Ah, to čuveno pitanje koje nas iznova i iznova stavlja u poziciju da dragoceno vreme provodimo razmišljajući o propuštenim prilikama u svim sferama života: nacionalnoj istoriji, aktuelnoj politici, sportu, ekonomiji...
I verovatno jedini način da čovek pobegne od žala za propuštenim, a delom i od realnog, gnusnog mu života, jeste da stavi prst na čelo i umiri unutrašnje talase.
Hajde onda da rekonstruišemo tu utopijsku budućnost Srba koju smo više puta u istoriji mogli ugrabiti, ali iz raznoraznih razloga nismo:
Godina je 2097., Zemlja je doživela pravu katastrofu u kojoj je poginulo skoro 40% svetske populacije, ali Srbi su na vrhuncu i ekonomski i politički i kulturološki. Isprcali smo se k'o zečevi i namnožili na 270 miliona što predstavlja 2/3 ukupnog stanovništva Evrope.
Na vlasti je Tomislav IV Nikolić. Narod ga poštuje kao čoveka i intelektualca - govori čak 17 jezika među kojima nije engleski. Nasledno, kaže. Glavni pretedent na presto je Stipe Tadić, odgojen u porodičnoj kući u Dalmaciji. No, borba za vlast je fer i otvorena, baš kako dolikuje zemlji poput Srbije.
Nakon strašne katastrofe, Srbi su brzo izgradili jaku i cenjenu državu. Baš kao Nemci, samo što nas vole. Amerika u čast Srbije jednom godišnje obori svoj nevidljivi avion. Rusi nas mole da prihvatimo njihov poklon u vidu besplatne nafte i gasa, ali mi ionako ne znamo šta ćemo sa silnim sibirskim fabrikama. Na Olimpijadi se uvek prvo iznosi srpska zastava uz intoniranje himne. Srbi ii Albanci se više ne mrze, a i zašto bi? Oni nama danak, mi njih ne diramo i svi srećni. Komšije se ne svađaju jer svako ima mnogo zemlje. Ta, mala li je Evropa!?
Postapokaliptični Srbi nešto ne vole svoje pretke. Kažu, živeli u grehu, a to ne valja. Jedino vole vukajlijaše. Njihovi gresi su razumljivi svakom jebaču, a bez jebača nema ni 270 miliona ljudi. U centru Beograda kaizenov 7 metara visoki kip, sa zlatnim slovima urezaniim natpisom 'Ja Jemen!'. Tu se redovno okupljaju mladi vukajlijaši. Vukajlija i dalje postoji, doduše kao institucija, a definisanje je predmet u školama. Zvezda, Partizan i Vojvodina dominiraju Ligom šampiona, Donji Srem Ligom Evrope.
Sve u svemu, utopijski život naših potomaka čija je prosečna plata jednaka godišnjem prihodu Švajcarske nacionalne banke. Većina se slaže da im je pomalo dosadno kada je sve ugodno, ali opušteno kroz sport i Vuku troškare tih tristotinjak godina što im je Bog dao.
Dža ili Bu ? To je uvijek bilo nesto kao da ili ne. Samo ...malo kreativnije ..
-Brate .. sta ti bilo sa ribom ? -
-Ma ne znam baki ali , pitacu je pa bilo DŽA ili BU!-
Legendarni početni stih prvog ton- filma, koji je bioskopska publika u " Maratoncima" imala čast da pogleda do trenutka kad je počela opšta tuča. Stih koji je idealan za prekidanje nebuloznog sagovornika u stadijumu metastaze oboljenja zvanog glupost. Sad, ovo može biti dovoljno za prekid njegovog baljezganja, ali u slučaju beskrupuloznog nastavka šizofrenih cepanja, toplo preporučujem celu strofu, koja će biti u primeru.
Napomena: pre upotrebe ovog antitupadžijskog sredstva, pogledati snimak radi vernog dočaravanja poluoperskog stila kojim strofa mora biti otpevana.
" Svi vi što maštate o sreći
Vas vodi put u velik' grad
Vi niste prvi, niti treći
O njoj mašta svak'
Jer svako potajno se nada
Da nađe ostvarenje sna
I vi ćete prvi biti, mada
Sa vama neću biti ja "
Savremena varijanta izraza "Gdje svi Turci tu i mali Mujo", koja pokazuje kako se mali po veličini i po snazi priklanjaju onima većim, umjesto da u teškim vremenima pokažu odlučnost.
Kada na buvljoj pijaci, pitaš prodavca koji je pripadnik romske nacionalnosti, koliko košta nešto što je prosuo na krpi isped sebe
- Koliko košta ovaj USB kabl?
- Šta reče da je?
- USB kabl,
- Ah, pa daj 300 dinara,
- 300 dinara za kabl, jeste li vi normalni!?
- Pa to je ispravno, jedva da je dva puta uključeno.
Zaključak do kojeg su došli stariji Rimljani raspravljajući o imidžu koji je furala omladina.
- Bako Lukrecija, šta misliš koju od ove dve toge da obučem za Kvintove orgije?
- Eeee, dete, ne razumem ti se ja u te omladinske stvari jer toga u moje vreme nije bilo. Tvoj deda nije nosio te suknje nego je lepo spičio medveda buzdovanom u glavu, odrao ga i obukao se ko' čovek.
Obično se govori u mladosti, u jeku ludila, jebanja, pijančenja, gotive neviđene. Govori najveći šmeker u društvu koji stalno mijenja djevojke, kojem sjevaju lajsne za sve živo u životu i kojem se svi dive. Obično se taj isti lik prvi oženi jer naiđe neka djevojka da ga smota i dok kažeš keks, crkvena zvona zvone, kum nazdravlja za sreću i zdravlje, a pijani kojoti već odavno kole oko pjevačice koja, iako je zrikava, ima sisu kao trokrilni ormar te je s toga i više nego prihvatljiv i poželjan plijen.
Merna jedinica za kurvarluk osobe ženskog pola..
-Joo, brate, vidi Maju, kako joj se ocrtalo dupe u ovim helankama! Kako bih je jebo!
-Ma jel si normalan ?! Navućićeš neku polnu bolest !! Nju su SVI jebali !!
Izraz koji mogu koristiti svi, bez obzira na versku pripadnost, u želji da naprave sprdnju oko dobijanja odbijenice u vezi bilo čega.
A: Ćale, može li jedna crvena, treba mi za večeras, 'oću napolje?
B: Mrš bre, ne rastu pare na drvetu!
A: Znači ne daš?
B: Rekoh, mrš.
A: Je l' to zato što sam musliman?C: 'Ajmo momci, fajront, već je četri.
D: Je l' nas to ćeraš?
C: Jes, ćeram vas, 'ajte polako.
D: Je l' to zato što smo muslimani?Cilj ove definicije definitivno nije vređanje po verskom i nacionalnom osnovu, nemoj da bude paljevina.
Copyright: Mr Sci Dackney
Izraz kojim nesto cega se plasite ili sto ne zelite u svojoj blizini,bukvalno terate od sebe.
-U jbt,ovaj svinjski grip je mnogo opasan.
-Pu,pu,daleko bilo !!!
Rečenica koja se odlično može sprovesti i na Vukajliju.
Originalni autori izmišljaju svoje defke, plagijatori ih šire.
Način razmišljanja kojim sebi stvorimo hiljadu prošlosti a ni jednu budućnost. Jer kako kažu naši stari bespotrebno osvrtanje u prošlost može samo da nas sputa ništa dobro nam neće doneti.
- Brate znao sam da me sa tribina gledaju ovi iz Intera i kurac, počele noge da mi se tresu tako da sam jebeni penal šutnuo gore od Ramosa. Kad kažem gore mislim u pravom smislu te reči, i jebene tribine sam prebacio...
- Ne cimaj se matori jebeš ga, jes da si mogao da igraš i ti protiv Partizana al glavu gore i pogled napred život ide dalje drumovi te vode...
- Jel to ona od Gorana Vukošić?
- Ma nosi se bre kretenu ja ti pomažem ti se debilišeš. Možda i bolje što nisi u Italiju otišao jebeš mi mater tamo bi te ubili zbog tvoje intaligencije... Penzionisaćeš se ti u toj vukojebini!
Vrlo delotvorna fora, za gašenje sagovornika koji pomene sebe u prošlom vremenu.
-Jaoo, vidi ga bucili, al si bio škembe ovde a?
-Ma daj bre, to bilo kad sam pošo u predškolsko.
-Uuu, pa to bilo skoro a? Hahah, izvini bate.
-Ma teraj se u kurac!
Legneš i upališ televizor da vidiš šta ima od tolikog sadržaja. Počinješ da listaš kanale, međutim većina onoga što si pregledao budu:
Pink Movies, Pink Zabava, Pink Serije, Pink Music, Pink Kuvar, Pink Reality, Pink Kids, Pink Koncert, Pink Style, Pink Romance i da ne nabrajam nadalje.
Sede dva druga i gledaju emisiju o devetočlanoj porodici.
Drug 1: Kako su ovi sposobni da prave toliko dece...
Drug 2: Ma beži, ima ih k'o PINKOVIH KANALA.
Pitanje koje postavite trgovcu koji bezobzirno nahvali svoj 'kvalitetan, vrhunski, najnoviji' proizvod.
- Ovo vam je vrhunska kožna jakna, gospodine!
Italijanska, markirana, najnovija kolekcija jesen/zima 2010/11 pardon... 2009/10 čista koža, izdržljiva, kvalitetna, ne propušta vetar, kišu, noževe..
- Axa.. A koliko peva?
- (Sledi cena u iznosu tromesečne plate).
...kako treba, ali to i nisam morao da dopišem, je l' da?
Elem, difolt srpskog gostroprimstva, subprovinijencije ispraćanje gostiju/onanisanje na svoj lik i delo, koji nedvosmisleno dokazuje hipotezu koliki smo mi Srbi uber-kompleksaši i iz kojih se zapravo pobuda toliko trudimo prilikom kada nekoga gostimo u ataru sopstvenog nam habitata.
Jer, čak je i vrapcima u njujorškom "Central Parku" opšte poznato da boravak u kući jednog pripadnika nebeskog naroda, kakve god on prirode i pozadine bio, pod sobom podrazumeva kraljevski tretman i to u samoj esenciji značenja istog. Srpski domaćin i domaćica će se, naime, potruditi da se u toku trajanja vaše posete na njihovoj adresi ne samo osetite kao kod svoje kuće, već da se osetite i kao kod tuđe, što je, reala - a kako nam to i nezavisna istraživanja saopštavaju - i najzastupljenija tajna želja svih nas. Šta? Vaša vizita je neplaniranog karaktera? Ništa ne brinite. Dok se vi još budete raskomoćivali uz od strane domaćice svetlosno izneto meze&rakiju, vaš srdačni houst će u takođe svetlosnom roku odnekud izroditi prase il' jagnje i izneti ga pred vas uz skromno podrignutu floskulu "izvin'te ako se o'ladilo...". Šta? Ipak je u pitanju 2 dan star poziv na večeru i druženje? Očekujte nešto slično Slavi, samo bez prašnjave ikone Svetog Luke, sada misteriozno nestale iz područja trpezarije.
Ali...svakom treba potvrda kvaliteta, dovoljno glasno priznanje za prikazan rad&trud i ako ste mislili da je vaše već učestalo komplimentiranje na račun ića, pića i ćerkinog Bahovog preludijuma (odsviranog u intermecu između pečenja i doboš-torte; prim. prev.) dovoljno za orgazam vaših ljubezno-galantnih domaćina - prevarili ste se k'o Čeda Jovanović kada je mislio da će da pređe cenzus na poslednjim izborima. Sve u svemu, tada na scenu stupa tradicionalna rečenica iz naslova koja, upakovana uz oval jagnjetine a la zausput i 4 ogromna parčeta dobošice, odlazećim gostima daje idealan šlagvort da još jednom otklone svaku sumnju oko eventualnih "ekcesa" koji su se bili mogli dogoditi tokom dotične "skromne večere sa prijateljima" i tako producentima iste pruže još od pre njihovog dolaska u kuću tako žarko priželjkivani svrš ponosa.
Mislim, šta može da bude, majku mu jebem stvarno.
- Joooj, kumo, nemoj toliko torte, k'o Boga te molim, deca su mi večeras pojela šećera za godinu dana!
- 'Ajde, 'ajde, kumo, pa videla sam ja kako im se dopalo...Recept sam ti stavila u tašnu, da znaš, hihihi...
- E, pa, kume, šta da ti kažem...Hvala vam što ste bili i izvinite ako nešto nije bilo...
- Ma, šta nije bilo, kumaro, sve je bilo savršeno! Kumo, dođi i tebe da izljubim... :mwa, mwa, mwa:
- Pa, eto, trudimo se, hehehe...:Aaaaaaaaaaa...:
- Doduše, rakiju bi, kume, trebalo da poboljšaš, nije ni prineti onoj mojoj, hehe...
- Ako ti kažeš, kume...:Pu, crk'o dabogda, prekide mi vrhunac!:
Rečenica koju momak izgovara djevojci gledajući ju u sise.
- ...odjenom meni ispadne telefon i ja se saginjem da dohvatim, kad ono...
A je l' slušaš ti mene uopšte? U šta gledaš?!
- U jebote, koliko ti srce imaš, ccc, puna šaka.
jedna od nekoliko obavezinih recenica svakog urbanog cobanina tj. neodizelasa koja ima svrhu uvelicavanja statusa u drustvu persone koja je izgovara.
Rozomajci uskopantaloner:Eee brate 'si bio sinoc u <tamo i tamo>?
Shirokonaocharasti Kajlash:Ajo,pa brate mene tamo svi znaju,znash one dve ribe...
Najbolji kompliment koji glumac može da dobije od muške osobe.
Goksi: E znaš ko je još veliki glumac, Dastin Hofman!
Miki: Pa on da se pojavi u reklami za uloške, kupio bi' ih!
Obicno se cuje od starije populacije (dede , babe , pradede , prababe i td.) .
Tim izrazom zele da naglase kako se pre 40-50 godina neke stvari nisu radili , i nisu se smele raditi . Ali , u nekim slucajevima ne zele ni da prihvate savremene uredjaje , poput kompjutera , mobilnih telefona i slicno .
Deda : E moj sinko , po ceo dan visis na tom kompjukteru . Za vreme Tita to nije bilo . Ja sam u tvojim godinama morao da ustanem u 5 sati ujutru , pa da naranim svinje , ovce , pa onda da icepam drva i onda da odem u skolu . Tako je bilo za vreme Tita .
Unuk : Da , da .
