- Како си бре Раде? Нешто си ми оматорио. Чуо сам да си се и развео.
- Ма пусти ме пријатељу, свирн`о сам ти ја курцу.

- Kako si prošao na ispitu?
- Nonšalantno sam predao prazan papir.

Upravo ono što rade ovi likovi ovde: http://vukajlija.com/zabava/cet

Ne bih navodio neki poseban primer jer smo svi prošli kroz ovakvo iskustvo. Kako muškarci koji su se znojili dajući sve od sebe često ne uspevajući da bilo šta urade, tako i devojke koje su nas trpele dok smo mi izigravali prevejane jebače.

Ж - Добила сам!
М - Фала курцу!
Ж - Шта фала курцу пичка ти материна, он ме замало сјеба!
М - Па и јесте те сјебо. Него, фала Богу.

- Изволите колега, извуците питање.
- Благодарим. :извлачиш питање и одмах у старту ти је јасно да си већ видео наслов питања у књизи. Онда схватиш да је то отприлике све што си видео.:
- Које сте питање извукли, колега?
- Холизам и методолошки индивидуализам.
- Мхм, можете почети.
- Овако...:и ту у теби крећу моралне дилеме. Прво помислиш да отераш све у курац, устанеш и одеш за Бангладеш да трсиш пиринач по бангладешким пољима. Затим схватиш да ти је ово испит за услов, ако паднеш, па-па. Размишљаш да ли да молиш брадоњу да ти да још једну шансу. И онда, одједном, схватиш да те боле курци за холизам, позитивизам, за Парсонса и Гиденса, боли те курац за струју и инфостан, за повратну карту, за мензу и цимера који ти набија комлекс нејебача. Решио си да даш себи одушка...:
- Овако, што се тиче моћне Нирдале, она је у нераскидивим суштинским контекстима савремених збивања. Преко ње вероватно контролишу многе светске силе. Али то тако неће моћи.
- Опростите, колега, нисам Вас најбоље разумео.
- Шта ће мени богатство сво и вечна слава та, када мора умрети моћна Нирдала?
- Молим?
- Краљице Нирдало, гмижи брзо ти, јер те моћни Орион жели убити.
- Колега, Ви се то спрдате овде?
- Таман посла. Све ће ово, мој професоре, вода да однесе. Све. Сутра нас неће бити, други ће вино пити. Размишљајте о томе. :устајеш елегантно и попут Боривоја Шурдиловића сиртаки стилом напушташ амфитеатар праћен изненађеним погледима и покојим осмехом. Боли те туки: .

- Могли смо изаћи вечерас, има финих промотерки у Енигми?
- Финих? Па оно курцу не ваља...

- Па добро бре, Марко, па јесам ли ти рекао да сјашеш више с тог компа? Ослабиће ти вид, види, сав си се искривио! Изађи мало напоље, позови неког друга да играте баскет, фудбал, било шта, само више сјаши седиш ту од јутрос...
- Ћале, опет тупиш курцу, рекао сам ти, кад се сви врате са летовања па ћу да сјашем и да изађем напоље.
___________________________________________________________________________

- Милена, дођи да ми помогнеш.
- Не могу мама, гледам Елиф.
- Ма јебала те и та Елиф и све турске серије на овоме свету. Сваки пут кад те ја молим да ми помогнеш или да нешто урадиш ти или не можеш, или те нешто боли, или одеш негде па те нема цео дан, не можеш тако заувек да се извлачиш.
- Баш си сад нашла да га тупиш кад је најзанимљивији део, помогла сам ти данас око доручка, довољно ти је.