrice. Jednoga dana si zvezda, sva vrata su ti otvorena, bilo o cemu da se radi. Drugog dana se na glavnoj stranici najcitanijeg lista zute stampe vidi kako 'pravis bahanalije sa skockanim cicama. SKANDAL!
...samo budala ganja popularnost i slavu, biznis je za moju telegentnu glavu...
Najčešći mogući oblik prezenta za vreme Novogodišnjih i Božićnih praznika.Kao jeftina kineska kopija originala,predstavlja neki oblik ulaznice kod domaćina na krsnu slavu ili proslavu,jer Bože moj poklonu se ne gleda u zube.Takodje predstavlja i teret za domaćina jer ne može da ga se otarasi kasnije da ne bi uvredio goste,kad mu sledeći put dodju u kuću i primete da ga nema.Postoji i postupak predaje ovog izuzetnog poklona:
1.Udješ u kuću da te niko ne primeti.
2.Primakneš se drugim poklonima i ostaviš svoj poklon.
3."Oho, 'de si domaćine,kako je? Evo ja ostavio poklon tamo kod vrata..."
Nekad davno predstavljao je sinonim za poštenog čoveka. Danas, u vreme kapitalizma i latentnog socijalizma u DNK prosečnog Srbina, on predstavlja sinonim bede, jada, čemera i svega crnog da crnje ne može biti.
Radnik u fabrici postaje predmet fabule kada se priča o tome kako postoje ljudi koji ne mogu sebi priuštiti da idu na letovanje, pileće belo deci za ručak, fensi cipele deci za malu maturu ili crnogorski "Vranac" za slavu. Oni koji ga pominju u najvećem broju nisu ni videli fabriku, možda samo sa auto-puta. Prema verovanju, radnik u fabrici nikad nije išao dalje od svoje rodne grude i radi samo za puku egzistenciju.
(Dnevnik) Danas u 13 časova policija je privela Miroslava Miškovića i još 9 osoba zbog sumnje da su oštetili državni budžet za preko 17 miliona evra...
Pa, mamu im jebem, gde će im duša! Oni kradu milione, a prosečan radnik u fabrici jedva sastavlja kraj sa krajem!
- Dragi...
Reci, draga...
- Gde su nam slike sa Maldiva, dolazi mi sestra, pa hoću da joj pokažem!
Eno ih u regalu!
Rijetko koji narod, kao naš, ima toliku potrebu da pokaže koliko je bolji od drugih. Volimo da budemo prvi, pa to ti je. A, volimo i da zaobiđemo pravila, da se tako blago izrazim, sve u Viktorijinu slavu. A, što tek uživamo kad nekog tako zajebemo... Tu nam ni Argentinci nisu ravni.
Najčešće manipulacije prave se sa falsifikovanjem godišta. Dobro, da čovjek i razumje slučajeve u seniorskoj konkurenciji, poput Obafemi Martinsa ili Taribo Vesta - hoće ljudi da se bolje prodaju, a još su u snazi, ali kako razumjeti navlačenje godišta u juniorskoj konkurenciji? Šta - bićeš regionalni prvak sa pjetlićima, vajni treneru? U, jeee... Uspio si u životu.
- Povlačim ekipu sa terena! Neću uopšte da igram!
- Ali, zašto, dragi kolega?
- Zato što ste prevaranti! Vidi ti zadnjeg veznog! Za dvije glave viši od ostalih!
- Uvjeravam vas da je isto godište kao i ostali. Napredno dijete!
- Kurac moj isto godište! Možda su ga roditelji te godine za ruku doveli kod matičara da ga prijave. U stvari, momčina je najvjerovatnije sam došao po JMBG. Eno mu posjekotine od brijača kraj desnog uva!
- Garantujem vam da...
- Hajde mi pokaži njegov pasoš, ako smiješ!
- Pa, ovaj... Napraviću izmjenu, ako baš insistirate.
- E, tako! Neka pobijedi bolji!
.
.
.
- Napravi ovaj izmjenu.
- Napravi, jašta!
- He-he, a kad bi samo znao da smo pozajmili napadača, lijevog beka i desno krilo od državnih prvaka, he-he!
- Ko ga jebe kad ne poznaje materiju. Evo ti moj novi broj mobilnog. Biću u kafani. Zovi me samo ako ovi spuste ispod tri gola razlike.
Ručno napravljeni domaći kolači.
Izraz poznatiji seoskoj populaciji!
A: Jes' napravila sitnu mešnju za slavu?
B: Joj nisam, ta zgovnaću nešto sutra!
Nije zozovača, al' nije ni medovača. Nije daskovača al' nije ni dunjevača. A može biti bilo koja od njih. To je jednostavno kvizovača i ne znaš dok ne probaš.
Sve srećne porodice liče jedna na drugu, ali svaka srpska porodica peče rakiju na različit način. Zato kad ideš na nepoznat teren u prosidbu, kod druga na slavu ili šta god ruralnog karaktera, ne budi eksperimentalac-mazohista da te ne bi sastavljali lopatom, nego umesto gazdine domaće, lepo skupi muda i potraži vinjak, ili bilo koje drugo piće flaširano. Gazda će možda biti uvređen i možda te nakljuka govnima ko mladog majmuna, ali, hej, izbegao si kvizovaču!
-Kako je bilo kod njenih na selu?
-Uhh, ne pitaj, još mi se mozak odvaja od lobanje.
-Au, da nisi išo na kvizovaču?!
-Pa jbg... Skupili se lokalni kmetovi okruglog stola ko da prave FNRJ '45te, ukrstili oči ko dete tregere, i samo skoči tast, ošinu me pogledom francuskog vojvode pred giljotinom, i masnim, izgorelim glasom reče: zete, šta piješ? I ja vidim neku brlju na astalu, pocepam si krštenicu i kažem: dajte tu vašu... Auu bratac, ko da me je sam Perun munjama klistirao kroz usta mrtva kad sam potegao prvu na eks. And suddenly I felt nothing...
Alternativni nazivi za jagnje i prase.
1"Jel mi dolazis sutra na slavu?"
2"Zavisi,jesi klao trsu ili klempu!"
Kuca, nakicena svim mogucim dzidza-bidzama iz inostranstva, na 3 sprata, obavezno sa fasadnom ciglom, parnim grejanjem, ogradom na kojoj ima raznoraznih lavova, tigrova i ostalih zveri, zavesama obavezno sa zlatnim vezom, u kojoj niko ne zivi. Naime, u toj kuci se samo slave slave. Pribor za jelo je obavezno posrebren ili pozlacen, a kuca se inace obicno nalazi na neasfaltiranom putu, negde na relaciji Vukojebina-Pizda materina. Ovu instituciju su izmislili gastarbajteri, jer jebes ti to sto imas pare, ako celo selo nije videlo i prepricalo kako jedes sa pozlacen pribor, ki car Dusan. Poveli bi oni i Betovena iz Njemacku da im licno zasvira na slavu, al' kanda mu nije dobro poslednjih par vekova.
Ono što svaki Srbin u kući mora da imade. To je oličenje uzvišenja i pokazatelj moći i stava porodice. Kad ga otvorite kroz čitavu sobu prostruji onaj miris lozovače iz jeseni '83 i raznih pičaka materina koje se unutra nalaze.Od Jack Danielsa do nekog Vermouth Rianco Scotcha za kog nikad čuo nisam al znam da sam se za pretprošlu slavu baš od njega odvalio k'o bulja.
Pre svake slave obavezno se sva pića izvade na neki stočić il' neki kurac koj' se ne mrda pa da lepo možete da poslužite goste uz Rafaelo kuglice, Rozen tortu i ostalih kuraca koje znam da ne idu uz alkohol al' ko ga jebe.
Jedna od mnogih srpskih slava. Slavi se 31 juna.
- Koju slavu slaviš?
- Sve-ti-metnem
- Koju bre?
- Ma ništa,ništa...
Biti u blizini smrti, na ovaj ili onaj način. Preživeti situaciju gde su šanse za to mikroskopske, pre bi opalio Anđelinu Džoli u sve tri rupe dok vas Bred snima i aplaudira ti na performansu i... Dobro, dovoljno jasno, preskočiću svetsku slavu, klipove tvojih odvala na Jutjubu, gostovanje u svim emisijama TV Pink redom kao naše gore list, podrazumeva se.
Ili, pak, biti na nekom mestu gde si okružen mrtvima, stalno u prisustvu smrti, prinudno ili poslovno.
Ako te ne ubije, ojačaće ti karakter i uliti specifično iskustvo nedokučivo običnim smrtnicima, da parafraziram Fridriha. Ničea, ne onog vukajlijaškog, MMM ili koji je već po redu.
- Jao, deda... Koliko si samo puta u ratu gledao smrti u oči preko švapskih mitraljeza i topova dok su ti drugovi padali k'o muve oko tebe, a sad da pogineš niz stepenice dok si silazio u podrum po novo balonče rakije!
......................................................
- Šta je ovo, novi pokušaj atentata na našeg predsednika? Baš ga za'oćalo.
- Ništa to za njega nije. Koliko je samo puta taj gledao smrti u oči na prethodnom radnom mestu! Neće taj još u staru firmu da mu uzimaju meru.
Simbol prosperitetnog i gostoprimljivog čoveka. Po nepisanom pravilu on je oženjen, ima decu, kuća mu je puna raznih rakiještina, u dnevnoj sobi visi ikona sa kandilom, briketima i ostalim propratnim cirkuskim rekvizitima kojima će odati utisak što većeg klišea. Neka ga zovu i gazda. Prvo što bi bilo izgovoreno od strane mnogih (sada, posle odgledanog filma Ivkova slava, svih) po dolasku na nečiju slavu bilo bi " srećna slava domaćine". Deca su mu vaspitana u pravoslavnoidemnaveronauku duhu, obično pobornici ideje da sve Šiptare, Hrvate i Muslimane treba mučiti i pobiti. Sinovi će kad odrastu postati keramičari-teraceri-pećari a ćerke će se poudavati za lokalne polivampivoposebiudiskoteci šmekere, prati mu gaće, suđe, noge i povremeno biti "bivene".
Najznačajniji događaj u ovoj zemlji još od Cerske bitke naovamo. Rame uz rame sa Andrićevim dobijanjem Nobelove nagrade ili čuvenim POSELO okršajem na Malom Kalemegdanu 1990. Ništa i niko neće moći da pomuti svečanost ovoga istorijskog trenutka u kome smo uspeli da izvojevamo tako važnu pobedu i još jednom potvrdimo da ova zemlja ima budućnost i nadu za spas. Jer, samo ona zemlja koja uspe da braon flašu pretvori u zelenu i pritom još doda i neku usranu aplikaciju, može se podičiti svojim stručnjacima. Ujedno, počinjemo da strahujemo, šta će se desiti ako dođe do odliva mozgova pa naši stručnjaci počnu da proizvode još bolje i još zelenije flaše za strane pivare?
Stoga, drugovi i drugarice pivopije, predlažem da odmah streljamo sve naše drugove projektante nove flaše, kako nikad nikome ne bi odali tajnu našeg uspeha i kako niko nikada ne bi mogao da pomuti našu slavu!!
Beograd, 4 sata ujutru. On leži, a Slavica Đukić-Dejanović ga zaskočila, govori mu svakakve gadosti i u divljoj strasti hoće da polome krevet. Odjednom, zvoni telefon. Boris se trgao, shvata da je Slavica samo pusti, vlažni san. Sklanja crni povez preko očiju i javlja se otegnuto: Mooolim?
- Halo, Boris, zdes nahoditsa Medvedev! Što eto slučilos v Serbii? Nam javilis da u vas zdelana novaja pivovaja zeljonaja butilka! Eto epohaljnoe! Bravo maladci! Mi srazu okončaem kosmičeskij program i načinaem rabotat etuju butilku.
-More marš bre u pičku materinu, kakav crni medved??! Mene si našao u ovo doba da zajebavaš!! Jebem li ti majku krvavu, što ne spavaš ko sav normalan svet!!! Sutra vadim listing iz pošte da vidim koji si...
Ljutito prekida poziv.
Samo što je ponovo ušećerio, opet zvoni telefon. Unezverenog pogleda, s parom u ušima grabi slušalicu:
-Alo bre konjino!! Tebi izgleda ne vredi govoriti...
- Helou, Boris, gud morning, dis is Obama, jes ju nou vič Obama, Barak Obama
Boris skače u stav mirno:
- O gospodine predsedniče, nisam Vas prepoznao. Izvinite, ma neki ludak me sabajle zajebava. Molim Vas, oprostite.
- Hej Boris, never majnd. tejk it izi. Vi hev hrd dat ju hev nju lajon bir botle, sač a džinius ačivment from ju. Aj vil send ju a tim ov eksperts in fju dejs. Vi mast hev dat nju tehnolodži. Baj.
Boris drži u ruci slušalicu...
- More jebaću vam ja rosnu majku! Nećete vi mene sabajle zbog tog sranja da budite ( okreće broj ): Alo Dragane, alo Šuki, je l' me čuješ? Ma znam da je rano i mene su probudili, daj zovi ove tvoje u novosadskom korpusu, nek pobiju ona govna u Čelarevu! Ne mogu da spavam zbog njih na miru! Napraviše mi čitavu ujdurmu. Taman sam Slavicu za sisu uhvatio...šta koju Slavicu?... Šta pričaš bre ti, ko je uopšte pomenuo Slavicu??! Ajde Šuki, bratori, sredi mi to! Aj ćao i izvini se Mariji ako sam je probudio...
- It' s Morphin' time! -
Čuvena i krajnje izdebilizovana replika iz američke tinejdž serije 'Moćni Rendžeri', iste serije koja nas je planski trovala, dugi niz godina praznila ulice i škole u našoj zemlji, ali i na specifičan način pretvarala nas, svoje nesluteće male gledaoce, u totalitarne idiote i kretene koji su svaku moguću priliku koristili ne bi li uzvikivali rečenicu iz naslova i ludački skakali na nevine spomenike i skulpture po parkovima i trgovima. Danas, Moćni Rendžeri ne uživaju toliku slavu kao onomad kada smo se ogrtali crvenim i žutim mušemama ne bi li imitirali drage nam idole ali i dalje se, doduše u drugačijem kontekstu, koristi ova legendarna rečenica koja je nekada krasila zajedništvo Zaka, Ejpril, one Žute kurave...i ostalih nindži.
1995 god. , Beograd, Srbija
- Sine, ajd' idi i pozovi dedu - ručak će uskoro...
- 'Oću, mama. IC MORFN TAJM!!!
- Ćuti, sine, ne deri se! Znaš da je deda prošli put 'teo da dobije infarkt kad si prošli put kren'o tako da se dereš...2011 god. , /
- Momci, ako niste primetili, ona grupica od 5-6 devojaka nas već neko vreme značajno posmatra...Ako se svi slažete, ja mislim da je pravo vreme za grupnu akciju. Ok, ljudi. Upašite potkošulje, zabacite kosu, nabacite osmehe - It's morfin' time...
- E, Šomi, brate...A, je l' mogu ja da budem Zek?
- Ko, bre...?
- Zek. Crveni Rendžer, hehe...
- E, aj' tiću, tebra. Mo'š samo da budeš ona kuravela u roze kostimu. Bolje idi kući i drkaj na jebenog Zordona...
Kako vreme brzo prolazi...
Kanda smo se pre neki dan spremali za slavu, a eto prođe godina, kaže baka.
Analogija koja se koristi da se dočara prikriveni komunista. Bitno je da je unutra "crveno", spoljašnost i nije toliko bitna.
Kakav je onaj Milenko smrad, sad slavi slavu a prije 30 godina komšije prijavljivao, lubeničar pravi.
