Svaka prostorija u novom stanu novopečenog bračnog para. Kao svi mladenci puni elana i životnih sokova, oni koriste svaki momenat za trpanje u stilu seksualno opterećenih zečeva. To bezuslovno životinjsko heftanje, međutim, kratkog je daha. Sa pojavom prvih problema zajedničkog života (do prve stanarine, prvog izgubljenog posla i dobijenog deteta), jedna po jedna prostorija se iz trpazarije transformiše u trpezariju, prostor gde se pomenuti jedva trpe, razmenjujući psovke umesto telesnih tečnosti.

Način izgovaranja glasa "a" za vrijeme igranja trka automobila na kompjuteru ili nekoj konzoli.

U sred noći probudi te neobjašnjiva potreba. Ustaješ zbunjen i bunovan iz kreveta, zamućenim pogledom tražiš papuče ali ih ne nalaziš pa odustaješ od njih i izlaziš iz sobe bos. Nejasna misao o potrebi odlaska u toalet pliva površinom mutne vode koju nazivaš svešću boreći se za opstanak sa potrebom da se nešto prezalogaji... odlučuješ se za ovu drugu i krećeš ka kuhinji. Na pola puta, u dnevnoj sobi nalećeš na minsko polje koje su ostavili mali ljudi koji žive u tvom stanu i shvataš da si napravio tri greške u koracima.

Naziv za regal na steroidima. Ima ga svaka seoska kuća, mada, ponekad se može naći i u gradu. Uglavnom je teži od betonskog sarkofaga u Černobilu i kad bi ga iscepali, imalo bi dovoljno goriva da termoelektrana ''Nikola Tesla'' radi 120 godina. Šifonjer pokriva ceo zid dnevne sobe od 9 i po metara i zauzima površinu veću od prosečnog gradskog stana. Služi da u njega stavimo sve od babinih čergi, preko porodičnog nakita, pa sve do delova za stojadina i ostalih dranguliija. U njemu živi Babaroga, Karakondžula i ostale zajebancije kojih smo se plašili kad smo bili mali.

Kad sam bio klinac bila je obavezna emisija za decu pred spavanje, emitovana pred DNEVNIK 2. Sve te životinje koje su bile u emisiji (Vuk, teta Lija i ostali) meni su bili toliko dragi da sam želeo da ta emisija traje čitavu večnost. To je bila jedna od prednosti detinjstva, sada kada sam postao ozbiljan i dalje želim da se vratim u taj period kada sam sedeo na jastuku na podu dnevne sobe izmedju tatinih nogu i čekao da počne petnaest minuta mog omiljenog programa.

Sve ćerke su, kao male, vrebale trenutak da obuju mamine cipele.

Ponosno su nabadale od predsoblja do sobe gde bi svi, čim banu, popadali od smeha. Ipak, majke su ih prekorevale i tek tad im ništa nije bilo jasno : čemu grdnja kad se to svima dopalo.

Sutradan više nije bilo smeha....sledila je samo grdnja.

Te štikle su imale magijsku privlačnost, pa su ćerke prelazile u ilegalu: natakle bi ih i krenule, ali tamo-amo po predsoblju. I ta avantura se obično završavala grdnjom jed su štikle dozlaboga bučne.

Nepostojeći ugostiteljski objekat iz fantazija onih koji pokušavaju da nam skrenu pažnju kada počnemo da se gubimo u ičemu barem nalik na bezobziran hedonizam.
Ako je verovati roditeljima - ni nalik je onome kako se prikazuju na filmu. Mesto gde, u najboljem slučaju, gazdama ne moraš da iznosiš đubar do suterena jednom dnevno, ponekad možeš da ih iscimaš čak i za nešto za pod zub, ne moraš da skloniš svoje prljave sudove iz dnevne sobe baš odmah nakon hasa, a televizor možeš da gledaš dok ti se ne sloši.

Kombinacija izraza debil i debitant. Neko nov u nečemu, pomalo tulav.

Pitanje koje ti je postavila "kuvarica" sa zagonetnim smeškom na licu, pošto si smazao poslednji zalogaj obroka koga ti je očigledno lažno predstavila i poslednje reči koje ti odzvanjaju u ušima dok trčećim korakom štrikaš do WC-a u nameri da baciš peglu.
Tek naknadnim vraćanjem filma ukapiraš da su svi u kući znali za ovu prevaru, sem tebe naravno, i postaje ti jasno zašto je mali Jovica malo malo pa izlazio iz dečije sobe, virio u trpezariju i stalno se kliberio.
Što je najsmešnije, klopa i nije bila tako loša ... Eh, samo da ne bi tog pitanja...

Osoba kojoj niko ne može nešto da zameri jer je kod nje, po njenom mišljenju i ukusu, sve savršeno. Čak i ako nekome uspe da joj nešto zameri, perfekcionista mu usavrši zamerku, nađe zamerku u zamerki.
Osoba kojoj hvale izgled sobe, ali i govore da sa njom ne bi mogli da dele istu.
Takva osoba se često "penje na glavu" drugima i dobija kritike da "preteruje". Osoba "teška" za život sa njom, ali nju samo treba razumeti i pustiti je da traga za nepostojećim savršenstvom.

Crni biser crnogorske košarke. Mnogi sportski novinari ga greškom nazivaju ''naturalizovani Crnogorac'' jer nisu upućeni da je njegova prababa poreklom iz plemena Vasojevića. Omarov čukundeda je izdavao sobe i apartmane u Kotoru. Nakon posete jednog afroameričkog turiste, njegova ćerka(Omarova prababa) se zaljubila u njega i otišla sa njim u Ameriku. Tek nakon proglašenja crnogorske nezavisnosti Omar je odlučio da se vrati korenima i zaigra za crnogorsku reprezentaciju. Imao je sreće, ubrzo im je bio potreban 1(play) u ekipi i to mu je došlo kao 1 na 11. Sada uveliko parla crnogorski i ''Gorski vijenac'' zna napamet. Naravno, omiljeni instrument su mu gusle.

Ono što nam je neophodno posle noći provedene obilazeći razne ugostiteljske objekte u potrazi za srodnom dušom.
Što je veče više odmicalo, padali su kriterijumi i ugled objekata u koje zalazimo, a samim tim i kvalitet popijenog alkohola.
Sve dok na kraju razočarani nismo završili sa radnicima gradske čistoće na, njima prvoj jutarnjoj kafi sa vinajkom.
Obzirom na sve čime smo maltretirali naš želudac, nije ni čudo što je čim smo se dovukli do sobe odlučio da nas surovo kazni.
Intenzivna nega je ono što nam je zaista potrebno...

Najčešća laž koja se čuje odmah sa vrata prilikom ulaska u kladionicu...
Naš "iskusni" kladioničar pritom misli na to da je u teškom kanalu, da duguje pare i Bogu i narodu... već je lagano krenuo da prodaje kevino devojačko heklanje, garnišlu iz dnevne sobe, stari hard disk, a sve to zarad one dojave koju je slučajno čuo u troli od klinaca. Naravno da ti neće reći da je u debelom minusu, jer onda bi bio klošar, a pozitivna nula zvuči tako pametno, delovaće ti kao neko načitan, kao čovek koji se bavi klađenjem samo iz hobija i krajnje dokolice.

Postkolokvijumsko/ispitno spremanje nastaje nakon zavrsene kolokvijumske nedelje ili ispitnog roka. Odlikuje ga dve ili vise velikih crnih kesa za smece,magicna krpa i usisivac. Najcesce smece koje se moze zateci u sobi studenta su raznorazne limenke energetskih pica,neoprane solje kafe,pakovanja raznih grickalica,pakovanja cokolada kao i mnostvo ostataka od raznoraznih porudzbina brze hrane. Osim sobe,kuhinja takodje izgleda kao da je iz postapokalipticnih filmova,odlikuje je veliki broj neopranog zakorelog sudja,plocice koje se ne vide od mrva,sto koji ima nekoliko slojeva isprosipanih tecnosti i naravno zapusen odvod slavine.

Osobe koje tvrde da ih muzika koju slušaju inspiriše i da u njoj pronalaze veliku umetničku vrednost. Tvrde da ih ostali žanrovi uopšte ne zanimaju, iako to uglavnom nije tačno. Poistovećuju se sa vrstom muzike koju slušaju i oblače se u skladu s tim. Sobe su im oblepljene posterima njihovih muzičkih idola. Nikada ne slušaju narodnjake. NIKAD! Ama NIKAD... osim kad se napiju...ha...ha...
Imaju sklonost da pljuju po svim ostalim vrstama muzike.
Najčešće slušaju metal, hard-core hip-hop, punk, trance ili neki drugi alternativni muzički pravac.

Najjači adut za prodaju nečega, počev od stana, kuće, restorana, suvenira kupljenih na plaži i tako dalje. U većini slučajeva ovo prevagne u kupovini iako je to možda bila neka rupčaga od stana koji na sred sobe ima wc šolju jer nije imalo mesta da se stavi negde drugde, ali da se mi razumemo ne mo'š biti jebač bez neke gajbe koja nema pogled na more. Verovatno nas Srba zato i ima sve manje jer mi nemamo more, doduše bio neki okean u Vojvodini al videvši kakvo je stanje u lepoj nam državi uzeo pasoš i otplovio Dunavom.

Čovjek okružen bijelim kantama Jupola. Trebalo bi da kreči zidne površine, jer mu to zanat nalaže. To je najčešće pojava koja nikad ne dođe u ugovoreno vrijeme, možete ga čekati i danima, dok nemate gdje da spustite dupe u vlastitom stanu (jer ste sav namještaj pomjerili na sredinu sobe i prekrili najlonom). Kada se konačno pojavi, bazdi na alkohol, ne ustručavajući se da traži još alkohola i od vas. Najčešće je to veliko pivo (klipača). Moler je inače veoma rječito biće iz čijih usta možete da čujete različite vrste najneslanijih i najvulgarniji šala koje se mogu čuti na jednom mjestu.

Pitanje posle kojeg, ako se slucajno zeznete da kazete NEMAM ,nastaje pravi horor, jer vam doticna persona koja je postavila pitanje natovari 1000 dodatnih obaveza (sa kojima vi najcesce nemate apsolutno nikakve veze) u jednoj sekundi.
A onda vas natera da sledeci put dobro razmislite sta cete odgovoriti na takvo pitanje.

Video igra koja je kao droga.Prvo se pocinje sa nekoliko prijatelja zeljnih zabave i novog iskustva.Ubrzo ti okupira ceo zivot.Prestajes da izlazis iz sobe,s drugovima s kojima si poceo ne igras vise vec si nasao novu bolju ekipicu.Polako ispaljujes ortake svake subote i umesto da se s njima lesis ti ostajes kuci uz komp igrajuci neki dungeon.Posle dosta vremena shvatis da si dzabe protracio vreme i da ti ne treba to vise ali jednostavno ne mozes prestati.Igraci WOW-a su uglavnom bez devojaka ili bivaju otkaceni od strane njih kada pocnu da igraju.

Ko nije bio u stanu u kojem žive dva ili više studenata, ne zna šta su krš i nered. Nisu svi studentski stanovi u očajnom stanju, ali većina njih ipak podseća na ostave penzionera, ratna područja ili polomljene hotelske sobe u kojima je boravio Billy Idol. Kako god, taj svinjac koji se naziva "naš stan", treba ponekad i srediti. Pošto stanari padnu u depresiju kad vide šta sve treba da se skloni, opere, obriše i pobaca, brzo izgube volju za bilo kakvim aktivnostima, i radnu akciju odlažu što duže. To odlaganje ipak prekida neminovni dolazak gazde po kiriju, ili nekih gostiju koji su ti važni, a žive u ubedjenju da si uredan i odgovoran (roditelji).
Pošto je velika mogućnost da će se cimeri negde ispaliti kada taj dan dodje i da ćeš ostati da se boriš sam, ne gine ti da jedan dan provedeš posvećen mestu u kojem živiš. Iz iskustva, evo ti par korisnih saveta: