Iako većina Srba ima grozan internet protok i sve pesme koje slušaju u kompjuteru, uveć će slušati pesmu na jutjubu, a ne preko Winampa. Pesma, pogotovu ako je neki spot, koči dvadeset puta, kvalitet pesme mnogo lošiji nego na winampu, međutim opet volimo da slušamo pesme ''online'' pa makar živcirali se što nam sve ostale stranice koče, a pesmu koja traje 3 minuta odslušamo za 5.

Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.

Love Hunters je novosadski hard rok bend koji je, nazalost, danas potpuno zaboravljen od strane onih koji slusaju ovu vrstu muzike. Njihove pesme poput Love is hell, Kim, Living for the others, Oh revolution i druge, ostavile su neizbrisiv trag na generacije koje su imale priliku da uzivaju u njihovim svirkama. Mladjim generacijama ostaje samo da zale sto se nisu rodili malo ranije...

Onaj masni dio đe svi izlazimo na dvor, podložan zagrijavanju tokom studentskih dana i širenju tokom penzionerskih. Proizvođač najumnijih misli koji može biti sasječen samo jednom frazom. Tvorac jednog od najubojitijih hemijskih oružja čija je masovna upotreba zaživjela tokom I Svjetskog rata. Preporučuje se što češće premazivanje dostupne kontrafasade jer usljed nedostatka svježeg sloja farbe kontrafasada mijenja proizvođača boje.

Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.

Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.

Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!

U današnje doba web 2.0 i mobilnih koji više znaju nego nekada megaračunari, definicije commodorea i spectruma već deluju kao pluskvamperfekat. A šta biste tek rekli na igricu koja je na lampaškoj tehnologiji (to je ona što je bila pre tranzistorske), gde ganjaš vanzemaljce pravljene na bazi lampica. Igrica koja guta 6 baterija, naravno onih AA.
E da znate da imam takav primerak. Koliko se sećam iz 1980. godine. I još uvek radi mada ne prikazuje dobro poene.

Omiljen "fataliti" određene grupacije učesnika foruma i svih vrsti online rasprava koji u nedostatku bilo kakvog argumenta udaraju po pismenosti sagovornika.Na taj način hrane svoj ego i u sebi stvaraju laznu sliku da je njihov sagovornik u najmanju ruku jeti ili čubaka koji od skole ima samo razglednicu sa letovanja u Canju iz 4-og razreda. U toku kucanja odgovora ovog tipa preovladava mišljenje "Oh Gospode kakav bednik, ni pravopis ne poznaje!"

Pojava koja se dešava kada neku oblast krenete detaljno da izučavate, ali pošto još niste profesionalac, ne možete je nazvati profesionalnom deformacijom. Npr. ako neko uči o web dizajnu, amaterska deformacija je da na koji god sajt naleti, počne da mu analizira dizajn, uočava raspored, smanjuje i povećava browser da vidi kako se sajt ponaša pri raznim uslovima i sl. Dakle u suštini identična pojava kao profesionalna deformacija, samo prisutna kod amatera.

Dve veoma često ukucavane reči u web pretraživače.
Ako ste ih i vi ukucali, a pojavila vam se Vukajlija zadržite se malo ovde jer je u toku akcija snižavanja stresa po kvadratnom centimetru mozga.
Verovatno vam ova akcija neće naći posao, ali će vas sigurno nasmejati. Ukoliko vam pomognemo da snizite stres i eventualno posle opuštanja na našem sajtu nađete posao odužite nam se vašim kvalitetnim definicijama.
Dobro nam došli i još bolje se smejali.

Nokti u staramajke. Bojom najvise podsecaju na proprzene listove krompira, a mirisom na sir ili grcku salatu (u zavisnosti od debljine carapa koje ih pokrivaju).Odlikuje ih visok stepen cvrstoce, te se za njihovo potkresivanje vrlo cesto pribegava hirurskim zahvatima motornom testerom (u slucaju da sechice ne pomazu).
PS:Ukus je potpisniku ovih redova ostao nepoznat - traze se dobrovoljci i dobrovoljke da okuse nesto novo i tako doprinesu razvoju najkultnijeg web recnika na ovim prostorima.:)

Izraz kojim uglavnom nekog omalovažavamo, iako bi bukvalno pizdolizac u smislu oralnog zadovoljavanja žene označavao tipa koji je nesporno uspešan sa ženama, što je kvalitet koji se na ovim prostorima posebno ceni, a to se vidi po brojnim primerima:
"Đe si jebaču, šta ima?"..."Ćao švalerčino, kako si mi?" ..."Opasan frajer, menja ribe svaki dan" itd. Oralno po default-u vodi ostalim oblicima sexa, pa ostaje nejasno čemu takva degradacija.

Prezime koje kompromituje i Acu Lukasa i Džordža Lukasa zbog ovog drugog.

Znači biti veoma dobar u nekoj oblasti, poznavati je temeljno u svakom pogledu. Ovaj izraz koriste uglavnom tinejdžeri i deca koja su je čula od tinejdžera. Najzastupljenija je u oblasti MMORPG igara kao što je World of Warcraft ili Dungeons and Dragons, kao i u ostalim veoma popularnim online igrama kao što je Counter-Strike ili DotA. Može se, takodje, koristiti u sportu, isključivo na lokalnom igralištu i sali za fizičko.

Ako sjediš na njemu, uzvišen si od svih ostalih smrtnika iza. Ako ne sjediš na njemu, goriš od želje da sjedneš na to mjesto.
Osjećaš se kao gazda, pišaš po sirotinji iza, vozač se tebi obraća sa smješkom, kada se okreneš i pogledaš iza sebe baciš onaj podrugljivi osmjeh, mamu vam jebem oćete sad da vas izbacim iz busa.
Kao da se narokaš koksa, najjači si, do jaja osjećaj.

Ono što dobiješ kad pokušavaš navaren da ne zaboraviš.

Jebem im majku globalističku. Od svega su morali da naprave svoju verziju.
Sjebaše mi Sedam samuraja, sjebaše mi demokratiju, sjebaše i nas - imaju one svoje pravoslavce u Džeksonu. Ljudi pucaju iz bokerica sa mecima za vježbanje - katastrofa. Napravili i svog Žigola. Počeli su čak da prave američkije američke verzije. Nije im dosta što imaju nekog Kapetana Ameriku, al đe on naš'o da komaduje jednom Toru - to je bog leptejebo!!!

Nekad je to bila sažeta istorija porodice i nekih važnih događaja. Otvarani su retko i sa posebnom pažnjom. Čuvani na specijalnom mestu u kući.

Danas više ne postoje foto albumi sa fizičkim svojstima. Postoje samo ovi online. Sadrže sve od četke u WC-u do đona od patike. Broje nesabrojiv broj slika. Komentarišu se uz srdačne poljupce i izjave ljubavi ( :******** i <3 ). Što li se ovi iz nekadašnjih albuma ne ljubiše nad svakom slikom na koju naiđu u albumu?!

Izgovor ljudi koji imaju značajan nedostatak samokritičnosti, a zdravo rasuđivanje im je upitno. Za svaku pošast izazvanu prirodnim katastrofama, bolestima ili sopstvenim svinjarijama krivi su im Amerikanci (potpomognuti Jevrejima i ostalim "belosvekim satrapima").
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/3880/Kastro-Amerikanci-krivi-za-grip-na-Kubi
Amerikance danas optužuju od toga da su lažirali posetu Mesecu, preko toga da su izmislili sidu, do toga da su u kontaktu sa vanzemaljcima.

Rečenica koju uputite osobama kojima čitaonica služi za tračarenje, koje uvijek imaju nešto bitno da kažu, a što se ne može reći niđe bez đe neko uči. Naravno, svi smo svjesni da normalan govor niti privlači toliko pažnje niti ometa koliko šaptanje. E, onda, prije nego što ustaneš da mu začepiš usta (najčešće nije "njemu" nego "njoj", nego da ne rizikujem komentare kojih će svakako biti), lijepo postaviš ovo pitanje.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.