- Sine, je l' si opet okinuo godinu?
- Jebiga, ćale, jesam. Matiš.
- Pa zašto, crni sine?
- Zbog gluposti.
- Znam da si glup, nego pitam zašto te oborila matematičarka.
- Pitala me šta je starije: sabiranje ili deljenje. Ja rekao deljenje...
- Pa jeste deljenje starije!
- Pa jeste, ali sam posle dodao da je to zato što Nikola Tesla tada još nije izmislio oduzimanje.
- Kakve sad Tesla ima veze?
- Nema! Tu sam joj odigrao pravo na reket... Nisam ni stigao da kažem da je to ustvari uradio Tales a ne Tesla.
- Tales?! Koliko vidim, zreo si za motiku!

---

- Oćeš da malo radimo ono, a?
- Ne mogu, dobila sam.
- Ali zato...(otkopčava šlic)

Strani pop - Elton Džon.

- Iju, iju, iju! Pa, koj je dir'o ovu butku što sam ispekla, krv mu jebem da mu jebem?! Pa, dolaze kumovi u posetu, jeb'o li ga otac alavi! Zar s' oštećenu butku da izlazim pred prijatelje koji samo što nisu na vratima, pu crk'o dabogda?! Lele, lele, lele...Ma, koj u ovoj kući tako nečastivo i nespretno uzimlje, KRADE takorekuć, Radosave crni nema seksa mesec dana, je li??!!
- Ne znam ja, ženo, al' sad ću d' otidem ako treba u pečenjaru po prase, nije mi teško za kumove...

Mada, iscimao si golmana ako ništa drugo.
Takav ti je život, ajde sad kući.

Strani pop - Elton Džon.

- "Onaj Srećko je mnogo sladak, majke mi..."
- "Srećko? Gde njega nađe, nije ništa posebno."
- "Ma ne znam zašto, možda zbog onog slatkog kočopizda na sred glave. Šta misliš, ima li i dole jedan takav...?"

1999. god. Otišli kod ortaka koji je kupio kompjuter, pa kad su nas je smorio običan a i "spajder soliter", mine, crtanje po paintu i pravljenje novih foldera, hteli smo nesto bolje.

-E brate nacrtali smo u ovom paintu sve moguće i nemoguće zastave na svetu, čak smo počeli da osmišljamo nove, ove karte ću da sanjam noćas a i napravio sam bar dvesta ovih "New fodlera", daj jel može još nešto ovde da se radi?
-Možemo da gledamo filmove neke ili da slušamo muziku.
-Odgledali smo oba filma po tri puta i odslušali svih 20 pesama 27 puta. Daj šta su sve ove ikonice?
-E nemoj da ulaziš nigde, rekli su mi da mi te ikonice ne trebaju i da ne diram da ne bih pokvario nešto.
-Ma ovo je sigurno nešto dobro, vidiš da su na ovoj ikonici (Adobe Reader) nacrtane tange! (Klik-klik) Šta je sad ovo dva prozora...
-Jao ne znam, brzo "iks" "iks" "iks"! Uh dobro je... ti kažem da ne diraš ništa!

Aooo ko se ovo ufunja ovako brate?
osoba koja se ufunjala: Pojam nemam, biće da je onaj brko za onim stolom, viđi ga kako se zacrvenio !

Autentična reklama koja će srpskom pivopiji osušiti usta:

Tri prijatelja ulazi u lokalnu bitiju. Jedan je uredno neobrijan, drugi ima pivski stomak pa mu, na dva dugmeta zakopčana, košulja spreda ne dodiruje farmerice, a treći u odelu sa kravatom, samo sako nosi na ramenu jer mu vrućina (završio sa poslom, pa pozvao ortake na pivo). Sedaju za sto koji je nabliže šanku.

-SMILJO! Daj dva 'ladna i jedno iz gajbe!
-(Smilja brzinom fabričke trake sprovodi pivo do gostiju).
-Ne treba meni Smiljo čaša, znaš da nisam popio pivo iz čaše od svetskog prvenstva devedesetosme.
-(Kucaju se uz povik "aj' uzdravlje" i sliste po pola piva iz udarca).
-Neobrijani ispusti zvuk kao Ron Džeremi dok ulazi u tek punoletnu Kubanku, obriše brkove podlakticom i povikne: OSVEŽAVA, A NE GOJI!

Upravnik zatvora u nekom od zatvora nasih zapadnih komsija razgovara sa glavnim cuvarom:
more onaj Lepetic ima 4 neplacene kazne za parking, a cuo sam i da je prepisivao u srednjoj skoli...moracemo da mu rebnemo jos koju godinu...

u tom na TV-u spikerka na vestima obznanjuje: "... a Nase istocne komsije, su tuzile Josipa Lepetica iz Karlovaca za genocid tokom "domovinskog" rata, napad granatama na kolonu izbeglica..bla bla bla...."

upravnik kaze glavnom cuvaru: pustaj Lepetica, patriotu naseg, ruke mu se pozlatile, i daj mu neku kunu da mu se nadje napolju...

- Da li ste nabavili potrebnu literaturu za večeras?
- Par knjižica samo. Valja čekati Petra, on je krenuo do knjižare po neka sabrana dela, u toku je akcija po ceni 4 kompleta knjiga dobiješ 5.
- Ajde? Dobra ova nova knjižara, svratiću da pogledam ima li stručne literature.

Naravoučenije: Ukoliko ste torba, haljina ili dečko, prvo se svidite najboljoj drugarici, a potom devojci....

Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.

V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!

(Nakon par minuta)

V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...

(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)

V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!

(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)

V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!

(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)

Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“

(Za vrijeme igre)

V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.

Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.

V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...

Ajde vi sa N1, ne bojte se dobićete moje odgovore koji su vrlo dragoceni, ali ja ću vas udostojiti istih.

Gospodine predsedniče, da li je tačno da je trenutno dug Srbije preko 35 milijardi evra?
______________________

0.4 sekunde kasnije:

AVlijaner: šta đilas, bodrum pljačka plaćenici kurac palac

Pokušaj prekida svađe tašte i žene... Videti priloge Danak neiskustvu i Nijedno dobro delo ne prolazi nekažnjeno

Tata drži neku šlb patiku sa katastrofalnim estetskim crtama. U stvari TO se ne može ni nazvati patikom. Na izgled liči na neku modifikaciju kopačke i svadbarske cipele.

Tata - Dodji vamo. Šta kažeš? Kako ti se svidja?
Dete - Pa ne znam...
T - Pa dobro ajde ako ti se ova ne svidja, vidi ovu, ni ona nije loša... ( Uhvativši za jos manje poželjniji predmet )
D - A, ne znam...
T - Pa dobro reci ti, šta ti se svidja...
D - Pa vidiš one tamo crne sa onim belim?
T - Ove od 8000?! Ovo ne vredi te pare. Vidiš ti da je ovo obična skajčina, ima da ti pukne za mesec dana. To će da se raspadne kako padne prva kiša.
Nego ti da uzmeš ove, vidiš kako su proštepane. Ovo ti je sve koža, a i kožna postava.
Ja ti kažem, a ti kako hoćeš... ( što znači kupićeš ih bez pogovora)

I tako svake godine.

Sreća pa pri prevođenju nisu koristili rečnike sinonima, inače bi se moglo čuti i „Zovem te leđa” i ko zna koliko još kombinacija sa pozadinama.