Zadnji gutljaj pičkoperine, mlako pivo. Smola koja ostane na dnu flaše, a čine je žvale svih prisutnih koji su lizali flajku. Da bi eksirao to, moraš da budeš udaren u glavu, jer postoji mogućnost da ti posle par dana iz stomaka izleti osmi putnik sa grbom Apatinske pivare. Hrabrost onih koji ovo iskape može da se poredi sa vožnjom niz žilet dok kočiš jajima.
-Ustaj mrcino, dolaze nam gosti a nemamo kap cuge u stanu.
-Vrište mi jaja, ionako idem na slavu za sat vremena.
-Kakva bre slava, jel si rekao da ćeš da napraviš ručak dok ja sredim gajbu?
-Pozvala me bicuri kod njenih na slavu.
-Ne brabonjaj, zadnji put si imao ribu kad je Mandela bio u popravnom domu.
-Otpišaj bre, neću ja da ti izigravam kućnu pomoćnicu. Uostalom imaš onu krmaču što je pretekla od žurke. Idem da je otvorim...*
-Burazeru izgleda da je provrištala, moraćeš da otvoriš onaj ćaletov Čivas.
-Otvoriću ja tebi glavu, daj vamo tu flašu. Pu, pa ovo ko sa donje pipe! Evo ti dva soma, kupi pivo i neke sokove.
-Fala bato, taman mi je zafalilo za poklon.
-Pičko!
Ljudi koje vidite po raznim svečanim i manje svečanim prilikama. Sjede najbliže izvoru hrane, prvi se sa njega napajaju. E sad, neki malo brže smažu sve iz tanjira, a oni iskusniji tempiraju. Znaju kad će da se nosi supa, a kad će da dođe sarma. Sve u svemu, sva hrana koja prođe kroz njihov digestivni sistem istisne sav vazduh ( i još poneki gas) iz njihovih utroba. U nekim razvijenijim zemljama neki ih nazivaju i gurmanima.
- De bre Milunka, što spremaš tol'ko sarme za slavu?
- A šta, sad je ne voliš, a?
- Ono jes, volim sarmu k'o pič... ovaj, da, ali to je previše.
- Znaš onaj moj strika Jernej?
- Onaj što je izdao familiju tako što je otišao u Švabiju i nije kontaktirao ni sa kim do prije 2 godine, kad ti je ćaća umr'o, da traži dio nasledstva?
- E taj! Dolazi nam za slavu.
- Zajebavaš?
- Jok, i planiram da ga dočekam k'o najrođenijeg.
- Nećeš valjda kutlačom da ga...
- A? Ma kakvi. On voli sarmu. Al' od nje prdi, užas živi. A prdež mu je smrtonosan, za njega je iperit k'o Šanel 5. E, to ćemo da iskoristimo. On ionako dođe da se najede, samo da može da prdi kasnije.
- Šta? Švabica ona njegova da se guši... Auu... Da sam znao da imam tako opasnu ženu, dvaput bi razmislio prije no što bi te zaprosio hehehe.
- K'o da si imao izbora nakon što si me napumpao.
- Jebiga :tužan izraz lica:
To što si počeo, ne prekidaj. Odlično ti ide.
-I kaže ona meni da išla kod njega na slavu u Čačak, a njegova sestra je zvala u kuhinju i ladno joj rekla...
- Budi na čemu si, samo da odem da pišam, posle ćeš da nastaviš.-Auuuu, vratio se Šešelj?!? Kad ga pustili?
-Budi na čemu si, brate, šta će ti višak informacija.
Izraz se najčešće koristi da prikaže koliku je ludost, vratolomiju ili incident napravila neka osoba.
- Haha, šta je uradio Raca Panker. Otišo kod Vlastu na slavu uroljan, tamo još tolko popio pa uzeo da baca sardine na patos, a posle poceo da rasipuje so i alevu iz slanik na glavu i zabadao čačkalice u kosu.
- Taj je zajebao vek.
Sinonimi.Prvi naziv je, pod pritiskom vremena u kojem živimo, postao simbol teškog života, mesta nepoželjnog u svetu, ali i našeg inata.Otadžbini je, pak, ime ostalo neukaljano.Konstantno nas podsećajući na našu slavnu istoriju, ne dozvoljava da je zaboravimo.
1.
Ekonomska kriza uslovila je pad životnog standarda naših gradjana.Srbija je suočena sa praznom državnom kasom, nedovoljno velikom stopom zaposlenosti i uopšte nerazvijenom privredom.2.
Sramota je ovo što oni danas čine!Naši slavni precu su nebrojeno puta u istoriji padali, padali za slavu i veličinu otadžbine!
Večiti bračni problem. Trenutak kada ona (koja nikada ne gleda ulje, nema pojma kad istče registarcija, servis videla nije, niti gde je rezervna guma) postane ravnopravna sa vama koji sve to i još mnogo toga oko kola znate , samo zato jer je položila i ima vozačku dozvolu.
Debeli , uzeću kola u sredu, idem da se vidim s Marijanom!
Ali meni trebaju, idem na slavu kod Ivice!!! Ti možeš i autobusom. Marijana je u gradu a Ivica u Mladenovcu!
Doterana autobusom-nikako. Žao mi je , prva sam rekla.
E nek sam te terao da polažeš, jebao me moj otac ludi....
Zimska olimpijada u Srbiji počinje 19. Decembra Slavom Sveti Nikola, a završava se 14. Februara Slavom Sveti Trifun. Pripremna sezona ujedno i prvo zvanično takmičenje počinje 19. Decembra, Najvećom Srpskom slavom (disciplinom). Za to vreme takmičari treniraju svoj stomak i jetru.
- Sine, nemoj ništa da planiraš za večeras idemo kod strica na slavu.
- Ali tata dogovorio sam se sa društvom da idemo na sankanje.
- Sine stric je ispeko celo prase i ohladio gajbu vina kad sam mu reko da dolazimo.
Gosti na slavi kojima domaćin, u želji da nadmaši prethodnu godinu i sve komšije, iznosi gomilu eksperimentalnih jela. Naročito se često koriste kod onih slava koje padaju u posni dan pa ne možete izneti gostima pragnje i gibanicu nego morate smisliti šest različitih jela od šarana i pasulja.
- Ženo, rešio sam da spremam dimljenog oslića u soja sosu sa tofu sirom pohovanim u pivu i integralnim prezlama za slavu.
- Super, imam i ja odličan recept za maslačak u turšiji koji odavno želim da probam!
- Budibogsnama ženo, odakle ti maslačak u novembru?
- Pa nema, ali ću umesto maslačka staviti brokoli, to je skoro ista stvar...
Uzročno-posledični krug u koji veruju samo oni kojima je neko nešto učinio nažao, a oni ne mogu ništa povodom toga.
(I Indijska populacija, naravno)
- Uvek sam bio dobar čovek, išao sam u crkvu za slavu i Božić, nisam šutirao kučiće po ulici, dao bih čak i Ciganu koju paru kad mi zapeva u autobusu, a kurva me šutnula! Čime sam to zaslužio, 'ajde mi, molim te, reci!?
- Ne brini, brate, uvek je tu karma.
Verovatno najvažnija stvar u sprovodjenju naših običaja. Daje se u svim prilikama, čisto onako - radi reda.
Majka: Sutra moram kupiti jedno 3-4 peškira, izlizali se ovi stari...
Otac: Ma što bi kupovala? Evo ti, sutra je Božić, položajnik sam kod Mileta, dobiću jedan. Posle toga idemo na Stjepanjdan na slavu kod Raleta, tu lomim kolač, eto i tu jednog. A onda svadba kod Jove, tu smo svatovi, računaj još jedan peškir...
Sve što može da preokrene segamega sranje u lako podnošljivo.
-kad nevoljno odete na slavu i željno iščekujete SMS da vam je naplata parkiranja istekla
-kad vas mrzi da se istuširate, ostajete poslednji jer znate da će svi pre vas da "potroše bojler "
-kad otkrijete da se saobraćajcu osmehuje brk i navalite da ne platite kaznu
Tokom I svetskog rata komandovao je 2. bataljonom, 10. kvadrovskog puka, tokom odbrane Beograda, 1915. godine.
Kada se vojska povukla iz Beograda i započelo je potpuno povlačenje iz vojske i naroda, što će kasnije biti poznato kao "srpska golgota", on i njegovi vojnici su ostali da obezbede odstupnicu, i da svojim životima uspore napredovanje Austro-Ugara i Nemaca.
Kada je već bilo očigledno da je prestonica izgubljena, a kada je moral vojske bio potpuno uništen, major Gavrilović je svojim govorom pozvao svoje vojnike na taj poslednji juriš... poslednji prkos nadmoći protivnika... I skoro svi su izginuli...
Ali je kranje osvajanje Beograda udružene snage Nemaca i Austro-Ugara koštao skoro 10 000 vojnika.
Sam Gavrilović je bio teško ranjen, ali je preživeo...
Doživeo je kraj Drugog svetskog rata, koji je proveo u nemačkom koncentracionom logoru, kada se vratio u Beograd, i grupa idiota ga ubila zato što je bio u gardiskoj uniformi... jer nije imao ništa drugo da obuče.
Ironično, mnogi "komunistički" zvaničnici koristili su njegov govor, uz cenzuru, naravno, izbacujući "Živeo Kralj!".
-----------------------------------------------------------------
Kao mali naleteo sam na zapis govora u nekom starom broju Vojske (časopisa tadašnje VJ, mislim da se sada zove Odbrana) i odmah sam ga zapamtio celog, i nikada mi nije izašlo iz glave...
Ne posmatram na celokupnu stvar kao "veliki patriota", niti sam monarhista i antikomunista, čak naprotiv, samo sam hteo predstaviti jednog čoveka koji sam po sebi nije učinio toliko veliku delo. Veliko delo su učinili njegovi vojnici, i svi koji su se borili za odbranu Beograda... Ali oni su verovali u njega, i kroz svoj govor on podseća danas nas na one koji su se borili, i koji su poginuli.
Sećajući se Dragutina Gavrilovića, mi se u stvari sećamo 2. bataljona, 10. kvadrovskog puka. Ali opet, to je samo naziv, broj....
Mi se sećamo ljudi, a Gavrilović je na neki način personifikacija njih..
Tačno u 15 časova, neprijatelj će se razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao!
Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz njenog brojnog stanja. Naš puk žrtvovan je za čast Beograda i otačbine. Vi nemate, dakle, da se bojite za vaše živote, koji više ne postoje... Zato napred u slavu! Za kralja i otačbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!
To je ona cuvena recenica kojom se tesite kad znate da morate na dijetu, ali biste i danas da krkate.
Za slavu bejase 4 vrste torti i naravno ja svaku moram da probam!
Mama: Pa jel moras bas svaku, covece, to je prepuno secera?!
Ja: Pa sta cu kad su sve razlicite.
Mama: A dijeta?
Ja: Od ponedeljka cu na dijetu.....
Mama: Sigurno, sigurno....
Dan nakon praznika kog se pribojavamo jer se tad suočavamo sa vagom. Tad proklinjemo tortu i kolače, a ruska salata nam postaje vrhunsko zlo koje ni najljućem neprijatelju ne bismo ponudili. Kunemo se kako ćemo na dijetu, koje se i pridržavamo kraće nego što nam je bilo potrebno da pojedemo sve ono. A onda se žalimo kako ova država i propada, jer ima toliko praznika od kojih se oporavljamo ostatak dana u godini.
- Ne mogu da dišem. Glupi praznici! Utovio sam se gore nego ono prase što smo pojeli. Ali, nema više, od danas idem na dijetu. Juče, za Božić sam pojeo pola hrane sam, iz dosade.
- Eeee taj dan posle sutra nećeš gledati. Idemo sutra kod Maje na slavu.
Pitanje koje čuješ par sekund pre nego što prvi put u životu propadneš u zemlju od blama.
Ti 4/5 razred već si čuo od starijih za ovu ''pojavu'' ali u biti nemaš pojma.Matorci te odvode kod prijatelja na socijalni skup(slavu,godišnjicu itd) kad te brkati pripiti čika pita ovo pitanje.
(ZEMLJO OTVORI SE)
Vruće ti u ušima i obrazima,a onaj sto pun hrane i pića ti se vrti oko glave kao da si najpijaniji baš ti.
Kako su se u skorije vreme na Forumu pojavile izvesne struje koje su iskazale nekontrolisanu želju za frekventnijim razmenjivanjem recepata međ' autorima&autorkama ovog sajta, a kako i ja sâm od sve 'rane naj volem da cepam dobru supu, odlučio sam da - a na, ne sumnjam, vaše nepodeljeno zadovoljstvo - definišem i u ovaj naš mučeni rečnik uvrstim verovatno najpoznatije i skoro sigurno najtrešerskije kulinarsko rešenje u situaciji kad se nema ničeg u frižideru, a koje su ovi meridijani ikada imali prilike da isprobaju sleš okuse.
Danas, elem, najviše rasprostranjen međ' studentarijom i domaćicama koje moraju da nahrane mnogo usta, fenomen iz naslova je svoju inicijalnu slavu stek'o na prostoru AP Vojvodine gde je prvo i donet od strane Austrougara u periodu vladavine Habzburške monarhije. S tim u vezi stoji i njegov koren koji potiče od nemačkog glagola "einbrennen", što bukvalno znači "spaliti, sagoreti" (© - objašnjenje sledi u primeru). U različitim delovima naše tako diverzitetne zemlje, mogu se čuti jednako različite verzije naziva pomenute supe a koji variraju od onih u kojima slovo "n" prelazi u "m" do skoro mističnog "ampers", koji nedvosmisleno aludira na ukus iste.
Bilo kako bilo, ajnpren supa je zakon, Knorr je za pičkice.
Jebiga. Vreme i obaveze ne dozvoljavaju jednom ljudskom primerku da vazda baca mađiju po kujni. Nedostatak materijala ni da ne pominjemo. Nađe se uvek nešto hleba, koje parče sira, neka buđava slanina...ali to nikako ne može da zasiti jednog prosečnog homo-serbicusa. A onda se najednom seti - kašika je zakon! Elem, da ne dužim dalje više - ná recept i uživajte. Da zajebete - ne možete, da pogrešite - već jeste.
Ajnpren supa®
Potrebno je:
• 60 grama brašna
• ulje
• jaje
• so, suvi biljni začin, kimPriprema: na malo ulja propržiti brašno k'o za zapršku (©), pa kad porumeni naliti, fazon, litar vode, posoliti i dodati suvi biljni začin. Dobrano izmešati da se razbiju grudvice brašna. Kuvati na laganoj vatri desetak min-a. Jaje umutiti viljuškom i postepeno ga sipati u ključalu supu, uz konstantno mešanje da zagorelo ne bi. Dodati prstohvat kima i sipati u tanjir u koji ste prethodno na kocke nasekli stari hleb. Leši.
Često autobiografsko štivo, ima za temu večitu borbu dobra i zla, uspeha i neuspeha, ideala i iluzija, tužnog i smešnog...i na kraju, debelog i mršavog ja.
Prošetajte Vukajlijanskim grobljem, bar prvih 10-ak parcela, tzv.Alejom velikana(definicije poređane po popularnosti)-videćete da su duh i glupost večni i da niste dali još uvek svoj maksimalni doprinos, kao i da su groberatori, ipak, vrlo čudni tipovi…sa'raniše i ono najbolje, što je diglo slavu sajta...ostade komercijala...
Opaska koja se upućuje trovaču sklonom da u svakom trenutku nekome pomera dupe.
- Dragi, zvala sam Mikana na slavu kod nas.
- Onaj sa kojim si bila pre mene?
- Da, nadam se da se ne ljutiš.
- Ma ne, samo me interesuje zašto se ponašaš kao da šamar nije ništa?
- Šalim se, cico. 'Aj zvekni me k'o Kinez gong, pa da pravimo kiflice.
Kravetine koje misle da će doterati liniju samo zato što određeni deo dana neće puniti gubicu svakojakom 'ranom. Da bre ćero, 'oće to, al' juče. Činjenica da si jutros preživala kilo 'leba sa pola kila pečenice, ajvarom i pola kantice pavlake nije bitna, jer će ti se akumulirani kilogrami nakon 18 ha otopiti sami od sebe. Lagano odmahuješ rukom na sam pomen hrane, jer si karakter. A ideš i na pilates.
-Sine, nije nam loša ova buduća snajka, fino što si je doveo na slavu da je konačno upoznamo. Nego, što ništa ne jede? Da nije bolesna, šta?
-Ne bre ćale, nije zato, nego ona ne jede posle šest, znaš. Zdrav život i tako to.
-Reci joj da stavi pečenje u tanjir i da ne sere. I rusku salatu pride.
Opis nekog strastvenog gurmana koji jednostavno uživa u velikim količinama hrane. To što mož' za jedan obrok da pojede nedeljno sledovanje stotinak gladnih gologuzih crnaca dovoljno govori o njegovoj predanosti ovom hobiju.
-Domaćine mljac mljac khmm, daj još jednu porciju ovamo. Khm mljac nestalo pečenja na ovom stolu mljac mljac.
-Čoveče oladi malo. Udahni nekad....
-Pa došli smo na slavu majku mu! Mljac mljac. Greota bi bilo da se ne pojede. Mljac mljac.
-Jedeš k'o jedno afričko pleme. Ostavi nešto i za ostale goste.
