Muški pandan Slobodi Mićalović. Fizički, metafizički, moralni i svakakav drugi primer ponašanja i držanja. Veoma fin momak, ali toliko iritantan svojim egocentričnim stavom. Večito na strani slabih, skaradnih i društveno izopštenih. Dekriptonizovani Klark Kent modernog društva.

Sin roditelja snobovskog imena, poput Valerije i Konstantina, potomaka gardista kralja Petra I i svirača Bečke filharmonije. Nadasve simpatičan mladić. Dok su se druga deca igrala u pesku, njega su ćale i keva učili nekom izumrlom jeziku, jer osnovni stepen znanja glavnih svetskih jezika je već imao. U pubertetu je koristio uvozno hladno ceđeno kokosovo mleko protiv majonezara na licu, jer njegove kože "Pavlović" nije dostojan. Devojkama je prilazio citirajući Šekspira, dok su ostali prosipali treš fore ispunjene malograđanštinom.

Ali, suština njegovog delovanja je prema drugima. On je zaštitnik malih i ugnjetavanih, vodilja i uzor njihovim malim životima. Njega veoma boli nepravda i položaj Albanaca u Donjoj Nepizdini, jer i oni su ljudi, a one njihove kapice simbol ljubavi koju trebamo pokazati drugima. On veoma voli svoj narod i ne suzdržava se da tu ljubav pokaže. Voli ga, ali ga i kritikuje. Kritikuje ga jer su seljaci koji ne znaju pričati mandarinski i bar još dva izumrla jezika. Kad se odstupanje od savršenog ponašanja primeti, on je uvek prvi koji reaguje. Uvek ispoštuje, jer je on momak koga srce zaboli ako, bili svesno ili nesvesno, nekog ignoriše.

Osim što priča u mikrofon nema sličnosti sa televizijskim sportskim komentatorom. Posredstvom interneta predstavlja vrstu u izumiranju pa se očekuje da će se uskoro pridružiti pandama i beloglavim supovima na listi zaštićenih vrsta.

Čovek čiji jezik palaca brže nego zmijski i koji ujutru kad ustane izgovori dve, tri narodne brzalice čisto da se zagreje. Poput Zoroa, niko ne zna kako on izgleda ali nije ni bitno, bitan je glas i interpretacija. Sklon preterivanju trudi se iz petnih žila da omogući slušaocima da u potpunosti razumeju dešavanja na terenu a često meč završi znojaviji od levog krila gostujuće ekipe.

Što se objektivnosti tiče njenih tragova nema. To je provaljeno tek nakon što je par navijača ponelo tranzistor na meč i pokušalo da prati i radio prenos i utakmicu direktno sa stadiona. Utvrđeno je kašnjenje od oko pola minuta u odnosu na akciju koja je u toku.

To je ono kad Englezi toliko željno očekuju da neki Englez osvoji Vimbldon, a na kraju se raduju zbog Škota

Izreka kojom me keva ohrabljuje kada u se u nedelju setim da imam rodjendan za dva sata,a da su prodavnice zatvorene

Klasicna holivudska caka, da namame sto vise gledalaca i tako napune bioskopske kase.

Nema ljubitelja fudbala sa ovih prostora koji nije bar jednom pomislio kakvu fudbalsku reprezentaciju bi smo imali da nije došlo do raspada Jugoslavije. Reko bih, mahom oni stariji koji su živeli u bivšoj nam državi, sve dok sebe nisam uhvatio kako na poslednjoj strani studentske svaštare sastavljam tim "današnje" Jugoslavije sve sa rezervama.

Handanović na golu, Begović rezerva, odbrana naša, ostalo Hrvati i Bosanci. Tu je i Pandev, čisto da se ne bi narušila harmonija bratstva jedinstva.
Koga za selektora ? Možda Mihajlovića, čisto da bi se tim ujedinio obaveznim pevanjem himne a stručnost ko jebe... sa takvim timom selektor može da bude i Ratko Dostanić.

Dobri smo mi kao pojedinci u svim sportovima. Evropski, svetski prvaci u odbojkama, košarkama i skroz nebitnom vaterpolu. Imamo Đovaka i Jelenu Ristić, ali jebi ga, fudbal je najpopularniji i biće dok je sveta i veka.

Gladni fudbalskog uspeha i umorni od gledanja kojekavih Fejsa i Radenovića kako se provlače po reprezentaciji, mnogi bi voleli da bar odgledaju revijalnu utakmicu kako sadašnja Jugoslavija razvaljuje Brazil ili sličnu silu poput Švajcaske iz top 10-a. Ne bi imao ništa protiv da sve golove zabije Džeko ili Mandžukić, kao što ne bi ni Hrvati ili Bosanci imali ništa protiv da ih postigne neki naš... ili Pandev.
Samo treba da progutamo malo ponosa, ionako nema puno kalorija...

Društvo ljudi raznih profila (veliki nosevi, zečje usne, istaknute čelenke, sitne jagodice, ispupčeni stomaci, vrrrrlo skupocene mantije, zabrađene žene, mercedesi, sitne kreature u propagandnim majcama) koji su spremni da svoje latentne sklonosti izraze na njima prihvatljiv način, jednoobrazno, poričući pomalo onaj stav Nekog Tamo ''jevrejskog komunjare'' Isusa Hrista ''...a ti okreni drugi obraz'', stavljajući time obrazinu pravoslavlja na svoja licemerna, ogoljena lica. Vukovi u jagnjećoj koži ili obrnuto? Uglavnom, smatraju za svoju misiju eliminaciju svih neistomišljenika, koje skoro sve trpaju u koš komunista, borbu protiv stranih plaćenika, i zabranu predbračnog seksa, oralnog seksa, analnog seksa, tantričkog seksa, kunilingusa, petinga, seksa na suvo, seksa na vlažno, masturbacije, gejeva, lezbejki, trandža, grupnjaka, pornografije, erotike, ljubavne poezije bez patriotskih elemenata, i mešovitih brakova, a podržavaju jedino istopolno batinjanje kao jedini prihvatljiv vid penetracije, uz lopatanje zabludelih narkomana; Sa druge strane, zalažu se za savez sa Rusijom, i lojalnost distaniji Romanovih, ili pak Rurikovih u borbi protiv mongolskih zavojevača ili japanskog šogunata. Za ove potrebe Obrazovci su obrazovali komisiju za stvaranje vremeplova za prebacivanje u ova srećnija, sočnija i krvavija feudalna vremena, kao i udruženje domaćica za pletenje čarapa za Crnu legiju. Tome se pridodaje pomirenje svih kolaboracionista u II svetskom ratu i satanizacija svih ljudi koji su ratovali na drugoj strani (i proglašavanje istih za kolaborante, prirodno, i smatranje Beograda okupiranim gradom od 1945-te). Takođe, zalažu se za ponovno dovođenje Nemanjića na tron, ali pošto su trenutno opravdano odsutni, može da prođe i Aca Englez. Deo su svih folklornih ansambala tokom velikih državnih praznika i manifestacija kojima se država brani demoliranjem svog glavnog grada i masovnim krađama.

Može i tri, četiri, pet, ali ne više od toga.

Trijumfalni spust veštog internet pretraživača upućen osobama koja postavljaju prejednostavna pitanja na koja je suviše lako pronaći odgovor u današnjem vrldvajdveb prostoru. Ne mora ni da ima u glavi, dovoljno je da prvi ukuca pravu kombinaciju ključnih reči i voilà - raste virtuelni kurac hvalisanjem neznanjem, jer mu je za ispoljavanje tog odgovora na lako pitanje potrebna pomoć 644 miliona trenutno aktivnih vebsajtova iz celog sveta.

Atmosfera koja je za nijansu hladnija od atmosfere na prosečnoj sahrani.
Studenti posađeni u klupe dok čekaju svoj red, vizuelizuju profesora kao dželata koji samo čeka da potegnu ispitno pitanje pa da im presudi.

Najbolji strijelac na SP 2010

Školsko putovanje na koje različite osobe idu iz veoma različitih razloga. Malo inteligentniji jedva čekaju da na maturskoj ekskurziji vide Gueljev park, Sagradu familiju, Santa Mariju de la Salute, Julijinu kuću itd, dok se oni tupaviji čude što nigde nema brojanica kao u svim manastirima po Srbiji. Glupačice jedva čekaju da dođu u Milano, ne bi li kupile najnovije cipele iz Pradine kolekcije, ali se razočaraju kad ih vodič spusti na zemlju rečenicom: "Imaćete sat vremena slobodno. Nalazimo se kod katedrale." Onda šize, čupaju nadograđenu kosicu jer koga je još briga za zamak Sfor...neštonešto?! To samo štreberi žele da vide, a one neće moći svojim drugaricama koje su ostale kod kuće da pokažu te predivne zlatne sandalice!
Dolazak u hotel znači i vugljenje kofera i silnih torbica sa šminkom(koja nije stala u kofer) na peti sprat, stepenicama, jer isti hotel nema ugrađen lift. Tu se nađu nabildovani drugari koji možda kresnu neku ako im odvuku kofer. Realno, kresnuće je i ovako i onako, al' ako joj odvuče kofer možda će moći i dvaput. Posle tog napornog smeštanja u sobe ide se u pohod do najbliže benzinske pumpe kako bi se kupio strani alkohol koji će do kraja večeri biti prosut po zidovima, krevetima, tepisima, kupatilima hotela i sisama gluapačica.
Gikovi će se mačevati sabljama i floretima koje su našli na nekom buvljaku u Veroni zamišljajući bitke iz srednjeg veka. Nabildovani će se osećati ugroženim jer nisu sami u hotelu. Tu su i oni egzotični Francuzi i Nemci koji će im preoteti sav plen.
Ne zna se tačno šta profesori rade noću. Čuje se neka buka iz njihovih soba, al' učenike savršeno zabole penis za tako nešto. Samo da ne unište žurku. To je bitno.

Hladna zima se ponasa kao da nema nikakvih odnosa sa globalnim otopljavanjem.
Ocito jer su to dve strane koje se ne slazu puno. Postoje ljudi koji na specifican nacin greju zimi grla jakom prepecenicom. Takodje su dali izuzetnoveliki doprinos kulturi a najvise traga dali su opstem tehnoloskom napredku. Nije ni cudo sto su ranije merili vreme po starom kolandau koji je broja preko 8000 hiljada godina sa prelepim skulturama lepenskog vira. Istorija prepuna toliko bajkovitih i raznolikih oblika drustvenog uredjenja.
Mislim da svoj izuzetan uspeh jedino mogu razumeti izuzetno jakim unutrasnjim shvatanjima, poimanjima apstraktnog i hrabroscu kako u sportu tako i svim oblastima jednog dana koji je ponajvise ispunjen ljubavlju i radom.
Mada odredjene teorije kazu da su svemu tome zasluzne mesavine s ostalim razlicitim narodima koji su se iz svakojakih razloga imala udela u izgledu danasnjeg stanovnika Balkana. Svakako bogato drustvo kulturom ali nekako penzionerski gleda na zivot bez neke preterane razigranosti. I onda odatle dolaze onako silna proslavljanja svadbi i rodjendana srazmerno patnji da bi se nadoknadio teg na suprotnoj strani i odrzao duhovni balans. To su zaista velike duhovne sirine tog naroda i u cijim srcima ima mnogo prostora. A takodje to je i glavno olicenje ljubavi koja je delotvorna kao lek. Ljubav je svemu kljuc, otvara mastu, golica dusu za novim i nepoznatim. I tako...

Pomoću nje dokazujemo da smo nešto izbrisali iz sopstvenog života.

To je ono cega se setis da nemas u saobracajnoj dozvoli kad te pandur zaustavlja na rutinsku kontrolu (alkohola, jure nekog krimosa), a vozis kola na auto-gas...

Iako mu je primarna funkcija, kako samo ime kaže, ventilacija nekog prostora, u američkim filmovima služi isključivo za bežanje.

Recenica koja vam sigurno nece nedostajati iz skolskih dana.Taman ste pomislili da ste dobro krenuli polugodiste,imate dobre ocene,matorci ce odresiti kesu za rodjendan,vase planove pomuti cuveno "vadite papire".

Preterati sa pripremama pa doći na žurku poslednji - kad već sve ribe budu zauzete.

Izgovor za svaki nepromišljen potez.

Pišem ovo kao upozorenje samom sebi. Najgori scenario.

Jutarnja kafka nije kafa, to je proces. Proces razmišljanja uz prvu, jutarnju kafu poslije neprespavane noći. Oluja riječi, pljusak rečenica i cijelih tekstova sa grmljavinom i flešbekovima. Milion pitanja. Nula odgovora. Nevidljivi sud. Osjećaj krivice iz apsolutno nepoznatog razloga. Preispitivanje soptvenih životnih grešaka koje to u početku nisu bile, bar nisu trebale da budu. Zbunjenost i nerazumjevanje sopstvene situacije. Kako je došlo do toga? Gdje sam pogriješio? Koji me je kurac natjerao da dignem kredit? Od kuda mi pravo da sjebem sopstveni život? Ko je mogao da zna da je ta fina, dobra cura koja je odgovarala i majci i drugovima bila samo faza u radjanju stoglave aždaje, gutačice plata i minimum sedam kredita?

Zašto me neko nije upozorio? Zašto sad svako jutro vidim ćaletovu sivu i umornu facu kako me pita jesam li dobro razmislio. Ne kontam kako to tad nisam čuo. Jebiga...

Svi su odjednom kadije. Svi bi da te tuže i najrigoroznije sude, pod refom kad tašta dodje na "par dana". Još te ponekad tast malo razumije ali zna se na čijoj je on strani. Kao i ja, kao i svaki drugi papučar.

Kafa je dobra. Gorča, jaka, miriše ko` na reklami. Ali na balkonu, jerbo se u kući ne puši. I onako ne pušim, ne smijem. Užasno joj smeta dim. Na balkonu sam iz navike, tako sam radio na početku dok se nije transformisala u gore pomenutog monstruma.
Lijepo je na balkonu. Nije mi muka, ne preznojavam se i nije me strah. Iracionalan strah da će u stan da upadnu ljudi u crnim odjelima da me vode na streljanje, kao džukelu lutalicu. Nekad me je strah, a nekad bi to volio, metak u čelo i dovidjento. Ipak, ne moraju to da budu ljudi u crnim odjelima. Napokon, kad popijem kafu i zatvorim balkonska vrata tu se negdje i probudi moja divna aždaja pa se onako tiho prodere iz vecea u kojem sere i naravno ne zatvara vrata. Tad mi se vrati strah, muka i preznojavanje i shvatim napokon da u stvari preživljavam egzekucije svako jutro!
I to u obliku jedne rečenice koju izgovara usrani, ženski insan. Obično nakon toga dolazi i pokoje pitanje, opet samom sebi.

"Ejj robe!! Znaš, nešto sam razmišljala!"
A upičkumater`nu.. Koliko para, jel` danas 10-ti? Kad deda dobija penziju?

Raslojavanje mase na pozitivno i negativno naelektrisane čestice pod uticajem spoljnog elektromagnetnog polja.