To je klasican zargon iz mog kraja,koristi se jos od 90-ih,koristila ga uglavnom deca sa sela kad krenu u grad u srednju skolu,pa im umesto "baki",nekako mnogo kulje zvucalo da kazu "bakara".Licno ga retko koristim,skoro nikad,kao i moja ekipa,ali i dalje je sveprisutan po celom Obrenovcu,a skoro sam cuo i novi izveden izraz od ovoga,koji glasi "bakarica",i moram priznati da mi je on vrlo simpatican.

Česta pojava kod stanovnika sela i naselja koja su u blizini nekog grada da lažiraju mesto svog prebivališta kada ih neko upita za isto.
Ako se nalazi blizu nekog grada, jednostavno zaokruži celu geografsku oblast i nazove je imenom tog grada i time lažira svoje mesto prebivališta.
Svojevrsan trijumf nesigurnosti u sebe i prostačke inteligencije koja sudi o čoveku na osnovu mesta prebivališta.
Veoma čest slučaj na internetu.

Škola u koju je od pamtiveka išao "niži sloj" srpskog društva. Nekada Šup, danas Teha je škola u koju idu slabiji učenici iz gradskih škola, ili učenici iz sela kojih nema ni na mapi. Tehničari su ubeđeni da im ne treba fakultet i da će maksimalno uspeti u životu sa diplomom Tehničke škole.Tehnička ima 3 smera - Elektro, Mašinski i Tekstilni. U prvi idu "potencijalni ETF-ovci", u drugi sva moguća deca koja nisu upisala normalnu školu, a u treći idu rave i glupe imbecilke (Potencijalne Donatele Versaće). Tehničari su zakleti protivnici Gimnazijalaca.

Sređivanje gajbe i uklanjanje tragova nedavno održane žurke, obično par sati pre povratka matoraca iz posete rođaku sa sela. Rejon naročite pažnje je roditeljska spavaća soba jer bi jedan od matoraca mogao pogrešno da protumači bokserice, brus ili tange koje je našao ispod francuskog ležaja, a ne pripadaju boljoj mu polovini. Nije zgoreg ni proveriti regale, plakare i ostale budžake u kojima bi se mogao pronaći ortak ubijen k'o Nemac.

Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.

I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.

Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.

Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.

Ljakse koji je maznuo lovu, obično preko grane i vratio se na rodnu grudu da izigrava baju. Ime je dobio jer sponzoriše sve i svašta, a naročito projekte kao obnova seoske česme (sa kamenim lavovima), a što su ga preko grane učili da se zove obnova etno sela. Ne možeš da ga zoveš ljakse, kako bog zapoveda, nego mu tepaš onoliko koliko ti to savest dozvoljava

Nešto što je toliko raznoliko u Srbiji, da ponekad pomislim da vreme stoji.

Leva Strana Dunava. Označava deo Beograda na levoj obali Dunava. U svakom slučaju, jako prikladan akronim za jedno izuzetno lepo mesto.

Dešavanje ili vest koja uznemiri veći broj ljudi.

Malo mesto u Vojvodini sa oko 2000 stanovnika.
Ime je dobilo po narodnom heroju Vukmanu Kruscicu,i veliki spomenik njemu se nalazi u centru sela.

E,sad,ono sto mnogi ne znaju,je da je Tito zarobio Djavola ispod tog spomenika,i Vukman se citavu vecnost bori sa njime(Djavolom,ne Vukmanom(on je dobar lik)).Zbog ovoga je selo tako jadno i ne privlacno itd.Ako ne verujete,dodjite i proverite!

Šansa da se nekom omogući da koristi prednosti normalnog života,ukoliko mu ekipa skupih i poznatih kostimografa,scenografa,pjevača ,glumaca,televizijske tehničke ekipe,zabavljača ,voditelja, PR-ova,menadžera i ostale estradne kabadahije uz pomoć SMS-ova i stručnog žirija i nezaobilazne publike
u studiju "pomogne" uz pomoć brižnog rođaka(obično sa sela)
Zauzvrat cjelokupnom medijskom prostoru dokle god dopire TV signal
morate izložiti vašu nesreću.Bizarniji(menadžerijski) način je "Trenutak Istine"

Nije u pitanju vodenica, već najgora vrsta seoske fuksetine na kojoj se jebanju učila gotovo kompletna muška populacija njenog i 4-5 susednih sela. Izgled joj nije adut, ali je zato dobre duše pa daje svima. Malo prevrela, al' ne mari. Možda ima par polnih bolesti, ali zato nema predrasude. Ona je utočište za večite seoske neženje, ali i za one oženjene kojima supruge uskraćuju pristup jer su ih majke naučile da čim rode drugo dete ne daju više pičke ni za živu glavu. Zbog toga se najveći deo potočarinih aktivnosti obavlja u potocima i sličnim skrovitim mestima, pa otuda i izraz.

Osoba koja će čim sazna za tvoje postojanje iskopati sve o tvojoj prošlosti. Temeljno će proučiti tvoje porodično stablo, u slučaju da je nedajbožedalekobilo neko iz tvoje porodice bio lud ( u prevodu znao da živi i sl. ) , a možda su se vaši preci poznavali. Ako dodje do toga, prvom prilikom će "diskretno" napomenuti kako je njen/njegov deda živeo u selu do sela tvoje babe. U tom slucaju, svaki tvoj sledeći postupak će biti pod lupom te osobe.

Metod glume ispraktikovan u glamuroznoj seriji Ljubiše Smokija-Dinamitaša-Heroja-Sa- Neretve Samardžića, "Miris kiše na Balkanu", gde se zbog obilja ispraznog teksta i oskudice vremena, talenta, love i svega ostalog, traži da glumac/mica što brže odvergla tekst i skloni se iz kadra, da bi se mučenje što pre okončalo i serija plasirala na ekran RTS-a, između repriza "Sela (koje) gori a baba se češlja", i "Ranjenog orla" i "Greha njegove majke".

Dogadjaj (festa) u selu koji se desava jedanput godisnje... Na dan kad domacin prepeca svoju rakiju, okupe se svakakvi ljudi iz sela, kao da pomognu domacinu... Cudno je to se niko nije setio da tom domacinu pomogne oko:
-prskanja stabala
-podkupljanja sljiva
-pravljenje meke(blage) rakije gde ima mnogo vise posla nego kod prepecanja, ali rakija nije za pice...
-ciscenja kazana, ranije, luka(luse)...
-lozenja, gasenja vatre, prikupljanja drva za vatru itd...

Svi su to probali (bar jednom).
Sve sto vam je potrebno je motor. Nije bitno koje marke je, a ni snaga istoga, sta god koristili dobicete isti rezultat.

Ovaj zahvat se obavlja u podnevnim satima, licna preporuka je 14 h, jer tad najvise ljudi odmara te je uspeh zagarantovan.
Potrebno je da izvadite prigusivac iz auspuha, proturirate par puta u dvoristu (da ispadne cadj) i da krenete u voznju.
Vec pri prvom paljenju dobijate rezultate, naravno od najbizih osoba (roditelji).
Izlazite na ulicu i krecete jedan "krug" oko sela (preporucljivo je da ste u manjoj sredini), niste se ni vozili 10 sekundi i vec primecujete odusevljenu publiku - svi izlaze na cestu i masu vam, podrzavaju vas, cak nesto i vicu (a ko ce da ih cuje pored tolike buke), nakon 1-2 minute, izlazi odusevljena baba koja nosi sa sobom metlu i mase ispred vas - kao na moto trkama kad sudije mere vreme, tu su i odusevljena deca koja bacaju na vas kamenje (u nedostatku cveca) - kako bi vam posuli put lepim zeljama. Neki samo sede na klupama ispred kuce, klimaju glavom i secaju se svojih voznji.
Sve u svemu nezaboravan dogadjaj.

Napomena: Nije preporucljivo da odvozite dva "kruga" oko sela, jer znaju babe da potegnu i teze stvari od metle.

Spasioc, mesija, onaj koji je kao primio tvoje grehe pa ti sad mozes da gresis koliko hoces jer ti je sve oprosteno.Onaj koji je govorio jedno pa su od njegovih reci napravili hiljade knjiga sa kao pogresnim tumacenjima.
I kao samo jednu sa pravim.Onaj koji se borio za ljubav i prastanje a ne srdzbu i rat. Jevrejski reformista prokazen i razapet.Prvi pacifista.Onaj koji se spominje mnogim r'n'r pesmama.
Onaj koji je prvi rekao fuck the sistem. Onaj koji je razvalio jevrejsku trznicu i zgazio po kinti. Onaj koji je bio protiv prodaje duse.Onaj zbog koga su se ljudi ubijali dvadeset vekova posle njegove smrti.
Onaj na koga se pozivala spanska inkvizicija dok je sekla ljude na komade.
Onaj koji je ukinuo idolopoklonistvo. Onaj cije zlatne idole kupujete i gledate. Kojima se molite.
Onaj koji je propagirao mir i onaj cijim putem su krenuli svi stradalnici.
Onaj na koga se licemerni svet poziva dok cini zlo.

Vizionar rajskog sveta za koga je planirao i ljude.

Momak iz obližnjeg ili podaljeg sela, koji je navršivši srednju, odmah upisao studije, o očevom i državnom trošku. Uvek je izgubljen, retko trezan. Izaćiće na jedan, eventualno dva kolokvijuma za celu godinu, posetiće sve moguće žurke i pijanke, jer zna kako se priča završava. Priča se završava povratkom u Pičkovac, gde će, u najboljem slučaju pomagati ocu na njivi, a u najgorem otići u vojsku. Prepoznatljiv po tome što nikada ne zna o čemu pričaš kada govoriš o fakultetu.

Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.

Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.

Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...

Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.

Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.

Ne bacaj loptu po kući, crći će pilići.
Ne jedi mrvice sa stola, grmeće.
Ne pali cigaru na sveći, umreće mornar.
Ne pevaj za stolom biće ti lud muž.

Sto sela, sto običaja. Sto zato što se valja, sto zato što ne valja.

Ne valja se ni glava držati ka zapadu, ako je krevet već na pravcu istok-zapad. Kažu, tako se mrtvaci okreću u njihovim krevetima. Pa ne valja.