U svakodnevnom žargonu lekara skraćenica za exitus letalis (smrtni ishod).

Seksualno opterećena osoba koja hara raznoraznim chat sobama u potrazi za ženkom svoje vrste. Bez ponosa i sposobnosti registrovanja bilo čega drugog osim ženskog nick-a, kojeg kada spazi, istog momenta kreće u akciju muvanja.

Odaje utisak naivnog očajnika, koji i ako ga prva otera u tri lepe prelazi na drugu i tako redom. Često je žrtva troll-ova. Ne obazire se na uvrede sa strane jer je mentalno ograničen samo na poruke ženskih osoba, koje ga u većini slučajeva zavlače ili ignorišu.

U polutami svoje sobe, skupljenih usta i široko raširenih zenica pažljivo filtrira informacije na monitoru. Možda mu se jednoga dana i posreći, ko zna?

Ovaj ručak je gospodar svih ručkova.
On predstavlja zasluženu nagradu nakon mučenja sa boranijom, slatkim kupusom i krompir-paprikašem, koje smo primorani da jedemo preko radnih dana. Javlja se u vidu pečenih krompirića i pileta, sarme, punjene paprike ili roštilja, ako je nedelja posle plate.
Od nedeljnog je bolji jedino božićni ili vaskršnji ručak.
Nedeljni ručak ne može da mi pokvari čak ni "Nedeljno popodne" sa Leom Kiš, koje se obavezno u to vreme čuje iz dnevne sobe...
Zbog njega je u Srba stvorena navika o "nedeljnom popodnevnom odmoru"... Niko nedeljom ne želi da odmara zbog odmora, već zato što se svi prejedu za ručak...

Hokej kao sport podrazumeva veliki broj izmena tokom meča koje se odrađuju u hodu, pa samim tim podseća na određeni način proslave krsne slave na kojoj je tokom dana prisutno 50+ gostiju, od kojih su pola familija koju viđaš dva puta godišnje, kod tebe na slavi i kod njih, a ostala polovina su ljudi koje zoveš prijateljima a čim napijeni i najedeni zatvore vrata tvog doma komentarišu kako ti je ruska salata bila govno. Duhovna toplina nula, osim ako ne računaš toplinu sobe zagrejane nečujnim prdežima uvučenim u gustu izmaglicu dima od cigareta. Slava, ona hokejaška.

Kritika sarkastične vrste na račun neadekvatnog ponašanja sagovornika, gde se baca akcenat na rodno mesto istog. Uzvik u trenutku kada idiotizam na skali podnošljivosti dođe do maksimima ili preventivno skretanje pažnje o potencijalnim neprimerenim postupcima za socijalne standarde sredine u kojoj se nalazi.

Ne moraš baš da budeš k'o sa Vimbldona i da furaš šotrovački, već se prilagodi u najmanjoj mogućoj meri. Ako ne znaš kako, malo se osvrneš, pogledaš kako to ide pa pokušaš, a kad nakon toga odeš svojoj kući, poseri se ako ti je volja na sred sobe.

Ne kaže se za džabe da ko nije živeo u studentskom domu, nije iskusio studentski život. Tu možeš da upoznaš svakakve ljude počevši od spremačica, preko portira, radnika u studentskoj sluzbi, pa do samih studenata. Kada dođeš da se uselis u dom moraš prvo da preživiš službu. Uđes na vrata, kažeš onako fino dobar dan a dobiješ samo mrk pogled, gleda te kao da si joj/mu pobio sve najmilije. Bez ikakve ljubaznosti te šalje na ovaj šalter, na onaj šalter na kojima se ponašaju prema tebi kao da si došao da prosiš, a na kraju kada se posle svih tih cimanja vratiš konačno u službu, sa istim onim pogledom ti bukvalno ugura u ruku papir sa brojem sobe (na osnovu koga ćeš da tražiš ključ). Kažes hvala, dovidjenja, a naravno dobijes muk. Dalje, portiri su pola pola. Ima takvih likova koji su maksimalno korektni i čak i kada napraviš nešto neće da ti prave problem. Ali zato ima pravih skotova koji bi samo da se uvuku šefu u dupe kako su oni eto dobri radnici i samo idu od sobe do sobe i jedva čekaju da nekog prijave za najmanju sitnicu. A spremačice su posebna priča. Sediš u čitaonici (više vas) a ona baš tad mora da briše staklo i ajde to nego istovremeno priča telefonom sa ćerkU, i objašnjava joj kako da podgreje ručak, al´ nek joj ne zameri što je malo izgoreo (sa akcentom na e). A studenti, e to je već nešto drugo. Ima svakakvih: neki se ponašaju kao da su došli na ekskurziju, prave žurke svako veče, dobacuju ljudima sa prozora, ponašaju se kao deca u osnovnoj školi. Zatim ima onih pravih smarača. Sve njihove priče se svode samo na ispite, ne izbijaju iz čitaonice, sa podočnjacima do zemlje, pitaš ga nešto normalno, a on samo klimne glavom i blago se nasmeje. Ali oni su u principu i najbolji, nikoga ne diraju i rade za sebe. Ali najgore su mamine i tatine maze kojima sve smeta,ne odgovara im stolica, moraju da sede uvek na istoj, jer ovako nemaju koncentraciju, napolju +40, otvoriš prozor a oni se žale na promaju, smeta im svaki šum, (neke devojke ne mogu ni u čitaonicu da dođu a da nisu našminkane), a žale se kao da samo oni imaju ispite i kako im je teško. Ali nije sve tako crno. Možeš da pronađes taaako super ljude da moze da ti bude baš baš strava i da podjebavate ove snobove.

Jedan od najgorih muških problema, kako se fizički suočiti sa partnerkinom menstruacijom koja ih jednom mesečno na nekoliko dana uskraćuje blaženog stanja. Al to samo ukoliko su u vezi, u suprotnom mu dođe još gore jer ne jebe se random bicuri svakog dana.

Sad si našla da krvariš? A to što sam platio vikend na Kopaoniku sa vodenim krevetom u sobi planirajući da te ošašavim od kurca sa sve otvorenim vratima sobe jer matorci ne mogu da nam banu, to ništa ? Oćemo domine da igramo ili da po celu noć smaramo komšije glasnom muzikom sa tvog telefona? Divno.

Drugi po redu švabizam, odma iza štranda. Lokalizam Novog sada, koji je nekako preživeo Pekinu denacifikaciju. Skakanje u plitkom mulju za malom lopticom. Cilj je da padneš u Dunavsku vodu u što neprijatnijoj pozi. Prijatnije je ako učestvuje više mladića sumnjivih seksualnih, atributa, afiniteta i apetita. Poželjno je da učesnik sportski ispušta niz neartikulisanih zvukova, viče gari i picigen, doziva ortačiće, zolika, pištika, zokić, miksić, tukić, garić, prknić, šireći osmeh sveže masirane prostate. To su naravno ortaci iz ulice, lamele ili razreda spojeni i osuđeni jedni na druge poput zatvorske sobe u Mitrovici ili posada bunkera pod Staljingradom. Gadno za videti u svakom slučaju.

Ono što roditelji u većini slučajeva ne znaju da koriste ali zato kad im nešto treba obavezno te maltretiraju da im nađeš nešto preko interneta kao da znaš ceo net napamet.

Pogrdan naziv za dođoše iz pasivnih, brdskoplaninskih krajeva u posle Drugog svetskog rata opustošenu Vojvodinu. Nastao je u trenucima kada je domicilno stanovništvo sa nevericom svedočilo preuređivanju kuća koje su dobili na raspolaganje.

Veoma zajebana etapa sportske manifestacije ako si u gubitničkoj pozi. Nema goreg vremena za primiti gol, izgubiti servis gem ili promašiti tri sukcesivna šuta sa poludistance od rane faze meča. Ako ste nekada usamljeni u tišini i senci svoje sobe pomislili kako je najteže iskenjati govno posle tuborga i 200 grama soje, zajebali ste se, zapravo je najteže kada u ranoj fazi meča imate negativan rezultat. Veliki Dalaj Lama je jednom prilikom, a vezano za pominjani fenomen, izjavio: "Za svaku egzistencijalnu prepreku postoji i rešenje, ali rane faze meča vas samo Božja intervencija može spasiti".

Glumac koji učestvuje u najneubedljivijim erotskim scenama ikad što se da videti u serijalu Californication (prim.prev. Kakofoliracija). Sve te zgodne ribe koje defiluju epizodama i redom nedokučivo 'padaju' na Dejvidovu seksualnu antimateriju, obično na svakom 5-tom slajdu završe u krevetu sa dotičnim frigomatičarem u sceni koja je 'vruća' poput TV SHOP rendanja neomiljenog, zdravog povrća o tupog Secka. Zapravo, izgleda kao da se seks odvija u dve različite sobe sa ogromnim slojem lateks femdoma između, kao nešto što podseća na DosijeXXX Skali-Molder platonsko-intelektualna-SF uskurčavanja i sterilni-futurističko-proseravački intelektualizam.
Stoga, bolje da mu, onako bledom, asteničnom i slabašnom, daju uloge Dejvid Duhovnika.

Roditelji su ti u dnevnom boravku, seka u svojoj sobi za kompom, a ti sa ribom u svojoj sobi, koja je odmah pored sestrine, a ni dnevna nije na kraj sveta. Pustio si muziku da se slučajno ne čuje neki zvuk. Krevet ne možete upražnjavati jer se čuje, a može i neko da upadne. Nema smisla zaključati vrata, jer to mu dođe isto kao da si na njih nalepio cedulju sa natpisom:
NE SMETAJ!JEBEM!
Onda se prilepite sasvim blizu vratima, ili ti ili ona ih držite rukama, a odeća je sklonjena tek toliko da se može u nanosekundi navući. Ako neko naiđe, vi se upravo spremate da izađete iz sobe.

Ono što napraviš u roku od minut, iako kevi treba za čišćenje iste te sobe minimum sat vremena. Naravno, potrebna je stimulacija, a šta ćeš bolje nego batine od brata ako zatekne nered kad dođe u sobu sa devojkom. Knjige idu u fioke, prljave čarape ispod kreveta, prljav veš razbacaš na onaj čist. Ne sme devojka nikako da zatekne prljavštinu, šta će da misli za vas dvoje, kao da je njena soba večno čista. I nije, još gora je, samo se ona ne srami da te uvede u jebeno prljavu sobu, nije imala vremena da počisti, morala da pomaže majci.

neki bi rekli mazohističan, ali svakako ne-mož-da-omane, čitav trik je u tome da, nakon što ste podesili alarm i spremili se za spavanjac, odnesete telefon na kraj sobe koji je suprotan od kreveta, i stavite ga, recimo, na ormar, tako da vam aparat bude nadohvat ruke tek ako prethodno morate da privučete stolicu i popnete se. (poželjno je da površina, u našem slučaju ormara, bude tvrda, kako bi vibraciono tandrkanje bolje došlo do izražaja.) dodatne mere predostrožnosti su da na putu do telefona postavite lavor sa vodom, oštar kuhinjski pribor, psiho lutku iz detinjstva i slične predmete koji bi vas na sebi svojstven način razbudili.

Jednostavan način da pokupite veliki broj pozitivnih komentara i like-ova na facebook-u ili nekoj sličnoj stranici. Potrebno je uzeti bebu u naručje (ako imate blizance pri ruci još je pogodnije) zagrliti je i zažmuriti, ili gledati očima punim ljubavi. Možete se i smijati (pogotovo ako imate lijep osmjeh koji svi trebaju da vide), a ako se i beba nasmije to je pun pogodak i zagarantovan uspjeh. u koloko ne možete da nađete bebu poslužite se nešto jadnijom varijantom i slikajte se sa psom. u slučaju straha od životinja i nenormalnom željom da vam neko stavi like prigrlite prvog plišanog zeca ili medu iz sobe (koji obavezno mora biti ozančen i imati neko fancy ime) i neka foto aparat počne sa radom...

Osoba koja je toliko umorna od života i razočarana u društvo, da je izbačena iz šah kluba jer narušava klupsku atmosveru. Živan je nadahnut talasom ranog romantizma, on vodi ljubav pogledom. U čitaonici. Jer Živan čita.
Živan je poput Haklebi Fina, samo što Živan nema hrabrosti da putuje. Ali mašta. Tako da je Živan obišao sve krajeve sveta, od Karpata do prašuma, a da nije izašao iz svoje sobe. Jer Živan veruje kako će njega neko naći. A malo ko zna da Živan i postoji.
Živan je poput filmskog glumca. Iz jednog od onih filmova ala Kejt i Leopold, samo što Živan nije takav 2 sata, već čitav život.

Deda vs šumeća tableta vitamina C

Nešto kao brate samo zajebanije.

Specifično stanje duha (i tela) studenta dan pred ispita.

Najčešće se sreće kod kampanjaca i drugih "uzornih" studenata, a intenzitet simptoma je srazmeran važnosti ispita za uslov i obrnuto proporcionalan količini spremljenog gradiva.

Prepoznaje se po:
1. ritualnim (obrednim) radnjama: moljenje Bogu i ostalim višim silama "molim te, samo sad da položim" praćeno nerealnim obećanjima "samo sad da dam uslov, 10. oktobra počinjem da učim za sledeći rok"
2. ponašanju sličnom napadu besnila: ide po kući, ne radi ništa, ali kada ga zamoliš da nešto uradi, dočeka te vrištanje "kako možeš da budeš tako sebičan, imam ispit sutra"
3. paničnom telefoniranju: ugovoranja šema i kombinacija za prepisivanje
4. neuobičajenim radnjama namenjenim gubljenju vremena: šetanje psa, spremanje sobe, regovanje na Vukajliji, bilo šta....
5. odsustvom bilo kog oblika ponašanja, koji bi i najmanje mogao podsećati na učenje/obnavljanje/preslišavanje...