Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Devojka koju ništa nismo pitali i ništa joj nismo sugerisali.

Odlika sebičnih osoba. Negiraće sve što čuju iz čiste zlobe pod izgovorom da oni to nisu čuli, i zato što oni to nisu čuli, to nije istina, ili drugim riječima, oni su u pravu, a ti samo izmišljaš da bi oni ispali glupi.

Podjebavajuće pitanje upućeno sagovorniku, posle njegovog nepovezanog izlaganja.

To je ona sveska koja se nosi prvih nedelju/dve dana u školu kada niko živ ne zna raspored, i uglavnom sa njom možete da se izvučete zašto niste poneli stvari za taj čas.

Dupla reč koja kao takva potpuno definiše određeni prekor zbog učinjenog sranja.

Ona pojačava osnovno dejstvo prekorevanja pomoću čuđenja koje se manifestuje kroz mimiku lica, u fazonu gospođe Božen kad je preparati iz kolekcije zategnu kao Jugo Koral banderu na Čumićevom sokačetu.

Donekle, u samom shvatanju suštine ovog dubla nalazi se izdaja i povređivanje osećanja servirana od osobe od koje se to nije očekivalo.

Rečenica koju koriste u južnom kraju Srbije, baš počesto. Koristi se da bi drug uverio druga da je uradio nešto što je "naizgled" nemoguće.

Izraz označava omalovažavanje osobina sagovornika,ili negaciju nečega.

Odgovor na pitanje "Dal više voliš crnke ili plavuše?" iskusnog jebača (rjeđe) ili onog koji se želi takvim prikazati (češće), ili pak onoga ko je u teškoj nejebici, pa bi mu zaista sve to odgovaralo (najčešće).

Osećaj blaženstva posle divljeg seksa sa iskusnom damom koja te raznese svojom najboljom metodom ili posle mirenja sa Desankom koju si zanemario zbog stresa usled ulaska u kupatilo dok se baba kupala.

Osećaj koji te tera da zaboraviš na sve, sve ti je ravno, boli te uvo oće li vrednost dinara još pasti, zabole te za političku situaciju u zemlji, za rupe u ozonu, za platu koju nisi dobio tri meseca, ma za sve. Ne mariš što se Stanija opet negde skinula ili što je Rada opet pokazala gaćice. Ne interesuje te što je komšija opet priveo neku go-go igračicu, iako sve možeš da vidiš kroz prozor.

Samo ležiš u krevetu i nadaš se da će ti se ovakvo čudo opet ponoviti.

A naročito za Vukajliju. A ovde se trpa svašta. U poslednje vreme Vukajlija se smatra buragom koji može da svari sve. Kod mnogih autora više nije važno napisati nešto suvislo i smisleno, već samo prikupiti što više pozitivnih ocena, što im uglavnom uspeva uz pomoć klanova ili duplih naloga.

Sportski žargon koji se koristi kao podstrek za bolje i zanimljivije odigravanje odlučujuće partije. Koristi se isključivo kada se igra po piće ili novac.

Pitanje koje muči elitnu grupu mislilaca počev od filozofa preko metafizičara pa sve do teologa. Pitanje se odnosi na ta kako je prvi čovek zaveo prvi ženu. Odgovor na ovo pitanje naravno nećemo dobiti, jer nauka se bavi genetikom, agrarom i ostalim nebulozama.

Omiljeni prilog uz brzu hranu pozamašnijim osobama.

U osnovi plemenita ideja da žene budu plaćene isto kao i muskarci kada obavljaju isti posao.
Kasnije se iz ovoga izrodila misao o nepostojanju podele poslova na muške i ženske, po kojoj bi muskarci takodje trebali da peru sudove, veš, da usisavaju... žene bi stvarno trebalo dva puta da razmisle pre nego što zatraže ovo od muškarca jer ovaj mač ima i drugu oštricu, nimalo prijatnu za žene:

Pitanja naših/vaših majki/babi kad:
1. Ne možemo da pojedemo sve što je servirano.
2. Možemo da pojedemo sve servirano.

Srpski muzički žanr.

Veća količina pičetine na jednom mestu. Harem.

Stara kovanica koja kaže da nije baš sve onako kako nam se na prvi pogled čini, i da stvari i ljudi nisu onakvi kakvi nam se na prvi pogled učine ili kako se predstavljaju.

U zadnje vreme, odgovor na svako pitanje vezano za bilo koji bag u vezi korišćenja interneta. Toliko se mnogo sve svaljuje na taj program da postoji mogućnost da će i stvari totalno nevezane za nju, početi da se svaljuju na taj program.