Life is beautiful. Al' u kurcu. Uvijek ti nešto fali, nešto želiš, a nemaš. Imate onaj osjećaj kao kad štreber dobije devetku, a nema popravnog ispita. Ili kao nepoznata pornićarka nakon objavljenog filma, zato što joj se ne vidi dojkara u pozi dok blajva stožinu od nekog kosijanera. Želili bi da je drugačije, ali ne ide vam.

U tim trenucima psihodelije, kada izgleda kao da ste ušli u neki ćorsokak u ulicama Bronksa dok za vama ide četa kineskih mafijaša i šurnes krvoločnih pasa, potrebno je imati smirenu glavu k'o majstor joge. Potrebno je odlučno stati ispred problema u maniru Vilijama Volasa kada je uzeo sudbinu Škotske u svoje ruke i od Britanaca napravio hranu za gladne lešinare. Ako se zbuniš i ne znaš ko si, pogledaj u ličnu kartu, ona tvoje ime nosi. To što u njoj vidiš možda izgleda kao leptir, ali zapamti da i leptir može prouzrokovati oluju. Kad su Jamajčani mogli osnovati svoj bob tim i učiniti da ih cijeli svijet gleda kao heroje, baš kao što jedra seljančica promatra bobana i divi se njegovoj ekselenciji dok iz njene usne duplje izlaze vapaji: „Oplodi me“, tako i ti možeš da ispuniš svoj san, bilo da je to straobalno arčenje Tajre Benks ili šetnja ulicama Pariza sa svojim partnerom, da ne kažem jebačem, ako si žensko ili neki treći vid satisfakcije.

Samo budi svoj. Naravno, ne očukuj da taj ispunjeni san bude igranje za neki od velikih evropskih klubova. Zadavolji se sa Benfikom iz Malešića, jebiga. Život je nekad siv, a nekad žut. Zasigurno postoji ta ljepša strana života. Ako ne na ovoj, onda je na drugoj strani jastuka.

Uspešan muškarac sa prostora bivše Jugoslavije, Bugarske, ostalih delova Balkana i sa još par enklava u svetu. Može imati godina od taman toliko da je došao do 16 levela šabanstva, ali pre šabana svog okruženja, pa dok snaga ne kreće da ga izdaje, u najvećem broju slušajeva oko 45 godina.
Menja mobilni telefon što češće, uvek se, pun sebe, hvaleći novim. Putem mobilnog zna da pozove, ali se sa porukama loše snalazi. Naglašava da mu telefon ima VAJFAJ, BLUTUT, EMPETRI I DESET MEGAPIKSELA, medjutim retko koji od njih ima barem simboličku predstavu o barem jednom od navedenog.
Od njega ćete čuti da je vernik, nosi sedam brojanica (bar jednu sa onim šarenim sličicama) i obišao je par velikih svetinja u zemlji i inostranstvu, uglavnom usput u nekoj nabavci i tamo upoznavao "ŽIVE SVECE". U crkvu ode kada ga neko pozove na kumstvo. Kad ima love, devizama puni vidovnjake, vračare i prozorljive, pa čak i onog što priča sa zmijama i žabama.
Bavi se biznisom. Nekakvom trgovinom zgrće veliku lovu, "IMA PRIČU"(Iako po svim važećim standardima ne govori ni jedan ljudski jezik).
Mladi šabani mu idu po cigare, a stariji mu se šlihtaju, iako su bili mnogo puta osramoćeni od njega.
Ima ženu koja obitava u kućerini u predgradju i iz nje izlazi do kozmetičarke, ili s njim do prijatelja redje, koja je htela više puta da ga ostavi, ali bi popila batine praćene seksom, te se uvek uteši da je on voli.
Ako ima decu, ne zna mnogo o njima osim imena i galamom i batinama rešavajući stvar, smatra da je pravi vaspitač.
Često menja automobile, vozi i kad mu oduzmu dozvolu i vozi tako da vam je najbolje stati i ugasiti motor kraj puta dok ne promakne iz vašeg vidokruga.

Donekle izvestan scenario, zahvaljujući kom će se možda u doglednoj budućnosti stati na kraj patnjama i zverstvima koja su, naročito u poslednjih nešto više od 100 godina strefili čovečanstvo i planetu. Naime, opšte je poznato da Kinezi i Indijci danas čine dve trećine ukupne svetske populacije, granice su se otvorile za masovne migracije, mešoviti brakovi više nisu tabu tema i, ukoliko ne dodje do neke bolesti pandemijskih karakteristika, nuklearnog rata ili drugih katastrofa globalnih razmera, moguće je da ćemo za 3-4 veka zaista doživeti pojam univerzalnog čoveka.

Utvrdjeno je mišljenje da su melezi najlepši ljudi; potomci mešovitih rasa (nikako arijevske) često pokupe najbolje odlike svojih roditelja, lepši su, skladnije gradjeni, privlačniji - kako žene tako i muškarci. Uporedite Brazil, Argentinu i područje Magreba sa Norveškom, Britanijom, Nemačkom i ostalim zemljama koje su izbegavale mešanja i zaključak neće izostati.

Primer : od 16. do 19. veka naše ere nebrojeno mnogo robova je odvojeno od afričkog tla i pošlo na prinudni rad u ostali deo sveta, naročito u predele Severne i Latinske Amerike. Zahvaljujući mešanjima, danas nam odande dolaze Usain Bolt, Džordani, Džeksoni, Vošingtoni, ljudi koji trče, skaču, igraju košarku, glume, pevaju...I izgledaju u pizdu materinu. S druge strane, njihovi rodjaci iz Zambije, Gabona i Bocvane su mršavi, duguljasti, sisovisni..A vredni zapažanja su im jedino maratonci, familija Kuti i Staf benda bilili.

Kada se kompletno čovečanstvo bude dovoljno pomešalo, svi će ličiti na neke Indo - Azijate, malo manje žuti, malo manje kosooki, nešto viši i sa privlačnijom muskulaturom, imaćemo zajedničke pretke i korene, svi jednaki. Pošto će to biti kraj rasnoj netrpeljivosti, ne iz nedostatka kretenizma i potrebe već zbog nedostatka smisla, može se reći da će to biti prvi korak na putu suzbijanja ostalih netolerancija - nacionalne, verske...

Proces osavremenjivanja zastarelih i okoštalih društvenih struktura nabavkom najmodernije opreme i obukom postojećeg osoblja za rad sa modernim tehnologijama.

Da smrt ide vozom,nasa zemlja bi bila prva u svetu po broju stogodisnjaka!
Put na relaciji Beograd-Bar,cesto moze da bude zanimljivo,zamorno,ali nikada prijatno iskustvo.Prvo sto treba da se zna pre nego sto se odlucite na put vozom do Cg,jeste da ne planirate vreme dolaska ,jer voz nekada putuje do Cg 10 sati,a cesce i vise od 15 sati.Potrebno je poneti ,hranu,vodu,tigrovu mast koju ces da stavis pod nos kada ulazis u smrdljivi wc,da se ne ispovracas,gomilu baterija za mp3 i slicne plejere i normalno neku dobru knjigu za citanje.
Ako putujete spavacim kolima,ne racunajte da cete da se naspavate,osim ako se voz ne pokvari i noc ne provedete u mestu,jer u protivnom ce vas probuditi nasi panduri u Prijepolju,a zatim i crnogorski u Bijelom Polju,uz obavezno gubljenje vremena ,dok voz stoji u mestu za vreme provere putnika.Oni koji putuju u sedecim kupeima,na spavanje neka ne racunaju,ako misle da ne ostanu bez neke sredne stvari ili cak citavog prtljaga.Kada prodjete Bijelo Polje,shvaticete da voz juri citavih 10 km na sat ,zato sto je pruga u tako tragicnom stanju,da bi veca brzina bila preopasna.Kada s eposle jedno dva sata priblizite Podgorici,mnogi racunaju ,da ce brzo stici do Bara,koji je udaljen nekih 60 km od Podgorice.
E,tu su se zajebali!
Kada se voz pokrene iz Podgorice,prepunjen podgoricanima,koji idu prema primorju,prvo ce stati u Virpazaru i tu stajati ne manje od sat vremena,iako nema nijednog dobrog razloga za to.Neki ce se usuditi cak i da izadju iz voza i odvaze se da pitaju zasto se stoji....Takvi ce ubrzo shvatiti da je to misterija koju ni Molder, ni Skali ne bi bili u stanju da rese,jer cak ni masinovodja nije u stanju da da odgovor na to pitanje.Neki ce da sednu u kafance pored pruge da popiju lozu ili pivo,a oni iskusniji i vise njih,bez bojazni da ce im voz uteci,jer cak i da krene,imace dovoljno vremena da popiju cak i kafu,bez bojazni da ga nece stici.
Posle jedno sat stizete do Sutomora,gde voz staje na stanici i gde ce veci deo putnika iz Pogorice sici.Posle nekih pola sata stici cete u Bar!
Kada voz stane u stanici,videcete jedan broj ljudi,kako pocinje medjusobno da se ljubi ,zato sto su stigli na more zdravi i citavi posle 16 sati puta,prosecnom brzinom od 26,6 km/h u 21. veku,ali cete videti i jedan broj depresivnih putnika,koji znaju da se na ovaj isti nacin moraju vratiti u Beograd,zato sto su se zajebali i kupili povratne karte!

Kompletna pobeda. Vrhunac napretka od Jerihona do danas, spoj ljudskosti, tehnologije i praktičnosti u jednom; konačno, oooo konačno jasan i konkretan odgovor na večita pitanja - kuda ide ovaj život, ima li smisla, gde je tačka preloma kada će čovečanstvo stati na vrtoglavom putu progresa i početi da uživa plodove truda. Opravdanje svih patnji, pokušavanja, venac na grob Prometeja. A tako prost, jednostavan i simpatičan patent. Perverzija koja je zajebala svaku drugu, samim tim što je namenjena dijametralno - suprotnoj svrsi.

U suštini, stvar je sledeća : tvoja žena nema mleka - preminula je na porodjaju - čuva sise za bolje dane (ima i toga) ili je jednostavno pobegla u nepoznatom pravcu sa nepoznatim čovekom i jebe joj se za sve. Bilo kako bilo, na svet ti je donela bebu koja ostaje tebi na čuvanje, negovanje, odgajanje, vaspitavanje..Šta učiniti? Kljukati ga veštačkim mlekom? Naći mu dojilju? NE! Beba zaslužuje bolju majku.

Odeš u kupatilo, beba gladna vrišti u dnevnoj sobi, skidaš se u siledžijku..Gledaš u ogledalu one tvoje dve razmlitavljene sise, trljaš bradavice..Ništa. Ni kapi mleka! Liješ gorke suze i vičeš O živote kakva sam ja to majka! Jebem ti sise kad mi ničemu ne služe!

Šta uraditi?

1. Ne paniči, saberi se.
2. Google.
3. Telefoniranje u Holandiju i narudžbina.

Nakon 32 sata iskušavajućeg iščekivanja, konačno, poštar pred tvoja vrata donosi preporučen paket, plaćaš, grabiš paket i kidaš ambalažu, navlačiš dva tregera na ramena, pokušavaš da ih zakopčaš na ledjima, odustaješ od pokušaja da ih zakopčaš na ledjima, i u svoja dva nova ekstremiteta ubacuješ punjenje koje si gratis dobio uz paket. Hvataš bebu, privijaš je na svoj dlakavi masivni torzo i pomažeš mu da u izgladnela usta strpa gumenu bradavicu tvoje surogat dojke i počne da se gosti.

Epilog : svi srećni. Beba sita, roditeljske dužnosti uredno obavljene, pozivaju te da gostuješ u žikinoj šarenici, marvel po tvom liku kreira strip - heroja a Toma ti dodeljuje orden Majka hrabrost.

Slamka spasa za koju se hvataju oni sisari koji u repriznom terminu šalju esemesove da ostanu Ekrem, Vera i(li) Sok, kakoveć. Zapljun ljudskih ljuštura i mediokriteta po vokaciji u igri žmurke sa smislom svog postojanja. Konačno - najziljaviji mogući razlog sleš opravdanje za sopstveno bitisanje na plavoj planeti još od kako je Noje rekao "A ko će (onda) da im otvori dizađu??". Mis'im, klasična židovska pizdurina.

Pa, opet - koji je to onda naš zadatak na ovom ogromnom elipsoidnom govnetu što lebdi u crnini Vasione i koje nazivamo svojim domom? Da produžimo vrstu? 'El to to? Ili eventualno postoji nešto veće od pukog i instinktivnog razmnožavanja sa jedinkama koje dele našu biologiju i geneologiju (brđane ne računam; prim.prev.)? Doduše, treba istaći da nam ni taj naš "dom" ne pomaže nešto specijalno u aspiracijama koje bismo hteli da imamo jer, naime, koliko god savremeni Čovek stremio nekom višem smislu i cilju, utoliko će ga država i socijalna sredina gurati dublje u svoj digestivni trakt iz kojeg će, na drugom kraju, najposle izaći kao kašasti ostatak neostvarene ljudske individue, u arheu definicije jedne kao takve. Ovaj autor ne želi da veruje u takav ishod života. Srdačan.

Novo umetničko ime naše dobre pevačice Gordane Lazarević.

Gordani Lazarević je, po njenim rečima, „pun klinac“ dekadentnih i degeneričnih MTV novotarija, i rešena je da se zamaskirana u MTV zvezdu umeša međ „tu nekrst, našminkanu gamad, pedere, kurve i drogeraše“ i da tako zamaskirana iznebuha iskoči „ko iz trojanskog konja“, te im svojim anđeoskim glasom „razbuca golubarnik“.

„Kad ta mala i buljava sidašica bez manira može sebe da naziva damom, ne vidim zašto ja, jedna umetnica, ne bih mogla sebi to da dopustim. Ja sam pevala i Slobi i drugu Titu, on mi je čak i sisu šašoljio jedared“, objašnjava Lejdi Goga i najavljuje novi hit: „Pošto Lejdi Gaga i ostala gamad pevaju jedino kao robovi tehnologije i nju veličaju, čuli ste već, neki telefoni, klinci, palci, i ja sam rešila tako da krenem, samo u drugom smeru. Moja pesma govori o mladoj devojci sa sela, kojoj su kupili vibrirajući mobilni telefon. Ona tu kreće da ga koristi za neke stvari za koje on nije bio predviđen, onda se on kvari i ona od tuge oboljeva, vene i umire, a ja u refrenu pravim osvrt u korist prave ljubavi i muške ruke, nasuprot plastici i silikonu... ovaj, silicijumu. Treba dati omladini do znanja da se i kroz muziku vrši reklamiranje raznih proizvoda, i da se kapitalizam tom obriši-si-dupe muzikom samo služi ne bi li promovisao kroz nju svoje proizvode i replicirao sebe i svoju filozofiju.“

„Ovako ja objavljujem rat kapitalizmu i zapadnim vrednostima“ - ističe Lejdi Goga srčući polako svoju rakijicu. „Treba još da izvršimo i riarejndžment pesme Vidovdan, tu nećemo mnogo da trubimo o Kosovu, jer to više ne pije vodu, pevaćemo o bogu Vidu, Svetovidu, staroslovenskom božanstvu, koje će da objedini sve Slovene na planeti i kapitalistima i jevrejima stati nogom za vrat. I šta me, više koj klinac ispituješ? Sve sam ti rekla, aj mrš u dupe!“ - zaključuje Lejdi Goga.

Nešto što ti može doći glave, ako u krvi imaš više od 2 promila alkohola.
Kod kumova si na krštenju, a već ti je kohabitacija digla pritisak 300 sa 200.
Jeste da si i sa špricerom preterao, ali stvarno nema smisla odbiti parče kumine Panj torte.

Davanje drugom na uvid sopstveni blam.

Mesto koje vrvi od pičaka, hoćnih pičaka, što je najvažnije. Plodile bi se k'o štuke, a ne biraju dobrovoljne uterivače. E, sad, ako si nešto navedeno iz naslova, jedno je sigurno, ne'š jebati. Ako nisi, biće posla i preko očekivanog. Potrebna ti je samo dobra alatka, velika volja i zabava može da počne.

Rak rana svakog osnovca.Omasiti temu je jedan od najvecih njegovih strahova.Nesto u rangu sa trcanjem krosa i primanjem vakcine.Traziti od deteta kome su samo lastis i lopta u glavi da za 45 min napise celu stranu deluje suludo.Zato umesto da razvija njegovu kreativnost za pisanje kreira njegov osecaj za malverzaciju.

Rečenica koju izgovaraju roditelji kada popizde jer im skrnavite budžet iznova i iznova. Iako ne tražite ništa specijalno, iako znate da imaju, iako se nikada do sada nisu bunili, kad-tad će vam to reći, čisto da bi se pobunili. Revolta radi.

Biti čovek ne znači samo davati novac prosjaku na ulici i spašavati kišne šume od istrebljenja zarad viših ciljeva. To je samo vrh ledenog brega zagreban sekirčetom a ispod toga čeka veliki ledeni blok koji tek treba biti istražen.

Čovek je prestižna titula koja obuhvata ceo spektar stvari koje treba uraditi u životu kako za sebe tako i za druge, nesebično pomagati običnim ljudima, biti ljubazan, plaćati svoje račune na vreme, biti pošten i nasmejan tokom čitavog dana.
Sigurno sad mislite da ste videli baš takvog čoveka na ulici ili ga sreli u samoposluzi kad vas je propustio na kasi. Niste. Niste ni prošli pored čoveka, jer taj isti čovek će vam uterati kurac do bubrega čim budete sami i on ne bude imao publiku da ga potapše po ramenu i kaže "TO MATORI!!!"
Ako obuhvatite sve slojeve društva vremenom shvatite da su ljudi apsolutni nelordi koji gledaju samo svoju guzicu i podmeću nogu drugima zato što su ljubomorni na tuđ uspeh.
Hoćete da registrujete kola, ne može fali ti jedan papir. Odvedete bolesno dete kod lekara, ne možeš da ga lečiš, istekla ti knjižica. Odneseš knjižicu na overu, ne može firma ti nije uplatila zdravstveno. Odeš u firmu, privatnik te laže da će sve biti u redu i pomeri ti rok za isplatu.
Koliko god se trudio da ti budeš čovek, da razumeš, pomogneš, shvatiš nekoga vremenom i sam postaješ nelord i kažeš sebi jebo ovo kad mogu svi biti govna biću i ja i tu sve krene nizbrdo otkažu kočnice ljudskosti i čovek poput kamiona od dvadeset tona se sjuri nizbrdo i sudari se sa zidom a iz prikolice se prospu po putu sve osobine koje je imao da ih drugi gaze i razvlače poput gavrana koji je video nešto lepo, mirišljavo i svetlucavo da viri i odneo to kod sebe u gnezdo.

Koliko god se ti sam trudio da budeš čovek i koliko god gledao sebe i druge nazvaće te budalom. Nazvaće te majmunčinom i pašćeš kao kula od karata i stati na njihovu stranu dok će te oni dizati u nebesa ti ćeš sticati lažnu sliku o sebi dok je realno stanje stvari sasvim drugačije.
I posle svega zapitaj se da li si čovek? Jesi li?

Napomena pre citanja:Ova definicija nema veze sa bilo cime na ovom sajtu!

Poznato je da se muskarci uvek drze zajedno kada su u nevolji i jedan drugom pomazu i jedan drugog podrzavaju,ali sta je sa zenama!
E kod njih je filozofija drugacija!
Prijateljstvo izmedju dve ili vise zenskih osoba puno je malih ili velikih spletki,foliranja i ogovaranja i cesce su svadje izmedju njih i pomirenja se uglavnom zasnivaju na odredjenom interesu,a ne iz ljubavi i paznje prema drugarici/drugaricama.
Najiritantnije je to sto kada se musko i zensko svadjaju,treca strana koja je zena ce se staviti u odbranu muskarca i napadace zenu do iznemoglosti i to uglavnom ako ima interes.Kod muskaraca je drugacije i u bilokom trenutku oni ce stati na stranu istopolnog prijatelja.
Evo jedan najiritantniji primer:
Muskarac prevari svoju zenu sa nekom nepoznatom zenom.I da stvar bude grdja on toj svojoj svalerki kaze da je neozenjen i da nema decu i da ce ozeniti nju!Kada to zena od tog sazna ona se prvo naljuti na tu zenu pre nego na svoga muza,a svome muzu lazovu bi pre oprostila nego toj zeni.I tu drugu zenu osudjuje i krivi za sve i cini joj nazao,a ta druga zena moracete se sloziti sa mnom nije ni kriva ni duzna.
Ta druga zena je tu jedina zrtva i ona je u stvari prevarena i namagarcena cak i vise nego ta prva zena.
Taj muskarac olos jedan je tu drugu zenu lagao da nije ozenjen i ubedjivao je u nesto sto nije istina i ona mu je iz ljubavi poverovala,a posle se ispostavilo drugacije.
Samo to mnoge zene ne shvataju,a mnogi muskarci to iskoriscavaju!
Eto tu smo najslabije!Mi zene bismo trebale da se drzimo zajedno ali ne drzimo se zajedno i to muskarac oseti i iskoriscava,a neretko i napada!
E sad nisam ja feministkinja jer nisu svi muskarci takva djubrad ima i izuzetaka.Samo treba u ovom mutnom svetu pronaci tog ili da on pronadje nas zene.
I kao sto rekoh u jednoj definiciji koja vazi za oba pola:
Ne trazite ideal,trazite ljubav.

Ne moraju samo sponzori da smuvaju ziljave picke.Postoje izuzeci.

Manekenka, u očima modnih dizajnera.

U volumenu br.12 počeli smo sa obradom onih običaja koji se ne gaje iskjučivo pod vazdušnim prostorom naše ponosite zemlje već se sa velikim ponosom praktikuju i VAN granica iste ili, u ovom slučaju, na putu PREKO jedne. E sad, iako naslov ovog teksta zaista govori sve za sebe, ja ne bih imao obraza da se nazovem profesorom ukoliko vam ne bih pružio i jedno, nažalost, EMPIRIJSKO objašnjenje za pomenuti fenomen. Jer, naš čovek je k’o i svaka druga divlja životinja:

1. mnogo jede,
2. ne kupa se previše,
3. voli otvoren prostor.

Analizirajući ove, usudio bih se reći, više nego pouzdane statističke podatke, jasno je kako na istog neprijatno deluje sredina jednog autobusa - bio on na sprat ili, čak, dva - koji se lagano trucka u pravcu mora, planine ili pećine zvane “majne haus in Dojšland”, sa sve pride prikolicom punom suncobrana ( 5 eura dan, jel’ su oni normalni, bre?! ), ski opreme ( 20 evra dan ) ili onih krmača u koje mirne duše možete strpati čitav ragbi tim i još par rumunskih gimnastičarki odozgo a da pri tome niko od njih ne oboli od klaustrofobije ili, ne daj Bože, nastrada ( za Rumunke ne bih garantovao, bile one daskare ili ne ).

Tu, razume se, svakako moramo pomenuti i značajan uticaj tačke br. 1 na, kako mentalno, tako i probavno stanje primerka u biti, koji počinje da ždere već pošto je ušao u vozilo a prestaje tek onda kada mu ozarena lica njegovih sapatnika...hoću reći – SAPUTNIKA – stave do znanja da je putovanju konačno došao kraj. Nervoza, napor, umor, ali i ta Tirolska koja se sve vreme tamani u abnormalnim količinama – sve su to faktori koji našeg čoveka inspirišu na pojačan rad sfinktera. Mis’im - i najhrabriji bi se usrali. Elem, u zavisnosti od dužine trajanja puta, on ili ona su u stanju da i po nekoliko hiljada puta unakaze delikatnu ispostavu WC-a na srednjim vratima, bez obzira na brojne puš, piš i ostale pauze koje čestiti vozači rado prave zarad istovara smeća koje se nakupilo u toku vožnje. Brojne molbe, upozorenja i pretnje da se toalet korisiti “ISKLJUČIVO ZA MALU NUŽDU” a da će i na najmanji znak crevne uzbune “autobus stati na najbližoj pumpi ili parkingu”, nailaze na opšte nerazumevanje kod putnika a posebno kod onih koji su svoju kartu do jebenog Braunšvajga platili astronomskih 56 eura. Zato je, valjda, i toliko jeftina...

Fraza "sve je stvar perspektive" predstavlja izraz koji nam govori da čaša može biti na pola puna ali i na pola prazna i da je naš izbor kako ćemo je posmatrati, iz kog ugla i u kom smeru. Ovo je fraza kojom se treba voditi u životu i iz svake situacije izabrati ugao koji nam više odgovara i koji je pozitivniji. Ova misao vodi da uvek tražimo svetlo na kraju tunela. Cilj je u svemu videti dobro. Ovom "mantrom" sami sebi ste dovoljna motivacija, ili motivacija vam ni ne treba, uvek ste motivisani, uvek je sunce iza oblaka i duga posle kiše.
#svejestvarperspektive -darijacizam

Predstavlja personu čiji ne samo fizički izgled već i karakter ili ponašanje izaziva gađenje okoline.Potiče od latinske riječi shtih>stihus,ae
Uglavnom ova vrsta živi u određenom prigradskom dijelu ili selu na periferiji međutim sve veća pojava štihova počinje da se javlja i u gradskim naseljima.Štihovo prirodno stanište je određena ruta koja se prostire od početnog dijela "Gospodske Ulice" pa sve do mjesta njihovog rotiranja koje je uz samo pozorište.
Tu štihovi vrše svoj hod,promatranje potencijalnih partnera,zov divljine koji je okarakterisan glasnim smijanjem koje izaziva pozor okoline ili veoma glasnim izgovorom slijedećih fraza:"A BRACO,JESAM SE IZRIKALA/O,AAAAAAAAAAA DRUŽE,NEMOŠ TO," itd.Njihovo kretanje vrši se otprilike od 20:00 do 21:00,zatim ako pronađu određenog partnera počinja faza "štihovskog parenja" koja je toliko komplikovana da ne može stati na ovu skromnu stranicu.
Ako štihovi do 21:00 ne pronađu adekvatnu osobu sa kojom bi bile u intenzivnoj Facebook vezi ili bar malo Like-ovali slike i postavljali srca na zid,počinje druga faza njihovih noćnih kretanja a to su kafići u okviru Gospodske Ulice.Tu štihovi naručuju kafu uglavnom koju ne vole ili čak ne znaju piti tako da su u fazonu ekipe. Što se tiče rasporeda uglavnom biraju mjesto koje je bliže samom kraju bašte kafića gdje mogu da promatraju suparnice štihove ili potencijalne partnere,ali i da sami mogu biti viđeni od strane nedužnih prolaznika koji ni krivi ni dužni pri traženju slobodnog mjesta u kafiću moraju prvo očima da pređu preko njih. Zatim,oko 21:30 većina štihova odlazi u Cap Cap da bi se nahranili i napojili.Iznimke su bogatiji štihovi koji ipak konzumiraju hranu samo u McDonlads-u.Tu se povremeno i slikaju,ali obavezno lociraju na Facebook-u.
U 22:00 njihova potraga i avantura završavaju jer uskoro trebaju da idu na zadnji bus.U 22:30 Gospodska Ulica ostaje prazna i počinju se prikazivati prvi znaci civilizacije i normalnih ljudi. Nakon povratka na njihovo prirodno stanište štihovi promovišu svoje tek-postavljene slike preko društvene mreže Facebook,ali naravno prvo ih dobro srede koristeći Photoshop Cs3 ili neku od novijih edicija. Tada počinje finalna faza,slike su postavljene,statusi su objavljeni,opisi su postavljeni,štihovi su označeni ili locirani i sada se samo čekaju Like-ovi i komentari pratioca.