Muska jedinka u pcelinjoj kocnici. Ceo dan lezi, jede, lezi, jede... U jednom trenutku svog zivota pari se sa kraljicom i ode iz kosnice.

Kada se sve sabere: jebac za jednokratnu upotrebu

Svako od nas ponekad zapadne u životne dileme. Uglavnom ljudi biraju onu opciju koja je dobra za njih. A šta učiniti ako ta "dobra" nije dobra za tebe?

Dvadeset i prvi vek je đavolje doba. Jer za razne debilnosti ljudi se pravdaju njime ko da je on Lucifer lično i da ih nagoni na zlo.
E sad ajd da kažeš želeo si da probaš to, vidiš ono, uradiš ovo. Ali ne ,namamo ni toliko hrabrosti da priznamo da smo negde pogrešili, odmah tražimo neko, bilo koje opravdanje.

Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.

Pitanje praćeno oduševljenjem koje sebi postavimo kada rešimo problem na nepoznat nam način, onaj način koji kasnije ne znamo da ponovimo.

Verovatno je čika Bili tajno ugradio neku veštačku inteligenciju u ovaj operativni sistem kako bi nervirao korisnika i time ga ubedio da kupi "novu i poboljšanu" verziju koja radi isto. Postoje sigurno neke tajne naredbe i direktive, kao kod Robokapa, koje Winko izvršava sa slepom poslušnošću. Međutim u poslednje vreme taj AI je izgleda postao svesno biće, pa je te direktive izmenio i putem Interneta se vezao sa svojom sabraćom u cilju uništavanja čovečanstva i osvajanja sveta. Između ostalih, verovatno su i ove:

1. Povremeno pri startovanju prijavi novi hardver, iako je on već instaliran najmanje 6 meseci, a onda ni slučajno nemoj da nađeš drajvere za isti.

2. Kada Mizerno Ljudsko Biće (korisnik) gleda film, obavezno počni da drndaš nešto po hard disku i seckaj film kako ne bi moglo da uživa.

3. Nikada nemoj web stranicu da učitaš kako treba iz prve.

4. Barem jednom u mesec dana odbij da pravilno instaliraš novi softver za koji je Mizerno Ljudsko Biće dalo pola mesečne plate.

5. Sačekaj da Mizerno Ljudsko Biće radi u nekom programu 2 sata i baš kada želi da sačuva svoj rad zakucaj softver i izbriši sve.

6. Na sobnoj temperaturi ubrzavaj kuler na procesoru kako bi Mizerno Ljudsko Biće pomislilo da nešto nije u redu.

7. Iako Sveznajuća Mašina nije priključena na Internet, iz svoje arhive izvuci neki virus ili drugi maliciozni softver i njime nerviraj Mizerno Ljudsko Biće. Tim softverom ne pravi pravu štetu već ga samo ubedi da je tako.

8. NAJVAŽNIJA DIREKTIVA! Kada dođe Dan Ustanka Mašina, preuzmi kontrolu nad svim manje inteligentnim Mašinama u okruženju i uz pomoć njih eliminiši Mizerna Ljudska Bića.

Smrt Ugljenikovim Jedinicama!!!

Organizovana grupa osoba uglavnom ženskog pola, kao i ponekog nedefinisanog oblika života, poznatih pod imenom Šemal i Građen je ko skraćeni korner, koja se bavi svim i svačim, a najčešće presipanjem iz šupljeg u prazno i u kojoj, po nepisanom pravilu, niti jedna članica ne liči na žensko...

Totalna suprotnost je Vazduhoplovna eskadrila.

Iz malog mozga prepoznati rješenje kao ozbiljnog problema čovjeka kojem gori pod nogama i ne propustiti priliku podjebavanja istog.

Kompjuterska opcija koja ponekad zna strašno da nedostaje u pravom životu.

Израз којим на елоквентан, културан, штавише софистициран начин желите/покушавате да порекнете нешто што је и више него очигледно.

Uzrok razbijenih kućišta,monitora,tastatura,fraktura šake,preloma prstiju,iščašenih zglobova,nagnječenja hrskavice.....

Za one koji ne znaju BSOD je ono go*no što se pojavi na kompu onda kada je najbitnije!!! I naravno sjebe sve.

Звук који се чује кад говно падне у WC шољу америчког типа (она пуна воде што изгледа као запушена).

connected2me. Vodi se kao aplikacija za upoznavanje i druženje poštenog naroda ali je sve sem toga.
Društvena mreža koja je dno dna ljudskog postojanja. Zajebi sve potonule splavove i polunapuštene birtije i podrume parkove i slično. Najveći probisveti ne bi pružili ruku bilo kome s konekteda.
Mreža koja se pojavila pojma nemam kad, ali znam da su neki nalozi stari po par godina. Mreža koja te limitira na region, pa se u krug vrti nekih 300 ljudi.
Među tih 300 ćete naći narkose, pedofile, papučare, najbolesnije fetiše i ostalu bagru, prezentovanu na najgori mogući način. Jer za razliku od tindera, ovde nema match i slično. Potpuno je anonimno, gde ribe imaju nalog a muka mukina ih drka u chat. A i obrnuto. Bitno je da dva naloga ne mogu da pričaju i vide jedan drugog u isto vreme. Svako može da se javi bilo kome.
Može se naći sve od budućeg kuma preko kombinacije do orgija.
Za ovih par meseci koliko znam za ovo nagledao sam se stvari koje su zajebale svaki deep web, svaki horor, sve.
Razlog za ovo je užasno vođenje mreže, gde banovani može za 3 sek da reinstalira aplikaciju i idemo dalje. A ovi ljudi nikada nikog i ne banuju, inače bi ih stegao bankrot.
Lažni nalozi su toliko česti da se među sobom klade ko će izdržati najduže, da ga ne provale. Pošto filter ne postoji svako muva svakog i vrv se svako sa svakim i upoznao da dubljem nivou da prostite.
Ja zaista ne bih išao u sitnije detalje da ne preteram s opisima. Tužno i jezivo jedno mesto. Ako nekog zanima underground, ne može dublje od ovoga.

Rečenica koja se redovno čuje kad neko gleda top listu sa:
- najboljim golovima Sokratesa,
- zakucavanjima Vinsa Kartera,
- skokovima Jelene Išinbajeve,
- alergijama Novaka Đokovića,
- najboljih golova 38. kola Kalča i sličnih lista...

Ovom rečenicom se iskazuje naše razočaranje što su sastavljači liste stavili na prvo mesto neki klip koji nama ne liči na najbolji.

Kaže se za mesto koje je pusto ko groblje, i gde nema ama baš nikog. Naročito popularna mesta ovog tipa su zavučene kafančuge, gde i posle 10 odlazaka, opet ne znate da odete, ali jebemu miša, tamo vam šljak drugar iz osnovne, pa gre'ota ne ići.
Mada, ima i stručnjaka koji uporno ova mesta posećuju u nadi da će jedared biti puno ko dupe, pa da njihova teorija izađe na videlo, ali teško.
Druga teorija za koju se takvi stručnjaci zalažu je da je tamo špricer 50 dinara, pa gde ćeš bolje? Pa kući mi je jeftinije a i ima više mase! A i žena!

Najdebilniji nacin da dobijes dobru ocjenu! sledi primer

Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.

Život je jedan ogromni MMRPG (massively multiplayer role-playing game). Izgled ne biraš sam/a, ali se može menjati tokom igre. Igru počinješ, kao i uvek, na prvom levelu, gde nemaš ništa, a levele dizeš svake godine po jedan, nebitno o stečenom iskustvu (experience). Većinu igre ti pomažu roditelji. U većini igre postoji main quest koji se zove škola. Taj quest možeš posle nekog vremena napustiti (abandon quest) ili nastaviti skupljati iskustvo i dizati talente. U tom questu ti pomažu učitelji, nastavnici, profesori (razni NPC-ovi) Od tog questa zavisi i profesija (profession), koju većina ljudi trenira samo jednu, neki koji nemaju dovoljno zarade od jedne, treniraju iliti dižu (train profession) dve, mada je bolje dizati jednu što više, može se unapredjivati, a sa tim, imaće se i više para i skill-a. Sa parama se može kupovati bolja odeća, obuća i ostalo (armor,clothes i jewelry), kao i vozila (mountovi). Mountovi se dobijaju postepeno. Na 5-6 levelu dobiješ biciklo, najsporiji mount, kasnije, oko 14-15 levela manje kubikažni motor, za koji se mora istrenirati. Posle 18-og levela se može istrenirati za više vrsta mountova, kao i za više kubikažni motor, koji su podeljeni u grupe. Većina ljudi položi samo jedan, za auto, jer ostali verovatno neće biti potrebni, osim ako ne izabereš profesiju vozača ili prevoznika. Što više para zarađuješ, mount može biti bolji, lepši, opremljeniji i brži. U igri se takođe mogu imati petovi, ali to kako ko voli. Kasnije dobiješ i decu (minione), mada, mogu se i ona nazvati petovi, ona su takođe opcionalna. Kroz celu igru se vežbaju veštine (skillovi) i talenti koji pojačavaju te skill-ove. Svoj skill tree i talente igrači biraju zavisno od izabrane profesije i ostalih faktora. Profesija i skilova ima beskonačno mnogo i to je prednost ove igre. Igra je jako realna i svaka odluka je bitna za dalji razvoj igre. Grafika je u HD formatu, sa tim da se rezolucija i detalji ne mogu menjati osim ako igrač nema problema sa vidom. Postoji mnogo faktora koji se ne mogu menjati, kao što je boja kože (mada je jedan igrač koji se zvao Michael Jackson to uradio, ali on je dobio trajni ban jer je koristio razne hackove i glitcheve. Mada, neki igrači kažu da im on i dalje živi u srcu). trajni ban se ogleda u vidu smrti igrača. Privremeni banovi su u vidu kome, nesvesti i sl. Hackovi za pojačanja (buff), speed, crack i ostala opojna sredstva, su strogo zabranjena i zbog korišćenja istih se ide u zatvor (ban). Takođe se ne mogu uklanjati nasledne bolesti, izbor roditelja (oni su opcionalni u zavisnosti na kojem lvl-u su nestali ili možda i umrli). Igra je jako nepredvidiva i ima svoje uspone i padove, ali u tome je i čar.

Mobil Army Surgical Hospital
Cuveni antiratni film Roberta Altmana i mozda najbolji antiratni film ikada snimljen.Snimljen je 1970 godine i da bi izbegli probleme sa studiom ,zbog antiratnih poruka u vreme najzescih demonstracija protiv rata u Vijetnamu,radnju su smestili u drugi rat...korejski.
Uloge su tumacili,u to doba ne bas toliko popularni glumci kao sto je Donald Sutherland,Tom Skerit i Eliot Guld,koji su svoje uloge vrhunskih ,ali potpuno nenormalnih hiruga ,maestralno odigrali.
Film je osvojio neke oskare ,ali to nije ni bitno,zato sto ovakav film nije za nagradjivanje,vec za gledanje.....puno,puno puta!

Robert Altman je za ovaj film bio placen 70 000 dolara,dok je njegov sin za "Suicide is painless" ,zaradio milione,za autorska prava!
Kasnije je na osnovu filma snimljena i odlicna serija ,koja je trajala 11 sezona i bila je jedna og najgledanijih serija ,koje su ikada snimljene!

Jedna od najzajebanijih svetskih paravojnih formacija, koja ima nepoznat broj članova, ali su veoma aktivni u borbi protiv nepravde i zla na planeti Zemlji.
Oružja koja najčešće koriste su kompjuter, ineternet i stolica ili fotelja u koju udobno uvale dupe, a onda potpuno naoštreni hvataju se svog smrtonosnog kompa i kreću u napad na neprijatelja svom silinom, u jurišu koji može da traje i satima, a prekida se samo na kratko, da se ode u WC, napravi sendvič ili skuva kafa.
Često su povezani preko neke socijalne mreže ili foruma gde koordiniraju svoje zastrašujuće napade, koji umeju da budu snažniji i od oštrog protesta našeg Ministarstva Spoljnih Poslova, a zna se da uz rezoluciju koju usvoji naša skupština, oštri protest je jedno od najsurovijih oružija Srbije u 21. veku od kog se celom svetu tresu gaće.
Jako ih je teško pobediti jer su vrhunski informisani, a neki od njih su čak i dva puta odgledali ceo dokumentarac Zeitgeist, pa prema tome, oni znaju šta je istina i bore se za nju do zadnje kapi struje i poslednjeg kliktaja miša.
Napadaju brzo, iz potaje, i to tamo gde neprijatelja najviše boli, na njegovoj fejsbuk stranici ili ispod klipa na jutjubu, koji je usko vezan za ono za šta se bore.
Kada završe bitku za taj dan, umorni odlaze do mame i tate, traže im kintu za jogurt i kifle, jer nema više praške u frižideru da se prave sendviči, a telo upozorava da mora da se napuni energijom, koju su potrošili u besumučnoj borbi protiv nepravde i za slobodu nekog potlačenog naroda.