Jedan u nizu naziva za zavodljive, misteriozne žene, čija osnovna uloga jeste da dovode muškarce do ludila isisavajući im krv, novac, slavu i ono malo telesnih sokova i životnih radosti što im je preostalo.
Zovu ih još i vampirice, vampiruše, vampirele a poznate su i kao femme fatale, Kleopatre, sirene, veštice...
Spolja ih karakteriše lomna fizička konstitucija, promiskuitetno zavodljiv ali pre svega elegantano-mračan stil oblačenja. Njihov mističan i do granice sablažnjavanja hladan pogled tera mnoge muškarce da stiljivo obaraju svoj. Obično su svetle puti, kao noć crne ili jarko crvene kose, uz neizostavno prisustvo crvenog karmina i jake maskare tamnih tonova. Puše na muštiklu i duvaju dim u lice potencijalnim udvaračima, čime samo potvrđuju svoju nedodirljivost.
Seksualno su nezasita bića, puna erotskog naboja; vrlo su domišljate, a od femme fatale se razlikuju mahom po mračnijem, gotik izgledu ali i većoj brutalnosti prema žrtvama.
Sâm izraz vodi poreklo iz Holivuda i s početaka 20-og veka, kada su se brojne glumice proslavile u ulogama ''vamp'' žena, silujući maštu ondašnjih uspaljenih magaraca. Od novijih vamp cava definitivno se izdvaja Anđa: dovoljno je videti to ispijeno lice i okrutan pogled! Brrr...
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za bolju vizualizaciju, nije zgoreg baciti pogled na priloženu galeriju: ovde su primeri old skul vamp ženski, dok su ovde napabirčene vampirele iz pop fikcije. Modernim vamp ženskama možete pariti oči ovde. Čak i na ovom sajtu ih ima nekoliko.
- Stvarno me pale onakvi komadi, moraću da joj priđem! Šta imam da izgubim?
- Čast i dostojanstvo. Dismr na kilometar da je vamp, kap krvi ti neće ostaviti. Bratancima ću prepričavati tvoj sunovrat odeš li tamo. Sedi tu, pi' to piće i snizi kriterijume, da te ne bi danas-sutra našli golog, preklanog i opelješenog u nekoj hotelskoj sobi.
Rečenica koja najveće smarače zaustavlja u pola reči, i prekida svaki dalji razgovor preko telefona, uz izvinjenje što ti je narušeno uživanje u slavi.
- Halo?
- Ćao komšija, gde si?
- Evo me, na slavi sam
- Uuu, izvini komšija. Onda ništa
- Ma kaži, šta te muči?
- Ma nije ništa strašno, gori ti garaža. Al' ništa se ti ne brini, rešićemo to mi.
- Aj' molim te. Nemoj sad da napuštam slavu, uvrediće se domaćini
- Nemaš brige komšija. Sad ćemo mi to da ti rešimo. I izvini još jednom na uznemiravanju
- Ništa, ništa. Može svakome da se desi
Cola = Coca Cola - originalno ime pre svega i marketinški izuzetno dobar trik, uz to i isplativ, jedino etiketa nije bila savršenog dizajna, ali EJ niko nije savršen.
Frutella = Fanta - ne znamo kome je palo na pamet ovo ime, malo je gej, što uostalom i ide uz ovaj "žuti" sok, koje je uz Lav Twist oficijalno piće parade onih muškaraca sto se spavaju u guzicu.
Fizz = Sprite - prva dva primera su imala ako ništa drugo bar isto početno slovo, Fizz je uspeo i to da izbegne i postane originalan sok sa originalnim imenom, koje bi više pristajalo sredstvu protiv kuhinjskih moljaca, nego soku.
Exotic = ? - ovaj sok je priča za sebe, nikog nije iskopirao, jedinstven je !
Trebao je da bude neki Tonik ili Biter Lemon, ali se nešto iskundačilo. . . posle nekoliko sati borbe, vatrogasci su uspeli ga ugase požar u laboratoriji i spasili su skoro sve pacove koji su se tu zapatili. Na licu mesta su došli eksperti i zaključili da je to što su naučnici napravili ustvari, šampon za kosu. Veoma brzo je postao poznat. Uz njega je išla i prigodna reklama -
"Imate problema, sa perutom kupite Exotic, perut kao i kosa će nestati", nije dobio odziv kod potrošača onako kako se očekivalo. Medjutim neko je slučajno okusio ovaj šampon (uvek se nadje neka budala koja proba šampon, sapun, naravno i pastu za zube koju svi obožavamo) i predstavio svetu, do tada nepoznatu mešavinu spermatozoida južnoafrickog skočimiša i jabukovog sirćeta.
Ubrzo je lansiran sok EXOTIC, koji je dostigao zvezdanu slavu i daleko iza sebe ostavio sve konkurente.
Ljudi čije su majke do juče vezle srp i čekić po prekrivačima, a danas oni na sav glas veličaju pravoslavno hrišćanstvo (prema njihovom cenjenom stavu, "svi su katolici pičke"), hrabro nose svoj krst (doduše bukvalno - oko vrata, na debelom lancu) i poštuju sve običaje. Doduše, zaključili su da su neki od hrišćanskih običaja isuviše zastareli ili nedovoljno medijski eksponirani (sve u cilju širenja blagorodnog duha hrišćanskog, naravno!), pa su odlučili da naprave sitne izmene.
Tako, ukoliko odete na slavu kod jednog takvog teofila, znajte da ćete najverovatnije imati čast da slušate bend koji će prašiti po sintisajzeru i mikrofonu silinom krstaša, i da gledate kako sveštenik predano ispija po čašicu za zdravlje svakog člana porodice.
Na Uskrs ćete verovatno biti počašćeni rečenicom "Hristos se rodi" - jer, ovakav jedan multikulturalac mentalne brzine motokultivatora tumači Bibliju na jedan sasvim nov način, unoseći do sada zanemaren element reinkarnacije. Po njemu, Isus nije samo ustao iz mrtvih, već se ponovo rodio. Za ovu priliku će Slava-band verovatno biti zauzet, ali CD plejer i surround zvučnici rade pos'o.
Kako je Božić najveći hrišćanski praznik, to se i ovaj ponizni sluga Božji trudi da ostane na nivou situacije - što će reći, čitav će okrug uživati u prizorima i zvucima njegove proslave. Neće izostati ni petarde, ni vatromet, ni Božić Bata-band (promeniše naziv, prolazi sezona slava), a ako je u pitanju istinski posvećen novopečeni hrišćanin, ni pokoje topovsko đule.
Naravno, striktno poštujući Bibliju, jedna ovakva osoba ni u čemu neće preterivati, pa čak ni u religioznosti. Tako će on, nakon što pošteno proslavi ova tri praznika, preostala 362 dana provesti kršeći svih deset zapovesti. No, čak ni tad, neće Svoju Veru zaboraviti - svaki put kad kolima prođe pored crkve, bogobojažljivo će se prekrstiti.
Pa, sasvim prosečan glumac. Dejan CukiĆ meĐu kolegama iz profesije. Nije loš, al' ono, ima i boljih. O njemu nikad nije bilo vladalo neko posebno mišljenje. Znamo ko je al', ništa posebno.
AAAALI!!! Šta se tu sad dogaĐa, braĆo i sestre?
On, lično i personalno sa onim pogledom vuk-Vučka i visokim vitkim telom, plaĆen je da zameni ŠojiĆa!
Pa, da l' si bre normalan krvtijebem? Legendu? Eeeej, pa jesi li ti kršten? Onaj pogled koji ne jebe živu silu? Onu Ćubu? Onu Ćupriju na čelu? Ono Ć i Đ? MILANA GUTOVIĆA??? More, MURŠŠŠŠŠ u pizdumaternu!
Kakav bre i Pantić i ona Sida i ona deca. A i ostali... NULAAAAAAA! Svi su oni pali u NJEGOVU senku. Zašto? Ma, ajde bre, neĆe se z'bavamo...
Dajem patku na panj, da više od pola Srbije nije nastavilo da prati seriju, jer nije bilo NJEGA. SREĆKA ŠOJIĆA! Pa šta i da gledaju? Šta? Dvadesetominutne dijaloge između onih kumova debila, plakanje PantiĆeve Ćerke sa sinom, svaĐanje PantiĆa sa direktorom banke... Završetkom scene, promeni se kanal.
Dva minuta NJEGOVOG teksta sa roĐom, Ćirkom, PanjkoviĆem, Krljom ili Mcikom vrede više od 7000 eura! A za koliko si ti prist'o moj Brstina? Ccccc. Veruj mi, nisi mi bio loš glumac, čak si me nekad i nasmejao. Posle ovoga, na spomen tvoje ime reĆi Ću - plaĆeniku pretplaĆeni.
I da l' si doživeo neku slavu? Nisi. Doživeo si bre da te kolege zajebavaju i podsmevaju iza kamera. Da onaj što drži mikrofon namiguje toncu da neke delove ne snima. Da narod čim te vidi okrene kanal. Da mu je draže gledati reklamu za uloške nego tebe kako se blamiraš i glumiš besne gliste.
Nije ti to trebalo.
UsklaĐeno za Mizantrophy.
Slobodan prolaz. Neometan ulazak u atar. Odsustvo organa reda. Može samo da laje, al' nogavica ti ostaje cela. Dakle šetaj se slobodno, uzmi šta hoćeš i ne haj za lavež.
-Preskoči tarabu, ja te čekam na djubru, pa da se valjamo po svinjska govna. Kuče mi vezano, a i ugrejala sam vodu u lonac, mož' se posle plaknemo.
______________________________________________-Daj, brate, što pališ tu ispred SUP-a si normalan?!
-Hah, stavili danas novi alarm i sjebali nešto kerovi. Cela treća smena zaključana unutra, ostatak kod komandira na slavu. Ne skidaj kapuljaču i vuči to da se ne ugasi.
-Haha, kuče vezano, hoho, moram, brate, da pozovem još nekog da prisustvuje.
______________________________________________-Gavran zove vrapca, prijem. Tražim konfirmaciju.
-Ulaz slobodan, kuče vezano,prijem.
______________________________________________-Dejane, nešto laje pod šator!
-Čujem i ja,Sale, al' gazda reko da kuče vezano. Ulazi tu i pevaj! Ako do ujutru ne vidim 'ljadu evra jebaću ti mamu slepu.
Kažu mudri ljudi da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Ja se slažem, otvara, ali kako.
Jednom davno u zemlji iza sedam mora i sedam gora živeo je siromašni pisac definicija. Jedne noći je usnio san da ga čeka veliko bogatstvo ako uspe da ubije alu hejtersku u zemlji Vukajliji. Rešio je da sledi svoj san i obreo se u toj čudnoj zemlji. Tražeći alu hejtersku danima i noćima iznurivao je sebe do krajnjih granica izdržljivosti.
Odjednom moćni guru Vukajlijaškog neba mu se obratio i rekao da će alu hejtersku naći iza gvozdenih vrata na groblju vukajlijaškome. Stajao je siroti pisac definicija pred tim vratima kada mu se guru ponovo obratio i rekao da ključeve od tih vrata čuva najlepša devojka naroda vukajlijaškoga i da će ona doći tačno u ponoć da obiđe gvozdena vrata i da dalja sudbina sirotog pisca zavisi samo od njegove moći da omekša srce najlepše od svih.
Došla je ponoć i najlepša se pojavila u svom punom sjaju. Siroti pisac je bio opčinjen njenom lepotom i kleknuo kraj njenih nogu. Ljubeći joj stopala samo je ponavljao:
" Oh, najlepša i najdivnija, dozvoli mi da večito tvoj sluga budem samo da bih te gledao. Dozvoli mi da budem prašina po kojoj gaziš i vazduh koji dišeš da bih bar na tren živeo u tebi."
Najlepšu su dirnule njegove reči. Zadrhtala je. Slatka jeza joj je strujala telom, a duge noge se razmakoše i ključ od gvozdenih vrata koji je tu do tada stajao pade pred sirotog pisca definicija koji je brzinom munje zgrabio ključ i otvorio vrata groblja i time stekao neslućeno znanje. Posle izvesnog vremena provedenog na groblju on je ZNAO kakve definicije ne treba da piše. Od tog dana on je postao najbolji pisac definicija i stekao je večnu slavu u zemlji Vukajliji.
Od tog dana svet je boogatiji za izreku iz naslova, a ja za par plusića jer na žalost ja nisam taj pisac definicija iz ove poučne priče i ne znam tajnu vukajlijaškog groblja. :-{opako se smeje hahahahahahhaaahhahha(eho).
Grupa šatro kriminalaca, koja je zajedno pala u muriju i ubrzo nakon podsticaja dirigentskom palicom kreće sa ozbiljnim međusobnim nameštanjem, tako da se ne zna ko koga više peva i to pored onih dela što su radili i za ona što nisu.
- Šefe u'apsili smo neke grupu što je valjala travu. Ima ih šes' dole u ćelijama.
- Pa dobro, dovucite mi prvog 'vamo, da ga priupitam nešto.
- Au šefe, nećemo valjda jednog po jednog, dugo će to da traje. Vama počinje za sat vremena utakmica, a ja moram kod tasta na slavu.
- Pa šta da radimo, mora pos'o da se radi?
- A da ih lepo sve dovedemo ovde zajedno, pozovemo Mileta Lopatu, a on kada im uzme otisak bubrega, ima horski sve lepo da otpevaju.
- Jeste Božo upravu si. Dovodi sve 'vamo.
- Da šefe.
"niz moravu vetar duva" - narodni pevac,iz malog mesta u unutrasnjosti,peva o lokalnim prilikama i sanja o svetlima velegrada
"prodo je i poslednju kravu da bi na estradi stekao slavu" - narodni pevac odlucuje da ulozi sve sto ima u svoju buducnost i polazi u beli svet da okusa srecu.
"mala soba tri sa tri,a u sobi ja i ti" - zivot u gradu narodnog pevaca je isprva skroman,a pocetak, kao i svaki pocetak, je tezak.no,narodni pevac je resen da uspe.
"koka kola,marlboro,suzuki" - narodnom pevacu je konacno krenulo.umesto domace ljute sada pije koka kolu, umesto drine kupuje marlboro.izlazi u diskoteke,umesto ispred zadruge i njegov zivot pocinje da lici na onaj koji je eventualno mogao videti na reklami.nikom nije lepse nego njemu.
"vodka i dzin, to je sada in. dobra lova, brza kola,ribe oko stola" - narodni pevac je prevazisao klasican zivot sa reklame i postao je trendseter.posto pije dzin,to je onda in. vremena su druga i brzo se zivi,nova riba novi splav i tako svaki dan. za sve nase ludosti holivud je mali.
"plava motorola, najskuplja nova kola,gucci i armani..." - narodnom pevacu ide bolje nego ikad. ali on se uzdize iznad materijalnog i on ne zeli takvu da povede na kafu: gleda bazen,gleda sprat,pita jel to rolex sat..to njemu ne treba.
"kao monte carlo sija montenegro" - narodni pevac se okrece visokom drustvu i inostranstvu. sada pije martini i to suvi, igra rulet, seksipilan je i galantan, svetskih manira - kao 007.
"diskonektuj se s neta,odjavi se sa ceta" - narodni pevac se okrenuo ucenju stranih jezika i mora da ide u korak sa vremenom i novim tehnologijama. time promovise i svoju ozbiljnu zabrinutost za globalne probleme, kao sto je otudjenje medju ljudima.
tema sledeceg projekta: narodni pevac u borbi protiv seke
Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!
Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.
Prijatno!
Stanislava, studentkinja Više poslovne: Tetka, a... tetka, može li pohovani kačkavalj sa pireom?
Tetka Radomirka: Ne, kačkavalj ide samo sa kuvanim spanaćem.
Stanislava: Ali ja ne volim kuvani spanać.
Tetka Radomirka: Dete, zadržavaš red.
Stanislava: Alergična sam na kuvani spanać.
Tetka Radomirka: Dobro, hoćeš grašak?
Stanislava: Ne, hoću pire.
Tetka Radomirka: Ne može pire, nije nam dozvoljeno. I kreni dete, zadržavaš red.
Stanislava: Ali dajte mi pire, molim vas (reče skoro plačnim glasom)
Tetka Radomirka: Evo ti pire, pičkice jedna mala. Kad sam bila tvojih godina radila 3 posla istovremeno, nisam imala da jedem kako valja a ti tu nešto izvoljevaš. Drži pire, jebo te on u dupe.
Stanislava: Eto, jel bilo tako teško?
Tetka Radomirka: Nije, al mi se čini da se taj grmalj sa Romanije kraj tebe jako razbjesnio. Ne bi se začudila da te siluje usput.
Stanislava: Molim???
Tetka Radomirka: Tu je uvijek u tačno određeno vrijeme, tačno znam kad jede. E sad, on oće da poludi pa da siluje curice, kad mu ne daš da jede kad njemu odgovara.
Stanislava: Tetka, pomozite mi, molim vas!
Tetka Radomirka: Pa jesam! Dala sam ti pire i kačkavalj, OPAAAAAA!
Izraz koji nema veze sa čistim papirima za gradnju, jer realno niko i nema baš sve papire za sve što bi uradio, već je više izraz koji se koristi kada neko ima para da završi celu kuću iz cuga, a da mu dinar ne zafali. Od temelja do krova. Neko za koga ne važi ona stara il' je lud il' pravi kuću jer kada se ima para, sve ide glatko.
- Brate nikada mi neće biti jasno kako ona Džena može tako da glumi u pornićima.
- Što brate?
- Pa ono, jebe je pet likova, svršavaju po njoj, guta, sve živo joj rade, a ceo svet gleda. Ćale, keva, baba, deda, deca, braća, sestre, komšije, svi živi bre.
- Ma šta je bole pičke. Gled'o sam baš pre neki dan emisiju o njoj. Vozi neki auto da se usereš, završila kuću na belo i to na sred Beverli Hilsa. Ako deda i baba imaju neki problem, nek' je ne zovu na slavu.
Licemer. I kao da mu nije dovoljno što radi stvari kako ne treba, još traži i izgovor za svoje pogrešne postupke. Te, mi to tako od uvek. Te, greh na usta izlazi, ne ulazi. Te, rek'o pop da sme ako nije sreda ili petak. Koga još zabole što je to usred posta, pred najveći hrišćanski praznik. Daj krmetine da se krka, dobro je za holesterol!
A: Jesi vid'o, dovezla Savi šveca bembaru iz Švabije? Tera ga po selu.
B: Video sam. Mani ga. Pljuje po toj Nemačkoj gde stigne, a sad kad je stig'o auto ne izlazi iz njega. Sad mu dobra.
A: Ma pusti ga. To je onaj tip ljudi što peku prase za Nikoljdan.
B: Šta pričaš? Čovek slavi Đurđevdan, svake godine mu idemo na slavu.
A: To se samo tak... Ma jedi govna bre, mene si naš'o.
U vreme praznika i slava, ide se od komšije do komšije, od rođaka do rođaka i svuda vas nude da jedete dok ne pristanete. Kulturno odbijate sve dok ne pomenu sarmu . . .
Dolazi komšija kod komšije na slavu :
I: Komšija ajde sedi za sto sad će Milunka supe da ti sipa pa sve redom
J: Joj komšo hvala, dolazim od Pere, ne mogu ni mrava pojesti
I: Ajde ako nećes supu ima kulena i kobasice, domaća prava
J: Ne mogu stvarno sloši mi se čim pomislim na hranu
I: Moja Milunka mesila pogaču sa suvim grožđem moras da probas komšija
J: Ma hvala stvarno ne mogu, ponuđen ko počašćen
I: Jesi za sarmu možda?
J: hm . . . A kolike su?
Ovaj sirokorasprostranjeni proizvod je svoju slavu na srpskom trzistu stekao iskljucivo zbog reci tetrapak. Jer svima su nam,za vreme sankcije I plata od 1 000 000 000 000 dinara koja je vredela cirka 5 maraka, ostali u glavi “natura” sokovi tipa Frutele, Step-a, ili ti svima nam poznatog “Vitaminka” I sama rec tetrapak, podseca na one 100% vocne sokove marke fructal, next, i sta ti ja znam sokove, koji su bili privilegija burzujske dece, i dok su svi muckali u flasi od kisele vode, u najbolju ruku “babin domaci sok od zove” oni su na slamcicu pili next-ice od 0.2L…
Zbog toga rec tetrapak je u slucaju vina, budila u nama neku posebnu mastu…
Ukus kao I ukus svakog do tada probanog sirceta, odlican, cak mu ne bi ni prijala staklena ambalaza, jer sto kazu tamo iz tetra pak korporacije, da unutrasnjost njihovih kutija ili ti tetra pakova, ima Bog zna kakva lekovita svojstva, veca od svake banje u Srbiji, cak I od cuvenog blata u Igalu, gde je cak i Tito lecio svoju sjebanu nogu. Samim tim, ovo vino je postalo veoma popularan proizvod kod omladine, jer sta je omladini alkoholni cilj, samo da se oblebaju,ne da gustiraju vina i rakije od pre 30 godina,a u njihovom slucaju kvalitetu pianosti jedino moze biti ravna kolicina potrosenih para za to, zbog toga vino u tetrapaku zauzima visoko prvo mesto, koje deli mozda sa fraklicima neke “organske” rakije, tipa “manastirke” ili nekog “stoka” koji je farban Negro bombonama.
I njegova cena od cirka 100 dinara za jednu kilu, takodje ga svrstva u tip pica “daj sta das” ili se moze takodje nazvati “kad je dzabe I sirce je slatko”
Teška muka uhvatila Marka,
Ište vina al' mu vina nema.
Nema vina ni rakije ljute,
Zar sad mora na Turskije skute?
Neće Marko iz tuđija skuta,
Opet peče ona rana ljuta.
Dosta mu je kave i slatkiša,
Dosta mu je kadife i pliša.
Kune Marko, kune pa kazuje,
Gde je vina, gde je trava žuta?
Gde je onog Arbanaškog truta?
Gre su oni trgovci iz Drača?
I njihova ljebac na pogača?
Kune Marko vilu Ravijojlu,
Kune preti nerođenom sinu,
Kune majku Jevrosimu staru,
Kune duhan, Azijsku cigaru.
Sažali se Jevrosima stara,
Prikupila nešto malo para,
Daje novce, te ište tu travu,
Da Marko porazbistri glavu.
Kad je Marko zapalio travu,
I junačku povratio slavu.
Javi mu se Ravijojla vila,
Pa spomenu njihovoga sina.
Imam Marko jedno predskazanje,
Rodiću ti potomaka mnogo,
Jednog cara, jednog golubara,
Golubara za internet veze.
Te ćeš moći iz ovijeh dvora,
Vidjet' sveta i vidjeti mora,
Te ćeš moći bez da prežeš čeze,
Bez po muka ili neke veze,
Pozivati trgovce iz Drača,
Te travara i staroga vrača.
Što ti zboriš vilo Ravijojlo?
Kakve veze, kakvog interneta?
Sad kad nađoh žar od ovog leta,
Žar iz Drača, žar iz Lazarata,
Žar za zlato, zar to nekom smeta?
K'o da mi je sedamnaest ljeta.
No ti skidaj, svoje uske kroje,
Pa mi hitaj u dvornice moje,
Da pravimo te junačke stroje,
Te žarimo složno obadvoje.
Čeka njega Ravijojla vila,
U grudima neka čudna sila,
Čeka ona, čeka i ne spava,
Podno nogu navirila bara.
Briga Marka, gde je vila vita,
Briga Marka što ona ne spava.
Briga Marka gde je njemu stara,
Dal' zbog vina ili ovog žara,
Ne zna gde je, ni gde mu je glava.
Definicija pisana za takmičenje ''Bolje rob nego...''
Sorta ljudi koja je nastala pod uticajem nekog virusa, keletve ili eventualno nekog eksperimenta, rituala.. Po pravilu su nekoliko puta jači od običnih ljudi i veoma ih se teško riješiti.
Pojavljuju se u nebrojeno mnogo filmova, a jedan od boljih, visokobudžetnijih i upečatljivijih je i film ''World War Z'', koji bi trebao biti neka vrsta spremanja svijeta za neku moguću apokalipsu i slično tome. Međutim ponašanje zombija u ovom filmu je predstavljeno kao neka kombinacija super snage i pokreta Majkla Džeksona. Na kraju se ispostavilo kao veoma komičan film, kojem su slavu donijeli poznati glumci tipa Bred Pit i Nikola Đuričko, a zombiji su dali poseban pečat. Ne onaj pečat.
Osoba u krugu porodice, koja se angažuje na raznim proslavama i okupljanjima da odšacuje (proceni) vrednost poklona, kako bi se na proslavama poklonodavaoca vratio poklon u zasluženoj vrednosti.
-Dobrodošli dragi gosti...aaa hvaalaa punooo..vidi,viski Balantajns....hvala izvolite sesti...
...prilazi žena: e a mi smo njima prošli put odneli litar Čivasa, koji bezobrazluk...
-Ma opusti se ženska glava, ima za njihovu slavu sledeći put da im odnesemo nešto manje i gotovo...
-Imamo onaj parfem što smo dobili od kumova za godišnjicu, on ne vredi više od hiljadu dinara, tako da ček da izračunam: čivas 3'000 - balantajns 2'000 = 1'000...taman parfem mi njima i onda smo egal....
Umirujuća rečenica domaćina koji gostima garantuje bezbednost od napada svog kučeta.
Mitrovdan, kasni jutarnji časovi, jedna porodica kreće na slavu rodbini da bi otarasili obavezu jer imaju još pet slava. Širom raširenih ruku ih čeka sveže obrijani domaćin u kasnim 50im, sa većim viškom kilograma i vidnim podočnjacima jer se prošle noći očigledno nije naspavao. Ali, jedina prepreka između srdačnih poljubaca i standardnih čestitki je domaćinov pitbul.
Snajka na kapiji: Milovane pomeraj ovu džukelu da mogu da uđem u dvorište.
Milovan: Uđte snajka, uđte slobodno, ne bojte se neće on... Beži jebem ti svetog Iliju u pičku, čibe čibe.
Poslao Voland pismo, kaže da je dobio najnoviji katalog, sa brojnim novotvorenim ljudskim karakteristikama, koje prete da pomute slavu njegovog najomiljenijeg i najinspirativnijeg greha.
Ukoričeni katalog, masan papir, lepe ilustracije, sve na popustu.
Kaže i da se svakodnevno otvaraju nove fabrike Carevih novih odela.
To je hit, to danas smatraju elementarnom estetikom i da nijedna njena vrednost ne prolazi bez svoje marketinške ciljne grupe. Mada, kaže, da im ne treba nišan. Pucaju u prazno, uvek pogode. Ali ima i nišana, opet na popustu.
Čudi ga kako smo nemi. Nas trojica.
Starino, tebi poručuje; Voliš onaj oštar miris vazduha prvih zimskih jutara? Ovekoveči to svoje osećanje jednom Holmark čestitkom: "Onaj oštar miris vazduha prvih zimskih jutara!", pa ponesi čestitku sa sobom kao vid inspiracije i podsetnik za bolje sutra, jer si pronašao istomišljenike, a ne oni tebe (bar se nadaš). Lakše je ćutati čitav radni vek u svojoj kancelariji 2 sa 2 i dočekati svojih desetak godina staračkog konformizma, uz jedan omanji fond za svoju decu i rezervisano mesto u raju uz birokratski red na čistilištu koji, kako kažu, je čista formalnost.
Tebi golobradi kaže; Ti debeli, što bleneš u taj podrumski prozor u svet! Jesi li čuo da su izmislili točkove koji se montiraju na kitu, pa kada ti se, nesuđena simbiozo, pripiša, kita sama ode do klozeta, pa se vrati. Ni koitalna problematika ne treba da te brine. Izmislili su oni Breda Pita da jebe mesto tebe!
Sećaš li se godišnjih doba? Ne mislim na Vivaldija. Nisi čuo za Vivaldija? Koristiš klimu. Znam, zato te i pitam. Ako, tako je podnošljiviji kapitalistički krematorijum.
Čitaj kako je napisano, razumi kako nije.
Ne ispisuj svoju sudbinu ti budalo, ti. Zar ne vidiš kataloge? Sve je spremno za tebe, dovoljan je jedan klik daljinskog upravljača za gašenje moždanih vijuga i nekoliko lekova za stres. Carpe diem, ali prvo zavoli osmeh skriven iza brkova svog gospodara.
Poručuje nam da se urazumimo, narušavamo mu životni prostor. Suviše nas je.
U jednom gnomičkom kafanskom razgovoru, kada je požegača rušila sve skrupule i činila da granice etike lelujaju ko prirodne sise padavičarke na koncertu Hladnog piva, čuo sam od jednog sužnja života i redovnog kafanskog gosta, da smo svi mi životinje. Pijana budala, koja priča brzo i nesuvislo, a kada sam mu pomenuo Orvela, rekao je da ne voli te novotarije i da pere veš na ruke. Čovek, koji je u rukama držao samo motiku i žene, a što se slova tiče, dovoljno mu je da ih poštar zna. Ipak, pametniji od miliona pasivnih nihilista-prdonja za računarom, koji mogu da ti fotošopuju sliku da izgledaš kao da sam sebi dudlaš đoku.
Ovaj drugi pak, pripadnik upravo te kaste autopilotiranih lutaka od mesa bez trunke ideje, uze moj pomen Orvela kao napad na strukturu zaglupljivanja i nedovosmisleno mi stavi do znanja svoje nepatvorene stavove o "nama". Čitavši između redova izvukao sam: "Beži odavde dok još možeš, ti suvereni vlasniče trzaja svesti." Kada sam stigao kući, pismo me je čekalo na pragu._______________________________________________________________________
Delo autora KaLu Ka i moje malenkosti.
Čovek koji je održao čuveni govor braniocima Beograda 1915. god. Naravno da su svi oni bili žrtvovani uzalud jer su Austrijanci uspeli već sutradan da istaknu svoju zastavu na zgradi Starog dvora. I da, čuveni major se izvukao živ, dakle toliko je omladine stradalo uzalud jer je on održao veličanstven govor o tome da moraju hrabro krenuti u smrt, a on naravno nije poginuo. Ova priča strašno podseća i na današnju Srbiju gde političari guraju mlade svojim izjavama na ulice ili u rat, a kada se sranje završi, oni izvuku svoje guzice, sednu u fotelje i krenu da pljuju tu omladinu kako su oni huligani i ratni zločinci i da je za to kriva porodica, škola i ne znam ti ko već jer su ih pogrešno vaspitali.
"Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem,
razneti vašim bombama i bajonetima.
Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao.
Vojnici!
Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja.
Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.
Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred, u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!"Ili u prevodu: "Neki ćete da poginete, a neki ćemo da se vratimo!"
