U početku, dok ih je mnogo i možemo da biramo, jedemo one koji nam se najviše sviđaju (sa puno oraha, prave čokolade ili nekim dobrim filom nauštrb onih sa predominirajućim testom ili izraženim prisustvom kora). Tokom vremena (sekunde, minuti ili za one sa čeličnom voljom - sati), kako se broj kolača smanjuje, pa se na kraju svede na svega nekoliko najneatraktivnijih, a najčešće u nedostatku bilo čega alternativno slatkog, upravo ti bivši neprivlačni postaju najbolji i svi se oko njih otimaju. Bolji čak i od onih sa početka.
Osim što se odnosi na sitne kolače, ovo pravilo postoji i u međuljudskim odnosima (samo bez kanibalizma) i nije baš pravilo, već više uteha.

Dva tipa ličnosti: jedan pljuje po svima i jebe mu se šta će da misle o njemu. Drugi sve guta i tripuje da ga svi vole zbog toga.

Svi ga pripremamo, vecina nema pojma, a svi prolazimo...

Jedan u nizu dokaza da svi imamo predrasude.

Pitanje koje se često postavlja nekome ko dolazi iz nekog manjeg mesta u Srbiji, jer svi mi mislimo da se svi znaju i da baš on/ona zna tog nekog koga mi znamo odatle. Ako kojim slučajem ne znate tog nekog sledi opisivanje i ubedjivanje.

Covek koji nas je vratio tamo odakle smo svi dosli

kad svi oko tebe i svi koje poznajes imaju nalog na Facebook-u a ti nemas i neces iz inata

Patolog koji se usuđuje da slaže čak i kad svi dokazi govore suprotno.

Svi redom.

Osnovno (ne)vaspitanje. Kućno. Porodično. Naličje familijarnog temelja. Etiketa domaćinstva na čelu mlađeg naraštaja. Tu etiketu "lupaju" roditelji, deda i baba. Svi nastoje da postaneš čovek, vaspitan i obrazovan; da tim atributima u narodu predstavljaš svoje korene, svoju porodicu.

Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...

Sudeci po Ani Nikolic vreme kada su svi u klubu u ekstazi.

Efekat pokreće gola žena sva u kockama (Pikaso) ili devet printova Če Gevare sa ljubičastom, rezedom i plavom bradom (Vorhol) i, uopšte, svi kubizmi, nadrealizmi, surealizmi, pop artovi... Naime, svaka slika koja prikazuje nešto zajebanije od jabuke na stolu ili portreta neke babe, odmah deli potencijalnu publiku u dva tabora:
1. One koji sliku ne kapiraju - pa joj se zato podsmevaju do besmisla
2. One koji sliku ne kapiraju - pa joj se zato dive do imbecilnosti
Zbog ovih prvih, umetnici su globalno poznati, a zbog ovih drugih - trulo bogati. U kvazi kulturnijim i prosvećenijim društvima procenat drugih raste na uštrb procenta prvih, i obratno.

Životna strategija onih koje svi izbegavaju.

Ovo je grupa od 200-2000 ljudi koja prati svoju zemlju (Norveska, Svedska, Danska, Island, Finska) na velikim sportskim takmicenjima, uglavnom rukometnim. Karakteristike su im da svi nose plave, zute ili crvene majice u zavisnosti za koga navijaju, a takodje su u modi i kapice sa rogovima jel su svi jelte potomci Vikinga. Toliko glasno navijaju da se mogu porediti sa 20-tak navijaca betonligasa iz Srbije. Navijanje se svodi (uglavnom iz sedeceg polozaja) na:

-Norge, tam tam tam (ovo predstavlja ili dlanove ili one balone)

Jako retko medju njima se moze naci i neka mnogo dobra plavusa, ali kazem jako retko

... jedino što ti preostaje kada te svi progone!!!

To je ono sto svi treba da imamo prvog dana na poslu,ili
taj dan nikad nece doci.

Osoba vanvremenske inteligencije i telesnih karakteristika, moderni Supermen, neprevaziđeni sportista i stručnjak nad stručnjacima, skromna Miss sveta, neshvaćeni genije, ljubitelj životinja i borac za ljudska prava; psihijatar, psihoanalitičar i psiholog u jednom, šampion u plivanju, muškarac koji ima problem sa enormno velikim polnim organom/žena neshvatljivo velikih seksualnih apetita, kompjuterski mag, haker, direktor, preduzetnik, vlasnik nekoliko manjih (ali uticajnih) kompanija, vegetarijanac, najverniji prijatelj... i nadasve..... JEDINI koji zna šta je tačno i u čemu svi ostali greše!

Žurka na kojoj se dele ogrlice/narukvice u bojama semafora koje signaliziraju da li ste slobodni za parenje ili ne. Crveno je ne, žuto je možda, zeleno je da. Rezlutat je da parovi nose crveno, sve ribe žuto, a svi tipovi zeleno. Ko ovo nije znao i na običnoj žurci je totalni imbecil. Stoga, nadjimo onoga ko je izmislio semafor žurku i kastracijom uklonimo njegov genetski materijal iz našeg genetskog bazena, za dobrobit suptilnosti ljudskih odnosa koju svi tako volimo. U suprotnom ovaj podlac doteraće nas u svet gde ne više neće biti možda, imam dečka će značiti da ga stvarno ima, a u sexualne odnose ćemo stupati na osnovu testa kompatibilnosti na facebook-u!

Onaj koga se u Srbiji svi gade, a shto na kraju svi postanu.