Jedan od najboljih crtanih filmova koji su se ikada prikazivali u Srbiji. To je ona mala, žuta ptičica, za koju nijedno dete nije moglo da pretpostavi da je, ustvari, vrabac. Jer, ko je od nas govorio francuski i ko je ikada mogao da zamisli da su u tamo nekoj francuskoj vrapci kao žuti? Sjajna stvar je bila ta da je crtani bio bez prevoda i sinhronizacije, tako da smo potpuno uživali u animaciji. Crtani koga karakteriše i interakcija ptičice sa publikom: kada ugrize jabuku i iz nje izadje crv, pa ga vrapčić ubije lopatom, publika krene da zviždi i on se postidi, pa ga sahrani. Le Piaf je isto tako jako često trčao ka horizontu na ekranu, postajao sve manji i nestajao na tren, i onda dotrčavao nazad sa, na primer, tom lopatom kojom je sahranio crva. Takodje, imao je najbolju uvodnu špicu gde je svirao gitaru, a onda klavir i sa njim opet odletao ka horizontu. A muzika u toj špici... pesmica koja mi je i dan danas omiljena..

Rečenica koja je majka sarkazma. Retoričko pitanje Dragiši Biniću,Lei Kiš ili pak drugim "visoko" intelektualnim i inteligentnim bićima. Pitanje može da posluži i kao uvertira u neku psovku ili u još neki dublji sarkazam.

Leto, prešlo preko polovine, terena.

Popio si neku sitnu uvredu, ispao si magarac, svi su bili protiv tebe u jednom trenutku a znaš da si bio u pravu ili si bar tako mislio, zabolelo te to, ostavilo trag a sasvim neka nebitna stvar, dobri si ti to drugari, nema tu zle krvi, al eto jednom, nešto bio težak dan, svi uskurčeni, i ti isto, i plop, nešto je krenulo, nešto se odvrnulo, ušao je đavo u srce Judi, kom Judi, ko je izdo, ne znam dijete, ali krenulo je, tako sitno, gotovo neprimetno, neka grudva je krenula padinom da raste, spremaš osvetu, postaješ zao i erik katmen, spremaš prefinjenu osvetu, sećaš se kad ti je on dao korektnu zazu a zadržao elitni sweet za sebe, ovaj drugi kad te pištoljem na metkiće pogodio u čelo namerno, a ovaj treći da ti nije bacio loptu kad si bio sam, a eto imaš tog brata od tetke, igrao u Zastavi, mlađe kategorije, visok taman da niko ne mož da ga čuva, sa dve fore sa tri treninga, roling radi bez greške i apsolutno nepotrebno, dovodiš ga i kažeš pederski e mi imamo trojku, priključivši nekog nebitnog lukovskog kao trećeg i kreneš, deljete redom, vidiš im namrgđene face, uživaš u pobedama koje se ređaju 21:13, 21:15, 21:11, ne mašiš ni ti, svi u protivničkom timu nadrndani samo što ne izbije svađa između njih sve dok... posle pete pobede ne vidiš da se mire međusobnom mržnjom prema tebi.

Eto, ispuco si svoje, osvetio se, bilo ti je slatko, oni odlaze da kupe piće, sok se još pio tada, step, frutela, ili otrov treći neki, a tebe ne zovu, čak i Lukovski ide s njima a ti ostaješ sa svojim bratom od tetke da mu dodaješ loptu da se on iživi i zakuca pedestri puta na vašem trošnom košu gde su iza na tabli vaša imena ispisana visoko malo izbledela od kiše i sunca. I gledajući po malo tužno u ta vaša združena gnežđena imena shvataš da s ovom pritkom i buzdovanom nemaš šta da pričaš i razmišljaš koliko je glup i kako samo da odeš kući, dok ti i on, sa otkinutim obručem u rukama, ne kaže e brate odo i ja sa njima na sok dodaj mi taj top pauer - to ti je obična voda unutra - to je brate TOP PAUER ćale mi kupio.

Serija ko serija. Sranje. Dobija smisao tek kada neki plavušan arči Samantu u guzicu.
Četiri gistro urbane Njujorčanke, koje misle da su popile svu pamet ovog sveta idu gradom i jebanišu se sa matorcima, sa mlađima od sebe, uspešnim biznismenima, neke od njih taslači ko stigne i onaj kome nije otišao autobus.

E sad. Ribe u Srbiji. Toliko naložene na junakinje ove serije da su se i same počele nositi kao one ne bi li imaginarno pobegle iz svojih ruralnih sredina i barem na tren bile Njujorčanjke u svom selu. Visok stepen imbecilnosti, manjak samopuzdanja dovode do toga, da one počinju čak i da razmišljaju kao likovi iz gore pomenute serije, pažljivo skupljaju, upijaju, rečenice izgovorene u seriji i kasnije ih dele sa svojim drugaricama ne bi li bile urbane i svidele se momcima iz sela. Samo citiranje tih dijaloga iz serije nam govori mnogo o devojkama koje to čine i samim tim nam govore da bežimo od takvih riba koliko nas noge nose.

Бисквити који су, поред свог укуса, постали познати зато што се техника једења коју је њен креатор наменио и техника којом се једе* битно разликују.

Glagolska imenica K. potice od glagola kitovati inf.. K. je forma surovog kažnjavanja putem visestrukih udaraca spolovilom. U jednoj varijanti, K. se može izvoditi tako sto se objekat kažnjavanja prekrije ćebetom što umanjuje šansu da izvršitelji budu prepoznati tokom vršenja radnje.

Etimologija kitovanja kao pojma verovatno potice od ćebovanja, sa kojim postoje izvesne sličnosti, naročito u potonjoj formi (kada je objekat kitovanja prekriven ćebetom).

To je ona dosadna klinka koja te je jurila da se igrate u pesku. Sa njenim starijim burazerom si jurio kučiće po kraju, lovio paukove i čupao krila zunzarama, a ona vas je pratila u stopu i uvek te gledala sa divljenjem u očima... Krala je najlepše jabuke u kraju i trčeći ti donosila dok si ti pikao fudbal sa ortacima. Ismejavao si je zato što je mršava i ima kratku kosu. Nije joj smetalo, i dalje je želela da bude pored tebe. U pubertetu si počeo da juriš školske profuknjače, a ona je čekala na hodniku, sa najlepšim osmehom na licu, da te vidi samo na tren. Vreme je prolazilo i za tebe i za malu, samo mala odjednom više nije bila mala. Sada za malom svi uzdišu, uključujući i tebe. Ne možeš da spavaš, stalno misliš na nju. Pitaš se kako si bio tako slep. Predveče visiš sa starim društvom pred njenom zgradom samo da je vidiš, a mala prođe ni ne pogledavši te... Maloj je malo dosadilo da te čeka, a ti si propustio šansu doveka...

Narkomanski sleng za glavnu venu: Svetu Mati bodenja, uzdanicu dostizanja narkomanske nirvane. U centralu se roka kvalitetna roba, koja je kao fino jelo koje zahteva srebrni escajg.

Borilačka veština za koju većina ljudi nikada nije čula. Visokoumnom dedukcijom isti munjevito dolaze do zakljucka da ima veze sa najpoznatijom ruskom navikom - uroljavanjem.

Stanje uma, u kom nakon niza raznih nesrećnih okolnosti, doživiš neku običnu, svakodnevnu stvar kao ultimativnu sreću.

Smatra se za izuzetno korisnu stvar,narocito pri odlasku na odsluzenje zatvorske kazne. Ali ljudi zaboravljaju jedan detalj: tecni sapun ima neka svojstva veoma slicna lubrikantu, ili prosto receno, vazelinu. Ako vec dospete u neki KP dom, nemojte ni da pomislite da ce vas tecni sapun spasiti od penetracije glavnog "jebaca". Naprotiv,to moze biti samo signal pomahnitalom, zagorelom psihopati da ima savrseno sredstvo da vam podmaze prkno,i da vam ga uvali do grla. Za njega je tusiranje uz upotrebu tecnog sapuna kao romanticni vikend na Nijagarinim vodopadima. Za tren oka ce vas "namastiti", i pocece da uziva u blagodetima vaseg debelog creva,dok ce se vama oci izbuljiti kao kod kuvanog zeca. Nakon ovog drazesog "ljubavnog" cina, mesec dana cete morati da sedite na slaufu za spasavanje, a do kraja zivota cete proklinjati degenerika koji vas je obavestio da je koriscenje tecnog sapuna u prdekani najbolji nacin da se spasite svega onoga kroz sta ste prosli,i to bas zbog tog istog jebenog sapuna.

Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.

Čovek naleti na Jutjubu na uskopištenu pesmicu nekog benda koji svira samo u hašišarama Grinič Vilidža ili budžacima Bario Gotika i to malo zadovoljstvo ga pukne skroz pogrešno, tako da pomisli da je to nešto što samo njemu pripada zbog toga što i inače mnogo jede govna ne bi li nekako ispunio svoju ljušturu od postojanja.

Sledi zajebanija megalomanija začinjena samoobmanom koja se prodaje kao samosvest a samo je "samo". On ga je otkrio, on je lično iskliktao taj sled URL-ova, on je bio prvi bez obzira na to šta piše pod "pogledano puta" i to je zato njegovo i bolje mu ne prilazi jer navukao je šal do brade i gleda te odsutno ali ipak nekako nedefinisano hostilno kroz cvikere debelog plastičnog okvira, i da znaš, vidi te savršeno jer dukatlija u stvari ni nema dioptriju. Ovo se može izraziti i jednostavnom formulom:

d(ukatlija)-D(ioptrija)x1/i(ronija)=H(ipsterija), izražena 0-1

Ako je stepen opasno blizu 1, kao jedina terapija ostaje nulta tolerancija (vidi pod: roditeljska). Kao rehabilitacija se preporučuje izmeštanje grobalja po kolubarskom ugljenokopnom basenu to jest posao koji je najdalje moguće po horizontali od prodavca u Urban Outletu. U suprotnom, ostaje samo institucionalizovanje: znači, fluorescentno zelene kroksice na noge i pravo put NGO sektora.

Оставити у пени противника у веслачкој трци.

Pornići su verovatno najraznovrsnija dela snimljena kamerom na svetu.I dalje se ne zna koliko vrsta tačno postoji jer svaki dan pristižu novi.Zahvaljujući "originalnim autorima" svaki perveznjak,nekrofil,pedofil,homoseksualac,normalan čovek može gledati njemu najmilije.

Krajnje relaksirajuća radnja koja može za tren oka da se pretvori u živi pakao.

Pošto tvoju ribu zabole ona stvar da gleda akciona krljanja sa unaokolo raznesenim delovima tela, a ujedno je i baš briga za sci-fi i tvoju opsednutost džedajima i kontrolom Sile, našli ste kompromis. Tačnije, ona ga je našla, jer se realno ti tu ništa ne pitaš. Dakle, gledaćete romantičnu komediju sa primesama drame. Jupi.

Iako ti već posle prvih kadrova polako padaju kapci na oči, želju za spavanjem ti prekida tinjajuća nada da ćeš se i ti možda ovajditi za malo seksa kada Hju krne žvaku Džuliji i krena ona romantična muzika u pozadini, a tvoja devojka se razneži i pomisli kako je divno kad se dvoje vole, pa poželi da i vi konzumirate ljubav.
E ne'š kolega!
Dok je tvoja moždana aktivnost u datom trenutku svedena na nivo retardiranog paramecijuma, tvoja devojka koncentrisano analizira svaki deo filma, često stavljajući sebe u ulogu glavne glumice, a tebe zamišljajući kao svog romantičnog princa na belom konju.

Danas u 21 veku sloboda stampe je savrseno normalna pojava. Mac sa dve ostrice.
Ako postavite nekom pitanje ko je Nole, logicno je da pomislite na Novaka Djokovica.
Valjda iz poriva da uvedu reforme poceli su da prave skracenice koje treba da asociraju na neki pojam.
Ko od vas zna ko je Vica? Sta je MKS itd u nedogled. Da li sloboda stampe znaci da svako mora da zna sve gluposti koje nekom padnu na pamet? (Ako i dalje ne mozete da se setite Vica je Viktor Troicki a MKS medjunarodna kosmicka stanica (logicno zar ne?))
Zasto u nasim novinama unapred znate sve sto se nalazi na drugoj polovini (zabava saveti... Verovatno zato sto je copy/paste sa interneta, a mozda cak i iz prethodne sedmice, tu je i nezaboravni kupite srecku horoskop, sponzor horoskopa drzavna lutrija Srbije). Dokle cemo slusati price o licnostima preko bare? Valjda smo svi do sad ukapirali da je zakonom zabranjen sex sa mrtvim ribama.
Zakljucak novinarska kreativnost = 0.

Најбљутавији бућкуриш српског и енглеског језика, нешто чега би се и сам Тарзан постидео. Говорници сринглиша живе у убеђењу да ће тако испасти отменији и оставити утисак на оне којима се обраћају.

Сринглиш користе покондирене тикве, емиграција (више ова новија, економска, него она ранија, политичка) када се из Америке и осталих англофоних земаља јављају у завичај, и самопрокламована НВО и слична "елита". Што због тога што им је тај copy/paste метод лакши него да се муче да траже одговарајући српски израз, што због очигледне чињенице да не знају тај језик са кога преводе (а питање је и да ли су икада свој сопствени матерњи научили бар донекле како треба). А толико су бар свесни, мукице, да је незнање језика велики блам, па морају некако да се довијају. Е, тако је настао сринглиш.

(Напомена: има када је оправдано и неизбежно усвајати енглеске речи /као, уосталом, латинске или својевремено немачке/, али само ако тако налаже нечија струка: техника, медицина, или, ето, ИТ: даунлоудовати, анзиповати, конвертовати, абгрејдовати... За свакодневни говор, оправдања - нема.)

Jedan od najvećih problema prilikom odlaska na fakultet u drugi grad. Sve do tada je bilo mačiji kašalj u poređenju sa time. Sva ta sitna razdvajanja na po nekoliko dana, kada ste umirali od želje da je vidite bar na tren, kada ste bili nikakvi i samo čekali trenutak kada ćete se ponovo sresti, sve se to čini ništavnim u poređenju sa fakultetom. To više nisu dani, niti nedelje, već mjeseci razdvojenosti, na koje nas prisiljava vukojebina u kojoj živimo. A tu je naravno i problem vjernosti. Uvijek je teže onome koji ostaje, jer ona druga osoba ide u veliki grad, pun mogućnosti i novih ljudi, ali i u rodnom gradu postoji problem jer sada je vaša voljena na meti svih onih koji su je opsjedali još i dok ste vi bili tu, a ne sada kada ste otišli 600 km daleko od nje. Ovo je ultimativni test ljubavi, i ako je ta ljubav dovoljno snažna da izdrži sve ovo, onda znajte da ste našli svoju srodnu dušu, osobu sa kojom ćete provesti svoj život i koja će biti uz vas bez obzira na sve.

Standard snage i neuništivosti.

Cigla, blok, beton, armatura.

Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.