1) Zasmrdeti, ubuđati, vonjati.
2) Ućutati, smoriti se odjednom.

Garsonjera od 16 metara kvadratnih.

Životni moto kvazi-pankera i metalaca-pozera, nastao po logici "zašto da se kupam kad ću opet da se isprljam, a ovako štrokav sam tako kul".

Hiperbolom prožet povik frustrirane žene kojoj je dokundisalo da čeka.

Kao što svako zna, pa i ja što sam imala dvojku iz biologije, dečaci mogu da plode do kasno u godine, dok je kod devojčica situacija nešto drugačija. Dok ima jajašaca, ima, kad nema, krećeš da se znojiš i puhćeš, što simboliše kraj tvoje karijere kao ženke. Zbog toga je jako bitno da godine u kojima imaš jajašca potrošiš pravilno, a ne čekajući nekog kretena na nešto.

Napunio tanjir sa 4 kutlace bas sam se lepo najeo

Kad sam ja hteo, ona nije htela. Sad kad ja neću, i ona neće.
Najiskreniji epilog igre mačke i miša u kojoj mačka do kraja zna šta neće. Mišu koji bi da bude mačor, ostaje samo da lepo prizna, obično decenijski neuspeh.

Recenica koja je u danasnje vreme sinonim za "E, smorio sam se k'o zmaj, mogu li da se prosetam?"

Znate, čitavog života sam bio mediokritet, ali mi uopšte nije smetalo. Bilo je nečega lepog u tome da uvek budem na sredini tabele, u sigurnoj zoni, da ne radim ni prelake, a ni preteške poslove. Uvek je bilo šta da se pojede i šta da se popije - kvalitet je bio recipročan mogućnostima i to je stvarno bilo okej. Niti sam žudeo za nemogućem, niti sam bio prinuđen da stegnem kaiš do poslednje rupe.

Nisam talasao, nisu me prozivali. Ljudi su bili svesni mog prisustva kao što su svesni prisustva saksije sa cvećem u prostoriji, ali me nisu pikirali kao sledeću metu. Stvarno mi je prijalo da budem samo neko ko je "odnekud poznato lice" i što se sve na tome završavalo. Niti su me pamtili, niti sam želeo da budem zapamćen. Nisam morao da vodim, a ni da nosim fenjer. Voleo sam taj limbo u kome sam bitisao, taj način života.

Dok su jedni padali na tiketima (gubeći poslednju paru), drugi su gledali kako da na kvarno uvedu kablovsku (iako su puni k'o brod), ja sam redovno plaćao račune, sve u dinar. Davao sam kad su tražili za nešto, nisam se bunio što su mi uzimali ono što nisu imali prava, jer sam verovao da za neke stvari postoji izuzetak i da se čovek mora nekih stvari odreći da bi mu bilo bolje. Tešio sam se da je moglo biti i gore i da bi i bilo gore da ne umem da se prilagodim situaciji.

Ali, znate, postoji još nešto, nešto što ni ja nisam znao... Nisam znao da sam tim svojim ćutanjem klimanjem glavom i prihvatanjem svega samom sebi zakivao eksere u sanduk. Nisam znao da će sve u šta sam verovao i što me je vodilo od trenutka kada ustanem, do trenutka kada zaspim, biti sredstvo mog samouništenja. To stanje, ta ambivalencija osobe koja nema ime već samo redni broj, je bilo kao kazan u kome sam se krčkao na laganoj vatri, nijednog momenta ne sumnjajući da nešto nije u redu.

I tako sam završio ovde gde jesam, u magnovenju shvativši koliko sam samog sebe vortao tamo-amo, uzduž i popreko. No, stgao sam tamo gde sam jedino i mogao stići: na sam početak, jer nigde nisam ni otišao. Koreni su mi duboki, preduboki, nisam se mogao iz bašte svoje istrgnuti. Lepo mi je bilo tako ušuškanom. Samo, kada ne gledaš sliku iz više uglova, onda ne vidiš ni znakove koji gotovo vrište da je opasnost svuda oko tebe. A, ignorisanje opasnosti je kao da si sam sebe gurnuo u ponor.

Rečenica koju ćete pričati svojoj deci i unucima!
U moje vreme..
-Vampiri su bili strašni, devojčice se nisu ložile na njih.
-Mi smo tada gubili zub a ne nevinost.
-Naši telefoni nisu imali internet, imali su zmijicu.
-Duvali smo balone od deterdženta, a ne kurac.
-Pluton je bio planeta.
-Roze je bila samo boja za devojčice.
-Nismo bili pušači, samo smo se pretvarali da pušimo kada je hladno.
-Imali smo male digitalne ljubimce, a ne iPhone-ove.
-Devojke su hvatale momke lasom, a ne sajtom!

Današnja dekonstrukcija obiteljske dogme da momak i djevojka moraju završiti u braku ako zatrudni. Abortusom se klin izbija. Osjeća se emancipacijska odlučnost koja će se sprovesti u djelo. Muška verzija lupanja šakom od stola.

Recenica koju ti obicno kaže ortak, rodjak ili komsija, kad ti nešto tražiš i mnogo ti treba, čisto da ti digne pritisak.

Ovako objašnjavamo nekome da smo upravo izvršili veliku nuždu. Ukoliko je pitanju mala nužda, možemo reći "Lakši sam 2 kila" .

Najveća laž koja može da izadje iz usta nekog čoveka. To obično znači tu sam za <15-30> minuta. Koriste ih ljudi koji su razapeti na 10 strana, pa više ni sami ne znaju gde su krenuli.

Izašao sam iz kuće. Bilo je oko 3 posle ponoći. Ne, nije mi se spavalo, prvi put sam jebao. I zemlja i vazduh i sve je oko mene treperilo, jebi ga, trajalo je 3 minuta a meni 3 sekunde. Smesak sa lica nisam mogao da skinem. Setih se u tom trenutku da sam gledao dnevnik. Moj osheh me podseti na osmeh penzionera kada im je Mlađa obećao akcije. Kurac akcije, nema akcija. Samo reakcija. Reakcija u mojim grudima.

Šta li to silno tuče? Srce? Ma nema šanse. Šta je ovo koji kurac? Nije mi dobro. Oblija me hladan znoj. Šta se dešava. Uh, dobro je, prošlo je. Nastavljam ulicom. Mislima se vraćam činu seksa sa nepoznatom osobom. Da li me je iskoristila? Ne znam, ali ako jeste, volim što me je iskoristila. Osećam se kao Pegaz, ne idem više ulicom, ovo je sada moj astralni let mlečnim putem. Ja više nisam čovek, ja sam nadčovek. Osećam da mi rastu krila, ali ne mogu da poletim? Zašto ne mogu da poletim? Penjem se na ogradu, skačem ali padam.

Osetih parfem. Šta koji kurac, isti ovakav parfem koristi moja baba. Nema veze, ja sam jeb`o. Gledam na sat, 3 sata i dalje. Sekundara se ne okreće. Mamu joj jebem, znao sam da ga sjebala kada ga je bacila sa kreveta. Ubiće me ćale. Najebao sam. Ali nema veze, ja sam jeb`o. Taksi, treba mi taksi. Preturam po džepovima, nema love. Gde mi je lova. Hiljade nekontrolisanih misli. Juče mi je bio 18. rođendan. Lepo mi je keva rekla da ne nosim sve pare sa sobom. Ubiće me keva. Al` nema veze, ja sam jeb`o.

Napadaju me kučići. Jebeni čopor me napada. Počinjem da bežim. Odvezala mi se pertla. Gazim jebenu perlu. Padam. Osećam dva ugriza na levoj nozi. Treći je na desnoj. Panično ustajem i počinjem da bežim. Oslobađam se kučića. Osećam krv u cipelama. Blizu bolnice sam. dobro je. TRAS! Staklena flaša se razbija o moju glavu. Opet padam. Staklo oko mene. Puno stakla. Još nekoliko udaraca u torzo. Nepomično ležim. Pritasak je toliki da mi samo zuji u ušima. Ništa ne čujem. Osećam kako mi skida sat. Pretura po džepovima. Sve je uzeo. Otišao je.

Ustajem lagano. Krv mi se sliva niz lobanju. Od nekih likova tražim cigaretu. Uzimam pljugu i palim. Cela košulja mi je krvava. Ulazim u bolnički krug. Portir zove dežurnu sestru. Uvode me preko reda. Možda zato što sam jeb`o? Počinju da mi brišu krv sa čela. Pljuga i dalje gori. Smeškam se sestri. Možda bih mogao i nju da opalim? Pitaću je posle. Dolaze panduri. Uzimaju podatke. Pandur je debeo. Ker. Ko ga jebe. Što nije učio školu.

Tu je i doktor. Mator je. On mora da je jeb`o sto puta. Blago njemu. Nosi iglu. Mrzim iglu. Gleda mi ranu. Sestra mi prilazi. Ima dobru sisu. Verovatno se prska sa ovim šnajderom ovde. Nakon 15 min dolazi keva. Plače. Vrišti. Malaksala je. Dolazi i burazer. Pita me ko mi je sve to uradio. Kevi je bolje. Prilazi mi. Sestra je sklanja dok me ušivaju. Završili su sa ušivanjem. Daju mi tetanus. Kevu su izveli odavno. Izlazim iz sale. Keva pritrčava. Gleda me. Ljubi me.

Hiljadu pitanja u isti mah.

Jedna od omiljenih letnjih aktivnosti mnogih srpskih devojaka koje im srozavaju personaliti u minus beskonačno, svaku predstavu o njihovoj inteligenciji konvertuju u status fiziološke tuposti, a eventualni sertifikat Mense im se samozapali.

Jer je Stavros, barmen lokalnog kafića na plaži, a inače sin vlasnika tri apartmana, šesta zgrada od glavne ulice levo ka brdu, u 13. redu od plaže Pefkohorija, baš samo na nju čekao da se pojavi tog vrelog leta i samo njoj je poklonio svoje srce, vrlo rešen da joj potpuno ostane veran i čim se sezona završi doputuje u Srbiju. Pošto je sasvim logično da o tome razmišlja dok je šesnaesti put u tri dana jebe, a zapravo izbedačen što je ostalo još čak sedam dana do sledeće smene, kad će doći naredna tura busom iz Srbije u kojem će se možda naći neka koju je za nijansu teže manipulisati, jer smorio se i on čovek da laže nekog ko tako lako poveruje u sve što izgovori, a sve na onom njegovom retardiranom poluengleskom-polugrčkom, pritom naučivši i tri reči na srpskom gratis, tek da bi joj dokazao kako je zauvek njen.

Znači igrao sam igricu noć i dan, nisam jeo ni pio, a kamoli spavao.

Dno dna. Jebanje kurcem u pičku, ali ne od strane tebe, već od strane ostatka sveta koji ga je tebi metn'o u prkno. Sinonim za ''kako mrtvi ja sam dobro''. Teško da od ovoga može gore. Razlozi mogu varirati, ali dovoljno je reći da ste prosečan srpski muškarac kojeg besparica trese k'o Saša Popović Grand pevaljke, koji pritom živi u na brdovitom Balkanu; a svi znamo koliko beneficija i prilika za prosperitet život na ovom predelu nudi. Nebitno da li ste student, srednjoškolac ili radnik. Razlike su neznatne, kurčeva sreća nam je svima zajednički imenilac. Ponor, brate.

Kada se setimo stvari koje smo radili u mladosti,vecina nas se pita da li nam je to stvarno i trebalo?!?!?
-Da li sam stvarno trebao toliko da pijem i budem se po kanalima?!
-Da li sam trebala da izgubim nevinost s njim?!
-Da li sam stvarno trebao da razbijem njusku onom debilu sto mi je opsovao kevu?!
-Da li sam stvarno trebala da se jebem s onim matorim?!
-Da li sam stvarno trebao da ubijem komsijinog kera caletovom vazdusnom puskom?!
-Da li mi je stvarno trebalo da toliko bezim sa casova i padnem godinu?!
-Da li mi je stvarno trebalo da se toliko svadjam sa mamom?!
-Da li mi je stvarno trebalo da pocnem da pusim u 7. razredu?!

Naravno,u sadasnjim godinama i sa gomilom zivotnog iskustva odgovor je sledeci:"Ma jednom se zivi..."
A zakljucak je u vecini slucajeva :"Mladost - Ludost..."

Ali avaj:
Ko hoce nesto da ucini - nadje nacin.Ko nece nista da ucini - nadje opravdanje.

U prevodu ne pitaj me ništa. Vidiš iz same situacije u kojoj se nalazim kako sam prošao. Izraz koji se koristi kada vas neko pita kako ste prošli na "kockanju", a i sam vidi da sedite na slotu pokušavajući da prikupite koji dinar da biste se vratili na rulet ili neku "ozbiljniju" igru. Opšte je poznato (bar iz filmova i iz serija) da kockari koji uvek spadnu na najniži nivo i ostane im samo par kovanica u džepu, odmah lete na slot mašine na kojima se nadaju da će zaraditi neku veću paru i da će ih to polako odvesti u sve veće i veće tokove novca i zarađivanja. Ali to se skoro nikad ne desi. Iako i sami znate da ćete samo izgubiti još više novca i da opet nećete ništa zaraditi, šta fali da pokušate još jednom. Možda vam se i posreći. Ali neće.

Размишљање доброћудног сељака сломљеног срца који се први пут сусрео с појавом званом - спонзоруша.