Nesto sto ste radili pre, pa i sada 'ocete da se ogrebete bez mnogo rada.

Kvikić stajanje na ludi kamen. Kakva crkva, kakve pičke materine. Kuma pod ruku, pravac matičar da se obave formalnosti i kud koji mili moji. Dragan Nikolić i Milena Dravić fazon.

Zašto baš Vegas? Opšte je poznato da je to grad koji, pored milion i jednog Elvisovog imitatora i kockarnica, poseduje isto toliko kapela za brzinska venčanja. Danas mladenci - sutra razvod, kurve se udaju za kepece, srednjoškolske pobegulje za Bogatiće Krkobabiće... Luda kuća.

Udarati klovna, bacati majmuna. Ukratko: drkati palamar.

Osoba koja jede sve i svasta (ne bira), i to u dosta slucajeva sve na gomilu onako zajedno

Pogrdan naziv za preminule osobe koje se nalaze u rubrici "Posmrtnice" na poleđini dnevnih novina.

Svima se dogodi kriza identiteta, neki peh i nagli pad samopoštovanja pa ste se napili da zaboravite probleme i stupili u blago zavatavanje sa nekom potpuno neznanom osobom u ćošku nekog ćumeza gde vas je društvo odvuklo da malo živnete. Problem je kad ta osoba bude trezna i zapamti, fala Bogu, sve vaše lične podatke, JMBG i rezultate krvne slike koje je dobila od vaše keve pa krene da smara. Često se desi da je ta osoba manje atraktivna, odnosno građena kao prefabrikovana zgrada u naletu modernističkog duha šezdesetih godina poršlog veka, pa je sad treba suptilno poslati u pičku materinu, a da ne ispadnete konj.

To je decko 5.-6. razreda.Primerci ove vrste se najlakse nalaze na facebooku ,oni najludji medju njima se usude da u skolu ponesu obelezje tima za koji navijaju(najcesce narukvicu ili carape,ne sme da se vidi,jel'te?).Facebook profil im je pun slika sa utakmica na kojima nisu bili, vec su sve te slike skinuli sa nekog sajta ili iz neke grupe. Imaju 10504234 facebook grupa tipa "Sisaj Zvezdo", "PARTIZAN U SRTZU <3 <3 <3 <3" "Swii mii koyi wolimo Partizan" Imena su im najcesce Miroslaw NUSKNWP STA JE CIGANI Petkowitj..itd.(Ime je fiktivno-svaka slicnost sa pravim imenom je slucajna)

Prvi dio priče (kako to vole da kažu kompjuterski entuzijasti i prodavci hardvera) : Hard diskovi se razvijaju ogromnom brzinom, ali jednako raste i potreba za memorijom. Svaki novi "ogroman" hard disk koji se pojavi i za koji se u početku čini da ga je "nemoguće popuniti" za koju godinu postane pretijesan i "smiješan". Tako sam ja na primjer, u kompjuteru kupljenom 1999. (neka pentium dvica) imao hard disk od 6 GB i ljudi u prodavnici su mi rekli da još ne znaju nekoga ko je toliki hard disk uspio da popuni. I bili su u pravu! Nekoliko godina me je računar služio i svašta sam instalirao na njega, ali hard disk nisam popunio. Međutim tad nije bilo brzog interneta za skidanje ogromnih količina muzike, tad nisam imao ni digitalac da pohranjujem silne slike na računar i glavnina memorije se trošila na programe i igrice. Uz sve više skidanja muzike, filmova i sve veću pohranu slika i video zapisa došlo se do toga da je danas i hard disk od preko 100 GB često tijesan. (Neki ugrađuju i 1 TB i više)

Drugi dio priče (važniji, iz perspektive običnog čovjeka): Iako nam se čini da je potreba za memorijom uvijek sve veća, to suštinski i nije baš sasvim tačno. Na današnjim ogromnim hard diskovima često imamo i po nekoliko hiljada (neki i preko 10 hiljada) pjesama, ali od svega toga neki ni trećinu ne preslušaju, a tek desetinu ili dvadesetinu redovno slušaju. Da li se i vama čini da time muzika gubi draž i možda čak i smisao, i da je sve teže emotivno se vezati za neke pjesme ili albume? Isti je slučaj i sa slikama. U kolekciji od 5000 fotografija važnost svake pojedinačne fotografije za nas uglavnom nije velika. Većina ljudi čak ni ne zna koje sve slike ima na računaru, a neke slike su pregledane samo onda kada su načinjene i možda još 1-2 puta poslije toga, a sada samo čame u nekom, za nas nebitnom folderu. A to što se tek desetak posto slika izradi, to je tek posebna priča. Sama matematika kaže da kad broj elemenata u nekom skupu teži ka beskonačnosti, veličina (a time i značaj) svakog pojedinačnog elementa u odnosu na cijeli skup teži ka nuli. Tako će možda za 20 godina biti kao da smo na hard diskovima pohranjivali pijesak - svaki fajl - jedno zrno.

Ljudi koji su nesigurni prvenstveno u sebe, a zatim i u svoje prste, pa ovu mešavinu fetišizma i bapskih rituala koja, hvala Bogu, polako izumire, koriste kako bi se novčanice, recepti i računi bolje lepili za prste, kako neki komad papira ne bi slučajno zabegao i ostao neizbrojan.
Razumljiva navika kod starijih ljudi i seljaka zbog njihove tvrde i stare kože, ali krajnje nerazumljiva kod mlađih ljudi koji, iako poseduju ovlaživač za prste, moraju da overe prste tekućinom sa bezbroj bakterija pre početka svakog brojanja, kao da novčanice već nemaju dovoljno bakterija na sebi.

Tipični zahtev ljudskog bića ženskog pola, bilo tvoje majke, devojke ili nekog drugog tebi bliskog. Ona u svojoj glavi savršeno zna šta želi da ti kupiš, i očekujuci da ćes ti slike tih artikala videti kao svetleće neonske holograme koji lebde iznad njene glave, izdaje listu namirnica koja se sastoji od mnogo ovoga i onoga, u ovoj ili onoj radnji. Ne dao ti bog da je pitaš šta u stvari to ono predstavlja, doživećes gnev kakav nisi video...samo idi u radnju i kupi uobičajene stvari...ako negde pogrešiš...pa bože moj kako si mogao da ne kupiš ovo pa rekla sam ti da kupiš to i to i to....

Jedan prilčno rasprostranjen vid pljačkanja naroda. Uglavnom popularni časopisi sadrže jednu šarenu stranu koja je uglavnom predzadnja na korici sa katalogom magle koja se tu može "kupiti".
U eri interneta kada se može doći do bilo kakvog podatka odnosno konkretno slike ili videa gotovo besplatno neko se ponovo setio tople vode i lenjivce kojima je google nepoznat pojam rešio da mustra na jedan lak i pouzdan način.
Uglavnom tamo možete videti sličice i video klipove koje ste odavno odgledali, rename-ovane da potencijali guglači ne bi mogli da ih nađu za neku cenu tipa 80 kinti plus obavezni PDV po stopi od 18%.

Dvadeseti vijek. U svim vijekovima prije dvadesetog, sve su slike uglavnom u koloru, zato što fotografija nije ni bilo (dobro, bilo ih je u 19. vijeku, ali nisu uzele maha), pa podatke o istorijskom naslijeđu dobijamo i preko umjetničkih slika, koje su bile u boji. Krajem dvadesetog i u dvadeset i prvom vijeku, pak, dominiraju kolor fotografije.

Tako veći dio dvadesetog vijeka ostaje jedino istorijsko razdoblje o kome je većina zabilježenih slika u crno-bijeloj tehnici.

To se podudara i sa nekim od najvećih strahota u istoriji čovječanstva koje su zabilježene upravo u dvadesetom vijeku:
prvi i drugi svjetski rat, španska gripa, oktobarska revolucija, holokaust, bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, genocid nad Jermenima itd.

Jako cesto u serijama americke produkcije, ako izuzmemo detektivske mada se i tu deseva kada je agent suspendovan.
Naime, svako od nas je gledao nekada neku americku seriju. Uzmimo za primer komedije: smesne su zato sto jednostavno serija prati zivote glavnih likova, koji imaju posao, medjutim scene sa njihovog posla su retke. Oni su u svako vreme kuci, jer americki kapitalizam je toliko fleksibilan da covek moze ceo dan biti kuci, zezati se s prijateljima, piti pivo u nekom baru, a ipak da ostane zaposlen i ima novac za sve to. Cak i kad dragi nam glumac ostane bez posla - to za njega nije problem, njemu dolaze pare s neba i prosto se zapitamo odakle on placa racune, hranu i ono pivo u baru koje pije po 3 puta u toku jedne epizode. I nikad para ne ponestane, ni kad je kriza. Medjutim kada mu pare za nesto hitno zatrebaju, on nema ni dolara, naravno sve je to zbog kasnijih desavanja kako ce on na duhovit nacin uz pomoc prijatelja doci do para i kupiti to sto mu treba, verovatno karticom i posle mu banka nece naplatiti ni jednu ratu...

Nesudjeni glumac,umišljeni muzičar,jedan od retkih,uz Dejana Cukića,za koga stvarno mislim da ga niko,ali niko ne sluša.Menja bend,čiji je uvek frontmen,na svakih godinu-dve i ponavlja se poput pokvarene ploče: "Ovi mladi momci zaista razumeju i osećaju muziku,ovaj bend ima snage i energije da pokaže da rokenrol nije umro,oni svemu tome prilaze sa puno emocija i vrlo profesionalno.Ja sam tu da im svojim iskustvom pomognem." - i naravno o sebi sve u superlativima.Trebalo bi da ga je sramota što svoje "prezime" dovodi u vezu sa Davidom Coverdaleom.

Namotaj sive lepljive trake koji u svojoj kuci ima apsolutno svako, a narocito majstori, otmicari i psihopate koji ovaj rekvizit nose svuda sa sobom ili imaju ceo stek u svom skrovistu. Koristi se za sve, pocevsi od naprslih cevi, pa preko elektricnih instalacija i polomljenih prozora, do vezivanja i onesposobljavanja zrtava i ucutkivanja istih.
Najgora stvar kod iste je ta sto su ljudi i u stvarnom zivotu nalozeni na ovo, pa se na netu mogu naci slike idiota koji sebe ili svoju decu/ljubimce kace na zidove, plafone ili druge pogodne povrsine, ili kako umotani poziraju pred fotoaparatom nesvesni svoje mentalne retardacije.
Ko zna koliku lovu zaradjuje firma koja je proizvodi..?

Glagol koji obuhvata sve radnje vezane za računar, iz perspektive neukih.

Pismo čiji ti se sadržaj garant neće svideti.

znaci isto sto i besne gliste u svakom slucaju neko fantaziranje

Jedinica za merenje brzine ženskog govora,brbljanja.

Bugarska ruža je naziv za esencijalno ulje od ruže koje se pravi od ruža sa Bugarskog podneblja i po čijem uzgajanju su veoma poznati.

Pakuje se u malim staklenim "epruvetama" sa poklopcem na kome se nalazi plastični pipak koji uranja u tečnost, i koji služi da se parfem nanese na željeno mesto.

Kada se takvo pakovanje ubaci u malu drvenu rezbariju, dobija se veoma prepoznatljiv suvenir iz Bugarske (vidi slike).

Ono što je karakteristika Bugarske Ruže je veoma jak i iritantan miris koji ne znam ko može da voli. Iz tog razloga, Bugarska Ruža, je u slengu, naziv za bilo koji odvratan parfem, ili toaletnu vodu!