Devojka koja je našla bogatog momka i od njegovih para ugradila silikone, veštačke trepavice, nokte i kosu, likposukcijom skinula koji kilogram i stavila sočiva u boji. Plavoj, naravno.

Izraz za ljigu koja vrlo lako napušta neku ideju, stranu ili nešto što voli i prelazi u suprotni tabor, uglavnom iz materijalne koristi, mada ponekad i samo zato što strana kojoj je do nedavno pripadao ne stoji baš najbolje.

Zakon!

Potpuno izgubljeno vreme provedeno na jednom mestu.

Nekada su skrndelji mogli biti lepi samo uz pomoc znacajne kolicine alkohola, a onda je dosao Facebook...

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Instinkt.

Na youtube-u se može videti svašta - i korisne i lepe stvari se daju pogledati i poslušati, ali isto tako možeš da se sretneš sa finom gomilicom budala koje nemaju pametnija posla nego da, pored kačenja glupih klipova, ostavljaju suvišne komentare i daju palčeve gore na iste ili vrlo slične sopstvenima.

Ljudi koji su 24h dnevno uključeni na fejsbuku ili sličnim mrežama.

Moderne provodadžike.Mesta gde stidljiv i zbunjen traži zbunjenu i stidljivu zbog braka i dugog i srećnog života ,a pri tome ni jedno ni drugo ne znaju da rade na kompjuteru i imaju averziju prema internetu...

Reč, čije postojanje još uvek nije utvrđeno i koja prkosi svim pravilima srpskog jezika, ali prirasta za srce svojom neoborivom logičnošću.

Ime albuma sa slikama koji svaka zgodna Srpkinja na internetu treba da poseduje. Bog nas je pogledao, pa je zgodnih Srpkinja koliko voliš. Onda nas je ošamario, jer ga nikad ne poseduje baš ona Srpkinja koja nas zanima.

Lik koji je kao što mu samo ime kaže, uvek častan i pošten.
Vrsta koja beleži ekspanziju.
Ugnjetavaju ga ortaci jer je sisica pa ne odbija da učini nikakvu uslugu.
Ugnjetavaju ga ribe jer dopušta to.
Gospodar frend zone i papučarstva.
Uglavnom je stanovnik frend zone a u retkim slučajevima uspeva da pobegne ali čak i u tim slučajevima, ne jebe skoro nikada jer ga niko od ženskog roda ne smatra ozbiljnim...
Ako uspe da pojebe i zadrži ribu, ona mu dolazi glave jer ne ume da kaže ne i ne ume da svoje mišljenje iskaže.
Ugnjetavan od strane ribe, ispaljuje društvo čak i kada ga pozovu na fudbal, vops i buksnu jer njegova riba nema lepo mišljenje o njegovim ortacima.
Tip ljudi kojima nije dovoljno da im više ljudi kaže gde su zasrali.
Oni ipak više vole da ih klepe po ušima i da sami na svojim greškama nauče neke stvari.
Posle buđenja iz sna u koji ga je uspavalo oznojano kopito ženskog šejtana, vraća se nekim osnovnim rutinama života ali ne u potpunosti jer mu njegova naivnost ne dozvoljava da do kraja uvidi ugnjetavanje koje je preživeo.
Postoje dva moguća ishoda ovakvog slučaja a to su:
Nalaženje nove ugnjetavačice i krvožedne kamile (retry)
Prestanak komunikacije sa ostatkom sveta (game over).

Особа која не пада у тешки бедак, тачније ни мало је не тангира, када је шутну или изигноришу особе из окружења. У стању је да јој буде сасвим добро и када је сама.

Много једна добра и корисна особина, за онога ко је има.

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

Bice koje je izumeo Homer J. Simpson,cak je i pesmu o njemu napisao. Pesma je bila izuzetno popularna za vreme prikazivanja filma i jos par meseci posle,da bi vec sad otisla u zaborav. Ponekad se nadje jos neko kome je to melodija,ali takvi su retki.

Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Izvođači numere koja će se pustiti u etar "once in a lifetime", a za koju je rezervisan "prime time" u vidu pauze na poluvremenu utakmice javnog servisa.

Izraz sa komentara vesti, sa foruma, društvenih mreža i tome slično: u početku rezervisan isključivo za prave legende glumišta, muzičke ili sportske scene, ali kao i mnogo toga, postao je previše rabljen, pa se danas primenjuje i na anonimuse.

Nikakva metafora nije u pitanju, tetris. Najobičniji onaj. Samo što gospoda ni to nisu mogli da ostave na miru, već su i njega upropastili.
Skinete isti sa google play-a, zauzme ko gta san andreas i tri albuma Slavice Ćukteraš i traži da pravite nalog mrtvi.
Kad to završite birate neke GAME MODOVE. Koji modovi srećo tetris. Ništa drugo, samo oću kockice one da slažem što padaju.
Onda tu imaju neki nivoi naloga pa jedna priča pa druga i na sve to, morate biti ONLAJN UVEK. Došli smo u to doba dragi moji čoveci da nam za tetris iz 85te godine treba internet. Za čega dan ti poljubim?
Secam se da su valjda 2016 valjali one MINI starinske konzole kao nintendo nes i sega mega, jer vole ljudi, klasici su klasici s razlogom. A za njih je to naravno samo profit jer korporacije boli kurac. To i nije bilo toliko loše da nisu nakarikali cenu za koju komotno nađeš original konzolu iz te i te godine i komplet igara ako znaš gde da gledaš. Da ne pominjem more kopija tih mini konzola koje su bile na nivou digitrona ali su ličile na originale da bi zajebali pokoju bakicu koja se ne razume a uzima za unuče svoje, ljubi ga baba.
Rambo, Star wars, Gta SA, Sega mega, a sad i tetris. Sve su morali da unakaze, ništa im nije sveto.