Dok gledam Topšop, ma koliko nešto bilo glupo, imam neopisivu potrebu da isto posedujem. Sva sreća da nisam pri parama, a i neko zrnce zdravog razuma nadvlada plamteću želju.

Tako, u tom momentu, shvatam da su mi očajnički potrebne:
* četke za farbanje uglova,
* 324 sokovnika,
* Dry Cooker koji svojom magijom čini da hrana izgubi svu mast (+ kolač u tiganju? Nemoguće!),
* nešto da poradim na svojoj kičmi (Kosmodisk, recimo),
* novi dušek, ćebe, jastuk (sve antialergijsko, a i kad mi dođu gosti, za minut im sredim podni počinak),
* razne pegle, usisivači, specijalni brusevi, providne trake koje čine da grudi izgledaju kao da nosiš brus,
* "leptirići", pojasevi i sprave koje same pokreću moje telo i čine od od mene Arnolda Švarciku, dok npr. cepam Milku i gledam TV,
* bar dva, tri aparata za čupanje dlaka, kreme za čupanje dlaka, pene za čupanje dlaka,
* specijalna, nadrkana muštikla za odvikavanje od pušenja
* bezbroj setova flomastera, bojica, mirišljavih papirića, šljokica, plastelina, kalupa, kurčeva, palčeva itd., itd.

Bojažljivost Kroasana od građanskog rata.

ili komarac sa printom tigrovih šara je najnovija beštija kojoj se odupire Autan proširenog spektra dejstva.
ne zaostajući za dizajnerima novih virusa gripa i svetskih ekonomskih kriza, poslednji modni krik faune proistekao iz degen(et)skih laboratorija je krvopija koja na sebi nosi skupoceno krzno i pritom ujeda kao tigar.
sva sreća tu je Autan (dokazano izaziva autizam), koji sada odbija i ovaj varijete insektuozne prirode.
istančani njuh tigrastog komarca može se porediti sa ajkulinim prepoznavanjem kapi krvi u hektolitrima slane vode, ljudsko biće ga čak i na nivou vršenja bazalnog metabolizma (omiljeni posao u Crnoj Gori) izaziva poput rakete sa termičkim samonavođenjem.
šuška se da bi sekundarna (de)generacija tigrastog komarca mogla i da grokće i poseduje uvijen repić što bi dovodilo do paničnog straha od svinjskog gripa čiji bi eventualni vektor mogao biti ovaj komarac.
na kraju, izvinjavam se muškom rodu zbog podilaženja opštem (ženskom) ukusu, ali da napomenem da je inkriminisani zločinac naveden u pogrešnom polu, dakle komarica je krvopija, komarac nije kriv.

Busy tip:
Tip ljudi koji želi da pokaže svima kako je tu, i kako je njegova privrženost najnovijim komunikacionim tehnologijama neminivna. Problem se javlja u pokušaju bilo kakvog kontakta sa takvom vrstom. Naime, svaki put kada su vam potrebni, ne možete da ih dozovete jer njihov MSN ne pokazuje nikakve znake života, niti na bilo koji način reaguje na sve vaše poruke, nudge-ove itd. Uvek, ali uvek, vam se javljaju onog trenutka kada saznate sve što vam je trebalo ili kada jednostavno ne želite da pričate sa njima....

Appearoffline tip:
Čovek iza zavese. Smireno i dugo čeka pravi trenutak da vas napadne. Obično je to osoba za koju ste molili boga da ne bude tu kada ste se konektovali, vaša sreća je na trenutak bila potpuna, a onda odjednom na ekranu vašeg monitora pojavi se on i počne da vas smara nebitnim pričama i glupostima koje mu se dešavaju dok u vama raste želja da nestanete sa lica planete zemlje....

Naljutiti se u roku od odma'!

Ova radnja karakteriše ljude koji se lože k'o potpale, pa čim se malo prodžaraju, odmah postaju uzavreli vulkani koji bljuju ogromne količine metaforičke lave na sve oko sebe, jer je došlo do remećenja mira njihovih ultra senzibilnih dušica.

Tad postaje nebitno gdje se nalaze, u čijem društvu, i kolika je ozbiljnost situacije. Oni eksplodiraju bez obzira na sve. U crkvi? Nasred čitanja slave? Ma nema frke. Jednostavno, dovoljno su samovoljni i sigurni u sebe da sebi dopuštaju taj luksuz da u svakom trenutku mogu da se ponašaju kao da im je Moamer Al Gadafi krsni kum, te da se, kad njima nešto nije po volji, cijela galaksija mora okrenuti kako bi se ravnoteža u njihovim razmaženim mozgovima stabilizovala.

Sva sreća, pa većina od tolike količine padanja u vatru brzo dogori.

On ne jebe. On sigurno nije jebao. On najvjerovatnije neće ni jebati. Totalni nemač pojma o pristupu curama, i muvanju cura. Da mu se cura gola ponudi, on ne bi znao šta će sa njom. Neshvaćen od ostatka svijeta, duboku starost će dočekati isključivo sa najboljom drugaricom desankom.

Kada popijes dugme misleci da je kafetin, ali te glava ipak prestane boljeti.

Pitanje koje postavljamo sagovorniku kad smo u neverici zbog onog što se obično dogodilo nedugo pre razgovora.

Vijemo život da mi bude kao neka utabana staza na zemlji, stabilna i sve, a onda se život pretvori u reku i na kraju se u toj reci i udavimo. U jednom trenutku život želi da nas pusti da isplivamo na površinu, ali onda odlučimo da napunimo džepove kamenjem i ostanemo na dnu. I stalno suprostavljanje životu, gledanje života u oči, iako on ne igra protiv nas.

Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.

Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.

Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.

Šta trażi čovek u Češkoj?

Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.

U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.

Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.

Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.

Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...

Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.

Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.

Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.

Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...

Lik koji se odbija od velikih sisa svoje djevojke tijekom teslačenja.

Ono sto prosjaci na ulici promrmljaju u sebi kad prodjemo pored njih i ne damo im "neki dinar".

Pasti ili udariti nekoga.

Dobar, šta više čak i odličan. Ali nikad prvi, uvek u senci nekog genija, neprevaziđenog sportskog talenta ili mega srećnika.
Da istrči 100 metara za 9,6 sekundi, opet bi bio drugi jer bi u toj trci Bolt oborio svetski rekord. Verovatno bi obojica bili rođeni u istom mestu pa ne bi bio najbrži ni u svom selu. Da je '69. u Apolu 11 leteo na mesec bio bi jebeni Baz Oldrin kao drugi čovek na mesecu i niko ga se ne bi sećao. K'o da je učestvovao u ekipi za rasturanje đubra po vojvođanskim atarima, a ne u jednom od najznačajnijih istorijskih trenutaka. U mongolskim livadama bi još 2002. osmislio svoju, verovatno i bolju, verziju fejsbuka. I to samo na osnovu IT časopisa koji bi mu donosili gavranovi pismonoše. Ali u nedostatku struje ne bi mogao da je realizuje. Sreća njegova pa nema prilike da vidi šta je mogao uraditi.
Nikad razdevičar, svakoj devojci drugi.
Baš kao i grom koji uvek kasni za munjom. Makar i 1 milisekund.

Legendarni Mercedes 123.
Automobil koji bi, pored bubašvaba, takođe preživeo opšti nuklearni rat.
Zapremina gepeka je tolika da unutra može da se baci i fudbalica 1 na 1, pa je zato bio omiljeni auto svim švercerima koji su iz Juge išli ka Nemačkoj, Turskoj i Mađarskoj. Pored klasične robe koja se švercovala iz tih zemalja (Nemačka tehnika, Turska garderoba i zlato, Mađarski sirevi) nije mogao da prođe dnevnik 80-tih a da u njemu nije snimak Mece Švercerke i par Kurda kako veselo vire iz gepeka u reportaži provaljenog pokušaja ilegalnog prebacivanja u Evropu.
Taksisti su ga masovno koristili, ubacivali po 6,7 ljudi u njega i sav njihov prtljag pa čak iako su to žene, koje su poznate po tome da nose abnormalne količine prtljaga.
Udariti drugim automobilom u Švercerku je bilo isto kao i udariti u zid sa čeličnim armaturama.
Inače i dan danas ovaj auto je popularan kod Romske populacije i kada je svadba kod njih, često se može videti i po desetak Švercerki ispred šatora. Zbog njih je ovaj auto i zaradio drugi nadimak "Ciganska Sreća".

Obično se kaže za neku neprimetnu osobu, koju bi i rođena majka zaboravila.

Razlikujemo više vrsta:
1. Fikus - osoba koja stoji u nekom ćošku na žurci, retko priča sa bilo kim, stidljive prirode, obično se primeti kad se javi da mora kući (u 21h) jer sutra ustaje rano da nešto kao radi.
2. Panj - osoba koju je teško razlikovati od nameštaja, čovek često zaboravi da je tu i postane je svestan tek kad nešto prokomentariše. Jako nezgodna za ogovaranje.
3. Travka - osoba koja poslednja dobije sobu na ekskurziji, uvek je poslednja u redu u prodavnici, pošti, konobar jedino njoj ne donese piće...

Policijski izvještaj kojim ti spektor objašnjava da ti je kuća opljačkana od strane Romulanaca čiji su roditelji inspiraciju za imena našli u astrologiji, ali su isti privedeni licu pravde.

Modifikacija narodne umotvorine "Ako koza laže, rog ne laže", koja se odnosi isključivo na mušku populaciju i činjenicu da ona teško može da sakrije svoje "pobuđeno" stanje.

".... ko te ima taj te nema...."

Vitez R’n’R Imperije. Možda postane i engleski ser. Uništio približno iste količine droge ko i Mick, koji je već ser. Specijalizovao se za kokain koji mu je izbušio mozak ko švajcarski sir, po sopstvenom priznanju. Dovoljno lud i dovoljno srećan da bude pravi lik i na pravom mestu u pravo vreme, pa traje više od 40 godina. Sve ga je pogodilo i on je svima vraćao-i popu i pshodeliji i glamu i Igi Popu, i Brajanu inou, i grupi Queen, ima fantastični duet sa već pomenutim Mickom, a i sa baba Tinom. Verovatno se više i ne seća kad i kako, ali oženio je lepu neman Iman, manekenku i lepoticu svoga doba. Nije živeo preterano skandalozno, tek pokoji incident reda veličine da ga je neka Kineskinja optužila za silovanje na snimanju spota“My China Girl“.Lider nad liderima, ludak nad ludacima-pored njega čovek i može da prihvati pederaj kao trenutnu ludost. Autor višedecenijskog hita“Man Who Sold The World“ i učesnik trke Muzički maraton. Njegov sledbenik i izvođač te pesme nije izdržao, prosvirao je sebi glavu...
A David čeka svoju titulu nakon 136 MILIONA prodatih ploča...
Božji dar ili sreća u životu...
Naklon, Sir Dawid.