Serija na RTS-u o seljaku koji jebe i gomili sporednih likova koji smaraju za medalju.
Došla maca na vratanca
Fudbalski znalci najbolje znaju kakvo zadovoljstvo predstavlja ovakva pojava. Nije ni važno gde će lopta završiti, samo da sedne. Isto tako i s pičkom koja te odjebe zbog nekog batice, pa ti se vrati kad je on opali par puta.
Ona: Dušo, izvini... Haje da pričamo još jednom, pogrešila sam!
Goran OK bend : Gde ti je sada tvoj princ iz bajke, zbog koga si me šutnula? Aj čibe!
Izraz koji koristimo za devojku koja često menja partnere i na kraju biva napumpana, pregnant ili trudna. Stomak do zuba i šetaj. Činjenica je da ova osoba nije sigurna ko je otac njenog deteta jer je prošlog vikenda eksperimentisala u orgijama, malo se napila, uzela malo droge, po njenim rečima počinje da živi život.
Persona1: U bre, vidi Milica trudna
Persona2: Pa zar nisi znala, već peti mesec Bog te mazo
Persona1: Auuu, pa ko je otac
Persona2: eeee, da li ti možda znaš kad sedneš na mravinjak koji te je mrav ujeo
Serija javnog servisa koja obara rekorde gledanosti (čime oni, je li, vole da se hvale). Mnogo je bolja od imenom sličnih serijala - Selo gori a baba se češlja ili Seljaci... Dobro de, nije ništa epohalno, ako ćemo pravo od Tvin Piksa i Dosijea H i nije bilo epohalnih serija.
Seriju mnogi gledaju zbog Dragčeta, koga igra Dragan Jovanović, kome takve uloge stoje k'o salivene. Međutim, značajan broj ljudi gleda seriju i zbog njegovog rođaka Vrane (potpukovnik Vranić). Kako je potpukovnik bio u nekim službama, neke druge službe ga jure, a on se sklonio na selu...
E, neki su tu videli anti-haški kontekst. Pogađate, gledanost serije je tek onda skočila u stratosferu. Nešto zbog inata, više zbog znatiželje. Neke replike opravdavaju novu popularnost ove serije.
"Ko vama da objasni da život ima smisla samo ako ga živi slobodan čovek" potpukovnik Vranić
(Scena u kojoj izgovara ovu repliku je fenomenalno odrađena)
Ne bih da grešim dušu ali to su dva mala debela šakala koji dolaze kod vas samo da bi igrali komjuter. Ne daj Bože da ostanu da prenoće pride ako si instaliro Nid for spid ili ne dao Bog GTA San Andreas neće se skidati ceo dan. A da ne pričamo što ti pojedu sve slatko što imaš u kući. Malu gamad ne treba nuditi sokom, ustvari sve jedno je zato što će ga sami pronaći i popiti.
Čovek koji se ponaša kao da nema ništa a ima sve, nasuprot čoveku iz grada koji se ponaša kao da ima sve a nema ništa.
Rečenica kojom se fudbalerčić pravda za propuštenu šansu.Aludira na to da mu lopta nije dobro došla na nogu i da je nije dobro zahvatio.
-Kako ste igrali ortak?
--Ma nije mi sela jbg,zajebao sam.
-Ne pitam te šta su uradio sa Milicom,boli me da li ti je sela ili ne nego utakmica.
--Za to ti i kažem,jebi ga nisam lepo uhvatio volej u petercu i primismo posle neki šugav gol.Nije nam bio dan.
doktorat na svakom ćošku
za dalja objašnjenja videti pod 'Ph. D.'
Tendencije gradnje velelepnih zgrada bez sanitarnih čvorova; nasilno ponašanje zbog : pola metra zemljišta, najlepše brkate devojke, neplaćanja ture BIP ispred seoske zadruge... ;
Snajperiste na selu. Ne daj Bože da slučajno propuste neki događaj koji se desio u neposrednoj blizini (šta je danas radile komšije, da li su obrađivali njivu, kosili travu, hranili krave, svinje i kokoši, šta su pravili za ručak, ko im je dolazio u goste, itd).
Znaju ko je čiji u čitavom selu. Omiljeno pitanje koje stalno postavljaju deci i mlađim generacijama je "Čiji si ti?"
Znaju kad je čija svadba, ko se rodio, krstio, a ko je umro. U njihovim dijalozima koji traju po pola dana može se čuti ono što još niko nije ni znao. Kad želiš nešto više da saznaš o sebi možeš slobodno da odeš da se ispričaš sa njima i da čuješ "najsočnije" tračeve iz komšiluka.
Ako bi se nešto desilo u selu, policija bi prvo zvala njih da svedoče o događaju i opišu osumnjičenog.
- Jesi čula ti Rado moja draga da se onaj Bojanov mali ženi. Mlado je to još i neozbiljno.
- Ma gde nisam čula priča se po selu. I ti počela kasniti sa hvatanjem informacija.
- A jebiga ko će sve pohvatati. Nego jesi ti videla da se neko stalno dernja vani u gluvo doba. Ja legnem u 11 ono počne vani derati se to ne možeš podneti. Po glasu mi se učinilo da je onaj Knežević Marko, unuk od Pere. Znaš ga sigurno živi gore kod radnje odmah kuća 204.
- Znam, znam. Tamo moj Nikola svako jutro ide kupovati hleb. Gde neću znati jedinu radnju u selu.
---
- Gde ćeš Nemanja? Ajde jedi nešto pa onda idi vani. S kim ti ideš uopšte stalno?
- Ma pusti me baba nisam gladan. Sa Novicom.
- To onaj Stojaković Novica? Pa gde njega nađe Nemanja moj dragi. Pa njegov tata bio u zatvoru dve godine zbog primanja mita, a mama mu neka divljakuša vidi se kako se samo oblači i kako se ponaša. A ni roditelji joj nisu baš normalni. Sve je to ludo. U loše društvo si se uvukao Neco dragi.
- Ma beži baba. Čitavo njihovo porodično stablo si mi opisala. Zakasniću bre. Dolazim na ručak.
Kulturniji način da kažete da se nešto ili neko nalazi u tri lepe pizde materine,iza sedam mora,sedam gora,brda i planina.Bogu iza nogu!
X:"Tebra,ne znam da li zbarim onu malu od pre neku noć..."
Y:"Ma jok matori,ta živi fazon u.....Čortanovcima!"
X:"Gde???"
Y:"U tri pičke materine!"
Omiljeni lik rođaka iz grada za vreme letnjih ferija i svinjokolja, koga u širokom luku izbegava ostatkom godine.
Osoba vanvremenskog osećaja za lepo i stil. Bog i batina, alfa mužjak, ikona muževnosti koja predstavlja prvu simpatiju većini maloletnica u osnovnoj školi. U kombinaciji sa konvertabilnim markama i nekoliko pajtosa sa sumnjivim koeficijentom inteligencije predstavlja strah i trepet za mlade dođoše koji su zalutali u njihovo selo u potrazi za mladom pičetinom.
Širi se kao hlamidija u studentskom domu, prska se maliciom, pije hemiju iz kupatila, trenira u improvizovanoj teretani u garaži kod ortaka, vozi tomosa sa rezervoarom napravljenim od plastične flaše "Knjaz Miloša", izlazi u pancirki. Obično upisuje srednje škole mašinskog ili elektrotehničkog smera gde se sa svojim istomišljenicima učlanjuje u nevladine-neprofitne organizacije tipa Obraz.
- Mogu li ja sa vama u bibilioteku?
- Može, kad skineš tu farbu sa glave, pomisliće ljudi da hoćeš da ih biješ.
Umorila se.
S tim Lepa Lukić daje na znanje da je lepo sela gore, na sprat.
Pesmica čiju melodiju znam da sviram na: sintisajzeru, fiksnom i mobilnom telefonu, harmonici, gitari, bubnjevima, flauti, klarinetu, fruli, čaši, stolu, nečijem licu, patosu, zidu, šoferšajbni od Golfa II, monitoru, buretu, tanjirima, španskim pločicama, pečenim ciglama, ormanu, vratima...
I siguran sam da bih znao da je odsviram na svim mogućim instrumentima, predmetima, pa čak i orguljama.
Konceptualni tip emisije nastao sa idejom da kroz priče običnih ljudi ulepšane snimcima zanimljivih pejzaža predstavi televizijskom auditorijumu život u ruralnim oblastima naže zemlje. Za pohvalu, nema šta. Samo... Problem je u tome što su ti obični ljudi u najvećem broju slučajeva najgori seoski đilkoši i krkani. Na njih, naime, prvo naleti televizijska ekipa koju mrzi da se lomata po vukojebini, pa po sistemu daj šta daš postavi par pitanja, a ovi mučenici, zapojeni rakijom i opijeni srećom što će biti na Dnevniku, zasipaju kameru gomilom baljezgarija praveći pri tom vidi mama, na teveu sam facu i pokazujući ono malo preostalih zuba. Na taj način je utisak koji ove emisije postižu sasvim suprotan od željenog. Prosečni smoreni gledalac će pomisliti da na selu žive najobičniji retardi kojima je ekser najveći civilizacijski domet. Ali nema veze, barem se nagledaš lepih predela.
Voditeljka stoji pored neke kolibe sa polupijanim čičom u kasnim šezdesetim. U pozadini se vidi vodopad, mali, ali prelep, atmosferica dušu dala za izlet:
Voditeljka: Šta je najlepše u vašem selu? (mučenica očekuje da će čiča reći vodopad, te da će se priča dalje razvijati u tom pravcu)
Čiča: Pa da ti kaem, najlepše je kad se skupimo ovako nas pešes do deset, ispečemo jagnje ili prase, popijemo gajbu-dve piva i koju rakiju i tako...
V: Ali ima li nešto još lepše?
Č: Paaa, jagnje, prase, kud ćeš lepše, dete.
V: Ali ja sam znate mislila na prirodne lepote.
Č: Pa sve je kod nas prirodno, jagnjad, prasad, rakija, sve je to prirodno i domaće.
V(već očajna): A ovaj vodopad?
Č(zbunjeno se okreće prema vodopadu): A to??? Ma to je tu odavno.
Šifrovano ime akcije hapšenja Ratka Mladića.
Ovu definiciju postavljam isprovociran izjavom jedne studentkinje Pravnog fakulteta u Nišu koja je nesumnjivo došla iz neke metropole, npr. Kobišnjice. Na pitanje novinara da li joj se sviđa što je od ove godine, koje je ona upisala fakultet (2008.), uvedena bolonjska deklaracija; mlada seljančica je odgovorila: "Pa naravno, jako mi je drago, jer ću moći da učim i da se izjednačim sa decom sa zapada."
Ova izjava me je naterala u grohotan smeh, jer devojka je asfalt (što joj ne bih zamerio) videla, verovatno, prvi put u 13-oj godini kada je krenula u peti razred u obližnju varoš. Takođe sumnjam da je videla i Srbiju dalje od onoga što može da vide kad se popne na obližnje brdo u svome selu, a govori o studentima na zapadu. HAha!
Ne shvatite ovo kao ismevanje sela, jer nesumnjivo je da ja više cenim to što je ona. Smatram da nijednom Srbinu, ili Srpkinji ne treba bolonjska delaracija da bi bio i bolji od dece sa zapada. Jednoga dana i sam želim da se preselim na selo i da živim tim životom. Težak je, ali meni je srce spremno da izdrži tu težinu a duša želi to.
Osećaj krivice kada moraš da baciš koru od lubenice u đubre, jer ne čuvaš svinje.
Psovke iz naftalina.
Oganj te izgoreo!
Strela te ustrelila!
Đavo ti u usta uleg'o!
Munja te smunjosala!
Otpad ti vajdu ne vid'o!
