Nedorecenos se najcesce pojavljuje kod dece uzrasta 3-6 god.
Takodje, moze da se pojavi i kod osoba u starostima od 10-14 god. usled malo procitanih knjiga i neobogacenom recniku. U tom dobu nedorecenos je vrlo nepozeljna i takve osobe su gledane cudno od strane sveta. Najcesce se izrazavaju sa zamenicama od kojih nekad stvarno mozes da popizdis. Osecaja koji imaju vrlo poznata imena (sreca, tuga, bol..)
nazivaju ''onim osecajima'', sto znaci da opet koriste bespotrebnu zamenicu na sintagmi.

Уђеш у те неке године, оћелавиш, пустиш стомак и лептир машну. Жена, деца и посао. Нема више излазака, журки. Немаш где да видиш уживо голотињу. Понадаш се да ће на нудистичку плажу доћи бар једна мршава малолетница. Да се подсетиш где код ње стоје органи дојења и други органи. А на плажи леже твоји клонови. Као да сте сви испали из калупа. Сви изгледају исто као и ти. Ћелави, дебели и препланули. И ко се прими да долази редовно. Трбоња не може да се намаже уљем сам. Па пита колегу поред себе. Па се полако формирају парови за мазање и причање. Па се мало и масирају. Па сад, кад су му већ руке масне. Да ти намаже и ово што сунчаш на нудистичкој плажи. Намаже га мало. Па још мало. И још мало. И заврши. Дефинитивно клонирање људи није добра идеја.

Ne postoji čovek koji se priklanja svakoj vrsti muzike, svako uglavnom izabere nešto što će da voršipuje, a drugo da pljuje. Da vidimo kako ko na koga reaguje i šta ko misli.

И њихово бесомучно спомињање изнова и изнова, без неке претходне интродукције. Ненормално иритантна појава коју форсира одређени тип људи, из непознатих разлога. Да ли је тако јебено тешко да се уз име дотичне особе изговоре још реч или две, које ће сасвим довољно, површно дочарати о коме се ради?
Да ли ти је то тетка, баба, друг, другарица, твој лични пророк, ђубретар којег једном недељно твој џукац јури да га поцепа и уапе за ногу, не би знао, а волео бих да знам, јер овакве бесомучне дигресије доводе до тога да се изгуби нит приче и целог разговора, док ја по глави шалтам ко је та дотична особа, уверен да је нека битна и свакодневна, чим је тако ноншалантно споменута, притом, наравно, не слушајући даљи ток приче, ама ИЧ.

Особе које су гледале филм који сада гледају с вама и пар тренутака пред неку занимљиву сцену вам је целу препричају.

Убица креативности, традиционално упозорење које се тако често сервира још од малих ногу: треба да пазиш шта радиш, облачиш или чак мислиш, да ти се тамо неко не би не-дај-боже смејао. Не таласај!
A у скупини тих неких људи што на твој рачун развлаче фаце у кез, прегршт је немача појма и будеш ли сам занемарио да ли је нешто ДОБРО, како се стварно ОСЕЋАШ и шта је ТВОЈЕ мерило, они ће те прогутати, борговати. Постаћеш један од њих, пасивни средњак, ведета просечности. Додуше, смејаћеш се.

Vest koja se toliko cesto ponavlja da vise niko i ne obraca paznju.

Zavisi ko odgovara.

Četrdesnice su vječito namrštene osobe, ne smeta im neprijatna tišina, samo ćute i gledaju u cipele.

Kako ih samo ne podnosim...

Sad će neko da pita: "Zašto mrziš pilote, hajlenderu, dedžgo?" Ne mrzim ih, naprotiv. Čak sam oduvijek sanjao da letim (samo mi je nedostajao avion) ali ovde nije riječ o njima. Radi se o ljudima koji se deklarativno razumiju apsolutno u sve, ali bez ikakvog realnog pokrića za svoju stručnost.

Jedan takav je dobio par odličnih ocjena tokom školovanja - reći će vam da je bio kapacitet kakav se više ne rađa. Zna da napravi tabelu u vordu - on je haker, vođa Anonimusa. Dao je gol za lokalni klub - bio je veći talenat i od Piksija i od Mijata zajedno. Kibernetika? Da. Mehanika? Svakako. Ekonomija? U malom prstu. Politika? Na pravom ste mjestu. Završio je on fakultet opšteg smjera, onaj kafanski - bez diplome, naravno.

Ne bi bilo toliko strašno kad bi se dotični zaustavio samo na laprdanju. Ma, kakvi! I uradiće ono za šta se predstavlja kao stručnjak i poznavalac iako se u to razumije k'o Marica u kriv... ekser, na opštu žalost svih prisutnih. Ogromno samopouzdanje crpi direktno iz neznanja. Nevjerovatno, zar ne?

Uteha za ružne.

Познате личности постоје још од како је Адам одлучио да му је, од увек зановетајуће Еве, занимљивије да послуша прву жену Лилит и поједе проклету јабуку, само да оде што даље од ње. Од када постоје познате личности, постоји и тај став у њиховим очима да су они посебни и да зато морају да покушају да буду као и остали људи.

Мобилни телефон се зове мобилни зато што је мобилан тј. покретан. Његова предност је управо у томе што можеш увек да будеш дступан. Па носи га са собом онда! Шта ће ти мобилни ако га никад не држиш код себе?

1) Искрени алкохоличари-Екипа од пар другара који су дошли да се урољају пред прави провод који почиње око 12. Обично изазову какву тучу са другом екипом, или се потуку између себе. Пију док не падну, а ако доживе сутра правдају се како више никад неће пити.
2) Патетичари-Ликови који су дошли да се напију или да би се сетили, или да би заборавили. Разлог је најчешће то што су попили педалу код рибе. Склони су великим количинама алкохола, ако су при парама. Не дирају никога, не желе да их ико дира, док год су у могућности да размишљају.
3)Фенсери-Екипа коју је у граду немогуће заобићи. Окупе се за једним столом, наруче Јегер, или неко најблаже могуће алкохолно пиће, напију се од две туре, и каткад мало јаче. При изласку се насмеју рибама, упашу кошуље у фармерке и обавезно избаце своје Долче и Габана каишеве са копчом полупречника 15цм и изађу из кафане задовољни и срећни јер су показали своје фегетске способности.
4)Бизнисмени- Људи у сакоу, са зализаном косом и уредно истримованом брадом. Ретко залазе по кафанама, но и кад уђу, нису без својих актенташни. Седну за сто, наруче најскупљи виски који кафана нуди, по могућству Џек, и разматрају пословне понуде пуни самопоуздања.
5)Ортаци- И најзад неко нормалан дође на репертоар. Екипе које садрже око 4,5 момака. Улазе у кафану сасвим нормално, не курче се, нису стиснути к'о пичкице. Обично наруче по кафу, кока-колу или по 2-3 пива, мада, њима и није битно шта пију, битно им је да је добро зезање. Седе, пију, збијају шале, никога не вређају и гледају своја посла. Из кафане такође изађу сасвим нормални. Не праве се пијани, а и када јесу, праве се да нису.

Људи који нису довољно битни да се за њих сазна док су живи, али су ипак уложили довољно труда за време вишедеценијске каријере да би купили сажаљење и помињање непосредно након смрти и никад више. За живота се помињу само писмено, на разноразним списковима које нико ионако и не чита. Својих 15 секунди славе доживљавају у рубрици ''Ин мемориам'' у облику ''Родио се тад и тад, 37 година пожртвовано радио у студију РТБ-а, биће сахрањен сутра на Новом бежанијском гробљу'', а онда Владимир Јелић или Маја Жежељ пребаце лопту Аци Стојановићу или Владимиру Мијаљевићу који наставе да дробе о победама Ђовака и поразима фудбалера.

Особе које ће категорички одбити сваки предлог о предигри и оралном задовољавању и одмах прећи на главну ствар јер, длаке им се гаде а и ви баш немате навику да крешете живицу.

Реченица, вапај која позива дозу хуманости од особе-саговорника.. Покушај призивања упомоћ на овај начин у већини случајева пали, јер ако ти особа изађе у сусрет, осећа се као да је управо учинила једно велико дело и испала човек.. Треба само бити довољно дрзак и безобразан да је употребиш на прави начин.. Реченица је недовољно злоупотребљена, има велику моћ, а углавном је користи студентарија из унутрашњости...

Израз који се обично користи за људе који критикују власт, систем. То је обично скупина дрипаца који нису видели радну књижицу у животу, а нису ни подигли ништа теже од виљушке и ножа.

Čuđenje

Последица вишедеценијског испирања мозга и језгро сваког манипулативног зла које може да дође путем електронских медија.

Наши стари одрастали су у време агресивног пробијања телевизије, и чињеница је да се свако ко се на њој у то време појавио сматрао за сувереног владара своје делатности, почев од врха пирамиде, то јест Тита па све до Миће Орловића. Или тако, или шта већ Партија одобри.

Данас, док Тито лежи у цвећари а Мића... па јебем ли га, не знам шта Мића ради тренутно, на телевизију излази апсолутно свако, брбљајући и просипајући свакакве мудрости, а условни рефлекс старије генерације још увек се клања сугестивној моћи екрана и наводи на овај коментар упућен нама младима и неискуснима.

Кажу, пред нама је живот, и треба слушати шта кажу паметни људи из свакојаких курчевих емисија.