Sekundarni odgovor na: "Znas li bre ti ko sam ja?!" ili svako slicno, naduvavacko. Primarni je naravno- Izvini, nisam te prepoznao.

Uobičajena zamolba Cige kada hoće da se ogrebe za cigaru, neku siću, ili nastoji nešto da ti proda.

Neko se nekada zeznuo. U brzini želeći da kaže i "jebo ti ja mater" i "jebo ti pas mater" što su sasvim uobičajene psovke kod nas, spetljao se pa ispalo "jebo ti ja, pas mater.

Rečenica upozorenja koja ti sleduje kad te neko primeti da se samozadovoljno smešiš dok je neko drugi u sosu.

Back to the kitchen.

Rečenica kojom muškarci raskidaju vezu kad im je glupo da kažu pravi razlog. Npr., "Smor si", "Muvam se s drugom ribom", "Smrdi ti iz usta", itd.

Kod devojke koja biva ostavljena, ova rečenica izaziva neku čudnu i nadasve neprirodnu mešavinu samopouzdanja, očaja i besa koju dodatno hrane drugarice pričom "Naravno da zaslužuješ boljeg od magarca koji je u stanju to da kaže!"

Najcesca recenica uz koju ti sira rodbina, prilikom rodjendana, slava i drugih proslava, daje pare.

Rečenica koju ti je majka izgovorila prvi put kada te je videla da lomiš novu igračku, u cilju da ti nabaci malo griže savesti i da ti se to više ne ponovi... Ta rečenica bi trebala da te prati ceo život kada radiš neke od dole pomenutih stvari...

Koristi se kad nekom hoćete da kažete da je glup ili zaboravan.

Najgluplje moguće izvlačenje vaših bližnjih kada se vrate kući i skapiraju da ti je rođendan a nisu ti ništa kupili.

Izraz koji koriste osobe koje misle da su uvek u pravu, da je njihova reč svetinja, koje žele ujedno da bude njihva poslednja.

Retoričko pitanje koje se upućuje generatoru nerazumnih ponuda u robno-robnoj razmeni.

Devojke obicno koriste ovaj izraz ako misle da je neko ruzniji od njih. A najcesce ruzne devojke koriste.....

Isto što i zakuni se ili keve ti, ali malo ređe u upotrebi.

Rečenicom "Bog će ti platiti" obično se koriste svi ljudi sto prose... Ja obično takve izjave čujem u podzemnom na zelenjaku ili u knezu...

Idi bolje pucaj sebi u glavu! Ti si bre slina od čoveka. Bezkičmenjak. Puž golać. Mora tu nešto da se menja. Obrij glavu. Tetoviraj se. Nemoj više da čitaš Politiku dok kenjaš, ne ide to, nemaš još staračke pege i sjebanu prostatu. Ufati neku za dupe pa nek ti zavali šamarčinu. Pobije se pa makar te oplaveli. Ovako će svako da ti složi neku facu i kaže tu famoznu rečenicu kao reakciju na svako gaženje i ugnjetavanje ili neki drugi oblik gađanja govnima koji si preživeo.

Situacija u kojoj si na nekoj žurci i lepo se vidi da si malko mator za tu priču. Ipak, trudiš se da deluješ smart i primećuješ da te neka snajka merka i računaš, dvaes prvi je vek, seks se podrazumeva. Onda ti ga zavuče najbolji drugar pitanjem šta ti radi žena. Ona, začudjeno uzvikne: - Pa ti si oženjen! Iako joj ni namignuo nisi, ni pipno je nisi, osetiš se glupo. A onda fleš! - Pička ti materina kozo jedna! Pa jel to nenormalo, il si ti takva bangava i sama nenormalna.

Nije ti to tata kupio.

Nešto kao savetuju da čovek treba da piše dnevnik... Da svoje misli i koliko-toliko realne događaje pretoči u neka dva tri nevešto sklepana pasusa na parčetu papira.
Sad, sve je to lepo, ali mene tu nešto malo kopka. Svuda govore kako je taj dnevnik tvoj najbolji prijatelj kome poveravaš sve tajne, i koji te nikada ni zbog čega neće osuđivati. I koji ti se neće smejati što ti je čak i debela Marija dala, ali korpu.
Sad ja tu sve razumem, razumem i da se meni ta sveska ne smeje što stojim kao izgubljeni robot koji je tek spoznao da može da misli dok prolazi neko ko spada u domen onih koji mi se sviđaju, ali to poverenje.... Nekako... Nikako baš nemam poverenja u dnevnik. Sve mislim neko će to da čita. I to ne samo neko drugi, nego i ja. Znači to mora valjda da mi i posle dvadeset godina izgleda kao da nisam baš bila toliki izgubljeni slučaj. Mora da valja ne samo ako drugi krišom uzmu da čitaju, nego mora i meni da valja. Znači li to da ja ne znam ni ko sam onda, ili da znam da neću biti ja za dvadeset godina? Pa to nekako, kao malo strašno zvuči... Hm...

Ako nam je dnevnik zaista najbolji prijatelj, da li to znači da taj najbolji prijatelj i nije tako vredna stvar kako nam se čini? Da li potpuno poverenje između dve individue stvarno postoji? Ili možda samo imam previše slobodnog vremena pa serem.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)