Tj,zecji hod.Jedna od zasad nepriznatih mernih jedinica.Nekad se,dok su se konji koristili kao prevozno sredstvo,govorilo do tog i tog sela ima 2 sata jahanja.Tako slicno se kaze 2 sata al zecjeg hoda.U danasnjem vremenu se koristi kao opaska na necije opisivanje koliko treba peske do nekog mesta.
Cheke,familijo,pa Przenica kude sedi?
Odma be pored Zorana Gajtana,tuj blizu,aj dok neje vatija negde da idemo po pare kod njega.
Toj li be Zoki,zenamu sto rabotila u tkacnicu?
Da be tj,za pola sat smo tam.
A'a,za pola sat al zajacko odenje.
P.S.Primer je napisan na dijalektu na kom sam prvi put cuo za Zajacko odenje pa nekako mi je i prirodno da takva dijalektska varijanta stoji i u naslovu.Ovo nije specificna rec za neki dijalekat kao njeknja npr, moze naravno da se koristi i izraz Zecji hod ili Zecjeg hoda
Glavni argument seljaka kada napravi neku pizdariju. Nema veze ako je on poharao pola sela sa svojim Zetor traktorom, ako je ubio nedužnu babu što mu naleti na kosačicu dok se vraćao s njive, ako je izbo vilama svoju ženu dok je silazila sa sijena, jer zaboga, on nije šćeo. Dešava se.
Seljak napravio sranje dok je pecao ribe na jednoj maloj rječici pored tunela. Naime, bacio je opušak cigare iza sebe, a tu je bilo previše suhe trave. Kada je trava počela da gori, seljak je to kasno primijetio, te nije imao vremena da reaguje. Vatra se sve više rasplamsavala, te je odlučio da skoči u rijeku. Ubrzo zatim dolaze vatrogasci da gase, a kasnije je pristigla i vojska da pomogne pri gašenju, jer se vatra proširila skroz do tunela i izazvala je nekoliko većih sudara, jer su vozači pokušavali da zaobiđu plamen.
Prilazi inspektor do seljaka koji je izazvao požar i kaže: "Pa jesi ti normalan, čovječe? Vidiš li kakvo si sranje napravio?"
Tada on izgovara čarobne riječi: "Nijesam šćeo!"
Tu je konverzaciji bio kraj. Čojek nije šćeo, jebiga.
Najmisteriozniji srpski svetac. Veruje se da je zaštitnik srebroljubaca i izdajnika. Karakterističan je po tome što nema određeni datum obeležavanja, kao ni prateće obrede.
Poznat još i kao najpromiskuitetniji srpski svetac. Slave ga, uglavnom, stariji ljudi sa sela, i to tako što ga najčešće pominju u psovkama.
Sedim na stepenicama ispred kuće u selu, tek što sam otvorio pivo i zapalio cigaretu. Nailazi baba.
Baba: Šta radiš tu, jebem li ti svetoga Judu? Ulazi unutra. će se pre'ladiš!
Ja: Ali napolju je 35 stepeni u hladu, a u kući je još gore...
Baba: A?
Ja: Ništa, evo ulazim...
Baba: Tako, brate, uđi unutra, pa lepo da sedneš, ki čovek, a ne na beton, jebet ti Judu svetog blesavog.
Malo kasnije dolazi tetka.
Tetka: Pa de si ti lepi brate? Što se ne javiš da si doš'o? A, jebaću ti Judu tvoga!
Ja: Dobro de, stigao sam tek pre pola sata, nisam se ni raspakovao kako treba...
Tetka: A za pivaju imaš vremena! Jo', jebem li ti svetoga Judu, ni da slažeš ne umeš! Da dođeš posle kod mene na kafu, 'si čuo?
Ja: Jesam, tetka, jesam... Doći ću.
Tetka: Dabome, i treba da dođeš kod tetke malo. A ne, doš'o, pa se odma za pivo uvatio. Jo', jebem li ti Judu maloga! Aj zdravo, dođi posle.
Ja: Hoću, naravno. (U sebi) Aman, imate li vi neku drugu psovku osim svetog Jude?!
Nije sok vec koka kola ili neka njena jeftina kopija a naziv se koristi po celoj Srbiji ukljucujuci tu i sela i gradove.Inace to vam je i najzdravije pice koje trenutno mozete da kupite u Srbiji iako za nju matore babetine i kojekakva gologuzija pricaju da nije zdrava pa maloj deci ne daju gazirano nego 'Hello' u kojem imate sest direktnih izazivaca raka.
Kad kupite neki kao zdrav i prirodan sok obratite paznju na sastojke od kojih je PROIZVEDEN i videcete tamo recimo 'prirodno identicna aroma breskve',100 % ali ne pise sta,nektar pa prazan prostor,E xxx,100 % voce(sto ne znaci da je sadrzina unutar pakovanja napravljena od voca vec je to jeftin trik proizvodjaca i rupa u nasem zakonu o kontroli kvaliteta prehambenih proizvoda)
E zaboravio sam za zuti sok ali nema veze sve je jasno.......
Aromatizovani, obojeni, zaslađeni prah..koji je bio predviđen za pripremanje soka...ali ga mi deca (sa sela) nismo konzumirali kao sok, već smo masovno lizali taj prah...Bilo je više ukusa, ali je neprikosnoven bio gringo od borovnice...Jezici su nam danima bili ljubičasti, a o stanju želuca niko nije vodi račun
Mislim da je proizvođač bila "Droga" iz Portoroža
Poslednji u nizu čuvenih srpskih vampira.
Iako nema toliku reputaciju kao Pavle Arnaut, Petar Blagojević i Sava Savanović, u jednom gradu je devedesetih pored svih ostalih strahova vladao i strah od vampira. Ali, stvarno.
Svi meštani tog prigradskog sela, a i veći deo grada, su se zatvarali u kuće, stavljali beli lukac na vrata, pokrivali se trnjem i deljali kočeve. Čak je priča stigla u "Ipak se okreće" i u sleng tog kraja, a sve meštane tog sela danas zovu "Čece", sve u čast ovog vampira.
Jedan uticajniji domaćin u selu je onako, valjda iz dosade, pustio buvu da se njegov komšija povampirio i da susreće ljude na moravskom mostu da bi ih zajašio i na njima prešo reku (kao to je bio jedini način da vampir pređe reku) i onda da ode u grad.
Vampir se skrivao na tavanu ovog domaćina, na tavanu, na koji ni policija nije smela da se popne.
Danas je od toga ostao taj nadimak, ta priča o liku koji je uspeo dobro da zajebe ljude, dovede televiziju tamo gde je tad retko dolazila, i naravno ostala je lepa pesma OK radio pozorišta:
Vampir u Zlatokopu...upada po kućama, nasmejanog lica!
Situacija kad Radojka iz sela Krcmare ode u veliki grad da studira. Posto je dosla u sredinu gde je niko ne zna i ima svu slobodu ovoga sveta,vremenom se njeno planirano upisivanje i zavrsvanje master studija pretvara u masper studije. Ispiti su teski i naporni ali kad covek radi ono sto voli sve dobija drugaciji karakter.
-Milasine, je l bre s'a bi sa onom nasom malom Radojkom,nema je vise kod prodavnicu...?
-Upisaala master studiju u Kragujevac!
-Master ili masper...
-Nemo si bezobrazan bre ( uz kiseli osmeh ), sram da ti udje i nikad da ti ne izadje, to mi velika ljubav jos od onomad kad smo se valjali po seno!
-E crko da Bog da, ja sam se njoj obecao ondak kad me vodila na bunar po vodu!
Seljančica, prostodušna devojka iz nekog neistraženog dela Srbije, vezane kose i povijene kičme, karakteriše je vezivanje marama u svakoj prilici, bilo oko vrata, glave, struka, kukova. Nosi šarene i široke haljine, suknje, izgleda smerno, svi misle da je nevina a j'balo je pola sela. Devojke često koriste ovaj izraz za opisivanje svoje "suparnice" koja je, zamislite, ružnija i gora od njih.
A: Je l' si videla s kojom mi se spandjao bivsi?
B: Nisam je videla, ali čula sam da mu i nije neka.
A: Šta nije neka? Milja obična.
B: Ne seri?
A: Ma da, videla sam ih juče, sita sam se ismejala.
Naziv za pokošenu travu, a koji je gradska omladina koristila kao podrugljiv nadimak za one omladince koji su dolazili sa sela na školovanje. Najčešće im je to bio poslednji argument kojim su se služili da ponize ljude koji su bili bolji dosta od njih u svim tada značajnim stvarima: sport, učenje, snaga i slično.
- Batice, jesi vidio onog Marka što se muva oko Slađe?
- Jesam, a otkos teški...
- Što sereš, mali je totalno na svom mjestu... Sposoban, pametan i treba da jebe onakvu ribu.
Azdaja je zli zmaj.Ko ne veruje nek' razmisli, azdaja ima sedam gava, a zmaj jednu, u Cernobilu dve ali to je to.Drugo, zmaj se u svim pricama poistovecuje sa zastitnikom ili ono ne diraj me i necu ti nista, a azdaja je alava na narod i lozi se na lepa sela lepo gore.
Ser Zile je ubio azdaju a ne zmaja!
Družina seoskih lola, baraba, ispičutura i svakojake bagre koja se svake večeri okuplja u lokalnoj seoskoj kafani da uz piće i šalu privede kraju još jedan neradom ispunjen dan. Redovno okupljanje može poremetiti samo fudbalski turnir na obližnjem terenu gde će zakuvati sa suparničkom ekipom iz drugog sela i izazvati opštu tuču tako nastavljajući staru dobru tradiciju. Uvek raspoloženi za podmetačinu.
- Milisave, ko je onaj čovek što ga odveze hitna pre neki dan, našli ga iscepanog i blatnjavog dok je pokušavao da se zavuče u Petrin kokošinjac.
- A taj, crna Ljeposava ti sve želiš da znaš, taj je Bojo iz stranke, došao pre neko veče u kafanu da sakuplja potpise za neke svoje jarane, oni naši čokaraši se potpisali i još ga poslali kod Radoja Kurjaka, vele potpisaće i on. Kad je Kurjak dokučio o čemu se radi, a znaš kaki je on, uzeo onaj svoj štap i u mrtvilu ostavio Boju, jedva živu glavu izvukao. Dobro je da su ga našli, izgleda je jadničak malo skrenuo.
Naziv za žitelje srpskog sela,kojima je omiljeni sport naginjanje omiljenog alkoholnog pića ispred prodavnice.Sa sobom nose karton za ispod dupeta u svrhu zaštite od hladnog betona,a često ispod njihove zadnjice završe i papiri sa obaveštenjem o zabrani njihovog sporta,ispisani od strane užasnute njihovim prisustvom radnice dotične lokalne prodavnice.
Baba:Jeli bre Vidoje,vide li ti Ljubivoja,nema ga od jutros,treba da miri poso...
Unuk:Eno ga baba,igra rukomet ispred prodavnice
Baba:E jebem li mu sto kola granja,videće on kad se vrati..
Osoba koju sasvim sigurno ne znaš lično, ali si čuo za nju jedno hiljadu puta od isto tako hiljadu različitih likova.
Neki tvrde da postoji više takvih baba strateški raspoređenih po cjeloj zemlji, tako da svaka pokriva po jednu poveću oblast u kojoj su svi čuli za njeno zdravlje, dok je po drugima u pitanju jedna starica sa kojom svako koga znaš, pa i ti sam, ima "mutual friend-ove". Ali, to i nije toliko bitno.
Bitno je da je ta legendarna staramajka živi dokaz superiornosti narodne medicine i čuvene rečenice "šta znaju doktori." A, rakija leči... pa, bolesti je glupo nabrajati (a nije ni vrijeme ni mejsto za to), ali šta rakija leči, i kada će ti dobro doći, možeš lako zapamtiti: SVE. Approved by baba.
Kao što rekoh, ti tu babu ne znaš. Zapravo, većina baba koje si upoznao/la su one iz čekaonice Doma zdravlja (od kojih si saznao štošta, najviše o istoriji njihovih bolesti) i sve su kukale na zdravlje, što našoj junakinji posebno daje na važnosti.
Staricu iz naslova slava ne dotiče. Baba ko baba, živi na kraju nekog sela u unutrašnjosti, drmne po jednu svako jutro i boli je kurac.
(u tramvaju)
A: Ma boli me glava, nisam išla na posao 4 dana. Kaže doktor klaster migrena, ne znam šta da radim. Dao mi punu šaku lekova, jetra ima da mi najebe.
B: Strašno, kažu da su to najveći bolovi koje čov...
C: Da vam ja kažem, devojko. Manite se vi toga, nego da vam vaši sa sela pošalju domaću prepečenicu pa svako jutro po čašicu. Ih, pa u mom selu žena 3 put starija od vas, cugne svako jutro i eno je svaki dan na njivi. Bila i u reklami za Dinkića sad pred izbore, majku mu jebem lopovsku!
Prevrh riba. Pored nje bi Kira Najtli sakrila lice rukama da ga niko ne vidi i briznula u plač, Kristina Hendriks se zakopčala do grla i razmišljala o korekciji sisa, Kim Kardašijan sela da joj ljudi ne pilje u blamantni buljson, a Sneki bi obukla dugu suknju.
Nemoš skupiti muda da joj priđeš ni posle pet piva. Toliko je dobra.
- Sine, samo se ti sprdaj sa njom, ali ta Nada Macura je u svoje vreme bila topina, svršiš u gaće samo kad te pogleda.
Selendra u Luxembourgu, na tromeđi, pored reke Mosel.
Preko reke je Nemačka, a na kraju sela počinje Francuska.
Na parkingu pored mesta gde su ti iz EU potpisali to što su potpisali, su ploče u asfaltu sa imenima tih zemalja.
Selo je ružno do 101 i nazad, samo nas foliraju i pale kako je to nešto mnogo bitno i prestavlja neki veliki svet.
Kad pređeš preko mosta(odeš u Nemačku jedno par stotina metara), ima sa desne strane baš jeftin supermarket...ne znam šta tu ima drugo zanimljivo.
Selo u opštini Aleksinac, udaljeno od Aleksinaca oko 15 kilometara. Broj stanovnika je prema popisu iz 2002. godine bio 597. Stanovništvo se bavi uglavnom povrtarstvom, najviše proizvodnjom paprike. Zbog svog karakterističnog imena selo je, poput sela Donji Ljubiš na Zlatiboru, već decenijama predmet brojnih erotskih pošalica ("iz Donji Mi Ga Ljubeš"), ali neretko i nesporazuma:
Drug Kruševljanin i ja odlučujemo da od Kruševca do Niša putujemo tzv. seljobusom i tako uživamo u pastoralnim pejzažima. U okolini Donjeg Ljubeša moj drug me pita: "Koje je ovo selo?", na šta se čovek ispred nas okreće i umesto mene odgovara "Donji Ljubeš". Moj drug: "ŠTA BRE DA LJUBIM?!".
Pravi razlog dolaska na utakmice nizerazrednih klubova jer to zasigurno nije kvalitet fudbala.Postoji mnogo razloga koji ovu pojavu cine zanimljivom.Oni koji se nalaze na tribinama odlicno poznaju svoje igrace i trenera,znaju njihove vrline i mane,gde su bili,sta su i sa kim radili.Sve se te teme pretvaraju u duhovite opaske koje izazivaju salve smeha na tribinama.Komentarise se ko je kad iz kafane izasao,ko je rakiju pekao,ko je sa posla bezao i mnoge druge stvari.Naravno,nisu postedjeni ni protivnicki igraci,treneri ili sudije,pogotovo pomocnici koji se obicno nalaze najblize tribinama.Sastav publike je raznolik.Obavezno se tu nalazi lokalna budala koja je neka vrsta maskote kluba i koji ima neku frazu po kojoj je poznat i sa kojom se s vremena na vreme ubaci.Takodje tu se nalazi par lokalnih zajebanata koji su zapravo vodje desavanja na tribinama,a koji se obicno nalaze u bliskim odnosima sa nekim domacim igracima.Oni su cuveni u kraju po tim svojim komentarima i obicno dugi niz godina dolaze na utakmicama.Tu se nalaze i "nove nade",klinci koji zele da dostignu slavu iskusnih komentatora i pokusavaju da dodju na veliku scenu svojim duhovitim opaskama.Naravno,neizostavna su starija gospoda,legende lokalnog kluba koji su pronosili slavu kluba od sela do sela,a koji su sada dezurni kriticari.Cesto se sami igraci sa terena ili trener ukljuce u konverzaciju.Ovde se radi neiskvarenom i iskrenom humoru,o ljudima koji sve to shvataju kao dobru zabavu,a koji cesto zajedno odradjuju trece poluvreme(ono najvaznije) sa onima koje su sa tribina prozivali.Najveci uzitak je sedeti sa strane,uzivati i smejati se do suza.
Nakon jednog ofsajda domace ekipe ide prozivanje na sav glas.
Mitar:Kume Bozo trci,bezi iz tog ofsajda,ne dele se tu krediti pa da tu stalno cekas.'Ajde kume nemoj da me brukas pred narodom.
Petar:Pa kako ce Mitre kum da trci kad su ga nocas izvlacili u pola pet ispod stola na Rajinoj svadbi.Nije znao odakle je supalj,eee ko na svadbi dvocifreno pivo broji na fudbalu u ofsajdu stoji(publika se smeje)
Lokalna budala(nakon sto je smeh prestao):Trpaj Bozooo,nek' se dimi!(publika se smeje)
Gostujuci navijac(iz susednog sela):Vidite li vi naseg stopera,ovog rudlavog sa brojem 5?Nece Bozo kraj njega proci,nema sanse,pripremao se cele sedmice za utakmicu koseci travu,a svaki dan je trcao sprinteve na 20 metara u dvoristu od sljive do sljive,tek ofarbane.Spreman je i jak kao bik.
Rajo(onaj sto se zenio):Zajeb'te vi to ljudi,jak je Bozo,ganjao je one cele sedmice nemirne krave na pasnjaku,to ga je ocvrsnulo,sad ce ga ucera't ko da gledam.
Sudija ponovo dize zastavicu,Bozo je u ofsajdu.
Mitar:Auuu sudija pa nemoj tako,pust' kuma da malo dise,hmelj ga stis'o u prsa.Spusti tu zastavicu,kum Bozo prodaje polovne patike na pijaci dace ti popust ako malo umiris tu zastavicu.Sto je smesan ovaj sudija,igra k'o onaj Barisnjikov.
Jovo:Koji ti je taj Bari...taj sto si rek'o?
Mitar:Ma neki Rus sto je kobajagi nesto ples'o,ma peder neki k'o i sudija!(publika se smeje)
Jovo:Onda je taman za tebe Mitre,ti volis takve.
Mitar:Suti Jovo,nemoj da ti zenu kalaisem,evo kuma u akciji...
U tom trenutku pada gol,Bozo je strelac,odusevljenje na tribinama.Bozo trci prema tribini.
Mitar:To kume legendooo,jebes pivo kad je kum majstor tehnicar!
Rajo:Eto vam vas rudlavi stoper i kosenje trave i trcanje medju sljivama,pa da se sa Etiopljanima spremao ne moze uhvatiti majstora Bozu kad se zainati.
Lokalna budala:Trpaj Bozo,nek' se dimi!
I tako u nedogled...
Strndžanje je običaj koji je nastao u Srbiji još u vreme Turaka. Narod, danas poznat kao "Šopovi", kada se vraćao u Srbiju, nakon što su ih Turci "evakuisali" u Anadoliju (uporan neki narod, bar da se nisu vratili), skupio je negde usput ovaj običaj, niko ne zna gde i kako (a najverovatnije su ga sami izmislili).
Naime, u jesen, kada se završe poljski i ostali poljoprivredni radovi, u sumrak (ne znam tačan dan), dozvoljeno je svakom seljaninu da spava sa svakom seljankom, bez ograničenja, sve do jutra, pod uslovom naravno da se oboje slože. Niko nije nikom zamerao ako se kresnuo sa nekim. Takva su bila pravila.
Druga pravila o stilu i tehnici, kako beleži istorija, nisu postojala.
I danas ima živih primeraka ove endemske vrste u okolini Toplice (Dobrič) i Negotinske krajine, odnosno gde god ima "Šopova".
To su iste one vrste (bilo je toga dosta u štampi) koje spavaju i dan danas sa rođenim snajkama. Sela koja i danas neguju ovu tradiciju su: Pejkovac, Samarinovac... Ima ih još nekoliko al sam zaboravio imena.
Strndžanje je nekako izgubilo na popularnosti otkako je izmišljena sida.
-Odakle ti je verenica?
-Iz Pejkovca!
-Auuu, pa dole se ni prasići ne uzimaju, a ne žena.
Starija,iskusna zenska,smrt za junfere i nevine muskarce..Skida mrak brzo i efikasno..Radodajka..Uradice sve to sa zadovoljstvom,obicno sa mladjim muskarcima,ali i za odgovarajucu nadoknadu.."Djana"je inace izraz za nevinu devojku,devicu,u ovom slucaju se koristi posprdno..Cuvena je teta Djana iz filma"Lepa sela lepo gore"..(Mica trofrtaljka)
"Vid cuneee..Prava pionirska!!.."
U drevna vremena, u Japanu, postojao je drevni obicaj kasnjavanja prevare u braku. Ako bi navatali suprugu u prevari, vezali bi je i onda bi muskarci iz celog sela zalivali semenom njeno lice, zato jer su verovali da ce tako zadovoljiti njenu zelju za semenom drugih muskaraca. Ja licno verujem da su to radili da bi ponizili kurvu. Nisam siguran sta su radili muskarcu koga uvate u preljubi.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.