Rusalka novog doba. Bane odnekud kao zalutali metak, cikne, skikne, povileni, lupi štiklom, mahne kosom, razleti se po lokalu, ispretura sve što joj se nađe na putu, na stolu, na šanku, svejedno, i za njom ostane samo trag srče i prosute mučenice.

Izraz koji je nastao prvobitno u kafani kada su boemi uz zvuk nekog starog kafanskog narodnjaka koji dira u srce ustajali,narucivali pice za celu kafanu,castili muziku uz reci : " Ovo je moja pesma! ". U danasnje vreme ovaj izraz je izgubio na vrednosti posto je cesto koriscen od strane ziljavih picki.

Uvod u raskid. Uglavnom ga praktikuju pripadnice lepšeg pola kada svom, sad već nevoljenom, partneru uručuju korpu. Na taj način opravdavaju sebe jer su ipak bile iskrene prema njemu i zato što ne zavlače dečka, pa mirne duše mogu da mu slome srce. Kao da to nešto znači. Jebala vas vaša iskrenost.

Zanatlija srca.

Ahhhhhhh...kako je lepa kad je pogledam onako sasvim belu, cistu, mirisljavu....A voda providna, nema cak ni komarca u njoj...<3 Jaoooo, pa kad je vidim, srce mi onako...puno! E, a sta da se radi kad te u'vatu muke, nuzda vise ne moz' da ceka...??? Jao, sto je to gadno! Onda kad te jos uhvati proliv, zamisli ti to....onda ni tamo ni 'vamo. Moras da je zaprljas, zar ne? Pa nekako te srce boli, dusa ti u nosu, bre! I onda lepo svlacis pantalone, pa hulahopke, pa bokserice, pa jedne gace, pa druge gace, pa onda sednes i....kenjaj dok se ne oznojis! Kad sve to lepo zavrsis i navuces sve stvari na sebe koje si prethodno skinuo, onda pogledaj sadrzaj unutra......Jel se promenio? Mnogo? Pa sta da ti kazem....To se moglo ocekivati...Nema vise one bele lepote...:( Sad je malo braonkasta...
E, onda doci na Vukajliju pa objasni detaljno kako izgleda....Cisto da napravimo razliku kakva je bila pre sranja, a kakva je sad....xD

Beše to prvi razred osnovne, meni stigoše prve knjige za školu. Otvaram ih i zapahnu me onaj divan miris novih knjiga i tu sam ga zavolela za ceo život. Puno mi srce kada uzmem onako savršene lakirane mirišljive Zavod-ove udžbenike i otvorim ih i punim plućima uvučem taj divan miris, nosom prislonjenim na 150. stranu. :))

(I jedva čekam da ih ižvrljam.)

Suptilan opis dečurlije od strane roditelja koji borbom do poslednje AD kapi istrajava u svojim iskupljenjima i ispunjenjima. Svaki stomačni grč, temperaturu i boginju doživljvaš kao smak sveta.
Neki srećnik ima pravo na popodnevnu dremku posle ručka, ti ne. Tebi dečurlija guraju akvarijumsku zlatnu ribicu u uši, dok skačeš iz kreveta držeći se za srce i sisaš tabletu nitroglicerina k'o Negro bombonu.

Polako i nesigurno koracas prema tabli,put do tamo ti deluje nenormalno dug, kolena ti klecaju, dlanovi se znoje, ruke drhte, srce ubrzano kuca... profan postavlja najgluplje moguce pitanje koje si malopre 9999999999 puta ponovio a onda nastupa raspad sistema...ne mozes da se setis! naravno nakon sto profa upise legendarnog asa u dnevnik setices se svega!

Otpisani su kultna serija o beogradskim skojevskim ilegalcima za vreme Drugog sv. rata. Serija je bila toliko popularna, da je njen nastavak sniman kolor tehnikom, a nekima je toliko prirasla za srce da je svako malo repriziraju, valjda misle da ljudi nisu 100% napamet naučili svaku rečenicu.

Raskinuli ste visemesecnu vezu sa devojkom koja vam je nesto znacila. Samo par dana posle raskida, ona se pojavljuje sa nekim drugim i razmenjuje neznosti s njim kao nekada sa tobom. Prepricavajuci tu neprijatnu situaciju vasem drugaru, saznajete da taj vas drug ima srce od celika kao Stiven Sigal i muda kao Cak Noris.

Stanje duha, koje je ljubav bacila u drugi plan. Svi mi maštamo o pravoj, velikoj, iskrenoj ljubavi, koja će ispuniti život i dati svemu smisao. Deca su plod ljubavi, dobro raspoloženje magija ljubavi, i deluje kao da je ljubav konačni cilj i misija postojanja : ljubav muškarca prema ženi, ljubav prema prijatelju, porodici, otadžbini ili poslu, uglavnom - svako ima neku svoju ljubav za koju živi, bori se, žrtvuje a ponekad i gine.
Medjutim, zaboravili smo ono što dolazi pre ljubavi, a to je zaljubljenost. Ona nam daje više prostora za maštanja, ushićenja i strepnje, obećava, laže nas, i daje nam da u njoj vidimo samo ono najlepše. Budi nas noću, krade nam sate, okupira misli, vara glad, i daje nam da priželjkujemo idealno i savršeno.
I kad od sebe daje lažnu nadu, srce razumu stavi ruku na usta, i ne da mu da opomene. I vremenom, ona gubi na sjaju : poruše se neki mostovi i nade, izgubi vera u ljude, svemu zafali smisao, i ostane samo kruta i neizbežna istina, da je naš ideal bio pun sitnih i velikih mana.
I ako srce smogne snage, i svom malom savršenstvu oprostimo svaki nedostatak i prihvatimo ga takvog kakvo jeste, nazreće se kraj jedne zaljubljenosti..I roditi jedna istinska ljubav.

Fantomski simptom bolesti duše. Nedefinisani osećaj nelagodnosti koji logika ne ume da objasni a srce da shvati. Posledica emotivnog faula od strane intimnog ali i bivšeg partnera. Ono što je proguralo jebenu knedlu i zauzelo njeno mesto u predelu ezofagusa.Preporuka : ne isprobavati rešenje u vidu hitne hirurške intervencije. Ovaj zalogaj se posle nekog vremena ipak nekako proguta sam od sebe...

Februarska klasa nije ni prošla celu obuku, a već su u rano proleće golobradi, kratko podšišani mladići sa zebenjom u drhtavim rukama držali puške.
Bio je kišan, težak, dan. Meci su prštali na sve strane. Svet stade. Ali samo u očima jednog od njih. Prsa su dočekala hitac. Srce stade, oči se sklopiše, mozak utonu u večni san.

Žena čija ljubav prema svim vrstama mačaka prevazilazi granice normalnog. Takva žena najčešće nije udata, nema decu i nije u kontaktu s rodbinom ali njeno srce je veliko i svu ljubav pruža dlakavim ljubimcima. Ako ste mislili da postoji samo u TV seriji Simpsonovi grdno ste se prevarili. Imala sam prilike da lično upoznam takvu ženu...

Sinonim za srce ili za sat. Vuče korene iz južnjačkih dijalekata, jer tamo gde nešto malo jače "kuca" ono "čuka!" Etimološki, po zakonu onomatopeje, u istim krajevima "čekić" se kaže "čuk" pa zato. Bliskost ovih pojmova je očigledna i kod srca i kod sata, iako se umesto "čuke" kao "srca" mnogo češće koriste "muda."

Jagode male i slatke. Nisu to one velike američke, što su često gorke i vodene. Najlepše je naše. Domaće. Ima li išta bolje od domaćeg? Isto kao i paradajz. Ne onaj američki i što rađa zimi, bez ukusa. Zimi, zna se, jede se kiseli kupus. A leti se jede volovsko srce. Iz bašte sve to, ne s pijace.

Riba koja uporedo fura sa dva muskarca, obicno vadeci se na pricu da su joj obojica u srcu i da se ne moze odluciti samo za jednog. Naziv nastao zbog cuvenog logoa na kesicama od supe istoimenog brenda, na kom se nalazi srce cije su polovine uvek razlicito obojene.

Nesto sto gledamo u momentima relaksacije.Onda "natrcimo" na epizodu u kojoj neki mucenik+zrtva+svedok objasnjava FBI agentu da je dosao u SAD da pocne novi zivot jer su mu celu porodicu pobili Srbi u Bosni ili na Kosovu.Automatski prestajemo da pratimo doticnu seriju.Iako producenti nece ni da osete nas bojkot,nama je puno patriotsko srce.

Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.

Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.

Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.

U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.

Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!

Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"

Mesto za pušače u kući u kojoj duvanski dim jako smeta i nadražuje pluća i izaziva kašalj i astmatične napade i pitaj kurac šta.
Jebote, da se ne usmrdi šustikla što je pokojna prababa štrikala... da se nenavata ono masno na LCD... da ne uvene ono cveće što još od slave stoji... Ma 'ajte, molim vas.
Posle se pitaju što ne dolaze na Sv. Jovana il' Trifuna.