Vrlo čest odgovor provociran nečijim pametovanjem o uticaju loših navika na njegovo zdravlje. To što je njegova baba na selu pušila k'o Turčin ceo život i živela 100 godina, to što je komšija Milisav svakog dana pio po flašu rakije i sahranio pola sela, to što bata Rajko na slavi pojede celo prase i ima toliko hemoglobina da godišnje po 10 puta dobrovoljno daje krv, gotovo sigurno mora da znači da će i taj opominjani nesrećnik tako da prođe. Nekako je uvek manje značajan daleko veći broj onih kojima je došao glave takav stil života. Čovek valjda treba da bude optimista.

Iliti ga na srpskom "Glavni sponzor svih kurava iz sela".
Njegova obilježja su dobra kola koja je kupio od neplaćanja poreza, zalizana kosa pored koje se ističu veliki zalisci i naravno čale koje nosi na čelu da bi sakrio te iste zaliske.
Najčešće se sa njim mogu vidjeti mlade djevojke koje žude za pažnjom i novcem kojeg im on daje.
Mnogi su na njega ljubomorni ali ipak on je samo jedan obični čoban koji je ovce zamjenio sa kozama, pa ih svaki dan vodi na ispašu.

Iako je to pravi naziv za stanovnika naselja Kaluđerica,koristi se i da označi čoveka koji poseduje karakteristike većine objekata u ovom mestu.Postoji u praksi,ali nigde nije registrovan.Kaluđerčani su uglavnom stanovnici udaljenih sela Afrike,čije je roditelje mrzelo da se vuku 120km do prvog grada da prijave novo dete,pošto su računali da će im biti džabe posao.U Srbiji su Kaluđerčani uglavnom stanovnici kartonskih naselja čije rođenje nije nigde zapisano i žive i umru,a da ih sistem uopšte ne zabeleži da su postojali.

Pojam bez koga ne bi bilo lepih požara ni babine frizure.

Masovna je pojava da su neženje iz srpskih sela primorane da svoje životne saputnice traže daleko van granica Srbije, po raznim Ukrajinama, Moldavijama, Gruzijama i sl. Muka priterala. Neće nijedna naša da okopava njivu na selu, sve beže u velike gradove, više im se sviđa ono što vide u Očajnim domaćicama i Sex & Gradu od motike.

A ove uvozne Moldavke vredne, radne, poštene, skromne, verne. Samo da dobiju državljanstvo i krov nad glavom i ništa im više ne treba. Ćute i rade. Okopavaju njivu. Ako ti nekad i prikenjaju nešto ne razumeš jezik, boli te kurac.

Odgovor na ženino pitanje ko ti doter'o novog Golfa. Dobro nije baš iz Čikaga, stric iz Njemačke. 'De Ameri znaju šta je dobro auto... Nije Švabo naivan, rekao bi moj deda. Strikan je izrekao jednu veliku narodnu mudrost: "Devojku, sinak, možeš da dovedeš sa sela, ali auto mora biti iz Njemačke". Dobro, kenjam i ja... nije narodna mudrost, ali je svakako mudrost.
Jebiga, Golf ti je nešto u šta se narod Balkana kune, voli ga više od prvog deteta i bije kada mu ga pomeneš u lošem kontekstu.

Vesti iz zemlje,vesti iz sveta, i..... tras!
: Rts je snimio novu seriju, Jesen stiže dunjo moja, rađenu po istoimenom filmu, koja počinje da se daje u udarnom terminu RTS 1 i trajaće do kraja januara sledeće godine. Glavne uloge...,režija...,kratak intervju sa glumicom...
Wtf?!?
Zastaje mi zalogaj u sred večere, blenem, ne trepćem, gledam dal nisu reklame, da neko nije okrenuo kanal... Ne.
Surova realnost. Reklama u sred dnevnika. Nova serija, nastavak niza najgledanijih serija u zemlji, Seljak sa sela, Baba gori a deda se češe, Ranjena guska....
Kad ću već jednom da prestanem da plaćam pretplatu!

Faca koja se nagledala najvećih sranja u istoriji čovečanstva. Jedno od retkih mesta koje se odnosi na vreme.

Tip koji je poslat sa sela, od strane roditelja, da bi izučio zanat, kod svog ujaka, proverenog iskusnog keramičara, koji je desetak godina radio u Rusiji, a nisu mu nepoznanica ni Irak i Libija, priča se da sam Gadafi još uvek sere u šolju čiju je dasku prvi, ujak, zamočao. Novonaseljak živi u neomalterisanoj kući,"stavljenoj pod prvu ploču", negde na okrajku grada, koju, mu je otac započeo još davnih "Antinih godina", sa prilično velikom okućnicom za gradske uslove. U slobodno vreme obrađuje lep,pretežno šljivama zasađen, voćnjak uz zvuke Sinana Sakića koji odjekuju okolinom sa muzičke mini linije čiji zvučnici, specijalo za tu priliku, stoje na prozoru kuće koji gleda na dvorište, to zavijanje ponekad nadjača lavež ogromnog šarplaninca vezanog lancem ispred položenog limenog bureta za naftu, koje je ujedno i "kućica" psu.Prezire zapad i Ameriku i časti celu kafanu kad reprezentacija Srbije pobedi u fudbalu. Auto još uvek nema ali je kibicovao jednog golfa, čeka se samo finansijska injekcija sa sela. Na žene gleda kao na nužno zlo, "omrsio" se dva puta od dolaska u grad, prvi put kad je ujak nagovorio svoju staru jebaljku da omladincu pokaže "neke stvari", a drugi put kad mu je mlada kasirka iz obližnjeg maksija, u danima pojačane reakcije na dejstvo feromona, uz račun tutnula u ruke i broj svog telefona, ponešena utiskom koji su odavale njegove žilave, od ramena, dlakave ruke i crno lice prekriveno trodnevnom bradom.

Kada sa clanom porodice/komsijom gleda Evrosong/Farmu/Veliki Brat i na osnovu svog "instinkta" pogodi ko ce pobijediti. Nakon sto je uspjesno pogodio pobjednika,doticni Balkanac ide po komsiluku i likuje kako je pogodio pobjednika rijaliti soua koji gleda pola njegovog grada/sela/itd.

Druga verzija je kad se pred jednom osobom doticni kune da ce taj i taj da pobijedi,a nakon sto bas taj izgubi,Balkanac ide po selu i likuje kako je pogodio da ce neki lijevi pobijediti.

Ko je tu uspeo da napravi ime za njega je finale lige šampiona puka parada para, manekena i kiča. Za njega je svaki problem rešiv, a svaka civilizovana svađa samo razmena reči.

Mora se suditi za domaćina, međutim mora se i voditi računa da ćeš se kroz par nedelja naći i na terenu gostujućeg tima i da će ti gostujući igrači (oko 20% populacije susednog sela) zapamtiti njušku, i da ozlojeđeni seljaci imaju puno vrlina, ali da praštanje nije na tom spisku.

- Treba znati stići i uteći, i na strašnom mestu postojati - poslovica retko za koga važi kao za sudiju seoskog derbija.

Grupa na fejsbuku u kojoj se nalaze osobe sa izraženom ksenofobijom. Naročito osobe koje imaju neko imanje u pripizdini i samo se pojave oko nasledstva. Veoma često koriste frazu '' Naseljavaće prazne kuće po Srbiji i puniti naša sela.'' Od 2014.godine do danas se više ljudi iz Srbije iselilo nego što se u Srbiju doselilo.

Da je 1995.godina grupa bi nosila naziv ''Stop naseljavanju izbeglica iz krajine! (mada može, ali uz plaćanje kirije u nekom podrumu bez grejanja i tople vode). '' Kako ste se ophodili prema svom narodu, tako ćete i prema strancu.

Kaže se kada neko hvali domaću rakiju

Seljak-Covek koji zivi na selu.Moze biti po karakteru bilo kakav.Jedino sto ova rec oznacava je njegovo geografsko staniste.
Seljacina-Covek koji moze da zivi bilo gde,ali se tacno zna kakav je po karatkeru.Jedino sto ova rec NE oznacava je njegovo geografsko staniste.

Seljacina je negativna karakterna osobina i ne treba je mesati sa recju SELJAK,jer se tako mogu uvrediti razni dobri ljudi sa sela koje ni krivi ni duzni poredite se dole-pomenutim likovima.

Ko sarma bez mesa. Ko sony bez džojstika. Ko kuća bez dimnjaka. Ko prosvetari bez štrajka.

Znači, ovo je još jedan izraz koji objašnjava koliko je neka stvar A nepotpuna bez stvari B.

Nastanak izraza: Kad se neko odluči na seoski turizam, on treba da vidi pravi starinski duh sela, inače je džabe dolazio. Znači: štale, konji, volovi, plastenje sena, čist vazduh, domaći paradajz, komšijske svađe i naravno poljski klozet.

Pa realno, ako se ne iserete u onom etno WCu sa trouglom na podu, muvama i paučinom koja leti oko vas, "četiri skakaonice" stavom za sranje, kakav ste to seoski doživljaj iskusili?

Još jedna od instanci korporativne pandemije metastazirane na mozgove wannabe kultivisanog i urbanog balkanskog življa. Doručkovanje u fensi lokalu, sa sve Rej (Ša)Ban naočarima i sveže istrimovanom džerardbatlerovskom bradom na dužinu od tri dana, i braon pamučnim šalom predstavlja mentalnu megasvrš projekciju sebe kao seljebritija sa paparaco fotke na naslovnoj Kurira, odmah dole desno od slike Velje Ilića sa polovkom rakije dok u krupnom planu lokalni popa svešta kazan za rakiju.

Sendvič se naručuje, ali ne sa salamom podrigušom, jer je to "ono kao fuuuj" nego sa sastojcima egzotičnih imena, prateći krkansku maksimu iz rodnog sela "što zajebanije zvuči - to mora da je bolje". Eksplicitno se, preteći taze manikiranim prstom, zahtevaju masline ali samo ubrane levom rukom osamnaestogodišnjeg evnuha na plantaži sa sunčane strane Vezuva. Dijetetski jogurt se prihvata, ali samo ako je masnoća u njemu retka k'o obor svinja u centru Teherana. Obavezno se obeduje sporo, nakon svakog zalogaja se ruke stresaju od mrva, ali opet ne presporo jer se mora ostaviti neki utisak brzine - baticu svi traže, jer je neki kurac.

A kad se dođe u svoj faensi stan, napiči se Miloš Bojanić sa BN televizije, dok se lagano za svoju dušu mezeti crveni luk i preklanjski čvarci koje je baba iz rodnog sela poslala po kondukteru Autoprevoza Banjaluka. Boli ga kurac - u svojoj je mišijoj rupi kralj vasiJone.

Čovek koji kaže "U pičku materinu" i digne celu salu na noge.

Obelix je uz Asterix-a najpoznatiji stanovnik "onog" sela Gala koje nikako da osvoje Rimljani. Uderzo ga je predstavio kao simpaticnog bucu u plavo-belim pantalonama, dugim ridjim pletenicama i simpaticnim brkovima, i koji najvise voli da jede divlje veprove. Svoju neverovatnu snagu duguje cinjenici da je kao klinac upao u kazan sa carobnim napitkom, i zbog toga ne sme vise da ga pije, iako to silno zeli. Iako izgleda gorostasno i opasno, Obelix je u stvari samo jedna velika, emotivna dobrica, zaljubljen u Lepaluki, cerku seoskog staresine:)
Uz Asteriksa, najbolji prijatelj mu je Idefix, mali slatki psic koji ga uvek prati u uzbudljivim avanturama.

Ovu rečenicu obično izgovara neki brucoš sa poljoprivrede (Milenko, Dragoljub, Milorad) iz nekog sela koje ima ime kao neko gljivično oboljenje. Ni sam zapravo nisi suguran kako je na žurku u tvojoj sobi došao "ovaj" brucoš, ali poslije 2 čaše piva, on je počeo sve grlit tvrdeći da NAS SVE VOLI i kako je za sve kriva neka "Olga koja je došla u Beograd da studira književnost, a on morao ići za njom". Pošto se pošteno "napio" i plakao DVAPUT, on na postavljeno pitanje: U kojoj si sobi, žurka se završila i mi hoćemo spavat? Odgovara: MA SPAVAĆU JA OVDJE NA PODU.

Lokacija na kojoj se opasnost oseća u vazduhu. Karakteristika lokala u seoskim sredinama, rasadnicima budala, u kojoj su se našli stanovnici drugih, sukobljenih sela, koje su u pičvajzu još otkad su njihove dede bile face ako imaju bicikl sa prečagom. Sam dolazak tamo predstavalja kockanje sa životom, dok leteći tanjiri i flaše predstavljaju stalan inventar, i sam boravak na takvim mestima čine zanimljivijim. Pogled na konobaricu ili lokalnu radodajku je varnica koja pali vatru, a na takvim mestima svako voli da se igra sa istom.