Paprika, krompir, kupus il koje god povrće il voće... Pitanje koje svaka srpska domaćica, pa i domaćin koji se tu mota zaludan mora da pita seljaka na pijaci, mada je seljaka sve manje a sve više nakupca. Ne može da se opiše besmislenost i iritantnost ove rečenice i upornost kojom nekako opstaje na srpskim pijacama. Pa majku mu šta očekuješ da ti ovaj kaže? Il to u stvari čovek laže sebe, oće samo da čuje jeste, dobra je, najbolja je u celom Pomoravlju. Dokaz da svi vole da budu prevareni. Reči, samo reči, reče Hamlet. Dokaz da je lako živeti u laži. Svima osim Valdi Georgijevu jer on ne može da živi u laži a ti ako oćeš papriku samo mi kaži.

Univerzalna sprava za cuvanje,mesanje,prosipanje neke smese,tecnosti,hrane... Efikasnost joj se povecava do granica vase maste.

Korišćenje nerazumljivih reči za koje postoji sasvim prihvatljiv ekvivalent u svakodnevnom govoru.
Ako se ne izražavate akademski na ispitu, velika je verovatnoća da ćete pasti.
Ako se izražavate akademski u kolokvijalnom govoru, ljudi vas gledaju kao budalu.

Dodatak ishrani.

Vrhunac nečijeg izvoljevanja. Poslednja stvar na listi želja, kao ona iz crtaća koja se proteže u nedogled, čija dužina teži beskonačno, slično koloni u Srbiji kad se deli fino upakovano govno za dž.

Osoba koja zaslužuje, najveće moguće poštovanje naroda i verovatno prva vanarmijska osoba kojoj bi trebao da se dodeli orden za hrabrost, purpurno srce, zlatni čvarak, ili ma šta drugo

Sudije Patos Lige ( zovu se još Podrum Liga, Liga Bez Briga)su one vrste modernih Prometeja, koji zbog prirode svog posla moraju da trpe sve vrste psovki (majka, sestra, baba, tetka,ujna, familija, porod , soj), fizičko ažuriranje od strane pijane seljačke publike (motke, vrljike, vile, lanci) i da se slkalnjaju pred artiljeriom koju čine predmeti agrikulture ( paradajz, orasi,jaja, kiso kupus, smrdljivi sir).

Iz ovakvih situacija može da ih izvuče samo jedno zlatno pravilo: GDE GOD BIO, SVIRAJ ZA DOMAĆINA. Ali šta se desi onima koji ta pravila ne poštuju? Sledi primer

Volvo ili bekrija, luk i ljuto ili pavlaka i kupus uz dobru pljeku, Stonsi ili Bitlsi, jebiga, večita dilema.

Nekad ti treba jedno, a nekada drugo, što bi velika folk diva blaženog kravljeg pogleda Viki Miljković rekla neko voli ovo, neko voli ono, ali istina je da ti u životu za balans treba ovoono. I jedno i drugo. Da ima i jinga, al da ima i janga.

Ne valja da imaš na gajbi neku koju neće ni da ti baci pljugu, ali ne valja ni da je pobacala pljugu celoj tvojoj ulici. Između nešto. Kurvosvetica. To treba naći u životu.

Mala gramatička oblast, sa ogromnim posledicama.

božija stvar kada nekom treba da se zamažu oči i NE prikaže realno stanje

Mnogo zajebano Č . Naravno, ljudi iz tog kraja ga izgovaraju onako prirodno, jer tako im je od malih nogu, ja sam pokušao i mislim da ga solidno izgovaram. Imam priliku da ga čujem kad kupujem pljeskavicu na mestu u kome rade neki Leskovčani .

Inače, leskovačko Č se dobija tako što brzo ( kao jedno slovo ) izgovorite dva slova - C i Č !

Kućni prijatelj vaše rodbine na selu, kom ste se iz nekog razloga uvek divili kao klinac. Visok je, suvonjav, uvek ima neku jebačku kapicu i zna tajne života na kojima bi mu svaki dečak pozavideo (kako napraviti dobru praćku, kako naložiti dedu da mu je ovan provalio tor i uleteo u komšijski kupus i slično). Ime je dobio po tome, što uvek iz džepa brzinom munje vadi neke šugave bombone koje su davno prestale da se proizvode, ali koje su nama dok smo bili mali bile sladje od bilo čega drugog. Najčešće se zove Zoran, ali to nije ni bitno jer ima neki dobar nadimak. Uvek postavlja ono dobro poznato, filozofsko pitanje, pokazujući na vašeg oca (redje majku) ,, Je l' ljudino, kako te sluša ovaj?", na šta mi odgovorimo debilnim osmehom i jednim kratkim ,,Dobro".

Razmazeni feminizirani muskarac na sluzenju vojnog roka. Poznat je po svojevrsnom buntu, konstantnom prenemaganju i izvoljevanju. Stalno preti nekim vezama i kuka.

Zajednički ručak sa užom familijom, prijateljima, kumovima...
Za njega se priprema kao za Krsnu Slavu, samo je razlika što na Slavi barem ima supa, a ovdje sve čvrsta hrana.
Obično se prže Ćevapi, Kobasice, Slanina...
Takođe, obavezno je da se minimalno 18 sati prije roštilja ništa ne jede, ili se jede minimalno,da bi sutra to nadoknadili. Obično,poslije roštilja, na WC šolji se patimo 3-4 dana da bi izbacili sve ono što smo pojeli taj dan.

Može on biti dobar lekar, inžinjer, profesor ili štavilac kože, ali on je pre svega poznanik poznate ličnosti, to mu je glavna osobina i jedina relevantna. Kad je tišina ili u razgovoru kad uluči priliku on ubaci da mu se baš sad juče javila poznata ličnost i da mu je rekla određene odlučujuće stvari za srpstvo i čovečanstvo (mada je to isto) koje on sad ekskluzivno saopštava za taj uzak krug proverenih ljudi.

Mada često je i sama okolina kriva jer podstiče PPL-a da ponavlja svoju mantru jer je ipak prestiž na slavi čuti po sedamdessedmi put kakav je Boris Petkov bio ovako, sasvim običan jedan čovek.

Ja sam nosilac informacije i molim te ako se odlučiš da proslediš ovu informaciju da kneginja Jelisaveta kenja draguljčiće i dragoljupčiće stavi dole moje ime kao izvor jer ona i ja smo ti, ih.
Na dragulj u bulji.

Spartanski se slagati sa ostalima. U društvu su ionako svi slični, i po interesovanju i po navikama, i nema nikakve potrebe da se komplikuje...

Čalabrcnuti meze, brzo mezetiti, pojesti nešto brzinom većom od uobičajene brzine kojom se mezeti ali sporije od čalabrckanja. Slično: mezebrcnuti.

Najčešći svadbarski običaj u nas. Poznato je da se na svadbama svašta dešava. Kod nas postoji izreka "Ako na svadbi nema bar deset mrtvih ili teže ranjenih, mladenci neće dočekati medeni mesec", tj. mladoženja će u pijanom stanju greškom pod cirkular da stavi mladu i to ti je to, da ne objašnjavam sad sve moguće scenarije.
E, sad. Uglavnom na svadbi ima svakakvog sveta. I doktora i vozača, mladih i starih. Neko se pod dejstvom alkohola priseti oproštajnog pisma devojke, koja ga ostavlja iz samo njoj znanih razloga dok je on na odsluženju vojnog roka u kasarni Maršal Tito (čitaj, kurva je). Otvori mu se stara rana, ode da plače iza šatora. Te ga rani piće.
Opet, sa druge strane, na svadbi su obavezno ujak, teča i deda Solunac. Naoružani kao pripadnici neke terorističke organizacije, ujak ima tetejca, jebiga, policajac u penziji to mu uspomena. Teča, čovek lovac. Naravno da nije pošao bez svoje bokerice, a u njoj, sačma za divlje svinje. Deda Solunac, povukao sa sobom staru bombu koja nije eksplodirala, a ljuti neprijatelj baš njega gađao. Od nje se ne rastaje. Nosi je kao amajliju. Misli da ga čuva od vampira, karakondžula i zlih ženskih jezika. E, sad kad nekoga od njih pogodi pesma, on se trudi da pogodi nekoga od svatova. I tako u krug...

Policijsko auto strateški raspoređeno za lov sitne ribe. Zaustaviće te, naće neki prekršaj tipa pojas ili mobitel jer si govedo nepažljivo i uzeti od tebe bedno mito, dovoljno za porciju bureka koji je samo s mesom i jogurt.

Zapravo im nije toliko do tog mita, nego dosadno ljudima, treba smena proći nekako. A i vole pojesti, da se ne lažemo, pogotovo kada je za dž.

Dijametralno suprotna im je svadbarska patrola, parkirana blizu salona u kojem se održava svadba. Oni ne moraju zaustavljati nikoga, nego im vlasnik salona pošalje vruć oval kako bi osigurao nesmetan povratak gostiju kući i zadovoljstvo svih uključenih strana.

To je odvajanje kupusa od mlevenog mesa. Raskidanje njihove veze u sarmi. Nedopustivo!

To vam je onaj proćelavi čiča sa đušom sa telešopa čiji su proizvodi izgledali najzajebanije.