Serija na RTS-u o seljaku koji jebe i gomili sporednih likova koji smaraju za medalju.

Došla maca na vratanca
Fudbalski znalci najbolje znaju kakvo zadovoljstvo predstavlja ovakva pojava. Nije ni važno gde će lopta završiti, samo da sedne. Isto tako i s pičkom koja te odjebe zbog nekog batice, pa ti se vrati kad je on opali par puta.

Izraz koji koristimo za devojku koja često menja partnere i na kraju biva napumpana, pregnant ili trudna. Stomak do zuba i šetaj. Činjenica je da ova osoba nije sigurna ko je otac njenog deteta jer je prošlog vikenda eksperimentisala u orgijama, malo se napila, uzela malo droge, po njenim rečima počinje da živi život.

Серија јавног сервиса која обара рекорде гледаности (чиме они, је ли, воле да се хвале). Много је боља од именом сличних серијала - Село гори а баба се чешља или Сељаци... Добро де, није ништа епохално, ако ћемо право од Твин Пикса и Досијеа Х и није било епохалних серија.
Серију многи гледају због Драгчета, кога игра Драган Јовановић, коме такве улоге стоје к'о саливене. Међутим, значајан број људи гледа серију и због његовог рођака Вране (потпуковник Вранић). Како је потпуковник био у неким службама, неке друге службе га јуре, а он се склонио на селу...
Е, неки су ту видели анти-хашки контекст. Погађате, гледаност серије је тек онда скочила у стратосферу. Нешто због ината, више због знатижеље. Неке реплике оправдавају нову популарност ове серије.

Не бих да грешим душу али то су два мала дебела шакала који долазе код вас само да би играли комјутер. Не дај Боже да остану да преноће приде ако си инсталиро Нид фор спид или не дао Бог ГТА Сан Андреас неће се скидати цео дан. А да не причамо што ти поједу све слатко што имаш у кући. Малу гамад не треба нудити соком, уствари све једно је зато што ће га сами пронаћи и попити.

Čovek koji se ponaša kao da nema ništa a ima sve, nasuprot čoveku iz grada koji se ponaša kao da ima sve a nema ništa.

Реченица којом се фудбалерчић правда за пропуштену шансу.Алудира на то да му лопта није добро дошла на ногу и да је није добро захватио.

doktorat na svakom ćošku

za dalja objašnjenja videti pod 'Ph. D.'

Snajperiste na selu. Ne daj Bože da slučajno propuste neki događaj koji se desio u neposrednoj blizini (šta je danas radile komšije, da li su obrađivali njivu, kosili travu, hranili krave, svinje i kokoši, šta su pravili za ručak, ko im je dolazio u goste, itd).
Znaju ko je čiji u čitavom selu. Omiljeno pitanje koje stalno postavljaju deci i mlađim generacijama je "Čiji si ti?"
Znaju kad je čija svadba, ko se rodio, krstio, a ko je umro. U njihovim dijalozima koji traju po pola dana može se čuti ono što još niko nije ni znao. Kad želiš nešto više da saznaš o sebi možeš slobodno da odeš da se ispričaš sa njima i da čuješ "najsočnije" tračeve iz komšiluka.
Ako bi se nešto desilo u selu, policija bi prvo zvala njih da svedoče o događaju i opišu osumnjičenog.

Културнији начин да кажете да се нешто или неко налази у три лепе пизде материне,иза седам мора,седам гора,брда и планина.Богу иза ногу!

Омиљени лик рођака из града за време летњих ферија и свињокоља, кога у широком луку избегава остатком године.

Osoba vanvremenskog osećaja za lepo i stil. Bog i batina, alfa mužjak, ikona muževnosti koja predstavlja prvu simpatiju većini maloletnica u osnovnoj školi. U kombinaciji sa konvertabilnim markama i nekoliko pajtosa sa sumnjivim koeficijentom inteligencije predstavlja strah i trepet za mlade dođoše koji su zalutali u njihovo selo u potrazi za mladom pičetinom.
Širi se kao hlamidija u studentskom domu, prska se maliciom, pije hemiju iz kupatila, trenira u improvizovanoj teretani u garaži kod ortaka, vozi tomosa sa rezervoarom napravljenim od plastične flaše "Knjaz Miloša", izlazi u pancirki. Obično upisuje srednje škole mašinskog ili elektrotehničkog smera gde se sa svojim istomišljenicima učlanjuje u nevladine-neprofitne organizacije tipa Obraz.

Umorila se.

С тим Лепа Лукић даје на знање да је лепо села горе, на спрат.

Pesmica čiju melodiju znam da sviram na: sintisajzeru, fiksnom i mobilnom telefonu, harmonici, gitari, bubnjevima, flauti, klarinetu, fruli, čaši, stolu, nečijem licu, patosu, zidu, šoferšajbni od Golfa II, monitoru, buretu, tanjirima, španskim pločicama, pečenim ciglama, ormanu, vratima...
I siguran sam da bih znao da je odsviram na svim mogućim instrumentima, predmetima, pa čak i orguljama.

Konceptualni tip emisije nastao sa idejom da kroz priče običnih ljudi ulepšane snimcima zanimljivih pejzaža predstavi televizijskom auditorijumu život u ruralnim oblastima naže zemlje. Za pohvalu, nema šta. Samo... Problem je u tome što su ti obični ljudi u najvećem broju slučajeva najgori seoski đilkoši i krkani. Na njih, naime, prvo naleti televizijska ekipa koju mrzi da se lomata po vukojebini, pa po sistemu daj šta daš postavi par pitanja, a ovi mučenici, zapojeni rakijom i opijeni srećom što će biti na Dnevniku, zasipaju kameru gomilom baljezgarija praveći pri tom vidi mama, na teveu sam facu i pokazujući ono malo preostalih zuba. Na taj način je utisak koji ove emisije postižu sasvim suprotan od željenog. Prosečni smoreni gledalac će pomisliti da na selu žive najobičniji retardi kojima je ekser najveći civilizacijski domet. Ali nema veze, barem se nagledaš lepih predela.

Šifrovano ime akcije hapšenja Ratka Mladića.

Ову дефиницију постављам испровоциран изјавом једне студенткиње Правног факултета у Нишу која је несумњиво дошла из неке метрополе, нпр. Кобишњице. На питање новинара да ли јој се свиђа што је од ове године, које је она уписала факултет (2008.), уведена болоњска декларација; млада сељанчица је одговорила: "Па наравно, јако ми је драго, јер ћу моћи да учим и да се изједначим са децом са запада."
Ова изјава ме је натерала у грохотан смех, јер девојка је асфалт (што јој не бих замерио) видела, вероватно, први пут у 13-ој години када је кренула у пети разред у оближњу варош. Такође сумњам да је видела и Србију даље од онога што може да виде кад се попне на оближње брдо у своме селу, а говори о студентима на западу. ХАха!

Не схватите ово као исмевање села, јер несумњиво је да ја више ценим то што је она. Сматрам да ниједном Србину, или Српкињи не треба болоњска деларација да би био и бољи од деце са запада. Једнога дана и сам желим да се преселим на село и да живим тим животом. Тежак је, али мени је срце спремно да издржи ту тежину а душа жели то.

Осећај кривице када мораш да бациш кору од лубенице у ђубре, јер не чуваш свиње.

Псовке из нафталина.