Glavni argument seljaka kada napravi neku pizdariju. Nema veze ako je on poharao pola sela sa svojim Zetor traktorom, ako je ubio nedužnu babu što mu naleti na kosačicu dok se vraćao s njive, ako je izbo vilama svoju ženu dok je silazila sa sijena, jer zaboga, on nije šćeo. Dešava se.

Najmisteriozniji srpski svetac. Veruje se da je zaštitnik srebroljubaca i izdajnika. Karakterističan je po tome što nema određeni datum obeležavanja, kao ni prateće obrede.
Poznat još i kao najpromiskuitetniji srpski svetac. Slave ga, uglavnom, stariji ljudi sa sela, i to tako što ga najčešće pominju u psovkama.

Nije sok vec koka kola ili neka njena jeftina kopija a naziv se koristi po celoj Srbiji ukljucujuci tu i sela i gradove.Inace to vam je i najzdravije pice koje trenutno mozete da kupite u Srbiji iako za nju matore babetine i kojekakva gologuzija pricaju da nije zdrava pa maloj deci ne daju gazirano nego 'Hello' u kojem imate sest direktnih izazivaca raka.

Aromatizovani, obojeni, zaslađeni prah..koji je bio predviđen za pripremanje soka...ali ga mi deca (sa sela) nismo konzumirali kao sok, već smo masovno lizali taj prah...Bilo je više ukusa, ali je neprikosnoven bio gringo od borovnice...Jezici su nam danima bili ljubičasti, a o stanju želuca niko nije vodi račun

Poslednji u nizu čuvenih srpskih vampira.
Iako nema toliku reputaciju kao Pavle Arnaut, Petar Blagojević i Sava Savanović, u jednom gradu je devedesetih pored svih ostalih strahova vladao i strah od vampira. Ali, stvarno.
Svi meštani tog prigradskog sela, a i veći deo grada, su se zatvarali u kuće, stavljali beli lukac na vrata, pokrivali se trnjem i deljali kočeve. Čak je priča stigla u "Ipak se okreće" i u sleng tog kraja, a sve meštane tog sela danas zovu "Čece", sve u čast ovog vampira.
Jedan uticajniji domaćin u selu je onako, valjda iz dosade, pustio buvu da se njegov komšija povampirio i da susreće ljude na moravskom mostu da bi ih zajašio i na njima prešo reku (kao to je bio jedini način da vampir pređe reku) i onda da ode u grad.
Vampir se skrivao na tavanu ovog domaćina, na tavanu, na koji ni policija nije smela da se popne.
Danas je od toga ostao taj nadimak, ta priča o liku koji je uspeo dobro da zajebe ljude, dovede televiziju tamo gde je tad retko dolazila, i naravno ostala je lepa pesma OK radio pozorišta:

Situacija kad Radojka iz sela Krcmare ode u veliki grad da studira. Posto je dosla u sredinu gde je niko ne zna i ima svu slobodu ovoga sveta,vremenom se njeno planirano upisivanje i zavrsvanje master studija pretvara u masper studije. Ispiti su teski i naporni ali kad covek radi ono sto voli sve dobija drugaciji karakter.

Seljančica, prostodušna devojka iz nekog neistraženog dela Srbije, vezane kose i povijene kičme, karakteriše je vezivanje marama u svakoj prilici, bilo oko vrata, glave, struka, kukova. Nosi šarene i široke haljine, suknje, izgleda smerno, svi misle da je nevina a j'balo je pola sela. Devojke često koriste ovaj izraz za opisivanje svoje "suparnice" koja je, zamislite, ružnija i gora od njih.

Naziv za pokošenu travu, a koji je gradska omladina koristila kao podrugljiv nadimak za one omladince koji su dolazili sa sela na školovanje. Najčešće im je to bio poslednji argument kojim su se služili da ponize ljude koji su bili bolji dosta od njih u svim tada značajnim stvarima: sport, učenje, snaga i slično.

Azdaja je zli zmaj.Ko ne veruje nek' razmisli, azdaja ima sedam gava, a zmaj jednu, u Cernobilu dve ali to je to.Drugo, zmaj se u svim pricama poistovecuje sa zastitnikom ili ono ne diraj me i necu ti nista, a azdaja je alava na narod i lozi se na lepa sela lepo gore.

Družina seoskih lola, baraba, ispičutura i svakojake bagre koja se svake večeri okuplja u lokalnoj seoskoj kafani da uz piće i šalu privede kraju još jedan neradom ispunjen dan. Redovno okupljanje može poremetiti samo fudbalski turnir na obližnjem terenu gde će zakuvati sa suparničkom ekipom iz drugog sela i izazvati opštu tuču tako nastavljajući staru dobru tradiciju. Uvek raspoloženi za podmetačinu.

Naziv za žitelje srpskog sela,kojima je omiljeni sport naginjanje omiljenog alkoholnog pića ispred prodavnice.Sa sobom nose karton za ispod dupeta u svrhu zaštite od hladnog betona,a često ispod njihove zadnjice završe i papiri sa obaveštenjem o zabrani njihovog sporta,ispisani od strane užasnute njihovim prisustvom radnice dotične lokalne prodavnice.

Osoba koju sasvim sigurno ne znaš lično, ali si čuo za nju jedno hiljadu puta od isto tako hiljadu različitih likova.
Neki tvrde da postoji više takvih baba strateški raspoređenih po cjeloj zemlji, tako da svaka pokriva po jednu poveću oblast u kojoj su svi čuli za njeno zdravlje, dok je po drugima u pitanju jedna starica sa kojom svako koga znaš, pa i ti sam, ima "mutual friend-ove". Ali, to i nije toliko bitno.
Bitno je da je ta legendarna staramajka živi dokaz superiornosti narodne medicine i čuvene rečenice "šta znaju doktori." A, rakija leči... pa, bolesti je glupo nabrajati (a nije ni vrijeme ni mejsto za to), ali šta rakija leči, i kada će ti dobro doći, možeš lako zapamtiti: SVE. Approved by baba.
Kao što rekoh, ti tu babu ne znaš. Zapravo, većina baba koje si upoznao/la su one iz čekaonice Doma zdravlja (od kojih si saznao štošta, najviše o istoriji njihovih bolesti) i sve su kukale na zdravlje, što našoj junakinji posebno daje na važnosti.

Staricu iz naslova slava ne dotiče. Baba ko baba, živi na kraju nekog sela u unutrašnjosti, drmne po jednu svako jutro i boli je kurac.

Prevrh riba. Pored nje bi Kira Najtli sakrila lice rukama da ga niko ne vidi i briznula u plač, Kristina Hendriks se zakopčala do grla i razmišljala o korekciji sisa, Kim Kardašijan sela da joj ljudi ne pilje u blamantni buljson, a Sneki bi obukla dugu suknju.

Nemoš skupiti muda da joj priđeš ni posle pet piva. Toliko je dobra.

Selendra u Luxembourgu, na tromeđi, pored reke Mosel.
Preko reke je Nemačka, a na kraju sela počinje Francuska.

Na parkingu pored mesta gde su ti iz EU potpisali to što su potpisali, su ploče u asfaltu sa imenima tih zemalja.
Selo je ružno do 101 i nazad, samo nas foliraju i pale kako je to nešto mnogo bitno i prestavlja neki veliki svet.

Selo u opštini Aleksinac, udaljeno od Aleksinaca oko 15 kilometara. Broj stanovnika je prema popisu iz 2002. godine bio 597. Stanovništvo se bavi uglavnom povrtarstvom, najviše proizvodnjom paprike. Zbog svog karakterističnog imena selo je, poput sela Donji Ljubiš na Zlatiboru, već decenijama predmet brojnih erotskih pošalica ("iz Donji Mi Ga Ljubeš"), ali neretko i nesporazuma:

Pravi razlog dolaska na utakmice nizerazrednih klubova jer to zasigurno nije kvalitet fudbala.Postoji mnogo razloga koji ovu pojavu cine zanimljivom.Oni koji se nalaze na tribinama odlicno poznaju svoje igrace i trenera,znaju njihove vrline i mane,gde su bili,sta su i sa kim radili.Sve se te teme pretvaraju u duhovite opaske koje izazivaju salve smeha na tribinama.Komentarise se ko je kad iz kafane izasao,ko je rakiju pekao,ko je sa posla bezao i mnoge druge stvari.Naravno,nisu postedjeni ni protivnicki igraci,treneri ili sudije,pogotovo pomocnici koji se obicno nalaze najblize tribinama.Sastav publike je raznolik.Obavezno se tu nalazi lokalna budala koja je neka vrsta maskote kluba i koji ima neku frazu po kojoj je poznat i sa kojom se s vremena na vreme ubaci.Takodje tu se nalazi par lokalnih zajebanata koji su zapravo vodje desavanja na tribinama,a koji se obicno nalaze u bliskim odnosima sa nekim domacim igracima.Oni su cuveni u kraju po tim svojim komentarima i obicno dugi niz godina dolaze na utakmicama.Tu se nalaze i "nove nade",klinci koji zele da dostignu slavu iskusnih komentatora i pokusavaju da dodju na veliku scenu svojim duhovitim opaskama.Naravno,neizostavna su starija gospoda,legende lokalnog kluba koji su pronosili slavu kluba od sela do sela,a koji su sada dezurni kriticari.Cesto se sami igraci sa terena ili trener ukljuce u konverzaciju.Ovde se radi neiskvarenom i iskrenom humoru,o ljudima koji sve to shvataju kao dobru zabavu,a koji cesto zajedno odradjuju trece poluvreme(ono najvaznije) sa onima koje su sa tribina prozivali.Najveci uzitak je sedeti sa strane,uzivati i smejati se do suza.

Strndžanje je običaj koji je nastao u Srbiji još u vreme Turaka. Narod, danas poznat kao "Šopovi", kada se vraćao u Srbiju, nakon što su ih Turci "evakuisali" u Anadoliju (uporan neki narod, bar da se nisu vratili), skupio je negde usput ovaj običaj, niko ne zna gde i kako (a najverovatnije su ga sami izmislili).
Naime, u jesen, kada se završe poljski i ostali poljoprivredni radovi, u sumrak (ne znam tačan dan), dozvoljeno je svakom seljaninu da spava sa svakom seljankom, bez ograničenja, sve do jutra, pod uslovom naravno da se oboje slože. Niko nije nikom zamerao ako se kresnuo sa nekim. Takva su bila pravila.
Druga pravila o stilu i tehnici, kako beleži istorija, nisu postojala.
I danas ima živih primeraka ove endemske vrste u okolini Toplice (Dobrič) i Negotinske krajine, odnosno gde god ima "Šopova".
To su iste one vrste (bilo je toga dosta u štampi) koje spavaju i dan danas sa rođenim snajkama. Sela koja i danas neguju ovu tradiciju su: Pejkovac, Samarinovac... Ima ih još nekoliko al sam zaboravio imena.
Strndžanje je nekako izgubilo na popularnosti otkako je izmišljena sida.

Starija,iskusna zenska,smrt za junfere i nevine muskarce..Skida mrak brzo i efikasno..Radodajka..Uradice sve to sa zadovoljstvom,obicno sa mladjim muskarcima,ali i za odgovarajucu nadoknadu.."Djana"je inace izraz za nevinu devojku,devicu,u ovom slucaju se koristi posprdno..Cuvena je teta Djana iz filma"Lepa sela lepo gore"..(Mica trofrtaljka)

U drevna vremena, u Japanu, postojao je drevni obicaj kasnjavanja prevare u braku. Ako bi navatali suprugu u prevari, vezali bi je i onda bi muskarci iz celog sela zalivali semenom njeno lice, zato jer su verovali da ce tako zadovoljiti njenu zelju za semenom drugih muskaraca. Ja licno verujem da su to radili da bi ponizili kurvu. Nisam siguran sta su radili muskarcu koga uvate u preljubi.

1 - U fazonu, aj ne seri, samo malo ruralnije i prostački, stavljajući jasno do znanja neistomišljeniku da si seljačina u duši i fajter u srcu, prosto rečeno, čovek koji je otišao iz sela, ali nije dopustio da selo ''pobegne'' iz njega.
2 - ''Bečiti se na bobana'' može i okarakterisati facijalnu reakciju osobe koja obavlja svetu dužnost blajva, iznenađenu ili veličinom ili nekakvom anomalijom na dotičnom organu (čitaj jarčevina).