Često autobiografsko štivo, ima za temu večitu borbu dobra i zla, uspeha i neuspeha, ideala i iluzija, tužnog i smešnog...i na kraju, debelog i mršavog ja.
Prošetajte Vukajlijanskim grobljem, bar prvih 10-ak parcela, tzv.Alejom velikana(definicije poređane po popularnosti)-videćete da su duh i glupost večni i da niste dali još uvek svoj maksimalni doprinos, kao i da su groberatori, ipak, vrlo čudni tipovi…sa'raniše i ono najbolje, što je diglo slavu sajta...ostade komercijala...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ja se slatko ismejah na prvih nekoliko strana groblja, možda je bilo neprimereno, ali...i samosahranjivanja i nekadašnja znamenita dela još znamenitijih se nekako nisu ukolopila u formu definicije, al/dumreš
+ mene je ovaj tvoj komentar naterao da prelistam.
E svaka im čast. Čudi me samo kako to nije na vreme uočeno! Ccccc...
Nova epoha vukajlijanske etike i čistote tek dolazi(spašavaj se ko može....;)))
Mene strah :)