Cesta definicija u fudbalu.Bataljugom se smatra igrac koji ne poseduje nikakve fudbalske kvalitete ali ga zato krasi odsustvo kreativnosti,timske igre,a NARUCITO KONDICIJE.Ovakvi igraci cesto su kljakavi,vuku povrede jos iz vrtica,posle manjeg sprinta se hvataju za srce i stenju,uvek su im drugi krivi a ne uvidjaju svoju slabost i neznanje.Pokusavaju da igraju na kartu iskustva kojeg nemaju jer su ceo zivot presedeli na klupi bas zato sto su bataljuge.Tim sa Bataljugom je osudjen na poraz.Ne pomaze ni Bog.

Zaštitni znak serija Siniše Pavića. U svakoj epopeji o mnogobrojnim, skromnim ali poštenim srpskim porodicama mora da se nađe bar jedno debilno dete. Maloletni delikvent Boba, debilni zoofil Neca, ultraglupi Beban, Kića koji sa deset godina ume da kaže samo 'Ja sam gladan' su jednostavno taj tip likova bez kojih serije rekordne gledanosti jednostavno ne bi bile to što jesu. Ovakvi likovi vam sigurno neće prirasti za srce(dobro, Boba možda) i u svakom trenutku kada se njihovi teleći pogledi pojave na ekranu dobićete neverovatni poriv da ih dobro isprebijate govnjivom motkom.

Deo lubenice pri kori, koji je najbezbojniji i najbezokusniji.

Onaj najjeftiniji, najotporniji, sa najmanje opcija i u najgorem stanju. Jednostavno, ako mu se desi nešto(bude ukraden, baciš ga jer te pesma pogodila u srce, ubaciš ga u čašu punu špricera jer je to hir tvoje pijane glave...), ne bude ti žao. Bitno je da može da obavi poziv, da tastatura nije previše sjebana i može da se otkuca poruka i da baterija može da drži celo veče. Mali procenat ljudi razmišlja ovako, pa posle kuka jer im je neko mazno telefon za koji je mater dala celu platu pre par nedelja.

Jedna od najvećih misterija djetinjstva. Crtać prije dnevnika, nindže kornjače provaljuju u tehnodrom, po hiljaditi put spašavaju smotanu Ejpril O'Nil i tutnje nazad u kanalizaciju da podijele picu, meni puno srce, već spremam strategiju da natjeram mamu da mi kupi Leondardove mačeve. Do tada se zadovoljavam donatelom i drškom od metle... Kreće odjavna špica, i ponovo čujem to zvonko, toliko puta doživljeno - Ž! Zbunjenost, mrštenje, podizanje ivice usne, nijem pogled ka roditeljima, pa opet namršten ka Tv-u. Filozofski, pogled u dubinu zida, slovo mi i dalje odzvanja među ušima, ideje o razrješenju misterije - nigdje. Uto zamirišu špagete ili prženice sa stola prekrivene majčinim zovom, što je dovoljno za skretanje misli na nove teme. Do sjutra.

'Teo si da se rešiš viška nastolog usled zimskog tovljenja, našao si stare 'tike, otišao na lokalni teren i denuo se na džoging. Malo po malo, srce se u grlu našlo, duša ti je na izdisaju bila, ali si ti bio ponosan na sebe. Jedino ti taj bol u tabanima nije mira davao.

Kada si stigao doma i bacio pogled, a sa pete leve te je gledao žulj zlokoban. Nemo je govorio da će ti se krvi napiti, ne zvao se on Sauron (a i ne zove se tako).

Epski zajeb apokaliptičnih razmera. Najgori mogući trenutak za svaku osobu kojoj je jezik brži od pameti. Taman kad si izdeklamovao sve što imaš da kažeš, kada si završio svoju monološku dramu na kojoj bi ti i Kastro pozavideo, negde je došlo do greške u Matriksu, te shvataš da ne da si rekao i više nego što treba, već si sam sebi potpisao smrtnu presudu. Autogol sa stilom.

Novi nedefinisani pravac u likovnoj umjetnosti. Smatra se da je nastao devedestih godina prošlog vijeka. Radi se o crtanju po školskim klupama, postoje naravno i žvrljotine imena koje nemaju veze sa poklupizmom ali ih neki svrstavaju u neku pod grupu pravca, Na klupama se obično crtaju profesori sa muškim polnim organima, najbolje ribe iz odeljenja, profesorice sa muškim polnim organom, šabloni za grafite, srce i unutra imena osoba.Iz razloga što je poklupizam zabranjen kao i graffiti, poklupisti češće posjećuju direktorovu kancelariju pravdajući se da nisu oni.

Stari, majstorsko-domaćinski izraz za davanje bakšiša muzikantu na narodnom veselju. Obično u tom trenutku muzika svira jednu od onih "U SRCE" pesmu ili treba da zasvira posle colovanja.
Stvar narodnog običaja koju najčešće podgrevaju gastarbajteri posredstvom materijalnih dobara bundes-banke-šparkase-COLENZI BITE. Ostatak nas smrtnika to obavlja nacionalnom monetom (najčešće crvene boje) al mu poenta dođe na isto.
Jes, jedino što naše colovanje bude ispraćeno polovičnim refrenom željene pesme dok za evropsku valutu dromuljaju po 3 pesme u rafalu al je to više stvar domaće ekonomije i ličnih prioriteta.

Zena koja kada ima problema sa srcem ne ide kod interniste vec kod majstora koji stimuje violine!

Mantra svake iole kultivisane devojke prilikom online chata.

Izgovoreno od strane besnog oca u raspravci sa majkom oko sina (maminog mezimca) , koji ga je doveo do poslednjeg stadijuma razočarenja svojim ponašanjem.

Drugar iz detinjstva. Svako društvo ga ima. Pomalo priglup i ograničen, u petom razredu se hvalio kako ima sve dvojke i peticu iz fizičkog. 15 godina kasnije i dalje izigrava glupog Avgusta. Svima ostalima je nekako prirastao za srce pa ga i dalje vuku sa sobom, a on ih za uzvrat uveseljava svojim glupostima. Obično ima poremećaj pažnje. Naročito je poznat po tome da kada se vodi ozbiljniji razgovor o nekoj temi koja ga ne interesuje, počinje da odvaljuje gluposti, kako bi se ponovo našao u centru pažnje, jer to najviše voli.

u 90% slučajeva svadbeni pokloni od strane bezobzirne polu-bliže rodbine i prijatelja. Uglavnom od onih kompleksaša koji su hteli da se prokurče među svatovima, kako oni nisu od onih koji nose koverte sa nekom sićom, već daruju mladence sa ogromnim kutijentinama uvijenim u ukrasni papir(a Boga pitaj šta je unutra). Sve to lepo prođe, završi se veselje, isprate se pijani kumovi i stari svat, a onda se krene u otvaranje poklona. Najcrnje od svega je to što niko od darodavaca nije bio kreativniji u odabiru poklona, već se sve svelo na 3-4 standardna artikla (koje "ruku na srce" ima svaka baraka ispod Gazele).

Ima sve potrebne kvalitete, ali mu opet fali ono nešto. Neka nit koja bi mu omogućila da sve pozitivne osobine pretvori u konkretno djelo. Iako se čini da su sve kockice savršeno posložone, jednostavno ne ide. Poput diplomiranog pravnika koji govori tri svetska jezika, ima sertifikate raznih univerziteta i organizacija, osposobljen za napredno korišćenje računara, poseduje zavidan IQ, retoričke sposobnosti i ima stav. No jednostavno nema sreće u pronalaženju posla.

Poput fudbalera koji se nalazi u dobroj kondiciji, agilan je, brz i okretan; igra timsku igru i redovan je na treningu. Što je najvažnije - ima srce, i ostavlja ga na terenu. No opet ne može da pređe u višu ligu. Da li je u pitanju manjak interesovanja skauta ili neka viša sila, ne znam. No činjenica je da njegov talenat propada.

Ili poput rasnog mladića, visokog, zgodnog, načitanog, fizički spremnog i psihički sazrelog, koji opet, pogađate - ne jebe. Da li je problem u njemu ili okolini, niko ne zna. Možda je neiskusan u muvanju, možda se boji jer je iskompleksiran, možda je aseksualan (ŠKK?!)... Činjenica je da ne jebe, iako poseduje sve kvalitete da adekvatno obavi tu kompleksnu radnju.

Možda ponekad treba imati više sreće nego pameti i iskustva, ili se čini da je novac zajednički imenilac trojici naših junoša?! Jebiga, nikada ne treba gubiti nadu.

Besmislena kada je piješ sam. Kao da služi da se bolje započne dan, da se prevaziću nesuglasice, izvuče neka draga reč, dok smo još sanjivi, pa se reči ne stidimo. Da to je jutarnja, još uvek ne razmišljaš o problemima, ali sve ono što ti je drago je tu, na drugom kraju stočića, ili stolici do tebe. I ono kad se smejete, ma nebitno dal je dobro zašećerena, bitno da je ona tu, da pije jutarnju sa tobom. Da unosi vedrinu, kako u dan, tako i u srce. Ma besmislena je kad je piješ sam, razbuditi se možeš i hladnom vodom.

Ne može svaka žena biti "Femme Fatale". Ne, ona mora imati nešto posebno, iz nje mora izbijati neki "sexality", neka životinjska, primalna snaga, a u isto vreme se davati na znanje da je u pitanju jedna fina, nežna dama, sa gospodskim manirima. Ta žena može glavu zaludeti svakome, makar taj neko imao i srce od kamena. Ona je ubojito oružje, veoma efikasno i nikada ne zakaže. Njena lovina uvek postane njen plen. Ona se prilagođava svakoj situaciji i svakom ambijentu. Ona je kameleonski predator. Na oko krhka, ali iznutra je vatra paklena.

Ruska reč za "zabavu ljudskih bića u povečernjim časovima" (ili kaj bi braća Hrvati rekli "tulum"), u srpskom jeziku naširoko rasprostranjena kao eufemizam za ožderavanje, oblokavanje, ojebavanje i, uglavnom, opšte šenlučenje u pomenuto doba dana, odnosno noći. Upravo zbog tih svojih prividno "nije šija nego vrat" kvaliteta, naslovna terminologija se najčešće vezuje za branšu direktora, političara pri vlasti i ostalih oblika vrhuški inače poznatih u slavenskom folkoru.

I da vas za kraj počastim sa jednim komparativnim stihom koji mi se ote' iz grudi:

Na običnoj večeri čovek supu srče,
dok na večerinki kokaniđu šmrče.

Zahvaljujem.

Ispraćaj je uz vencanje i krstenje samo srce narodnih veselja. Tu se ne stedi. Pripreme su obimne, i zahtevaju zavidno poznavanje matematike i rodoslova. Kada svetkovina konacno pocne, mesto odrzavanja (najcesce sator) pretvara se u bojno polje, da mladi junak vidi sta ga ceka na braniku otadzbine. Puca se, srca leti na sve strane tako da bi strani posmatrac pomislio da je u toku dramatizacija neke bitke koja se otrgla kontroli. Naravno tu je i ziva muzika sa vojnom "pokazacemo mi njima" tematikom. Obicaj je i da se vojniku daruje nesto novca "da se nadje".
Nakon svega, regrut jedva ceka da se javi u kasarnu i dobro odmori od prve bitke.

Maksimalna količina kilograma koju, po vašim roditeljima trebate skinuti, ma koliko da ste debeli.