Postavljanje slike iz bujne mladosti stogodišnjem preminulom jer verovatno, na prošloj slikanoj, dvadeset pet godina pre smrti, nije baš lepo ispao.
Prometna gradska ulica, baka pingvin hodom vuče dva cegera sa pijace. Staje ispred table "IN MEMORIAM" da odmori staračke noge i vidi usput ko je napravio akaunt. Pogled joj privlači crno bela slika devojke pravilnih crta lica, duge kose i krupnih plavih očiju. Već je preplavljuje osećaj neizmerne tuge i sažaljenje, već razvija scenario po kome priča svojoj komšinici uz ratluk i kafu sa puno patetike kako je neka mlada devojka preminula, kad ono nemirne staračke oči odvukoše pogled na petokraku koja stoji na mestu gde bi trebao biti krst. Iskolačuje svoje oči zakrvavljene beočanje i sriče tekst "Pre-minula posle duge i teške bolesti u de-ve-de-set-tre-ćoj godini života"
-Jao lebac ti se ogadio da ti se ogadio, šta stavljate ove slike iz okupacije, da se preturi čovek! Ja bi Svetog Petra u dupe cunula da živim ovol'ko!
Otrcana fraza iz vremena socijalizma.
I danas je koriste neki opštinski zvaničnici, direktori komunalnih preduzeća, državnih firmi itd.
Ulica Petra Petrovića je žila kucavica naše opštine.
Put Niš-Sofija je žila kucavica celog regiona.
obzirom da su Srbi odvajkada insistirali na korenima bez kojih neko može samo da bude tikva za Noć veštica tamo negde u Amerikama, najčešći estetski užas prosečnog domaćinstva obskrbljenog strujom koje koristi aparate na istu (ubrojeni i kompjuteri), su spletovi kablova. kolopleti najomiljenijeg simbola svetog kumstva i prekonoćnih poslovnih uspeha su 'veze i vezice', pa makar one bile i elektronske koje se kao (lenja) creva vuku po čitavoj kući i obaraju s nogu. materijalizacija veze s Bogom izolirana gumom koja vodi do Teslinog štekerskog portala. direktna veza bez ometanja i prisluškivanja molitvi i kletvi. ako ga ne vidim, znači i ne postoji, drugim rečima.
ovih dana možemo vrlo lako da budemo 'kablovani' i van svojeg bombaško-porodičnog gnezda, obzirom da nam ti isti 'bežični' sada šalju kilometre kišnog kabla, tj.napolju svaki čas lije 'k'o iz kabla'.
Igrica koja se izvodi ispred rafa sa hlebom, a cilj je ispreturati pa ispreslagati rukama što više hleba, kako bi se došlo do idealne vekne.
Pobednik je onaj koji odabere jeftin, topao, mekan, kompaktan, dobro pečen ali ne i reš, sa celim okrajcima, što se ne mrvi puno, sa tankom koricom, sa nepodmazanog pleha, sa sterilisanog dela rafa, kojeg nisu dirali prljavi radnici, eventualno ali ne i nužno u Hramu Svetog Save blagosloven hleb.
Onaj koji uspe da pronađe baš ovakvu veknu prelazi na sledeći nivo, tj. dolazi sutra sa još težim kriterijumima, koje mu je pre odlaska u igraonicu, postavio zbrčkani bračni saputnik.
Kraj igre se sastoji u izbacivanju igrača iz igraonice, kada radnik izgubi i poslednji živac, uz završnu poruku: -"Idi u SOS market gde ti je i mesto, pa tamo preturaj po užeglom ulju i ucrvljanim sardinama, kljuse matoro..."
Akutni nejebitis na kub.
Mrziš ustajanje u 7h. Mrziš kosooke štrebere koji su izmislili tvoj LG. Mrziš kosooke retarde koji su napravili tvoj TV. Mrziš tiganj u kom ti kajgana uvek zagori. Mrziš to što nemaš para za novi orman. Mrziš svoju gajbu jer je na poslednjem spratu. Mrziš Tita jer su tvoji matorci u tvojim godinama imali svoj auto. Mrziš ljude koji kasne. Mrziš glupi fakultet kad ćes ionako blejati na birou ako ga ikad završiš. Mrziš svoje kolege jer će završiti faks pre tebe. Mrziš Đilasa i jebeni GSP. Mrziš komunalnu policiju koja pomaže GSP gamadi. Mrziš večeru jer nikad ne možeš u restoran. Mrziš RTS i glavonju Tijanića što ne prenose utakmicu tima koji takođe mrziš jer te prodao na tiketu. Mrziš sebe što se družiš sa kretenima. Mrziš konobaricu jer te namerno podjebava i neće da ti donese pivo. Mrziš Srbiju jer ima govnavu klimu, a da je bilo sreće rodio bi se na Havajima. Mrziš vlast jer su plate male pa nemaš ni za polovan auto. Mrziš tuširanje. Mrziš brijanje. Mrziš svoje telo. Mrziš glupe amere jer se pale na serije o vampirima pa ti nemaš šta da gledaš pred spavanje. Mrziš insomniju. Mrziš svet u kome živiš. Mrziš svoj život. Mrziš sebe.
Za oba nejebitisa, rešenje je jednostavno: Biti sa 20e na pravom mestu u pravo vreme.
Svi ga znamo kao pevača rok grupe U2, ali sa druge strane, je i strastveni kolekcionar svih mogućih nagrada koje se mogu osvojiti.
U svojoj kući ima kolekciju MTV nagrada, zlatnih globusa, gremija, raznih medalja i drugih nagrada, samo mu još fale Orden Svetog Save i Oskar popularnosti estrade
Sleng masovno korišćen u zapadnoj Srbiji za lika od kog svi prepisuju matematiku.
-e jel znaš treći pod a?
-nisam tvoja grupa pitaj stevču on zna sig legenda kaže da zna koren broja stepenika katedrale svetog josipa u santa feu
Sintagma koja je groteskno iskočila na nekoliko kanala naše TV. Primer imbecilnosti i religijske neobrazovanosti u Srba. Dokaz da se svi ti ljudi u stvari ne mole Bogu.
Jer svako ko počne molitvu sa: „Spasi, Bože, dušu SVETOG...“ trebalo bi da je zastane, pa da završi sa „i dodaj malo mozga u ovu moju lobanju...“
Pojava da se drveće naginje ka jugu jer ga navodno privlači snaga južnog zemljinog pola. Ili je to samo još jedan izraz večite težnje svega živog da se seli u toplije krajeve...
- Dafina, odlučan sam da sutra rano ujutro posečem onaj stari koštunac na vr’ livade!
- Nemo’ Ljubomire, očiju ti! Ne valja se oraj seći, pa još dok mu list nije opanuo. Greota je. A i narod lepo kaže, ko poseče oraj, taj će brzo na viđenje kod svetog Petra...
- Ma ’ el vidiš ti, ženo božja, kako se on naherio?
- Vuče ga jug, Ljubiša. K’o i sve živo što vuče.
- A kako onog našeg magarca ne vuče jug, nego sever? Serem mu se u Švedske!
- Nemo’ da si taki prema Dobrosavu, Ljubiša…Sin ti ‘edinac…
- Kad se zadnji put javio da pita ‘esmo živi?
- Šta ima da pita! Kad jednog dana dođe…pa vidi da su prozori i vrata od kuće zadaščareni…znaće ‘de da ode… de voštanicu da pripali…
- Ajde, ajde baba ne pomerila se s mesta, mene još, fala Bogu, kura ne pada na tu stranu…Odok da naoštrim sekirče!
Sujeverje se javlja u više oblika, pogotovo u našim predelima...
Sujeverna sranja nastaju najviše po selima, potiču od baba i tetaka u glavnom iz dosade...
Ljudi su sujeverni jer je to nekada zanimljivo, pogotovo kada nemaš ništa pametnije da radiš...
Neki ljudi su se setili da od sujevernih ljudi naprave profit i pustili su u promet svima dobro poznatu priču "pošalji ovu poruku na 5 brojeva i..." i sl...
Ovo je definicija osveštena vodicom Svetog Kurda Vukajliskog.
Okači ovaj link na pet foruma i nagradi palcem na gore, i tebe će vukajlija nagraditi.
Ako to ne uradiš, izgubićeš inspiraciju za definicije a rank će ti opasti!
Burza za sponzoruše. Vrijednost dionica se mjeri u lajkovima, komentarima i srcima. Kada se u potonjem dosegne najviši mogući potencijal, vrijeme je za otvaranje Only fans-a. Stanje u kojem se dosegne maksimum svake sponzoruše. Uzima novce, a ne mora ništa da daje.
Naravno, negativni komentari se brišu kako ne bi došlo do krahiranja dionica te da ne bi došlo do kritičkog pristupa.
- I kakva je Petra?
- Nije mi se činila loša dok mi nije rekla da je zapratim na Instagram.
- A jebiga. Naći ćeš neku normalnu.
čiste groblja. Veoma popularno i unosno zanimanje na balkanu oduvijek.
Kako koji rat, tako grobari posla imaju a imaće ga uvijek..
**Scena: Baba daje 20 evra grobaru***
Baba: Čuvaj mi mog Miću dobro, zalij cveće i obriši prašinu sa spomenika...
Grobar: Hoću baba, svetog mi Save, budi bez brige...uzima pare i ode u kafanu prekoputa.
Ova defka mora početi jednim kratkim disklejmerom: kome sve u poslednjih par decenija nije palo na pamet da proglašava nezavisnu državu, gotovo i meni dođe da od ona dva hektara što sam dobio u nasledstvo načinim oberkneževinu.
Konkretno, u ovom slučaju, reč je o veseloj grupici bradonja naoružanih do zuba, koji su proglasili kalifat (iako to sa linkovanim pojmom nema mnogo veze) i koristeći se opštom tarapanom u islamskom svetu, prigrabili solidnu komadešku teritorije Iraka i Sirije, a tvrde da im pripada sve što se obrezuje. Ove vesele momke, sa izuzetkom švercera, narko-dilera i druge manguparije od Sarajeva do Islamabada, ne priznaje niko na svetu, tako da su protiv sebe uspeli da okupe u istu koaliciju države koje se inače ni u ludilu ne bi udružile- osim možda u slučaju napada malih zelenih: Rusiju, Ameriku, Irak, Iran, Siriju, Izrael i Egipat.
Dakle, kada i ako se kroz nekoliko meseci razreše žarišta oko Ukrajine, Palestine i Libije, ovoj ekipici, kojoj je inače i Al Kaida uskratila saradnju zbog previše ekstremnih stavova, ne piše se nimalo dobro.
Graničar: Crni sine, čije ti je ovo parče hartije koje se usuđuješ nazvati pasošem?
Mehmed: Ja sam podanik svetog kalifata, Islamske drž...
Graničar: Au bre! Znam te ja! Hajde, polazi za mnom. Milojice, ponesi dva električna pendreka i polazi i ti, vratio se Meho iz Tutina što ga juri Interpol zbog šverca 3 tone žutog...
Zajubljive prirode je ona osoba koja sve posmatra emotivno, to moze biti i kurva i svetica!
-Koji si ti kreten ispao prema njoj, ona je htela nesto ozbiljno sa tobom, ona je tebe volela!
-Da, onda se sutra zaljubila u Sinisu, a prekosutra i u Petra...
-...pa ona je zaljubljive prirode!
U religioznu oblandu zavijen poziv da se drmne po jedna domaća
z: aj da se prekrstimo
m: aj u ime oca i sina i svetog duga i ove velikomučenice prepečenice, nek da bog što je dobro...
z: aj živeli
z: živeli... doooobra...
Standardni doručak ručak i večera svakog Srbina u periodu od 7. do 27. januara.
a: Mama šta će biti sutra za večeru kada dođem iz škole ima nekakva predstava oko školske slave Svetog Save?
b: Ma izvadiću ono malo pečenice što je još ostalo u zamrzivaču da se ne baci.
1. Jedno od pet najčešćih (i najžešćih) muških imena kod Srba. Potiče od imena grčke boginje pobede Nike i u slobodnom prevodu znači "Pobednik". Slična imena širom sveta su: Nikos, Nikolas, Nikolaj, ranije kod nas i Nikodije, a na engleskom govornom području Nik. Ženske varijante su Nikolina i Nikolija. Najčešći izvedeni nadimci su Nidžo, šatrovačka verzija istog- Džoni, a u slučaju dece- Niki. Ovo ime nije moglo dobiti boljeg zaštitnika, od najslavljenijeg sveca među Srbima- Svetog Nikole.
2. Potajno najjebozovnije muško ime. Istovremeno krije sirovu snagu ruskog cara Nikolaja ili već crnogorskog kralja Nikole; koliko izražava neku suptilnost samom činjenicom da je jedno od retkih muških imena koje se završava na "a" (kao skoro sva ženska imena). Među intelektualcima je popularno zbog činjenice da ga je nosio najpoznatiji Srbin svih vremena, Nikola Tesla. U poslednjih 20 godina, međutim, popularizovao ga je glumac Nikola Kojo, naročito igrajući istoimenog jebivetra u filmu "Mi nismo anđeli", gde je Sonja Savić i izgovorila ono čuveno: "Nikolaaaa! Nisam ti ja maaajka!"
Dve ribe stoje na trgu i čekaju da im se pridruži treća, koja kasni. Ona stiže posle jedno 15 minuta.
A: Izvinite, devojke, išla sam na sastanak sa novim dečkom.
B: Novi dečko? Nisam znala da imaš dečka. Kako se zove?
A: Nikola...
B i C (balave, pa kažu pornićarskim glasom): Nikolaaaaaa...
To vam je ono kad skitate i trazite u izlogu savrsenu stvar koja bi vas savrseno ulepsavala, ali je SAMO JEDAN detalj uvek kvari, smetajuci savrsenosti ovog svetog komada garderobe, koji se trazi i nalazi s posvecenoscu budista koji traze novu inkarnaciju Dalaj-lame.
Ako su cipele, EH, SAMO da je drugacija snala. Ako je haljina, savrsena bi bila, SAMO da je malo drugaciji izrez. Ako je bodi, smeta vam SAMO taj glupi logo. Ako su pantalone, e super bi bile, SAMO da su druge boje.
A onda, iznenada, jednog dana... PAF! U izlogu ugledate savrsene cipele, savrsenu haljinu, ili savrsenu tasnu, na kojima BAS NISTA ne biste menjali. I zaljubite se na licu mesta, a cipela, haljina ili tasna kosta celu vasu platu... Neke odustanu od kupovine, neke se odricu svega i svacega ili krvnicki rade da bi udovoljile cefu, a neke postanu sponzoruse... Quest ima neodoljivu privlacnu moc: kao sto je muski modalitet dominacija, tako je zenski posedovanje (ima razlike).
Ukratko, zenski quest je Gordijev cvor koji moze da presece samo finansijski Aleksandar Veliki.
Kada smo učili pesme o Svetom Savi, svi smo se pitali kako je pesnik tako nešto mogao da napiše, ali niko nije smeo da pita učiteljicu.
Zaskripase teska vrata, a nad njima sova pr'nu
I s krestanjem razvi krila i skloni se u noc crnu.
A na pragu hrama svetog, gde se Bozje ime slavi,
Sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi.
Neću sad da kenjam o ovima što se frc, frc međ' sobom, ne mogu da trošim reči na njih, a zadržao bih se na onoj domaćoj Nek' rade to u svoja četir' zida, jeb'o ih ćaća. Muška snajka je nabudžena verzija onog što u kući služi za jahanje, tj. zet koji nikom ne sme ni reč reći. Jebiga, zaljubilo se dete, oženilo, kurac ga poterao, pa nije imao svoj stan već se morao kod ženinih doseliti. Udarilo ga nešto k'o grom na Svetog Savu i ta muka ga zadesi.
Razlika između muške snajke i običnog, srpskog zeta je u tome što se ovaj prvi pravi da je drugi, a vešto prikriva tange ispod pantalona. Te tange vide svi ukućani, a pogotovo tast i tašta, jeb'o li ih onaj ko ih pokaza.
...kres, kres...
-Kume, NE! Gasi to, molim te. ...fiju. fiju... Jebote život, ne pušimo mi u kući. Mama malo kašlje, još je i astmatičar, pa...
-Ček', ček'... jesi ti to rekao mama?
-Pa, da... Sandricina mama je astmatičar, izvini...
-Kume?! Jesu ti to kratak ular stavili? Pa, ti si postao snajka, krvtijebem...
-Ne kenjaj bre. Znaš me ceo život, ja to zbog Sandre...
-Aham... je l' ti nije frka da se okreneš, čisto da vidim je l' te Sandra pegla u guuuuzuuu? Je l' si joj dao, a?
-Ne, bre... samo, moram da ćutim, jebiga, dok mi ne odobri banka kredit, pa da pređemo u moj stan, onda će sve biti drugačije... oš da peglamo plejstejšn?
-Ne, ne bih... ipak, možda je mama sejvovala neki nivo, pa da ne bude posle macola...
-U pravu si...
