Sigurno je velik deo vas primetio koliko plastika počinje da ulazi u sve pore društva i života. Sve se pravi od jebene plastike! Flaša iz koje piješ sok, kese, kućišta za kompjutere, stolice..
I to nije bilo tako loše, dok nije počelo da prelazi granice : danas možeš da jebeš i plastičnu lutku, koja se sve manje razlikuje od živih žena, jer se i ove budže plastikom gde god im fali kvantiteta. Jedemo plastičan paradajz, krastavce i voće, oblačimo šta vidimo na plastičnim lutkama, i počinjemo plastično da mislimo i osećamo. Polako ali sigurno.
Voditelj na dnevniku je od plastike, političari su od plastike, napucane ribe što vode seljačke emisije su kao barbike - od plastike.

Zvali su ga pička raspala - samo malo suptilnije.

Odbio je da ortaku u vojsci donese pljuge iz grada.
Pričao je svima da ima ribu a ustvari se družio sa tuđim devojkama i drkao na njih.
Organizovao je ljude za odlazak na more da bi na kraju ispalio.

U suštini, zajebao je koga je mogao, na više načina i u raznim pozama, od 69 do one u kupatilu poznatoj po tome što neko uvek slomi nogu, pa posle kaže da se okliznuo dok se tuširao. Zajebao bi i rođenog brata, da ga ovaj nije provalio kad mu je kao klinac dao slanik da pije sok iz najfensi čaše u kući (povraćanje koje nikada neće zaboraviti).

Kažeš, ortak ti je? Aham.

Standardni učesnici svih reklama za deterdžente i slične proizvode.

Način na koji se međusobno oslovljavaju učesnice estradnog rata. Pod plaštom navodne nezainteresovanosti razne vokalne solistkinje/top manekenke/šok spisateljice/starlete će javnost navesti da misle kako je kleveta od strane pomahnitale suparnice nešto što ih nimalo ne tangira. Dakako, istina je sasvim drugačija. Celi trust mozgova sastavljen od menadžera, stilista, frizera, drugarica dragih saveta je sklopljen ne bi li posredstvom kao puška zapetih tabloida imperija uzvratila udarac. Jer ima stvari koje se ne praštaju...Zar da se tek tako pređe preko onoga kako je rivalka preotela perspektivnog dilera koga je naša junakinja imala na nišanu. Da ne pominjemo kako je pokvarenjački iskopirala stajling smišljen mukotrpnim radom.

Kada mašeš slučajnim prolaznicima sa šestog sprata, jer nikog bližeg nemaš.

Ono što većina svetske populacije želi da dobije. Ono što ne znaju je šta sve može da podje naopako.
Većina igrača su, jelte, penzioneri (koji su mahom lošeg zdravstvenog stanja). Šta mislite, koliki procenat ljudi sa slabim srcem preživi toliki šok? Infarkt iz vedra neba - pa kako došlo, tako i otišlo.
Čak i da preživiš, tu je poreska uprava koja ti uzme maltene polovinu, pohlepna familija koja se odjednom setila koliko te voli, prijatelj od kojeg si pre deset godina pozajmio 100 kinti pa ti računao kamatu k'o Rajfajzen, kao i Pera Bugarin, Ciga koji prosi na kraju tvoje ulice, a pored koga si onomad prošao kao pored turskog groblja - traži kintu da pimpuje svoga Fiću.

Najbolje moguće vreme za posetiti osnovnu školu! Zašto? Prvenstveno, uzeleli ste se bar malo, stalo vam je da vidite matoru učiteljicu i svoju razrednu....ali najbolje od svega je to što se u osnovnim školama slavi kako valja! To znači, izobilje hrane i pića, ima svega osim alkohola, mada u hiper naprednom odeljenju može da se naleti na neko pivo....I dok vi pričate sa matorom učiteljicom, simpatična devojčica vam sipa sok.... cool, hrabri klinac vam daje kesu čipsa i vi potpuno zaboravite da matora idalje priča nešto. Napuštate taj razred idete dalje....udjete u random učionicu jer ste spazili neke primamljive kolače i tako od učionice do učionice, proslavite praznik kako valja!

Drugi naziv za zovu.

Izraz koji koristimo kad neko pretera svojim zahtevanjem.

Verzija horor filma prilagodjena ljudima koji nemaju petlju (!?) da odgledaju film u kome se umesto krvi koristi tečna čokolada ili sok od paradajza, i gde ljudi vrište za pare; verzija u kojoj se od dobre horor priče dodje do sprdnje sa vanzemaljcima, gde Lesli Nilsen igra predsednika Amerike koji se ponaša kao neželjeno čedo Srećka Šojića i Gordane Pop-Lazić.

Sa druge strane, ono što razlikuje običan horor od holivudskog blokbaster, super-da-se-usereš-u-gaće-horora, je to što za ovu drugu kategoriju uvek postoji parodija. To je izgleda stvar prestiža medju rediteljima horor filmova (kao što je na našem estradnom nebu kul da te imitira Karamela).

Svojeglava mazga koja ne jebe socijalna pravila. Rođen je unatraške, na čmar. Videlo se od malih nogu da sa njim nešto nije u redu, sedeo je odmah iza vozača na ekskurzijama. Kad je bilo popularno jebati, drkao je. Znao je da zapeva maršalu Titu na ravnogorskom uranku, pa je često ležao po bolnicama. Pardon, stajao. Kad igraju beogradski blizanci, on na drugom kanalu gleda Radnik - Javor. Nije kontraš, naprosto oće tako.

Ono sto moras da pijes kad nemas nista drugo.

Drugi naziv za Koka Kolu, poznato gazirano bezalkoholno piće kom se pripisuju mnoge magične moći i koje ima širok spektar farmakoloških dejstava. Na decu deluje kao analeptik, na starije kao sedativ, uz brzu hranu se koristi kao aperitiv a kod onih koji je piju izaziva zavisnost.

Једна од најчешћих СМС игара ријечима и љаксе фора да кажеш женској да ти се свиђа.

Uz jednako zvučni šit meseca, četiri jahača Apokalipse programskih šema na lokalnim radio-stanicama i, ujedno, čvrst dokaz da Darvinova Teorija Evolucije sobom definitivno nije zahvatila baš sve majmune na planeti Zemlji. Neki su, naime, i preživeli pomenuti proces.

Preživeti, doduše, muzičko-radioaktivne kategorije iz naslova spada u daleko teži i opasniji poduhvat. Bar za jednog iole homo-sapiensa, mislim.

Jer, koliko oštećenje ili tumor na mozgu moraš da imaš da bi kroz svoje uši propuštao emisije u kojima se pušta verovatno najkancerogenija muzika još otkako je J.S.Bah napisao svoj opus magnum, da ne kažem petočasovni ciklus fuga i kanona na jednu temu, odgovarajuće nazvan "Umetnost žrtve"? Odgovor je verovatno onoliko koliko odgovara +30-ogodišnjem redovnom konzumiranju domaće i najčešće prepečene rakije. Otprilike rečeno.

I dok na Grandu ili na talasima narodnjačkih radija sa nacionalnom frekvencom možemo posmatrati tj. slušati koliko-toliko umivenu muzičku produkciju, koja ipak zadovoljava opšte standarde i tradiciju odnosa izvođač-slušalac, na valovima seosko-brdskih-od-lokalnog-maligana-sponzorisanih emitera radio-signala muzika je upravo namenjena upotpunjavanju gorepomenutog oblokavanja džibrom...ali nikako NE! svojom atmosferom, sentimentom, porukom ili, nedobog, lepotom kao u, na primer, zdravoj provinijenciji jedne kafane ili rendom privatnog slavlja, već pre kao zvučna podloga izumiranja nervnih i ostalih ćelija tokom čina "utapanja duše".

Foršpil odsviran k'o levom nogom, tekst napisan k'o levom bradavicom Marine jebene Tucaković, refren otpevan k'o...pa, otpevan je isuviše optimistična reč za nešto što pre liči na riku vepra ili njakanje magarca nego li na artikulisani zvuk jednog ljudskog bića (verovatno i drugovi umetnici cepaju onu rakiju od gore;prim.prev). Uglavnom - svi potrebni elementi da se popuni programski prostor između čestitanja kumovima na kupovini novog kombajna i najsvežijeg izveštaja AMSS-a za teritoriju pičke materine kroz koju verovatno ni jebeni Mirko Alvirović nije prošao testirajući nasumični model Dačije.

Još da napomenem da razlika između pojmova iz naslova i nije nešto specijalno istaknuta; voditelji sleš vlasnici ionako sami i glasaju i vode evidenciju. I uzimaju eventualnu kintu od ambicioznih pevača i pevačica koji bi da se proslave svojim novim šito...pardon, hitom...

Izgled jednoiposobnog stana od trideset kvadrata, u kojem pored vas dvojice koji tu živite obitavaju : drugar sa faxa, bivši cimer, njegova bivša devojka, cimerova sadašnja devojka i drugarica koja se tu silom prilika zadesila na dva dana. Torbe sa stvarima su stavljene tamo gde će se o njih najmanje zapinjati, u kupatilu ima pet peškira koji se stalno koriste, kafa i topla voda stalno nestaju. Kvalitet sna je nezavidan jer je neko non-stop budan i ne ležu svi u isto vreme. Sudovi se gomilaju, imate samo dva ključa pa se natežete, stalno nekom zvoni telefon, ne znaš gde je šta..A svaki dan vam upadne bar još troje ljudi da gledate tekmu, a uveče vas pokupe da zajedno džumle idete napolje. Svadjate se ko će na net, ko je na redu da ide u prodavnicu, ko pere čaše za sok a ko kuva kafu. Onda se uveče zapijete, pa ujutro kad otvoriš oči prvo ugledaš drugara koji ti je sinoć oteo jastuk, patike na pola metra od glave i tri konzerve od piva na podu. Zažmuriš, okreneš se prema zidu i nadaš se da će neko sve to pospremiti dok se budeš pravio da spavaš. A to obično urade i svi drugi.

Dobronameran savet sagovorniku da počne rezervisanije da troši vazduh jer će se u suprotnom udaviti u moru govana.

Riba na suvom. Devojka koja ide na plažu ili bazen, ali joj nije ni na kraj pameti da se pokvasi. Obožava dugačke krugove, oko bazena, koji se ponavljaju u nedogled. Izleda dosta dobro, ali misli da izgleda savršeno. Mleko za telo maže na svakih 5 minuta. Izazovnim pokretima mazanja, priziva poglede muškaraca. Kada počne muzika, počinju i njeni neritmični pokreti. Ako puši, cigaru drži triperski. Pije sok u kafiću, u hladovini, obavezno na cevčicu. Ima velike naočare koje pokrivaju pola lica. Obožava da se fotografiše i pozira. Jedini mogući kontakt sa vodom joj je, kada želi da ima fotografiju, na kojoj je u vodi do gležnjeva. Obično ide u kompletu sa još jednom drugaricom, nekvasuljom!

E ja i Milena smo evo sad u oktobru šes meseci u vezi i rešili smo samo najbližu rodbinu i prijatelje da pozovemo na punč, Milena skinula recept s neta. E pa ovako ide, da ti kažem, sad da te ne smaram, al prvo ide pola litra surutke pa jedna glavica ekstra nene pa dvaes litra razređivača, slovenački najbolji da uzmeš, Unior, pa to ukuvaš sa maslacem i dodaš mlevenu plazmu, mada mi smo bevitu stavljali kao zamenu i pospeš poštovanje odozgo i to je to. Dođite od pet pa nadalje da pijemo punč, gledamo slike iz Dubaia i malo da pročavrljamo, imamo i višnjevaču, Zoranova, odnosno moja keva, pravila, cedila višnje kroz hulahop domaći sok smrdi još na noge, na tamnozelene butine.

Prijeći svaku normalnu granicu u nečemu.
Mada u većini slučajeva naši ljudi prekardaše u unošenju alkohola u organizam.